Bez dana aktivističkog iskustva, grupa Barajevčana okupila se i krenula u borbu sa samo jednim ciljem – da imaju čist vazduh. U početku kao neformalna inicijativa, brzo su prerasli u udruženje “Eko Barajevo” koje je do sada uspelo da dođe do jedne pobede i zatvori jednog zagađivača.
Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učešće građana u odlučivanju kroz inicijativu „Građani imaju moć”. Izrada ove studije omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj studije je isključivo odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.
Javna i javno-komunalna preduzeća u Srbiji čine značajan deo ekonomije zemlje (23% kapitala privrede Srbije), a u njima je zaposleno preko 165 hiljada ljudi. Stoga ne čudi što ona ujedno predstavljaju jedno od glavnih poprišta partijske kontrole javnog sektora i korupcije. Kako je vremenom Srbija usvajala propise koji su otežavali zapošljavanje bez kontrole u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, tako su javna preduzeća dobijala na atraktivnosti kao mesto za uhlebljenje partijskih kadrova, koji će, po potrebi, svoje usluge uzvratiti kao sigurni glasovi na izborima. Za svrhu izbornih kampanja ili političke promocije, korišćenje resursa javnih preduzeća je ponekad toliko očigledno da dolazi čak i do reakcija državnih organa, a ne samo ljutitih građana. Partijskom i drugom nepotrebnom zapošljavanju služe česte izmene akta o sistematizaciji javnih mesta.
Drugi vidovi zloupotreba u javnim preduzećima, koji se pogodno mogu iskoristiti za zloupotrebe u partijske ili druge svrhe ogledaju se u suvišnim ili nameštenim javnim nabavkama, kao i brojnim situacijama kada se novac troši a da se nabavke uopšte ne sprovode. Neretko, javna preduzeća, koja imaju veću fleksibilnost upotrebe novca od klasičnih korisnika budžeta, kroz oglašavanje pomažu rad „podobnih“ medija, ili kroz navodno komercijalna sponzorstva i „društveno odgovorno“ poslovanje vrše skriveno budžetsko finansiranje, koje nije vidljivo u završnom računu.
Bitno je naglasiti da kada je reč o preduzećima u vlasništvu države na raznim nivoima govorimo u stvari o nekoliko vrsta privrednih subjekata. Nekada je broj preduzeća u kojima je država bila vlasnik merio hiljadama. Većina njih je u poslednjoj deceniji prošlog i prvoj deceniji ovog veka prodata ili propala. Država je i dalje ostala vlasnik u nekim firmama koje se nadmeću na tržištu, bilo zato što niko nije želeo da ih kupi, zbog postojanja komercijalnog interesa (ili političkog) interesa ili čekanja da dođe neka dobra prilika za prodaju.
Pored komercijalnih preduzeća, koja jesu u državnom vlasništvu a ne bi morala biti, postoje javna preduzeća (u užem smislu reči), čiji se rad uređuje posebnim zakonom. To su preduzeća koja obavljaju takozvane „delatnosti od opšteg značaja“, pa je država stoga spremna da ih održava u životu i kada prave gubitke. Takođe, među javnim preduzećima ima i mnogih koji su monopolisti ili izrazito dominanti igrači na tržištu, što im obezbeđuje profitabilnost. Neka od njih su organizovana kao „javna“ ili „javno-komunalna“ preduzeća, a druga kao akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, što može biti uvod u njihovu prodaju.
Trenutno postoji ukupno 34 takva preduzeća na centralnom nivou, AP Vojvodina je osnivač tri preduzeća, dok lokalnih javnih preduzeća ima oko 70012. Pokušaj da se rad mnogih preduzeća u državnom vlasništvu sakrije u potpunosti od očiju javnosti, kroz izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su planirane 2018 i 2019. uz nemušta obrazloženja, sprečen je energičnom reakcijom domaćeg civilnog društva i mišljenjima eksperata SIGMA koje su išle u istom pravcu.
Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.
Nakon parlamentarnih izbora koji su održani 3. aprila 2022. godine, trinaesti po redu saziv Narodne skupštine Republike Srbije će početi sa radom. Kao i do sada, građani će imati mogućnost da komuniciraju sa narodnim poslanicima i skupštinskim odborima. U ovoj analizi, prikazaćemo na koji način i putem kojih mehanizama građani mogu da utiču na donosioce odluka i tako ukažu na probleme sa kojima se suočavaju u svojoj zajednici, a potencijalno i utiču na rešavanje istih. Po pravilima izbornog sistema Republike Srbije, nema direktne veze između samih birača i narodnih poslanika. Građani koji se izjašnjavaju na slobodnim i neposrednim izborima glasaju za izborne liste, ali nemaju nikakvog uticaja na konačni izbor narodnih poslanika. Ovakva okolnost doprinosi otežavanju komunikacije između građana i predstavnika zakonodavne vlasti, utiče na udaljavanje poslanika i građana, ali može dovesti i do vezivanja narodnih poslanika za stranačke odluke i zastupanje stranačkih interesa.[1] Nezadovoljstvo građana radom Narodne skupštine i poslanika, u kombinaciji sa nepoverenjem, istraživanja potvrđuju godinama unazad, dok najnoviji podaci pokazuju i njihov rast. Skoro tri četvrtine građana se 2021. godine uglavnom ili potpuno slaže sa tim da poslanici više brinu o interesima svojih stranaka nego o interesima građana, dok preko polovine građana smatra da su poslanici nedostupni građanima koji žele da ih kontaktiraju.[2] Pored same direktne komunikacije sa građanima, važan aspekt rada Narodne skupštine mora biti i redovno objavljivanje i ažuriranje informacija o njihovom radu po proaktivnom osnovu, pre nego što ih određeno lice zatraži, kao i objavljivanje različitih dokumenata o sprovedenim i planiranim aktivnostima (npr. Godišnji program rada koji nikada do sada nije bio objavljen, godišnji izveštaji o radu, godišnji budžet, radne biografije narodnih poslanika, Etički kodeks i slično). U ovoj studiji biće predstavljeni neki od glavnih mehanizama (javna slušanja, javne rasprave) koji su građanima na raspolaganju prilikom menjanja pojedinih zakonskih odredbi, ali i neki od direktnijih vidova komunikacije sa samim narodnim poslanicima (podnošenje narodne inicijative, direktna obraćanja narodnim poslanicima preko internet stranice Narodne skupštine i slično).
Ova studija predstavlja deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene Srbija da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj studije je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.
Na koje sve probleme su ukazivali aktivisti kada je reč o izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu i na koji način su pokušavali da kroz institucije utiču na taj proces, čitajte u studiji slučaja koju je napisao Ivan Živkov.
Kršenje velikog broja propisa, zloupotreba javnih ovlašćenja, ignorisanje građanskih prava i izuzetna popustljivost državne, pokrajinske i lokalne vlasti prema jednom investitoru su dosadašnja iskustva u vezi s kineskom kompanijom Linglong koja gradi ogromnu fabriku autoguma kod Zrenjanina. Tužilaštvo i Upravni sud u dugom vremenskom periodu ignorišu krivične prijave i tužbe u vezi s izgradnjom te fabrike. Javnost u Srbiji je uskraćena za saznanje o tome kako će rad te gumare uticati na životnu sredinu, hranu koja se u njoj proizvodi, obližnji specijalni rezervat prirode “Carska bara” i zdravlje ljudi koji tu žive. Informisanje o tim problemima je otežano jer ih prorežimski mediji ignorišu ili zataškavaju. Monitoring investicije kompanije Linglong i njenih posledica po Zrenjanin i Srbiju tokom prethodne tri godine sistematski sprovode samo građanski aktivisti, uz pomoć nekoliko udruženja i nezavisnih medija.
Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.
Generalno gledano, kada god su Vaša lična ili imovinska prava povređena ili ugrožena, Vi imate pravo da tražite njihovu zaštitu pred javnim tužilaštvom i sudom. U kontekstu pritisaka koje aktivisti trpe, ovo je naročito naglašeno jer njihov aktivizam povlači za sobom takozvana markiranja od strane nadležnih organa, čiji mehanizmi u stvari budu zloupotrebljeni upravo od onih protiv kojih se aktivisti bore. Najčešće su u pitanju zastrašivanja u vidu podnošenja krivičnih prijava protiv aktivista kao osumnjičenih, i to za iste one događaje u kojima se oni bore za prava građana, i u kojima bi eventualno imali položaj oštećene strane. Dakle, obrću se procesne „uloge“ a sve u svrhu obeshrabrivanja njihovog aktivističkog delanja. Putem ovog bloga možete da se upoznate sa nekim zakonskim mehanizmima koji Vam mogu pomoći da zaštitite svoja prava i u isto vreme pomognete nadležnim organima da uvide da se njihova nadležnost zloupotrebljava.
Ovaj blog deo je zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene Srbija da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u blogu isključivo su stavovi autorke i ne odražavaju stavove USAID-a.
Organizacije Partneri Srbija, CRTA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Nacionalna koalicija za decentralizaciju, 9. i 10. juna 2022. godine organizovale su Godišnji forum u okviru projekta „Građani imaju moć“. Glavna tema foruma bili su aktivisti, sa idejom da se temi građanskog aktivizma pruži više javnog prostora, da se ispričaju aktivističke price, kako uspešne, tako i one koje još uvek nisu postigle svoj cilj, ali nam mogu pokazati u kojim oblastima je aktivistima potrebna dodatna podrška. Pored predstavljanja aktivističkih poduhata koji su podržani u okviru projekta, razgovaralo se i o motivima, pravnoj zaštiti i bezbednosti aktivista.
Ovaj blog deo je zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene Srbija da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u blogu isključivo su stavovi autorke i ne odražavaju stavove USAID-a.
Informativne i promo table u kutku, novi sajt i aplikacija – ovo su novine u udruženju Zoo planet iz Niša. Sve ovo su uradili kako bi posetiocima i sugrađanima omogućili da se bolje informišu o raznim životinjama, zaštićenim vrsta i ugroženim vrstama. Da još bolje brinu o životinjama pomaže im i nedavno otvoreni stacionar, koji je već pomogao da više od 60 životinja bude spašeno.
Svi koji dođu u ZOO kutak sada na info i promo tablama mogu da saznaju brojne zanimljive i korisne stvari. Koje su zmije otrovne, a koje ne, saveti o čuvanju kućnih ljubimaca, ali i informacije o životinjama koje su u kutku – sve ovo se sada nalazi na info i promo tablama u ZOO kutku.
„Želeli smo da na taj način omogućimo da posetioci dok borave u Zoo kutak mogu da se informišu na koji način da se zaštite kada su prirodi ili kako da zaštite svoj dom i dvorište od otrovnih i neotrovnih zmija. Kako da prepoznaju vrste ptica koje žive u gradovima i parkova i na koji način da razlikuju razne životinje“, navodi Dušan Stojanović iz udruženja Zoo planet.
Cilj im je da u ZOO kutku nastave da spajaju čoveka s prirodom. Ono što će im u tome pomoći je i aplikacija i novi sajt udruženja.
„Ono što je još jedna novina samog Zoo planeta jeste veb sajt i aplikacija gde smo omogućili svim korisnicima da mnogo brže i na lakši način dođu do informacija kako da pomognu mladuncu kada se nađe kada je ispalo iz gnezda, ili kako da se preventivno zaštite od zmije ili drugih životinja na koje naiđu u prirodi, ili u svojoj okolini gde žive“, navodi on.
Stacionar pomogao u spasavanju brojnih životinja
Volonteri mnogo lakše rade otkada imaju stacionar za zbrinjavanje povređenih životinja. Od otvaranja do danas spasili su oko 60 životinja.
„Trenutno u stacionaru boravi nekoliko mladunaca raznih vrsta ptica i imamo nekoliko oduzetih mladunaca lisica koje su krijumčarene. Sada su kod nas na odrastanju, biće prebačene u drugi prostor kako bi se osamostalili i navikle na život u prirodi nakon toga vraćene u prirodu“, ističe Stojanović.
Projekat Tvoje mesto u Srbiji im je značio jer su hteli da ojačaju udruženje – od novih volontera, do sređenijeg prostora. Imali su mentorsku podršku sve vreme i finansijsku podršku oko izgradnje infrastrukture koja im je bila neophodna i uređenja prostora.
„U Zoo kutku se nalaze i pozivi na jedan kreativan način za društvene-odgovorne kompanije tako da se nadamo da će se i one uključiti u samu podršku Zoo kutka kako bi predstavili svoju kompaniju, a sa druge strane pomogli zbrinutim životinjama. Dalje radimo na povećavanju i proširavanju kapaciteta samog prostora Zoo kutka. U planu nam je otkup dodatnih parcela i rekonstrukcije i širenje, ali i izrgadnja novih objekata za novopristigle životinje, te rekosntrukcija starih objekata za životinje koje već žive ovde“, dodaje on.
Svi koji žele da uživaju u prirodi i da posete životinje mogu da posete Zoo kutak subotom i nedeljom.
Inicijativa “Pozdrav iz kraja” iz Udruženja “Satibara” ima za cilj da pokrene mlade preko društvenih mreža, prvenstveno kako bi što bolje upoznali svoju zajednicu i njeno kulturno nasleđe. Time žele da mladi doprinesu izmeštanju kulturnih i umetničkih sadržaja iz glavnog grada, a sve to na jedan jako dobar način- kroz umetnost i različite radionice. Za promeni.rs Marija Rodić prenela je svoje utiske i zašto je za njih aktivizam važan.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Veoma je važan jer pokreće razne pozitivne procese u društvu koji mogu dovesti do velikih promenama. Bez njega ne bi bilo evolucije ni svesti ni društva. A i ljudi bi se verovatno dosta otuđili, aktivizam ipak počiva pre svega na udruživanju.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Što smo više putovali, više smo otkrivali koliko manja mesta kriju decu i mlade koji su talentovani, energični i spremni da ruše predrasude, ali često deluju uspavano samo zato jer ne dobiju ni priliku da budu glasnogovornici svoje zajednice, niti da učestvuju u kulturaktivističkim inicijativama. Za Dolovo su presudile dve stvari: 1. postoji ogroman dom kulture, pun potencijala; 2. na pitanje o kulturnim sadržajima, dobili smo odgovor: „Pa, ovde ima samo folklor.”
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Da, onda kada smo se premorili od adiministracije, uspavanosti institucija… A naročito kada su neki lokalni političari ograničavali pristup mladima. U jednom trenutku je delovalo kao da na svakom koraku preskačete neke nove zidove. Ali, pozitivni efekti koji je naš program imao na zajednicu ohrabrio nas je da preguramo krizu, a direktor doma kulture se angažovao i više nego što smo od njega očekivali ili tražili. Udružili smo se sa meštanima i na kraju uradili i više od planiranog.
Foto Jovana Jankov
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Najmučnije nam je bilo da podnosimo toksične elemente vladajuće političke partije, koji su u malom mestu prisutni na svakom koraku i ugrožavaju ekosistem zajednice. Imali smo ponekad utisak da je sloboda izbora toliko ugrožena, da se na kraju otprilike gleda i kod kog pekara kupuješ hleb. Uspešno smo zaobišli sve to, ali takve stvari nas uvek iznova razočaravaju.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
U jednom trenutku smo imali dve grupe polaznika radionica, konstantne pozive da dođemo opet što pre i par neplaniranih volontera koji su uživali da doprinose svemu što radimo. Pored toga, lančano je krenula da se stvara jedna nova zajednica svih generacija u kojoj smo svi bili jednaki, slobodni i kreativni. A onda još i 13-godišnja Sara pita kako se upisuje filmska produkcija, i samoinicijativno organizuje promo-materijale po selu!
-Po(r)uka budućim aktivistima…
Nikad se ne zna ko će prepoznati značaj vašeg aktivizma i kada ćete izazvati talas dobrih reakcija. Zbog toga je važno da i kad ide sporo, imate u vidu da će biti i naglih skokova.
Zahvaljujući ovoj podršci dobili smo priliku da aktivističke umetničke prakse iz našeg inkluzivnog kinokluba „Moj krupni plan” testiramo u manjim sredinama na duži period. Započeli smo proces izlaska „Satibare“ iz Beograda, ali ne samo kroz jednokratne aktivnosti, već decentralizaciju i našeg tima.
Otvaranjem prve galerije pod vedrim nebom, organizacijom radionica kreativnog preduzetništva i pokretanjem onlajn prodavnice gde se mogu pogledati i kupiti dela umetnika iz Subotice, udruženje „Klara i Rosa“ nastavlja da osnažuje kulturne radnike. Ovo udruženje pokrenulo je i onlajn radio “Plac”, a za naredne mesece najavljuju nove radionice, koncerte i umetnike kojim nastavljaju da bude kulturu ovog dela Vojvodine. Za promeni.rs iz ovog udruženja govorili su o svojoj priči i aktivizmu.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Višedecenijske društveno-političke okolnosti u našoj državi, temeljno i duboko ubedile su svakog pojedinca da njegova akcija nema moć da promeni išta. Sugrađani su pasivni, nezainteresovani i ne veruju da je društvena promena moguća. Društvo je polarizovano, naginje radikalnim desnim idejama i neguje uverenja koje se kritički ne propituju već nasleđuju sa generacije na generaciju. Uloga aktivista je da budu glasnici promena, da neprestano ulivaju optimizam i veru da je promena moguća, otvaraju mogućnosti, donose alternative, podsećaju na važnost akcije i očuvanja životne sredine, građanskih vrednosti i ljudskih prava. Verujemo da su kultura i umetnost najfiniji alati komunikacije sa sugrađanima koji postepeno mogu dovesti do pojedinačne promene, katarze i oplemenjivanja svakodnevnog života.
-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Projekat “Jedna uz drugu” realizovan od novembra 2018. godine do aprila 2019. godine, koji je ujedinio subotičke nezavisne umetnice, mapirao je nepostojanje fizičkog nezavisnog kulturnog prostora u Gradu, ali i snažnu potrebu za stvaranjem, povezivanjem i izgradnjom simboličkog prostora i atmosfere slobode izražavanja, istraživanja, povezivanja i razmene. Jačanje tradicionalnih sadržaja, nacionalnih ideja, sve veća zatvorenost i inertnost gradskih institucija kao i proterivanje stručnih ljudi iz javnih kulturnih institucija, nagnala nas je da samostalno pokušamo da unapredimo položaj nezavisnih umetnika, ali i da kulturu i umetnost učinimo dostupnim građanima Subotice na dva jezika (srpsko-hrvatskom i mađarskom), čvrsto se zalažući za solidarnost, decentralizaciju, dvojezičnost, razvoj kritičkog mišljenja, demokratizaciju kulture i umetnosti kao i buđenje građanske svesti. Septembra 2019. godine smo odlučile da ćemo organizovano i udruženo nastaviti da, nasuprot gradskoj političkoj strategiji, kulturu koristimo kao sredstvo koje spaja, a ne razdvaja sugrađane.
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Večita dilema: otići ili ostati? Svakodnevno se potvrđuje činjenica da je izazovno funkcionisanje u našem društvu, naročito u malom gradu u kom je svakodnevni narativ zasnovan na nacionalnim podelama, etničkom ili partijskom pripadanju, biranju strane i dobijanju nagrade ili kazne za svoj izbor. U ovim okolnostima veliki broj naših sugrađana je, zbog dvojnog državljanstva, odlučio i uspeo da ode. Svakodnevno svedočimo da svako ko pokušava da gradi, spaja, ujedinjuje, edukuje, aktivira, animira, unapređuje, pokreće, nema podršku većine, te njegov rad ostaje neprepoznat i neshvatljiv za šire društvene grupe. Takođe, dešava se da se rezultati tuđeg rada prisvajaju i predstavljaju kao delovanje Gradske uprave, te napori organizacije ostaju neprepoznati od strane sugrađana. U Subotici je veoma nerazvijen civilni sektor, mali je broj organizacija koje profesionalno funkcionišu jer je izazovno finansijski opstati. Retka smo organizacija koja se potpuno, posvećeno, tokom celog svog dana bavi projektnim zadacima. Svesne smo da je za promenu potrebno vreme i proces, te da bismo zaista napravile temeljnu promenu, moramo postepeno, strateški, osmišljeno i strpljivo da radimo, te korak po korak, da svakodnevno gradimo atmosferu u kojoj, u budućnosti, želimo da živimo. Ako odlučimo da ostanemo, nemamo drugi izbor do da nastavimo da se borimo za bolje društvo, probuđenog pojedinca, aktivnog sugrađanina koji će nam se u borbi priključiti.
Foto Szerda Zsófia
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Svako nastojanje da se neki javni prostor oplemeni i redefiniše dovodi do komunikacije sa nadležnima, do prebacivanja nadležnosti sa jedne kancelarije na drugu, do pisanja mnoštva zahteva, molbi, upita i čekanja na njihove odgovore. Susret sa birokratijom, dozvolama i nepromišljenim odlukama i objašnjenjima koja se nekritički prenose (po principu copy-paste) iz zvaničnih dokumenata, čini da se zapitamo o pojedinačnoj odgovornosti u trenutnom društvenom uređenju i da shvatimo da društvo čine pojedinci koji imaju izbor da biraju ono što čine. Mnogo puta pomislimo da je uzaludno ono što radimo te da se borimo sa vetrenjačama, ali sutrašnji dan donese novu energiju i mi nastavljamo da radimo ono u šta verujemo. Prekarni radni položaj, neizvesno finansiranje, brojni zahtevi donatora i projektna birokratija, dodatni su izazovi na aktivističkom putu. Ono što je jedino izvesno je da je ovo naš put, na kom učimo, saznajemo i otkrivamo.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Tokom svakog projekta ili akcije osećamo uzbuđenje ali i radost nakon uspešno organizovanog događaja kada sugrađane vidimo nasmejane, zadovoljne i zahvalne što se nešto drugačije i novo dogodilo u našem gradu. Mnogo radimo i nekad uzaludno trošimo mnogo energije za nešto što se lakše može uraditi, ali mnogo i učimo, upoznajemo, saznajemo i sve nas to lično motiviše da nastavimo sa radom. U maloj sredini veoma je teško pronaći kreativan posao, a kako su članice organizacije sa umetničkih fakulteta i istovremeno i same predstavljaju ciljnu grupu za čiji se bolji položaj bore, uspele su da same stvore kreativan, specifičan i autentičan posao koji doprinosi i zajednici i njima lično. Čini se da kroz ovaj proces dokazujemo da je moguće i u izazovnoj, maloj i zatvorenoj sredini uspeti izgraditi vrednost, ako se strpljivo, uporno, hrabro i promišljeno ne odustaje od svog htenja. Kada odlučimo da ostanemo, ovo je jedini izbor koji imamo.
-Po(r)uka budućim aktivistima…
Budi promena koju želiš da vidiš ali ne očekuj da će tvoji napori sutra doneti rezultate i uživaj u procesu!
Podrška kroz promeni.rs nam je mnogo značila jer smo u radu sa timom Fondacije Jelena Šantić došli do brojnih uvida te redefinisali svoje zadatke i nastojanja. Prošli smo kroz dugačak put uviđanja da fizički nezavisni kulturni prostor nije ono za šta smo još spremni, iako nam je to bila prva stavka na listi. Mnogo je važnije pripremiti teren za taj kulturni prostor, izgraditi simbolički prostor razmene, istraživanja, slobode, atmosferu u kojoj je normalno da se pripadnici različitih generacija, nacija, jezika, profesija susreću i sarađuju. Trenutno radimo na razvoju publike i stvaranju okolnosti u kojima će građani Subotice biti u mogućnosti da što više otkriju, nauče, saznaju kroz kulturu i umetnost. Dvorišna galerija, Radio Plac – radio zajednice, umetničke intervencije u javnom prostoru i brojna kulturna dešavanja samo su kanali kojima nastojimo da skrenemo pažnju, probudimo, zapitamo, okupimo i aktiviramo sugrađane te doprinesemo povećanju kvaliteta života u Subotici.
Tim Fondacije Jelena Šantić, Grupe 484 i Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koji su nam bili podrška u ovom procesu, postavili su nas na noge i neizmerno smo zahvalne na zaista iskrenoj pomoći našem radu, posvećenosti, načinu komunikacije, fleksibilnosti i osećaju da smo na istom zadatku kao partneri, a ne u poziciji donator-korisnik donacije, koji često zna da bude veoma stresan. Zaista smo osećale da gajimo iste vrednosti i iskrenu želju za promenom, i da je sadržaj važniji od ispunjavanja formi.
Podrška nam je značila jer smo se povezale sa sličnim organizacijama u Srbiji (često jedni drugima možemo biti motivatori i podrška), naučile smo mnogo, preispitale naša uverenja, otkrile nove načine funkcionisanja, ali i dobile finansijsku podršku za naše ideje te izgradile organizaciju koja je prepoznatljiva u Srbiji.
Prema procenama, u Nišu ima oko 400 gluve i nagluve dece, a u Srbiji oko 9.000. U medijima gotovo da nema sadržaja na znakovnom jeziku koji bi značili i deci i odraslima sa problemima sa sluhom. Zato je grupa mladih iz grada na Nišavi odlučila da stvara za njih. Kroz svoju inicijativu Zu Zu Zujalice, ovi mladi ljudi prilagodili su video sadržaje gluvoj i nagluvoj deci i roditeljima, ali i napravili predstavu „Čuvari prirode“ koju su izveli i na prošlogodišnjem Nišvilu, a zatim i u nekoliko gradova. O dosadašnjim aktivnostima, izazovima i samoj inicijativi Zu Zu Zujalice, za promeni.rs govori Milica Lazarević.
Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je važan jer ukazuje na probleme u društvu za koje (još uvek) ne postoji efikasno sistemsko rešenje. Pokreće ga uglavnom lični osećaj i potreba pojedinca za nekom važnom promenom, a održava se zajedničkim radom na ostvarenju ciljeva.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Premalo kvalitetnih medijskih sadržaja namenjenih deci nas je podstakao da pokrenemo muzičku grupu Zu Zu Zujalice. Odmah smo krenuli da sve što stvorimo prevodimo na znakovni jezik, a položaj gluvih i nagluvih u Srbiji se prirodno pojavio kao tema kojom se bavi film “Bitisanje- Gluv nije nem”.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Tokom ovih par godina rada, nailazili smo na mnogo prepreka i izazova, ali uspevali smo da nalazimo rešenja za svaki problem, povratimo entuzijazam i nastavimo sa radom.
Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Najveći izazovi su vezani za naše neaktivističke (regularne) poslove, odnosno za organizaciju vremena i usmeravanje energije koju treba da uložimo u aktivizam.
Foto Zu Zu Zujalice
5. Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Bilo je mnogo trenutaka koji su nam ukazali da je vredelo ući u sve ove projekte, ali najznačajnije su svakako reakcije koje dobijamo od dece i roditelja. Takođe, nakon objavljivanja filma, dobili smo pregršt predivnih komentara i putem društvenih mreža i uživo nakon projekcija. Posebno smo zadovoljni reakcijama mladih ljudi koji žele da se uključe i daju svoj doprinos da se situacija poboljša.
Promeni.rs i ceo tim koji pomaže aktivistima su nam neizmerno pomogli na svakom koraku, ohrabrili nas, osnažili i omogućili da uvidimo da smo uz podršku divnih ljudi sposobni da stvaramo lepša i bolja dela.
