Žikica Jovanović, Film klub Prokuplje: Čovek je najsrećniji kada pomaže drugima

Živeći u romskom naselju, reditelj Žikica Jovanović davno je uočio da društvo neguje  brojne predrasude prema Romima što ga je podstaklo da, kroz kreativni rad sa mladima, razbije barijere koje postoje između Srba i Roma. Kroz udruženje ’’Film klub Prokuplje’’ pokrenuo je inicijativu ’’Prikaži svoje – upoznaj tuđe’’ gde je šezdesetoro mladih iz obe populacije uključio u rad umetničkih radionica koje su rezultirale kratkim filmom o ljubavi između Romkinje i Srbina.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je izuzetno važan.  Najbitnije je da ima pojedinaca koji treba da pokrenu i ukažu na određeni problem, a onda će i ostali građani uvideti problem i aktivirati se. Nažalost, mnogi nisu svesni da mnogi problemi u zajednici neće sami da se reše, već da i mi moramo da se angažujemo. Mladi su budućnost, a oni su uvek spremni da se angažuju, tako da je meni drago da uvek dolaze neki novi mladi i hrabri ljudi koji čine svoju zajednicu lepšim i boljim mestom.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Ja živim u romskom naselju i družim se sa mnogim Romima. Nažalost, mnogi imaju predrasude prema njima. To nije dobro, zato sa ovom inicijativom, ali i drugim sličnim aktivnostima želimo da spojimo mlade Srbe i Rome, ukažemo im na sličnosti i prevaziđemo stereotipe koji i dalje postoje. Potrebno je što više druženja i pozitivnih primera u zajednici, da bismo predrasude još više uklonili.

– Koji su Vam bili najveći izazovi? Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Nisam nikada želeo da odustanem, ne razmišljam tako, već razmišljam na koji način problem da rešimo, ako ne uspeva na jedan način, pokušati na drugi. Moramo da budemo istrajni, naročito ako smo svesni da postoji problem koji neko treba da reši.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Najsrećniji ste kada vidite decu i mlade koji su srećni i zadovoljni. Vidite mlade Rome i Srbe kako se druže i posle radionica, sede i zajedno pričaju o sledećim radionicama, ali i o ostalim stvarima u životu. Prođe mnogo dana posle tih akcija, a oni se i dalje druže. Isto je i za svaku drugu aktivnost koju sprovedete, npr. da očistite neki deo grada, pa sutra kada prođete pored njega, srećni ste i zadovoljni, jer ste uradili nešto dobro za celu zajednicu.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Čovek je najsrećniji kada daje i pomaže drugima. Najsrećniji ste i najzadovoljniji kada uradite nešto dobro za druge i za svoju zajednicu. Imamo dosta mladih ljudi koji se aktiviraju i rešavaju probleme u svom okruženju. Drago mi je kad vidim da shvataju značaj aktivizma, a smatram da svako treba da da svoj doprinos, makar minimalni i omogući sebi i našoj deci da sutra žive u lepšem i boljem društvu.

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Ova podrška nam je omogućila da ukažemo na problem u svojoj zajednici, ali i da aktiviramo zajednicu u rešavanju problema. Mladi su se prvi put bavili filmom, snimili svoj prvi film, malo je reći kolika je radost na njihovim licima. Projekat je i našu akciju učinio vidljivijom i nadam se, podstakao neke druge aktiviste da krenu u rešavanje problema u svojoj zajednici. Potrebno je što više akcija i promena na bolje. 

Marija Peternel, Zeleni zid: Aktivizmom gradimo narušeno poverenje, komunikaciju i solidarnost

Sa željom da napravi prvi park u svom naselju Durlan, Nišlijka Marija Peternel alarmirala je, prvo komšiluk, a potom i na hiljade Nišlija da potpišu peticiju kako bi ovaj veliki deo grada konačno dobio zelenu površinu – mesto u kome je moguće predahnuti, uživati u zelenilu, pružiti deci zdrav prostor za igru i razonodu.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Biti aktivista/kinja znači proizvoditi promene. Ukoliko želimo da gradimo demokratske institucije i demokratsku državu, jedini način je da budemo angažovani, aktivno učestvujemo u procesu donošenja odluka, kreiranju javnih politika, iniciramo, motivišemo druge, radimo na procesu transparento i dosledno, uporno, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života građana i zajednice. Osvešćujemo svoje potrebe i potrebe drugih građana sa kojima delimo iste vrednosti, prevazilazimo osećaj usamljenosti, postajemo deo organizovane grupe koja javnim zagovaranjem i akcijom, promoviše i širi svoje ideje i zahteve, ukazuje na probleme i nudi rešenja. Aktivizmom se gradi nestalo poverenje, komunikacija i solidarnost. Aktivizmom osnažujemo jedini druge, motivišemo, povezujemo se i delujemo zajedno, kroz sinergiju. Aktivizam vraća nadu građanima da je promena moguća, da je svako od nas važan, da se pita i da su donosioci odluka samo servis građana. Aktivizmom edukujemo sebe i druge o osnovnim ljudskim pravima.

 – Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Inicijativa je pokrenuta kada smo kao građani javno poniženi. To je bio trenutak kada je nam je rečeno javno, putem medija, da se građani ništa ne pitaju, kada nam je umesto dijaloga i kompromisnog rešenja, poslata policija uz pretnju krivičnim prijavama. Bilo ih je više od okupljenih komšija. Povod su bili podzemni kontejneri postavljeni na javnoj, zelenoj površini, pored samog dečijeg mobilijara sa jedne strane i parkinga sa druge strane, bez obezbeđenog prilaza za njihovo pražnjenje, bez prethodne kosultacije sa stanarima i profesionalnim upravnicima, bez potrebne dokumentacije i obezbeđene lokacije….I pored molbe i peticije da se pronađe kompromisno rešenje, podzemni kontejneri su postavljeni i tako proizveli samo nove probleme sa kojima se i danas svakodnevno borimo, kao što su deponije koje se stvaraju na zelenoj površini gde se igraju deca, nemogućnost redovnog pražnjenja kontejnera zbog parkiranih automobila, narušena higijena i bezbednost dece i građana i veći troškovi javno komunalnog preduzeća  Mediana. Problemi su postali očigledniji u periodu kovid epidemije, kada su komšije i stanari svo svoje slobodno vreme provodili ispred svojih zgrada i kuća, a umesto uređenih travnatih površina, čistog vazduha, negovanog zelenila i drveća, uređenih staza i igrališta, svakodnevno su se susretali sa smradom, urušenim stepeništem, neorezanim drvoredom, nepostojanjem travnatih površina, parkiranim automobilima na “zelenim” površinama, otpadom i đubretom koje niko iz komunalnog preduzeća ne čisti niti odnosi…. Jednom jadnom, zapuštenom i poražavajućom slikom njihovog životnog prostora. Pored već ruiniranog stanja međublokovskih površina, nastavljeno je sa postavljenjem i montažnih kioska, što je dodatno narušilo izgled i higijenu čitavog prostora. Sve manje je prostora za igru dece, igrališta su pretvorena u parkinge, travnjaci u deponije. To je bio trenutak kada smo morali da preduzmemo nešto i ukažemo glasno, da je takva situacija neodrživa i da mora da se pronađe rešenje.

Pokrenuli smo inicijativu kao neformalna grupa, sastavljena od komšija, građana i eko-aktivista da naša međublokovska javna površina, dobije status gradskog javnog parkića. Naš aktivizam, na rešavanju ovog problema, traje godinu dana.

Skupljene potpise građana i peticiju predali smo nadležnim donosiocima odluka u maju 2021. godine. Situacija na parceli je i dalje ista – i pored nezvaničnih obećanja, sastanaka, pa čak i nekih pokrenutih projekata koji su za cilj imali pronalaženja najboljih rešenja za uređenje ove međublokvske površine, a u realizaciji nekih gradskih i republičkih institucija i organizacija.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Kada ste aktivista, često vam se dešavaju trenuci da pomislite da je sve uzaludno, prenaporno, da vas niko ne čuje u sveopštoj buci… Da sistem toliko ne funkcioniše da je problem nerešiv. No, tada shvatite da vi niste deo takvog sistema i da su svi problemi rešivi. Od nepoštovanja osnovne Odluke o komunalnom redu do primera dobrih praksi u drugim gradovima i državama. U trenutku kada shvatite da su građanima važniji njihovi automobili od zdravog i zelenog prostora za igru dece, da ste ponekad usamljeni dok skupljate otpad sa travnjaka, da su kiosci i profit važniji od čistog vazduha i zdravlja građana. Da vas komšije baš i ne shvataju u potrebi da istrajete i kada deluje beznadežno.

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najveći izazovi su, kao i uvek u pokretanju građanskih inicijativa, kako animirati druge, okupiti tim, motivisati ih da poveruju da je promena moguća. Komšije i građane koji su izgubili poverenje, koji ne veruju institucijama, koji su prevareni hiljadu puta, koji se svakodnevno bore po čitav dan za egzistenciju svojih porodica,  najmanje primećuju jedni druge, a još manje u kom stanju je drveće i trava ispred njihovih stambenih jedinica, da cveća odavno više nema, a ni ljuljaški ni klupa. Klupe odavno ne koriste i ne sećaju se kada su poslednji put seli na jednu od njih i popričali sa komšijama. Kako ih uključiti u akciju čišćenja, kako ih ohrabriti da se javno izlože i stanu za štand i zajedno sa vama učestvuju u prikupljanju peticije, razgovoru sa sugrađanima. Da shvate da zajedno mogu da se izbore za svoj životni prostor, da imaju pravo na to.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Trenutak kada shvatite da niste sami je trenutak kada stanete za štand i počnete da razgovaravate sa velikim brojem ljudi. Kada vidite da stoje strpljivo da potpišu zahtev za svoj parkić, za pravo da sačuvaju malo zelenila i zdravlja koje im je preostalo. Kada čujete sve njih koji vam se obraćaju, jer nemaju kome drugom, sa svim svojim problemima i strahovima, nedoumicama i dilemima. Kada shvatite da delite iste probleme i da niste sami, da bi i oni želeli da reše svoje problem, ali ne znaju kako. Kome da se obrate, kako da se organizuju, kome da se jave, organizuju? Onda shvatite da vaš mali tim to radi za sve njih, u njihovo ime, da ne može drugačije, već baš tako i ako je teško, naporno i naizgled beznadežno. Nekog smo ohrabrili, temu uređenja javnih zelenih površina, uspeli smo da vratimo u javni prostor. O rešenju su najviše razmišljali upravo oni čiji će jednog dana to biti i poziv – studenti arhitekture, budući mladi urbanisti. To i jeste najveći benefit naše incijative, 21 rad kao rezultat rada studenata u toku jednog semestra, njihova kreativna i inovativna rešenja za uređenje i revitalizaciju naše međublokovske javne zelene površine. Oni su se bavili našim problemima i zdravijom životnom sredinom i njihov rad biće javno izložen aprila u prostoru Opštine Pantelej, uz podršku Lokalne fondacije Niš.  Tako će sve naše komšije i stanari, moći da vide kako bi mogao da izgleda “Prvi durlanski parkić!”

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Neke posebne, nove poruke i nema…Vi znate, ukoliko ste aktivista!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Osećaja da ste deo tima, da imate podršku, stručnu savetodavnu posebno, kao i da zajedno prolazite kroz čitav proces korak po korak, nimalo lak i da podrške nema, možda bismo i odustali.

Tadija Mitić, Pravilaw: Jednom rođena ideja ne može da bude ugašena

Udruženje građana ‘’Pravilaw’’ čini grupa mladih pravnika koji su svoja profesionalna znanja i iskustva stavili u službu građanki i građana tako što na jednostavan i prijemčiv način demistifikuju kompleksne pravne zavrzlame. Svoju aktivističku borbu sa, često, rigidnim institucijama, počeli su pružanjem besplatne pomoći zainteresovanima oko pristupa informacija od značaja, a potom je nadgradili kreiranjem platforme otisak.org putem koje je moguće proveriti koliko su naši lični podaci (ne)bezbedni. Na temelju svog aktivističkog iskustva, o podsticajima, izazovima, podršci i satisfakciji za promeni.rs govori jedan od osnivača udruženja ‘’Pravilaw’’ Tadija Mitić.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam vidim kao građansku dužnost svih onih koji bi da se „mešaju“ u svoj život, odnosno da se bave uređenjem svoje lokalne zajednice, svoje životne sredine, pa na kraju krajeva i opšte dobrobiti svih koji žive u istoj sredini u kojoj i mi živimo. Aktivizam je ništa drugo do građansko interesovanje za civilizacijskim napretkom. S tim u vezi, što se više građana angažuje oko uređenja sredine u kojoj žive, toliko će brzo blagostanje biti ostvareno u tim sredinama.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Za pokretanje aktuelnog projekta vezan je prethodni projekat. Naime, kroz informacije od javnog značaja uvideli smo da se od strane organa javne vlasti ne vodi dovoljno računa o zaštiti podataka o ličnosti. Samim tim, kako smo prvi projekat pokrenuli na temu informacija od javnog značaja, verovali smo da je jedino fer uobličiti ovu priču tako što ćemo se baviti i privatnim informacijama, odnosno podacima o ličnosti građana i građanki. Međutim, hteli smo da ponudimo konkretan produkt projekta koji će biti održiv i nakon projekta koji smo odradili, a to je platforma otisak.org, koju za sada u proseku posećuje preko 3000 ljudi mesečno.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Za sada nismo imali takve ideje. Sa svim problemima sa kojim smo se susreli kroz projekte, glavni oslonac za njihovo rešavanje bilo je pravo i pravni sistem Republike Srbije. Do sada se ispostavilo da smo uspeli na taj način da rešimo sve probleme. Osim toga, Nacionalna koalicija za decentralizaciju nam je kroz svoju mentorsku podršku mnogo pomogla da rešimo neke probleme koji nisu bili pravno-aktivističke niti tehničke prirode, već su nam pomagali kao što to pravi prijatelji čine – na vrlo ljudski i asertivan način.

  • Koji su Vam bili najveći izazovi?

Rad i komuniciranje sa preko 2500 državnih organa, kao i prihvatanje građana koncepta koji im nudimo, a to je da ih naučimo nečemu novom i uskladimo opšti mentalitet lokalne zajednice tako da postoji opcija da svaki pojedinac uzme stvari u svoje ruke i zapravo zaštiti svoje osnovno ljudsko pravo i svoje lične podatke. Osim toga, jedan od izazova jeste bio taj da građanima pokažemo da mi nismo neko ko je tu da im naudi, već im nudimo rešenje i proveru stepena sigurnosti kod državnih organa.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Kako na platformi Otisak nudimo opciju da nam se organi javne vlasti jave kako bi dodatno dostavili svoju dokumentaciju i time ažuriraju svoj status na platformi, najveću satisfakciju smo dobili kada su počeli državni organi da nam se javljaju sa zahtevima da ažuriramo njihove profile. Još jedna činjenica je da je više od 100 organa na jugu i istoku Srbije donelo pravilnike i imenovalo lica za zaštitu podataka o ličnosti unutar svojih radnih jedinica, i to je zaista najveća moguća pobeda našeg projekta – naterali smo određene organe da makar počnu da razmišljaju na ovu temu.

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Budite spremni na izazove, verujte u svoje ideje bez obzira da li vas bilo ko podržava ili ne, i ostvarujte svoje projekte na ovaj ili onaj način. Jednom rođena ideja ne može da bude ugašena, tako da kada samo uđete u vode poboljšanja svoje zajednice imate neograničene sposobnosti. Poručio bih im da je Radoje Domanović napisao „Mrtvo more“ i da je to apsolutno i dan danas primenjivo na našu sredinu, ali da to nije razlog odustajanja – ljudi sporo prihvataju promene, ali ih prihvataju!

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Platforma promeni.rs je pre svega predstavila rođenje jedne hrabrosti da zapravo ideje koje imamo nisu samo prazne priče, već se mogu realizovati. Osim materijalne pomoći koja je bila preterano potrebna da bi se ovako nešto realizovalo, promeni.rs je zaista promenio tok naše organizacije. Ljudi koje smo upoznali kroz program promeni.rs, a naročito oni do kojih smo došli je od neprocenjive vrednosti. Činjenica da smo od lokalnih medija pa sve do nekih regionalnih medija (N1, Nova S) došli i to mnogo puta, pokazuje koliko su naši projekti vredeli za zajednicu, ali i koliko je opravdana podrška promeni.rs platforme i ljudi okupljenih oko iste. Kada bi bilo više ovakvih programa, ne mogu ni da zamislim kako bi naša zajednica mogla da izgleda. Mentorstva, poznanstva, grantovi, medijska propraćenost i sve ostalo što dolazi uz ovu podršku su nam ’’zlata vredni’’ i verujemo da ćemo u budućnosti imati još prilika da sarađujemo sa ovim divnim ljudima.

Pogledajte kratki video o ovom udruženju.

Vladimir Đorđević, PONS: Vrednosti u koje verujemo važnije od prepreka na koje nailazimo

Oni su Ponosni, Odgovorni, Neskriveni, Samostalni. PONS fondacija uspela je da okupi osobe sa invaliditetom u Nišu, poveže ih i aktivira jer vlast jače čuje glas zajednice nego glas pojedinca. O iskustvima PONS-a u borbi za veće učešće osoba sa invaliditetom (OSI) u donošenju odluka za platformU PROMENI govori Vladimir Đorđević.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Nepostojanje osoba sa invaliditetom u javnoj sferi Srbije, guranje pod tepih problema koje OSI imaju u svakodnevnom životu, nesenzibilisanost vlasti na svim nivoima za osnovne potrebe i osnovna prava OSI, ne ostavljaju mogućnost za bilo šta drugo osim za aktivizam i borbu. Srbija kao društvo neće doći do onog nivoa razvoja u kome će osobe sa invaliditetom imati ravnopravne i jednake šanse kao drugi građani bez angažovanja i društvenog aktivizma upravo osoba sa invaliditetom koje će tu jednakost neprestano zahtevati.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Činjenica da su organizacije i pojedinci u Nišu nedovoljno povezani i da se retko ostvari konsenzus oko osnovnih problema koje treba rešavati i njihove prioritizacije. Ovim angažmanom smo uspeli da okupimo, saslušamo, donesemo zaključke i preporuke i pokrenemo jedan proces koji, iako neizvesnog kraja, ipak ima rezultate upravo u tom povezivanju i zajedničkom radu.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Društvo nejednakih i neravnopravnih poput našeg, često pokušava da prikaže sebe u demokratskom odelu. To lažno predstavljanje se svodi na propagandu koja zloupotrebljava osobe sa invaliditetom i pojedina udruženja koja okupljaju OSI. Sve ovo obesmišljava iskren i odgovoran posao na društvenom angažmanu i čoveka tera da razmisli i preispita sopstvene motive i postignuća.

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Naši rezultati zavise od spremnosti lokalne vlasti da pogleda, sagleda i razume naše preporuke i da nastavi proces za koji smo im dali inicijalne impute. Od nedemokratske vlasti teško je očekivati bilo kakvu kooperativnost za nastavak procesa.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Samo okupljanje organizacija i pojedinaca i uključivanje zajednice OSI najznačajniji je i najvredniji naš rezultat.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Vrednosti u koje verujemo i za koje se borimo važnije su i trajnije od svake prepreke na koju ćemo naići.

Pogledajte u nastavku kratki video o ovom udruženju.

Ivana Petrović, Okvir života: Seme se mora posaditi da bi dalo ukusne plodove

Ivana Petrović je čuvarka semena. Sa ekipom istomišljenika osnovala je ekološki pokret ’’Okvir života’’  koji se bori za to da ne zaboravimo zdrave ukuse iz detinjstva, mirise voća i povrća kojih se sećamo kada smo kao deca odlazili na selo. Oni su bankari s dušom – njihova banka gena ne uzima već nudi – zdravlje, nostalgiju i vitalnost. Petrović je za promeni.rs podelila priču o ekspanziji njihove ideje, kao i  izazovima koji prate njihovu, po svemu sudeći, uspešnu borbu da autohtone sorte voća i povrća vrate na naše trpeze.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Kada se osvrnemo oko sebe i vidimo problem u okruženju, postoje dve opcije. Jedna opcija jeste da se osećamo nezadovoljno (a nekada i nesrećno) zbog tog problema, ali da nesvesni moći aktivizma, ostavimo da problem egzistira. Možda se pravimo da ignorišemo problem (ali svi vrlo dobro znamo kada je problem i dalje tu), možda čak i pričamo kako je taj problem strašan, ali, avaj, ništa ne može da se učini, a problemu je udobno i on veoma bezbrižno nastavlja svoje postojanje, Mi ćemo jednog dana utihnuti, a problem će ostati nekim drugim ljudima da ga i dalje ignorišu/govore da se ništa ne može učiniti. 

Druga opcija jeste da zamislimo rešenje problema – od tačke A do tačke B – i da smislimo način da stignemo do tačke B. Aktivizam daje moć lokalnim zajednicama da menjaju svoju stvarnost. Aktivizam nas od nezadovoljnog pasivnog posmatrača dovodi do aktivnog učesnika i nosioca promene. Kroz aktivizam postajemo svesni koliko možemo i koliku moć imamo. 

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

To je bio jedan proces prihvatanja odgovornosti za društvenu promenu. Mi smo neko vreme proveli u prvoj opciji što se tiče ove teme – ništa ne može da se učini: stare sorte nestaju, ukusi detinjstva više ne mogu da se pronađu, hrana nije istog kvaliteta kao ona koju smo jeli na selu, a intenzivna poljoprivreda nastavlja da guta životnu sredinu i resurse. Onda smo shvatili –  da, sve nestaje, ali mi lično nismo uradili ništa na očuvanju ni sorti iz sopstvenih dvorišta. Ko je za to odgovoran – svemir, društvo ili ipak ima i naše odgovornosti? Zatim počinjemo da shvatamo da ima mnogo ljudi koji osećaju isto što i mi, ali i da je mnogo ljudi na istoj toj granici – učinili bi nešto, ali ne znaju šta. Znamo u tom momentu šta želimo da učinimo, ali ne znamo kako. Počinjemo zatim da istražujemo sve moguće primere i eksperte iz sveta i dolazimo do magičnog – kako da to realizujemo. Postaje nam jasno da je priča oko očuvanja starih sorti kolektivni poduhvat, koji zahteva rad velikog broja ljudi koji gledaju u isti cilj. Odlučujemo se za ovo putovanje bez kraja i eto nas ovde, sa svim semenkama i voćkama. 

  • Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Počeli bismo prvo od pitanja o izazovima. Nekada je naše investiranje energije u teme i probleme kojima se bavimo jako veliko. Banka semena komunicira sa velikim brojem ljudi i mora da odgovori na veliki broj potreba ljudi. Kao i svaki kolektivni poduhvat, zahteva dobru koordinaciju i planiranje unapred. Naša tema je malo specifična jer zahteva i fizički rad – setvu, okopavanje, čupanje, sadnju. Kao i sa svim idejama – seme se mora posaditi da bi dalo ukusne plodove, samo je kod nas to bukvalna, a ne metaforična aktivnost. Takođe, aktivizam zahteva da aktivista bude izložen, da komunicira o onome što je najintimnije, a to su suštinske vrednosti i stavovi. Zahteva mnogo izlazaka iz zone komfora. Nekada ne naiđemo na razumevanje za temu. Takođe, pošto se aktivizam bazira na potrebama ljudi, na važnim temama i problemima sa kojima želimo da se izborimo, to nije tip aktivnosti koju obavite, a onda odete kući i ne mislite na to. I banka semena i sve druge aktivističke priče ne znaju za radno vreme, Biti aktivista-volonter nije posao od 9-17, to je životno opredeljenje jer su teme previše bitne, previše smo motivisani, previše nam je stalo da bi ležerno doživljavali svoju ulogu. 

  • Da li ste nekada poželeli da odustanete?

Jasno je da smo nekad umorni, da je nekada naporno, da zahteva mnogo truda, ponekad se osećamo preopterećeno. Ali nikad, nikad nismo poželeli da odustanemo. Previše je važno da bismo jednostavno odustali – ukoliko od nečega zavisi budućnost proizvodnje hrane, ali i budućnost ljudi u ruralnim sredinama, nemate opciju da ustanete jednog dana i kažete da vam odjednom nije bitno. Previše je i zanimljivo, dinamično i kreativno – naša akitivistička priča ima i elemente kolekcionarstva i istraživačkog poduhvata. Pored svih izazova, izuzetno uživamo u razvoju inicijative, kontaktu sa ljudima i finalnim rezultatima. Na putovanjima ćete nas lako prepoznati – na pijacama smo i tražimo lokalne semenke. Zavirujemo u bašte kroz ograde i fotografišemo stara stabla. Iz torbi nam u centru Beograda vire čitave veze paprika. To je sve banka semena i divno je. 

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Naša izložba starih sorti jeste momenat kada su rezultati odjednom vidljivi i kada  sa svim ostalim posetiocima gledamo te stare sorte i uživamo. Kada pričamo na izložbi sa ljudima iz ruralnih sredina (odakle smo i mi) i vidimo njihovu sreću što su prepoznali jabuku svog detinjstva. I sad – kada vidimo mapu lokalnih banaka semena, kada znamo da se sve razvija i raste!

Možda je jedan od najupečatljivijih momenata bio kada smo čitali jednu stručnu studiju, gde su bile navedene 3 stare sorte voća, ali je navedeno da su one, nažalost, iščezle. Čitali smo taj tekst i odjednom vidimo da prvu sortu imamo očuvanu, pa drugu, pa treću! Danima se pričalo o tome, mnogo smo bili uzbuđeni zbog tog podatka. Shvatamo da smo uhvatili poslednji dah prošlosti i možda poslednji momenat da spasemo ta stabla. Tu smo postali svesni koliko toga smo uradili i koliko dobro. 

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Za bilo koju aktivističku priču smatramo da su ključne vrednosti i stavovi, kao i ZAŠTO nešto radimo. Motivacija je nekad veća, nekad manja, nekad je nema jer je aktivizam zahtevan i teško je nekada ostati motivaciono u plusu. U tom momentu, “zašto” je važno da nam pruži širu sliku i da nas opomene da nismo tu zbog pojedinačnih aktivnosti koje nekada idu, a nekada ne idu od ruke, već zbog krajnjih ciljeva koji moraju biti vrednosno utemeljeni. Takođe, nijedna aktivnistička priča nije “mala”. Nekad je potrebno samo krenuti od svog dvorišta, svoje reke i svog parka. . 

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog..

Kada smo se pojavili sa ovom temom, nismo znali šta da očekujemo – da li će iko razumeti šta želimo da radimo, koliko će ljudi da prihvate ideju lokalne banke semena. Promeni.rs je prvi prepoznao našu ideju i iskomunicirao svojom podrškom – “to što vi radite jeste važno i mi to shvatamo”. Za mladu inicijativu to je neprocenjivo! Mi smo kroz tu podršku izgradili inicijativu – od osnivanja i grupe ljudi iz Mionice koja bi nešto probala da uradi, do zaista jedne ozbiljne organizacije koja može dosta da ponudi celoj Srbiji. Ovo nije samo finansiranje aktivističke priče, već osnaživanje na suštinskom nivou shvatanja i razvoja aktivizma.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju.

IRIDINE filmske pričaonice u Nišu, Smederevu, Kragujevcu i Beogradu

U okviru kursa o rodnoj ravnopravnosti i aktivizmu „IRIDIUM“, udruženje „IRIDA“ iz Novog Sada u narednom periodu organizuje javne flimske pričaonice širom Srbije – u Smederevu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu. Cilj je pokretanje diskusije među mladima, ali i u široj javnosti o rodnim stereotipima i nejednakostima u društvu.

Kroz pričaonice ovo udruženje želi da podstakne mlade da urade nešto po pitanju nejednakosti u društvu, ali i po pitanju rodnih stereotipa. Mladi, koji su sa mentorima prošli kurs na platformi IRIDUM, sada će sprovoditi radionice u svojim mestima.

U Kragujevcu će 26. aprila od 19 časova biti organizovana filmska pričaonica na temu plasiranih standarda lepote, u prostorijama Kancelarije za mlade u Kragujevcu, a o tome će govoriti Anđela Sorak, apsolventkinja Fakulteta političkih nauka.

Istog dana, ali od 16 časova na niškom Filozofskom fakultetu studentkinja Lidija Tasić će takođe razgovarati sa mladima na temu plasiranih standarda lepote, nakon ćega će studenti i studentkinje i diskutovati na ovu temu.

U Beogradu, 29. aprila biće organizovana ista filmska pričaonica i diskusija koju će održati studentkinja Fakulteta političkih nauka Milica Kostić u kulturnom centru “Magacin” u Beogradu.

Inače, Iridine filmske pričaonice mladi sprovode uz pomoć USAID-a i Nacionalne koalicije za decentralizaciju kao deo projekta Tvoje mesto u Srbiji.

Vladan Dimitrijević, SED: ’’Obrisali’’ smo mini-hidroelektrane iz planova Sokobanje

Sokobanjac Vladan Dimitrijević je s aktivizmom započeo kao i većina nas – za tastaturom. Uslikao je ekološku katastrofu na Moravici, okačio na društvene mreže i pokrenuo lavinu. Potom se aktivirao offline – okupio je istomišljenike i stao na branik životne sredine svog kraja u koji, baš zbog obilja mogućnosti za lečenje, ljudi iz drugih gradova dolaze na terapiju i odmor.   

– Zbog čega je aktivizam važan?

Zato što aktivni građani zaista mogu da budu pokretači značajnih društvenih promena. Građani Srbije su u načelu veoma neaktivni, iako primećujemo puno problema u brojnim sferama života. Želimo da se desi promena na bolje, ali očekujemo da je sprovede neko ko je za to „nadležan“ – javno preduzeće, ’’opština“, ’’država“,  ’’stranka“, ’’nova vlast“… Ljudi jednostavno smatraju da kao jedinka ne mogu da utiču na društvo. A, nije tako i mi aktivisti Sokobanjskog ekološkog društva smo to shvatili i već smo uradili puno za lokalnu zajednicu i nastavljamo da radimo i dalje.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

 Lokalna mini-hidroelektrana je uzela svu vodu iz sokobanjske reke Moravice, bukvalno je nedostajalo 700 metara toka. Ja sam to slučajno primetio i užasnut objavio na društvenim mrežama, što je izazvalo burne reakcije javnosti. Nakon toga je usledio i moj verbalni i fizički sukob sa investitorom koji je uputio pretnje mojoj porodici i ljudi su počeli da zovu, nude podršku. Razgovarali smo o tome šta može da se uradi i dogovorili se da osnujemo ekološko udruženje i zajedno se bavimo ne samo mini-hidroelektranama već zaštitom životne sredine u najširem smislu.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Ne. Najviše zaboli kada neko od građana posumnja u naše dobre namere ili nas javno optuži za neaktivnost, svrsta uz neku od političkih opcija… Na sreću, to se jako retko dešava, a većina naših sugrađana prepoznaje dobre namere,  i ceni našu nezavisnost i napore koje ulažemo u zaštitu životne sredine.

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najteže nam je bilo da na početku rada obezbedimo finansijska sredstva za sprovođenje aktivnosti. Početnicima bez referenci je to ogroman izazov.  Danas nam je najveći izazov da sprovedemo što uspešnije brojne aktivnosti za koje smo odgovorni, a da se to ne odrazi previše na naše porodične, poslovne i druge obaveze. Da uskladimo aktivistički i ’’redovan“ život.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Nepunu godinu dana nakon osnivanja, februara 2020. godine, ostvarili smo jedan od ciljeva zbog kojih smo i osnovali udruženje: Opštinska komisija za planove usvojila je naše primedbe i iz Prostornog plana opštine Sokobanja obrisala sve lokacije za mini-hidroelektrane, čime je onemogućena izgradnja 14 novih MHE. Tada smo po prvi put u rukama imali ’’opipljiv“ dokaz da naše zalaganje daje rezultate i da možemo da damo značajan doprinos očuvanju životne sredine. 

– Po(r)uka budućim aktivistima…

’’Tiha voda breg roni“. Ne brzajte, na padajte u vatru, ne ulazite u nepotrebne konflikte jer takve stvari mogu samo da otežaju ostvarenje ciljeva. Dobro definišite čime ćete se baviti, planirajte, radite uporno i istrajno, korak po korak i rezultati će uslediti.

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

 Zbog toga što smo smo zahvaljujući organizaciji ORCA, Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju i uz podršku USAID-a preko platforme promeni.rs dobili prva finansijska sredstva za sprovođenje svojih aktivnosti u ranoj fazi razvoja udruženja. I ne samo to, podrška se nastavila kroz još dve faze. Tokom sprovođenja treće, posebno značajne za nas, usmereni smo na jačanje sopstvenih kapaciteta, kroz izradu strateške i planske dokumentacije udruženja i odgovarajuće obuke aktivista. Na taj način su naše aktivnosti postale još fokusiranije, a budućnost Sokobanjskog ekološkog društva izvesnija.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju.

Udruženje “Lokalni odgovor”: Analiza budžeta pokazala da Valjevo ne izdvaja dovoljno novca za rešenje aerozagađenja

Nejasno postavljeni indikatori, budžetsko kršenje pravilnika i netransparentne javne rasprave o budžetu – ovo su samo neke od zamerki u analizi budžeta Grada Valjeva koju je radilo udruženje  „Lokalni odgovor“. Udruženje je svoje predloge, sugestije i preporuke uputilo Gradskoj upravi, ali su, kažu, naišli na zatvorena vrata.

Iako po pravilniku Grad Valjevo za zaštitu životne sredine iz budžeta treba da izdvaja 5%, godinama unazad izdvajanja su manja od 3%, kaže Predrag Matić iz udruženja „Lokalni odgovor“.

„Mi kao građani Valjeva u proteklih sedam godina suočavamo se sa situacijom da naš Grad krši tu uredbu koju je sam doneo i sredstva koja se izdvajaju, a koja su ovom prilikom zabeležena i konstatovana u samom izveštaju po godinama jesu od 0,78% do 3%“, navodi Matić.

Ovaj, ali i sve ostale probleme na koje udruženje ukazuje, pokazala je analiza budžeta koju su uradili za period od 2015. do 2020. godine.

„Osnovne zamerke i nedostaci su budžetska nedisciplina grada u posmatranom periodu, nejasno postavljeni indikatori kojima bi mogao da se meri učinak realizacije sredstava koja se izdvajaju za problem same životne sredine“, dodaje.

Veliki problem, kaže, predstavljaju i javne rasprave u kojima bi građani trebalo da učestvuju, što u Valjevu, po rečima Matića, nije slučaj.

„Za proteklih sedam godina, javne rasprave ne oglašavaju na adekvatan način. Ljudi nisu informisani, one se nijedan jedini put nisu održale u propisanom roku, uvek je kršen rok, što možemo podvesti pod samo kršenje budžetskog kalendara“, kaže Matić.

Matić dodaje da je javna rasprava održana u decembru prošle godine, iako joj tada nije bilo vreme i nije bila održana u zakonskom roku. „I ovoga puta gradska vlast nije uvrstila nijednu sugestiju i predloge od strane građana ka samom načinu trošenju sredstava u okviru budžeta za zaštitu životne sredine“, dodaje on.

Kako gradska uprava nije imala sluha za građane, tako nije imala ni za članove udruženja „Lokalni odgovor“. Kako kažu, iako su imali konkretne predloge koje su izneli pred Gradsku upravu na javnoj raspravi, ništa od njih nije prihvaćeno.

„Nekog valjanog objašnjenja nema, jer prosto možemo razumeti da ga ne može ni biti, jer načinom na koji ova gradska vlast rukovodi samim budžetom i stara o problemima životne sredine jeste konstantno kršenje samog zakona, tako da budem iskren mi nismo negde ni očekivali išta, iako smo želeli da vlast prihvati neki naš predlog kao dobru i kvalitetnu sugestiju koja može napraviti neki pomak u rešavanju aerozagađenja i ovaj put smo naišli na nerazumevanje i odbijanje“, objašnjava Matić.

Oni su već ukazivali na ovaj problem time što su organizovali više akcija kako bi široj, ali i stručnoj javnosti ukazali na same nedostatke.

Da na ovaj način sagleda budžet grada, izdvajanja za životnu sredinu, ali i da daju adekvatne predloge i preporuke udruženje je uspelo uz pomoć projekta Tvoje mesto u Srbiji i konkurisanju preko sajta promeni.rs za projekat. Kažu da su stekli iskustvo, ali i znanje koje su dobili.

„Ostvarili smo kontakte sa velikim brojem udruženja. Od donatora imali smo pomoć u svakom pogledu, izlazili su nam u susret uvek kada je trebalo, uspeli smo da našim angažovanjem i samim izveštajem ispunimo naš osnovni cilj a to jeste da animiramo i podstaknemo veliki broj građana Valjeva da steknu jasniju sliku i predstavu o kakvom se problemu radi“, ističe on.

Građani treba da znaju kakav vazduh dišu

Informisanost građanki i građana Valjeva treba da bude na prvom mestu, navode iz udruženja „Lokalni odgovor“. U analizi je naznačena preporuka da stanovništvo mora da bude blagovremeno obavešteno o visini koncetracije zagađujućih čestica u vazduhu, ali i da grad na dnevnom nivou u realnom vremenu obaveštava građane i izdaje preporuke kako se treba ponašati.

„Takođe, predložili smo da grad počne da poštuje budžetski kalendar tj. da javne rasprave organizuje na vreme, da u skladu sa zakonom obaveštenja za građane i pozive za građane budu vidljivi, da se grad Valjevo pridržava kalendara i da on odluke koje je doneo počne da poštuje“, dodaje Matić.

Inače, prema rečima Matića, tokom ove godine Valjevo je prvi grad u Srbiji po broju dana sa prekomernim aerozagađenjem. Zakonski je godišnja propisana granica 35, dok je Valjevo u martu imalo više od 60 dana sa prekomernim zagađenjem vazduha.

Nataša Rašković, Crveni bedževi: Aktivizam je fenomenalan način da se bude živ

U žestokoj konkurenciji po zagađenosti gradova u Srbiji, Smederevo je jedan od retkih u kome se o problemu zagađenja ne ćuti. Dela se i bori. Višegodišnja borba, naravno, nije počela sama od sebe. Ljudi su ti koji su je pokrenuli. Osvešćeni, informisani, kreativni, prkosni. Među njima je i Nataša Rašković iz organizacije Protok 21 koja je pokrenula inicijativu Crveni bedževi. Oni su organizovali satirične akcije, protestovali, postavili semafor zagađenja u Smederevu, otvorili društveno-aktivistički centar. Na osnovu bogatog vlastitog iskustva, Nataša za PROMENI govori o značaju aktivizma, izazovima, trenucima sreće, podršci.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je reč prevedena iz engleskog, od glagola to act – kome najviše odgovara naš glagol delati. Aktivisti su delatnici, ljudi koji deluju. Ima li društva bez delanja? Ima li dana bez delanja? Ako hoćemo – ima li života bez delanja? Važnost aktivizma veća je  što je društvo u kome se on stvara više letargično. Naše društvo sklono je inerciji, apatiji, uljuljkavanju u zonu komfora, čak i kad ona nije zdrava i povoljna. To što vidimo da se kreativnost življenja na raznim poljima budi u Srbiji poslednjih godina – u dobroj meri je zato što postoje mnogobrojni aktivisti i aktivistkinje širom naše zemlje. Kako ćemo znati da nešto može da se menja, ako ne probamo? Aktivizam tu igra ključnu ulogu jer daje različite modele. Građanski delatnici utabavaju staze za neke nove aktivne građanke i građane.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Inicijativa Crveni bedževi krenula je kao vid građanske borbe za čist vazduh. Inicijalna kapisla bila je njeno visočanstvo – informacija. Naše do tada uopšteno znanje da je naš grad zagađen produbilo se novim informacijama, znanjem o tome šta kažu izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine, a pre svega – izveštavanjem u realnom vremenu sada već poznatih aplikacija AirVisual i AirCare. Kad se bavite društvenom promenom, što smo mi u tom trenutku već bili činili na drugim poljima, informacije o pet puta većoj zagađenosti vazduha u danima i prostoru vašeg života – presudno će usmeriti sve vaše snage na podizanje teme o zagađenju vazduha u gradu. Stoga smo prvi period naše borbe potrošili na prosleđivanje iste te moćne inicijalne kapisle ka drugima – informacije. Trebalo je vremena da uz informaciju od nas dođe i poverenje u nas, ali važnost teme – javno zdravlje svih nas, bila je i sada je neoborivi pokretač i motivator.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Odustajanje nikada nije bila opcija. Potpuno smo svesni da način mora da postoji. Naše društvo, kao i sva druga, ima svoje specifičnosti, i treba uporno tragati za modelima saradnje i napretka, jer oni moraju postojati. Nekad nije kontekst dobar, nekad vreme, nekad ljudi. Naše je da isprobavamo. Da, aktivisti su istraživači i pronalazači puteva za društveni napredak.

– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Naša borba išla je sve vreme na dva fronta: borba ZA sugrađanke i sugrađane, saveznike u daljem delanju, i – borba SA donosiocima odluka, radi bržeg i efikasnijeg činjenja ka rešenju. Prvi front nas nikad nije izneverio. Očekivani rizici, kao što je nezainteresovanost i nepoverenje, postepeno se prevazilaze. S druge strane, velika očekivanja da donosioci odluka moraju i treba da imaju odgovornosti da ozbiljno pristupe problemu i da oberučke prihvate našu inicijativu da zajedno ubrzamo rešenje – ispostavili su se kao (moja lična) zabluda. Verovala sam da je presudan i njihov interes u svemu tome, a onda saznala da nekada oni nemaju kapaciteta da shvate svoj sopstveni interes u saradnji sa građanskim organizacijama.  Uvek smo ipak težili da ne preskočimo nijedan dostupan građanski alat, od dopisa, sastanaka, peticija, istraživanja, analiza… Iako smo probijali često taj nevidljivi “zid”, postojali su trenuci ozbiljne isfrustriranosti. Date sve od sebe, istražite temu do temelja, osmislite rešenje, pokušavate da oformite širi front za diskusiju… I onda… budete ignorisani. Dugo budete ignorisani. Međutim, tada podsetimo sebe da je naša borba – maraton i da je sasvim u redu da se malo uspori u nekim delovima trke, zbog lošeg terena.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Vredelo je truda? Preko 100 ljudi po najjačoj dunavskoj košavi došlo na protestnu šetnju! Mnogobrojni građani koji prilaze štandu da potpišu peticiju i zahvaljuju se na svemu što radimo za sve nas! 167 pojedinačnih donatora za naš LED ekran, koji smo zajedno kupili! Puštanje Semafora zagađenja u rad. Gradska uprava podlegla pritisku – piše po stoti put projekte za sredstva za konverziju kotlarnica (nema veze, samo kad su krenuli)… Otvaranje društvenog centra GRAD! Najljupkija satisfakcija dolazi kad svoju ideju ili inicijativu čujete od nekog drugog, koga ne poznajete, na primer – od taksiste. Pismo mlade osobe lično meni, na adresu udruženja, koja podržava moj rad i inspiriše se za svoje dalje delanje… I ko zna kad sve još! Da ne vredi, ne bi valjalo.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Aktivizam je fenomenalan način da se bude živ. Vidiš-predložiš-osmisliš-nađeš saveznike-rešavaš! Svaki “budući” aktivista ili aktivistkinja već sad je to u srcu i čeka svoj trenutak. A zašto čekati? Ko oseti u sebi polet da nešto poboljša, samo neka krene. Koliko god mislili da naše ideje nisu nešto posebno, i da “od toga nema ništa”, važno je samo da se krene. Kad želimo promenu, put se otvara sam. Dakle, samo kreni!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Podrška jeste ključna za rast. Jedan od najvećih izazova aktivistkinja i aktivista u Srbiji danas je nedovoljna vidljivost. Toliko mnogo se radi, a tako malo vidi na nacionalnim frekvencijama i u tradicionalnim medijima. Promeni.rs prati naš rad od početka. Zahvaljujući ovom vidu podrške, naše aktivnosti su poznate većem broju ljudi, ali još bitnije – specifičnoj publici aktivnih građana, preko potrebnih našem društvu. Svaki ključni korak u našem rastu ispraćen je kroz ovaj jedinstveni medij, zbog čega osećamo neizmernu zahvalnost.

Od prodaje karata za standup Srđana Dinčića prikupljeno 160.000 dinara za izgradnju „Humanka“

Kako bi skupili neophodni novac za izgradnju „Humanka“, udruženje „Patrija“ iz Novog Sada u martu je organizovalo standup nastup Srđana Dinčića. Kako kažu iz udruženja, nastup je bio rasprodat za samo četiri dana. Od prodaje karata sakupili su 160.000 dinara, što je najveći iznos koji su sakupili tokom jedne akcije. U toku aprila biće organizovana još jedna fandrejzing akcija – licitacija i tombola.

Standup sa Srđanom Dinčićem prošao je sjajno, kaže jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešin. Ona dodaje da se Dinčiću odmah dopala ideja i da je bio motivisan da pomogne kako bi skupili neophodni novac za igradnju automata „Humanko“.

„Novac će biti preusmeren na kupovinu materijala za izgradnju Humanka. Podrška građana nam mnogo znači jer je naša namera da Humanko bude nešto što koristi zajednica i o njemu brine, te nam je važno da što više građana sazna za Humanka i da budu deo njegove izgradnje. Kada on bude izgrađen, to će biti zahvaljujući građanima! Mnogo nam je drago što je upravo Humanko nešto oko čega su se ljudi aktivirali i žele da ga vide gotovog“, kaže Nešin.

Iz udruženja ne kriju zadovoljstvo krajnim ishodom ovog dođaja. Ipak, dodaju da trenutno kod same izgradnje Humanka imaju poteškoća koji se tiču dela sa elektronskim komponentama.

„Verovatno je da će biti potrebno uključivanje još neke firme ili pojedinaca koji se bave mehatronikom, što podrazumeva i prelaženje planiranog roka za izgradnju. Imamo tehničke crteže koji su dovoljni za otpočinjanje izgradnje kostura Humanka, ali nam je potrebno i projektovanje elektronskih komponenti. U ovom trenutku čekamo odgovor još jedne firme koja se bavi i mehatronikom i ako njihov odgovor bude pozitivan, kroz mesec dana ćemo upotpuniti dizajn i plan izrade. Tada možemo da planiramo otvaranje Humanka“, dodaje ona.

Inače, za 21. april ovo udruženje planira još jednu fandrejzing akciju – licitaciju i tombolu u omladinsko centru „CK13“.

„Pozvaćemo građane da dođu da licitiraju za predmete i usluge koje smo pripremili uz pomoć saradnika udruženja Patrija i CK13, a obezbedićemo i muziku i piće“, ističe Nešin.

Kako kažu u ovoj organizaciji, nadaju se da će nakon ovog događaja značajnije približiti cilju od 7.000 evra, i samim tim izgradnji „Humanka“.

Takođe žele da kroz „Humanka“ rade na daljem informisanju zajednice o poteškoćama sa kojima se suočavaju osobe poput korisnika usluga udruženja „Patrija“, koji su na različite načine marginalizovani i ugroženi.