Lepše mesto za igru i podstrek za očuvanje prirode: Akcija koja je ujedinila meštane Konopnice
Mališani iz Konopnice dobili su uređeniji i bezbedniji prostor za igru zahvaljujući neformalnom Udruženju “Green Magic Wand”, koje je uz pomoć meštana obnovilo dečiji teren, postavilo novu ogradu, ljuljaške i obnovilo postojeći mobilijar. Osim unapređenja prostora, članovi udruženja su kroz akcije čišćenja, edukativne radionice i obeležavanje Svetskog dana biodiverziteta sa meštanima doprineli podizanju svesti o značaju zaštite životne sredine. Podršku u realizaciji aktivnosti dao im je EU Resurs centar sa svojim partnerskim organizacijama.
Iako ima oko 1.000 stanovnika i jedno je od najstariih sela, Konopnica u Opštini Vlasotince i dalje opstaje. Selo je malo, ali se dečja graja u njemu i dalje čuje u dvorištu škole i vrtića, koji zajedno broje preko 20 učenika.
S obzirom na to da teren za igru, koji se nalazi u dvorištu, nije bio u najboljem stanju, kao i same sprave za igru, nekoliko meštana okupljenih oko neformalne grupe “Green Magic Wand” odlučili su da unaprede prostor namenjen najmlađima.
Naime, pokrenuli su projekat “Znanje i akcija za zelenu Konopnicu” i odlučili da mesto gde se deca igraju, ali i meštani okupljaju često, učine funkcionalnijim i bezbednijim. U tome im je podršku dao EU Resurs centar za civilno društvo, zajedno sa svojim partnerskim organizacijama.
Projektom smo sanirali i farbali oštećeni mobilijar, postavili nove sertifikovane ljuljaške, ručice i sedišta za klackalice, popravili tobogan, namestili vrata kako bismo obezbedili ulaz u pomoćnu prostoriju, postavili informativne table, očistili kanal, kao i realizovali dve edukativne radionice na temu zaštite životne sredine – jednu za decu i jednu za odrasle. Posebnu pažnju posvetili smo uklanjanju opasnog otpada kao što su polomljene flaše, staklo i limenke koje se javljaju toom okupljanja mladih, najviše vikendom, tokom praznika i drugih događaja, kako bi se smanjili rizici po bezbednost i zdravlje dece – naveli su.
Nakon što su odradili pomenute aktivnosti i sredili prostor, članovi ove grupe su odlučili da sa meštanima i mališanima obeleže Svetski dan biodiverziteta.
Oko 14 mališana učestvovalo je u interaktivnom programu koji im je pružio priliku da steknu nova znanja, ali i unaprede postojeća o zaštiti životne sredine.
Svetski dan biodiverziteta obeležili su kroz brojne edukativne i kreativne sadržaje. Mališani su imali priliku da pogledaju predstavu o zaštiti životne sredine koju su pripremili učenici Srednje tehničke škole, učestvuju u likovnoj radionici i prisustvuju javnom času gimnastike.
Poseban deo programa bila je sadnja četiri jelke u seoskom parku, koje su mališani nazvali Pipi, Mića, Ljubav i Sreća.
Nakon toga učili su kako se postavlja šator, razvijajući veštine boravka u prirodi. Učesnici su obišli i lokaciju nekadašnje divlje deponije, koju su meštani prethodno očistili, a kako bi sprečili ponovno stvaranje smetlišta, postavili su znak kojim se zabranjuje bacanje otpada.
Dobro raspoloženje nije izostalo, a prema rečima Ivane Jovanović Nikolić, jedne od članica grupe, ovakve aktivnosti donose brojne koristi:
Jako su važne zbog buđenja razvoja svesti o važnosti zaštite životne sredine. Oni od malena moraju da stiču navike i da se te navike tokom njihovog života unapređuju. Važno je postaviti dobre temelje koji će se kasnije samo nadograđivati i kroz foramlno i neformalno obrazovanje.
Nakon završetka aktivnosti, iz ove grupe se nadaju da će efekat akcije biti dugoročan, te da će učesnici razviti svest o značaju očuvanja javnih prostora. Cilj je i da dugoročno preuzmu odgovornost i doprinesu sprečavanju njihovog zagađenja i oštećenja mobilijara.
Underground inicijativa: Podrška mladim i neafirmisanim umetnicima
Zahvaljujući mladima iz Underground inicijative i ove godine će u Nišu biti održan “Underground festival”, početkom oktobra. U susret festivalu organizovan je niz kulturno-umetničkih aktivnosti namenjenih mladim, neafirmisanim umetnicima iz Niša i sa juga Srbije. Centralni događaj bila je izložba “Puzla”, na kojoj su predstavljeni radovi mladih autora iz ovog dela zemlje.
Već tri godine, preko tridesetoro mladih umetnika i umetnica sa juga Srbije, okupljenih oko Underground inciijative, bori se da stvori prostor za predstavljanje i afirmaciju stvaralaštva svojih vršnjaka.
Produkt njihove borbe jeste organizacija “Underground festivala”, zahvaljujući kome mladi neafirmisani umetnici imaju priliku da iskažu svoje talente, neki kroz izložbu, neki kroz alternativni koncert i dodatne kulturno-umetničke sadržaje.
Ove godine uoči četvrtog festivala imali su niz aktivnosti, od kojih je glavna bila organizacija izložbe “Puzla”. Podršku u tome im je dao EU Resurs centar, u saradnji sa partnerskim organizacijama.
Naziv izložbe “Puzla” je simboličan i nosi naziv po jednom zajedničkom umetničkom radu koji je sastavljen od devet zasebnih segmenata, koje su kreirale mlade umetnice sa ovog područja.
Svaka od njih oblikovala je svoj deo koristeći različite tehnike i motive, stvarajući zajedno jedinstvenu celinu. Nastala kompozicija spaja različite poglede na svet i teme koje zaokupljaju mlade autore i autorke – od klimatske krize i odnosa čoveka prema prirodi, do svakodnevnog života, identiteta i lepota juga Srbije – kažu iz inicijative.
Svake godine je broj zainteresovanih za izložbu veći, kaže Jana Krstić, jedna od organiaztorki.
Ovo je već treća izložba otkad postoji Underground incijativa i svaki put se iznenadimo brojem ljudi koji postoji, forme koji oni prave, kojima se bave. Videćete da nisu ovde samo slike. Imate različite tehnike, imamo puno ilustracija, jer je grafički dizajn danas sve više popularniji i potrebniji – pojašnjava.
Kada su otvorili konkurs i pozvali mlade umetnike da pošalju radove nisu imali konkretne uslove i svako je mogao da pošalje šta god želi.
Mi smo se trudili da ne sugerišemo nikakvu temu ni formu da baš bude ti nešto stvaraš pošalji nam i potruduli smo se, videćete zato da na nekim mestima ima više radova da bismo sbe uklopili, tako da nije nijedan rad stigao da bismo rekli ne možemo, nećemo i slično. Uglavnom smo sve stavili, možda kad je neko imao više svojih pa smo mu rekli da proberer par čisto da bi napravili prostora za druge, ali svako ima bar po jedan svoj rad ovde jer je to neka poenta da nismo mi tu da procenjujemo šta valja, šta ne valja, nego prosto dođete, vidite šta mladi stvaraju u Nišu pa sami procenite.
Pre same izložbe organizovan je koncert, kao i dve tribine i radionice. Na radionicama su slikali radove, dok su na tribinama razovarali o tome šta je umetnost i kako stvoriti prostore za mlade umetnike u manjim sredinama.
To je bio jedan projekat koji je trajao 3-4 meseca, ali je nama dosta značajan, jer nas u oktobru čeka Underground festival, od 1. do 4. oktobra u Niškom kulturnom centru, tako da smo dosta toga pripremili, odradili, nekako smo postali vidljiviji nego što je to bilo ranije. Tako da očekujemo da će ovogodišnji festival da ima još više posetilaca – kaže Jana.
Jana kaže da Underground nije jedina inicijativa mladih u Nišu koja pokušava da stvori prostor za sebe, već da ima još onih koji su za to zainteresovani.
Jasno – portal iz Svrljiga koji pokazuje pravo stanje opština u Srbiji
Stanovnici juga Srbije od sada mogu na jednom mestu da dobiju detaljan uvid u stanje opštine u kojoj žive. Putem portala Jasno mogu da uporede više od 40 različitih pokazatelja, među kojima su prosečne zarade, stepen razvijenosti opština, sa podacima iz drugih lokalnih samouprava. Portal je pokrenula istoimena neformalna grupa iz Svrljiga, sa ciljem da građanima ovog, ali i drugih mesta u Srbiji, omogući lakši pristup javno dostupnim podacima i ukaže na razlike u regionalnom razvoju i problemu centralizacije.
Nakon života u Beogradu, Nikola Jovanović se sa suprugom vratio u rodni Svrljig. Međutim, po povratku ih nije zatekla najbolja situacija. Kako Nikola ističe, na svakom koraku bilo je vidljivo koliko je ovo mesto nerazvijeno.
Budući da se i privatno, već nekoliko godina, bave prikupljanjem i analizom podataka o ulaganjima na osnovu Zakona o regionalnom razvoju, odlučili su da se temi razvijenosti opština dodatno posvete. Tokom istraživanja pronašli su veliki broj podataka državnih organa i shvatili da podaci ukazuju na mnogo dublje probleme od onih o kojima se najčešće govori u medijima.
Došli su do podataka da postoji čak 19 devastiranih opština, od kojih je 15 na jugu, među kojima i njihova Svrljig. Zaključili su i da je mnogim mestima potreban ravnomerni regionalni razvoj, a ne duboka centralizacija u kojoj vodeće mesto zauzimaju Beograd i Novi Sad.
Ukupno ulaganje u regionalni razvoj u svih 19 devastiranih opština (u kojima živi ukupno 307.000 stanovnika) u prethodnih 6 godina iznosilo je 226 miliona evra ili 734 evra po glavi stanovnika. Za isti vremenski period, u samo jednu beogradsku opštinu, Savski venac (u kojoj živi oko 37.000 građana), iz istog fonda koji je namenjen uravnoteženju razvoja svih krajeva naše zemlje, uloženo je 863 miliona evra ili 23.510 evra po glavi stanovnika. Skoro četiri puta više nego u svih 19 devastiranih opština zajedno – pokazuju podaci do kojih su došli .
Dodatnu podršku njihovom istraživanju i želji da podignu svest o problemima nejednakog razvoja opština, pružio je projekat EU Resurs centra i njihovih partnerskih organizacija.
Rezultate četvoromesečnog istraživanja objedinili su na portalu Jasno, gde građani putem veb-aplikacije mogu da uporede svoju opštinu sa drugim lokalnim samoupravama u Srbiji, na osnovu različitih statističkih pokazatelja.
Kada o bilo kojoj opštini kažete bilo koji javni podatak mi često ne znamo da li je to nešto mnogo, malo da li je to nešto veće ili manje. Ljudi imaju taj osećaj kvaliteta života u svojoj životnoj sredini i to je jedna stvar. Ovde mogu da direktno na sajtu uporede svoju opštinu sa nekom drugom i da tu vide gde se njihova opština nalazi – kaže Nikola.
Među podacima koje su analizirali nalaze se i oni koji ukazuju da je u čak 91% opština prosečna zarada niža od republičkog proseka. Dok u samo 16 od 168 gradova i opština Republike Srbije, zaposleni građani su zaradili platu višu od prosečne.
Sve ove podatke, Nikola kaže, obrađuju kroz brojne softvere. Tako će osim na sajtu oni biti distupni i kroz AI podkast u obliku razgovora dvoje ljudi na temu regionalnih razlika koje postoje u Srbiji.
Znamo da raste broj ljudi koji slušaju podkast. On se često sluša među mladima. Onda, ako je samo u audio formatu, a mi ćemo imati na platformama svim, na Deezer-u, Spotify-u, u audio formatu onda se može slušati u teretani dok vežbate može se slupati dok putujete i tako dalje. To je samo jedan od načina – poručuje on.
Smatra da “logike nema” u mnogim stvarima i da je mnogim mestima potreban ravnomerni regionalni razvoj, a ne duboka centralizacija u kojoj vodeće mesto zauzimaju Beograd i Novi Sad. Zato je i cilj ovog portala da se, kao što i njegov naziv kaže, JASNO bori za istinu o centralizaciji naše zemlje i neravnomernom regionalnom razvoju Srbije.
Inače, prilikom zvanične prezentacije aplikacije u Svrljigu predstavili su i Belu knjigu centralizacije, publikaciju nastalu kao rezultat njihovog istraživačkog rada, koja je posetiocima bila dostupna u digitalnoj galeriji prostora Pipl Hab.
Meštani Trnave i Toponice pokrenuli inicijative za rešavanje problema
Psi lutalice, neosvetljene ulice, nedostatak saobraćajne signalizacije, ali i potreba za uređenjem javnih prostora za okupljanje – neki su od glavnih problema sa kojima se suočavaju meštani Donje Trnave i Toponice. Ove probleme je kroz razgovore sa građanima i fokus grupe mapirala neformalna grupa “Zajedno jače”, koja je nadležnim institucijama predala inicijative sa predlozima za njihovo rešavanje.
Na svega nekoliko kilometara od Niša nalaze se sela Donja Trnava i Donja Toponica, ali i dalje se suočavaju sa problemima koji utiču na svakodnevni život meštana. Kako bi ukazali na njih i pronašli moguća rešenja, građani su formirali grupu “Zajedno jači” i pokrenuli projekat “Imamo pravo”, uz podršku EU Resurs centra i partnera.
Projekat je započeo kampanjom “od vrata do vrata”, tokom koje su meštani Donje Trnave i Donje Toponice ukazivali na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. U prikupljanju njihovih stavova učestvovao je i aktivista Tadija Mitić.
Kako kaže, meštani su bili zainteresovani za razgovor i spremni da ukažu na probleme, a ono što su naveli kasnije je dodatno provereno kroz fokus grupe, kako bi se izdvojili najvažniji izazovi za obe zajednice.
Ispostavilo se da su problemi različite prirode, ali zapravo i ono što se desilo u kampanji od vrata do vrata i ono što se desilo na fokus grupama se podudaralo. Ti problemi su mahom preterana količina psa lutalica, neosvetljene ulice, putevi kao i neobeleženi putevi, koji jesu renovirani relativno skoro pre godinu dana ali do dana današnjeg nisu dobili svoju signalizaciju. Tu su i javne zgrade koje su hteli da obnove s obzirom na to da su oba sela vrlo živa i zaista im je potrebno neko mesto gde mogu da se okupljaju, da imaju neke institucije – kaže Tadija Mitić.
Na osnovu problema koje su izdvojili meštani, zajedno sa članovima neformalne grupe “Zajedno jači”, pripremili su predloge za njihovo rešavanje.
Mapiranje problema u principu su radili meštani sa meštanima za meštane. To je bila neka okvirna poruka celog projekta da bismo na kraju izrodili dve inicijative koje smo formalno predali institucijama grada koje su nadležne za sve ove probleme koje sam pobrojao i ono što je zaniljivo jeste da su dobili odgovore nekih institucija, ali za sada nema reakcija institucija. Mislim nadamo se da će biti barem neke promene pošto je više stvari zatraženo da se promeni od ovih koje sam naveo, a bili bismo zadovoljni kada bi makar jedna bila urađena za početak – pojašnjava on.
Mitić kaže da su pojedine institucije odgovorile na podnete inicijative, ali da konkretnih reakcija na terenu za sada nema. Ipak, ističe da je jedan od važnih rezultata projekta to što su građani osnaženi da sami prepoznaju probleme i pokreću promene u svojim sredinama.
Smatra da su meštani Donje Trnave i Toponice jedan od najboljih primera kako ruralna zajednica može da se organizuje, okupi i pokrene inicijative koje mogu da doprinesu boljem životu u selu.
“Dobre komšije” se ujedinile i uredile zajedničko dvorište u Aleksincu
Decenijama dvorište iza zgrada koje se nalaze na samom šetalištu u Aleksincu nije moglo da se koristi, a komšije su se prošle godine udružile i odlučile da ga urede. Beton u centru grada zamenili su malom zelenom oazom, u kojoj uživaju sve generacije i njihovi ljubimci. Uz podršku podršku EU Resurs centra i njihovih partnerskih organizacija prostor je uređen i mobilijarom, a komšije kažu da imaju još ideja za uređenje ovog prostora.
Jedan od predstavnika Grupe građana “Dobre komšije” Dragan Radosavljević kaže da je na ideju o uređenju dvorišta došla njegova supruga.
Prošle godine smo udomili psa i da bi imali gde da ga izvodimo, mi smo došli na ideju da očistimo. Ovde je bila džungla, nije bilo dvorište već džungla. I onda smo očistili prvo to dvorište, pa trsili, pa izbacivali šut, ne samo ona i ja, već i ceo komšiluk – priča Dragan.
Nakon čišćenja posejali su travu i postavili improvizovane klupe od paleta. Uređenje su počeli marta prošle godine, a dok su sređivali saznali su da mogu da potraže i finansijsku podršku.
Na društvenim mrežama smo naišli na konkurs nevladine organizacije i trebalo je da oformimo neformalnu grupu građana. U dogovoru sa komšijama smo to i uradili da bi mogli da apliciramo na konkurs. Prošli smo, dobili novac i kupili parkovski mobilijar od tih sredstava – dodaje Dragan.
Njegov komšija Vojkan Mladenović, inače inženjer šumarstva u penziji, kaže da iako u ovoj zgradi na samom šetalištu u centru Aleksinca živi već 60 godina, dosad nije uspeo da izdvoji vreme i za uređenje ovog zajedničkog prostora.
Motivacija su im bili brojni psi koji su udomljeni, a kojima je bio potreban prostor u kome će imati bar malo slobode. Ukratko je opisao i kako je dvorište nekada izgledalo.
Pa vidite evo jedan primer, kada smo čistili našli su tetrapak mleka iz 1974. godine. To mislim da je dovoljno da se kaže šta je. Šiblje, drveće, tu smo vadili panjeve, stabla, ljudi iz šumske sekcije su nam pomogli da to posečemo pošto su imali jake mašine, kopali, iskopavali. Ja sam ovde išao sa šipkom i vadio kamenje, cigle koje su ispod koje nisu videli. Kolega Dragan je donosio humus, zamljište, prerađivali, dorađivali, jer ovo nikad nije bilo zemljište, bio je šoder – pojašnjava Vojkan.
Svako od komšija je dao svoj doprinos, a Vojkan kaže da iako je godinu dana bio kratak period za bilje koje su posadili, jedan dud je već rodio. U planu je još ideja kojim će vremenom dodatno da oplemene ovaj prostor, kako bi svi mogli da uživaju u maloj zelenoj oazi u centru grada.
Tema je baš bila uređenje međublokovskog prostora i došli smo na ideju da malo oplemenimo ovaj prostor, prvenstveno zbog nas stanara, da imamo neku svoju intimu ovde, a i deca se sakupljaju uveče, skoro su dva rođendana deca iz ulaza pravila, a i mi bežimo, jer na izlazu iz zgrade je odmah šetalište, galama, ovde se od toga ništa ne oseti, tako da uveče sedimo, družimo se, smejemo se – ističe Dragan.
Komšinica Marija je istakla da je dvorište bilo potpuno zapušteno i ni nalik onome kako danas izgleda, a da su u tome uspeli zahvaljujući zajedništvu i podršci organizacija za nabavku mobilijara.
Ovim udruživanjem smo pokazali da možemo da napravimo jedan naš mali raj, da kažem tako. Krenuli smo od osnovnih rasčišćavanja, pošto je bilo onako, ne možete ni da zamislite, ni nalik ovome. Krenuli smo, da kažem, od početka, gledali da to odradimo do sitnica, do detalja estetskih naravno. I sada evo već su krenuli lepi dani i koristimo ga da uveče uživamo, mislim pogotovo uveče, deca se igraju, večeramo tu, družimo se – istakla je Marija.
Zaključuju i da nije stvar samo u lepoti i novom mestu za druženje i okupljanje, već da je ovo i njihov poziv drugim stanarima da urede svoje dvorište ili međublokovski prostor.
Đaci u Gornjoj Vrežini dobili letnju učionicu
Učenici od prvog do osmog razreda škole u Gornjoj Vrežini dobili su novu letnju učionicu. Kada god vremenski uslovi budu dozvoljavali, u ovom prostoru će od sada moći da održavaju časove, ali i realizuju različite kreativne aktivnosti. Učionica je nastala zahvaljujući neformalnoj grupi “Čegarci”, koju čini deo zaposlenih u OŠ “Čegar”, a koji se trude da svojim učenicima obezbede što bolje uslove za boravak i rad u školi.
Na manje od 10 kilometara od centra Niša nalazi se Gornja Vrežina – mesto na uzvišenju, okruženo prirodom i poznato po čistijem vazduhu. U ovom naselju nalaze se isturena odeljenja Osnovne škole “Čegar”, koja se nalazi u Opštini Pantelej.
Iako je reč o maloj seoskoj školi, dečja graja i dalje ispunjava njene učionice. Učiteljice i nastavnici koji ovde rade nastoje da svakom učeniku posvete maksimalnu pažnju i obezbede im kvalitetno obrazovanje u toploj i podsticajnoj atmosferi.
Tako je spontano i nastala neformalna grupa “Čegarci”, a nju čini upravo deo zaposlenih. Među njima je i nastavnica Nataša Čvorović, koja kaže da se ona i njene kolege trude da svakodnevno poboljšavaju uslove za svoje đake.
Nakon što su školu ukrasili, kako spolja tako i iznutra, brojnim crtežima i različitim predmetima, odlučili su da naprave još jedan prostor za učenike – letnjikovac koji su nazvali letnja učionica.
Njihova ideja je da, tokom lepog vremena, kreativne aktivnosti i nastavu iz učionice presele u prirodno okruženje.
Ovde je priroda prelepa. Mi veoma često izlazimo van učionice i držimo časove, ali to je nezgodno bilo, sedimo na zidiću, stavljamo jastučiće pa sedimo, a deca drže sveske u krilu. Ovo je bilo praktičnije da imamo kutak gde ćemo moći da držimo časove i razne aktivnosti – kaže nastavnica Nataša.
Zahvaljujući sredstvima koje su dobili na konkursu EU reusrs centra i partnerskih organizacija uspeli su da izgrade letnju učionicu. Takođe, veliku pomoć su dobili i od meštana.
Roditelji učenika su nam dosta pomogli, meštani i bivši učenici. Takođe, sve te firme preko kojih smo naručivali materijal su nam izlazile u suret kad su čule o čemu se radi.
Učiteljica Milena Đorđević, koja predaje prvom razredu, kaže da će učionica biti veoma korisna.
Ova letnja učionica je prostor da izađemo iz svakidašnjeg okvira i učenja iz jednog zatvorenog prostora, gde možemo stečena znanja teorijski da primenimo na jedan praktičan način u prirodnom okruženju. Pored kreativnih radionica, koje ćemo raditi, stvaraćemo lepe trenutke. Jesmo izdvojeno odeljenje škole Čegar, ali ovde se toliko aktivnosti sprovodi, dosta svetskih dana se obeleževa, u mesecima kada je topline gledaćemo što više da iskoristimo ovaj prostor – kaže učiteljica.
Kako kaže učiteljica, školu trenutno pohađa 23 učenika od prvog do četvrtog razreda, dok je broj učenika u višim razredima nešto veći.
Na dan otvaranja letnje učionice deca su bila vesela i nasmejana, a već su ih čekali i prvi kreativni zadaci. Pravili su sveće od voska, upoznavali se sa dekupaž tehnikom i izrađivali “drvo uspomena” koje će uramiti, kako bi ih zauvek podsećalo na dan kada je ovaj novi prostor otvoren.
Grupa “Vidra” iz Leskovca biblioterapijom pružala podršku ženama žrtvama nasilja
Da knjige mogu imati i terapeutski značaj pokazuje biblioterapija, tehnika koja se zasniva na čitanju pažljivo odabranih književnih dela, poistovećivanju sa likovima, prepoznavanju sopstvenih iskustava i otvaranju tema koje mogu pomoći u suočavanju sa problemima. Upravo ovu tehniku koristila je neformalna grupa “Vidra” iz Leskovca kako bi pružila dodatnu podršku ženama koje su preživele neki oblik nasilja.
Već četiri godine žene koje su deo neformalne grupe “Vidra” iz Leskovca pružaju podršku drugim ženama kojima je pomoć potrebna, posebno onima koje su preživele nasilje u porodici ili partnerskom odnosu.
U okolini Leskovca ima preko stotinu sela, a da u njima žive žene koje godinama trpe rodnu neravnopravnost, diskriminaciju, nasilje, potvrđuje nam Jasmina Anđelković iz ove grupe. Zbog toga su ona i njene saborkinje odlučile da pre svega žene iz ruralnih sredina budu te kojima će pomagati:
Naš cilj je bio da stvorimo ženama prostor u kome će moći slobodno, bez ustezanja, bez straha i stigme da govore o svojim iskustvima, problemima, o svom životu i onome što ih tišti i da im pružimo pomoć u smislu da ih ojačamo, osnažimo da prepoznaju i da saznaju koja su njihova prava, da podignu nivo samopouzdanja i da steknu toliko snage da mogu da se uključe u život zajednice u kojoj žive. Pri tome mislim na mesne zajednice, jer naša ciljna grupa su žene iz ruralnih sredina.
Ove godine, zahvaljujući projektu “Mogu da neću” i podršci EU Resurs centra, članice grupe pokrenule su i biblioterapiju namenjenu ženama žrtvama nasilja. Kroz čitanje pažljivo odabranih književnih dela, učesnice se na ovoj terapiji identifikuju se sa likovima, prepoznaju situacije i poteškoće sa kojima se i same suočavaju.
Biblioterapija je kombinacija čitanja i promišljanja o pročitanom. To je interaktivni proces u kome čitalac prepoznaje životne situacije i probleme, suočava se sa njima i proživljava ih i nalazi načine da ih razreši. U tom jednom čitanju i prolaženju kroz problem čitalac prepoznaje neke svoje veštine, stiče nova znanja koja može da koristi kasnije u životu – kaže Jasmina.
Zahvaljujući saradnji sa udruženjem “Žene za mir”, proširile su vest o biblioterapiji te je ubrzo veliki broj žena bio zainteresovan. Po deset njih bilo je podeljeno u dve grupe, a sastajale su se jednom mesečno. Bilo je i onih iz grada i sa sela.
Jasmina kaže da su učesnice najpre čitale, a potom razgovarale o pročitanim delima, koja su birana u skladu sa problemima koji i njih muče.
Birali smo Hasanaginicu, Anu Karenjinu, Kockara i Sitnice koje život znače. Kroz njih su žene zaista mogle da prozbore o svojim problemima da se poistovete sa likovima, da izbace emocije. Bllo je po principu igra uloga, mogli smo da crtamo, da pevamo, da igramo. Znači jedno divno oslobađanje stresa i podizanje samopuzdanja kod žena – prepričava nam Jasmina.
Na biblioterapiju su inače dolazile žene različitih starosnih dobi, a Jasmina kaže da im je ovaj vid podrške pomogao da shvate da nisu same u problemima sa kojima se suočavaju i da i druge žene prolaze kroz slična iskustva. Biblioterapija je, prema njenim rečima, doprinela i njihovoj edukaciji. Pojedine učesnice ranije nisu prepoznavale nasilje koje su godinama trpele. Kako navodi, nekima je bilo normalno da partneri ili članovi porodice viču na njih ili ih šamaraju.
Za lepše i bezbednije školsko dvorište: Zajednička akcija meštana, nastavnika i đaka u selu Vlase kod Vranja
Dotrajali okviri za golove i koševe, kao i stare klackalice i ljuljaške, dobile su novo ruho zahvaljući meštanima i zaposlenima u školi “20. oktobar” u selu Vlase kod Vranja. Pored toga, pojačane su i bezbednosne mere u dvorištu kako bi najmlađi sugrađani, a ujedno i đaci, imali siguran prostor za rekreaciju i igru.
U selu Vlase u okolini Vranja, ambiciozni meštani iz grupe “Borci za opstanak sela” došli su na ideju da preurede školsko dvorište.
Kako bi ulepšali dotrajale sportske rekvizite i napravili sigurnije okruženje za igru – zajedno sa đacima i zaposlenima u školi zasukali su rukave i organizovali radne akcije.
Ideja nam je bila da preuredimo koševe i golove, odnosno da ih ofarbamo i imamo jedan deo koji je namenjen najmlađima budući da ovde imamo vrtićnu grupu kao istureno odeljenje iz Vranja. Tu smo dodali gumene ploče da zaštitimo decu i da pojačamo bezbednost kada dođe do pada – kaže Aleksandra Ljubić iz grupe Borci za opstanak sela.
Veliko dvorište Osnovne škole “20. oktobar” centralno je mesto okupljanja najmlađih i to ne samo tokom školske godine.
Za vreme letnjeg raspusta đaci svoje slobodne vreme vole da provedu igrajući fudbal i košarku upravo ovde. Problem je što se sportski teren nalazi tik uz glavni seoski put, pa tako opreza nikad dosta.
Ovde je bio cilj da se uradi nešto što će doprineti zajednici u smislu okupljanja omladine i sprečavanja nekih mogućih problema koji su se dešavali kada je omladina tu boravila. Te tako smo shvatili da bi bilo jako važno da se preuredi ograda koju smo i uradili, da sprečimo izlazak lopti kada omladina boravi tu i kada igra fudbal ili košarku – navodi Ljubić.
Tokom radne akcije učestvovali su gotovo svi iz škole. Od direktora, pa do pomoćnog osoblja koje je uvek rado da pomogne.
Oni su rekli nema problema sve ono što mi možemo da uradimo, eto oko betoniranja, oko farbanja, svega, tu smo. Uključili su se i đaci dok su bili tu, oni su farbali, sve ono što su mogli da rade radili su i oni. Tako da svi smo se uključili koliko smo mogli naravno, koliko je kome dozvoljavalo vreme i druge aktivnosti. Ali nekako kada se svi sklopimo onda dobijemo ovo što smo dobili – ističe Ljubić.
Oko realizacija pomogla im je i opština, naročito oko dela koji se odnosi na prevoz materijala budući da je Vlase dosta udaljeno od samog gradskog jezgra Vranja.
Uređenije, lepše i bezbednije školsko dvorište biće dostupno ne samo najmlađima iz Vlasa, već i iz drugih mesta, budući da ka ovoj školi gravitiraju i druga okolna sela.
Ovo je najveće školsko dvorište koje mi imamo u krugu od 22 sela. Poljanica čini skup 22 sela i mnogo mahala i ovde se i prosto okupljaju najviše omladinci, tako da je nešto gde je bilo najznačajnije uložiti upravo ovaj deo ovde – dodaje Ljubić.
Meštani iz lokalne grupe imaju i druge planove i ideje kako da dodatno urede ovaj prostor.
Izgradnja letnjikovca jedan je od prvih koraka koji planiraju u narednom periodu, a uz dobru organizaciju i vredne meštane nema sumnje da će i on dodatno ukrasiti prostor namenjen mališanima.
Dobrovoljno vatrogasno društvo u Brestovcu – novo ruho za staru tradiciju
Grupa entuzijasta iz Brestovca odlučila je da u svom kraju obnovi devastirani vatrogasni dom i oživi dobrovoljno vatrogasno društvo koje je u ovom mestu imalo dugu tradiciju. Nakon završene obuke i nabavljene opreme, ekipa „Čuvara plamena“ biće prva na liniji odbrane Brestovca od požara.
Brestovac, selo u okolini Leskovca, pored prostranog zelenila odlikuje se i proaktivnim meštanima i meštankama. Iako se nalazi na raskrsnici većih opština na jugu zemlje, njegovi stanovnici često su prepušteni sami sebi. Tokom letnjih sezona ovo naseljeno mesto neretko se suočava sa požarima, dok je najbliža vatrogasna stanica udaljena na pola sata vožnje.
Znajući da je u takvim trenucima svaki minut od presudne važnosti, grupa motivisanih i vrednih meštana iz neformalne grupe „Čuvari plamena“ došla je na ideju da revitalizuje dobrovoljno vatrogasno društvo u Brestovcu, koje je u ovom mestu imalo dugu tradiciju.
Način na koji je on samo ugašen nikome nije bio jasan, niti je iko pitao građane. To se desilo početkom 2000-ih godina i to ih je mučilo zbog stalnih požara posebno u letnjim sezonama. Konkretno mi ovde u Brestovcu imamo par crnih rupa koje svake godine tokom leta koje se ponovo reaktiviraju i gore i meštani uglavnom sami gase. Naravno, dođu i profesionalni vatrogasci, međutim njima je potrebno minimum pola sata da dođu iz Leskovca do Brestovca što često zna da bude presudno – navodi Milena Stajčić Ranđelović iz organizacije „Čuvari plamena“.
Zahvaljujući novcu koji su dobili preko EU Resurs centra i njihovih partnerskih organizacija, odlučili su da finansiraju obuku za dobrovoljne vatrogasce. Takođe, odlučili su i da renoviraju vatrogasni dom u selu koji je tokom proteklih godina devastiran.
Kada smo počeli da se bavimo celokupnim tim projektom pre samog konkursa za ovaj projekat na koji smo dobili sredstva, ovde je verovali ili ne bilo kao u „Trnovoj Ružici“ i unutra i napolju. Nije bilo lako. Većina nas su zaposleni, porodični ljudi. Izdvaja se izuzetno mnogo vremena jer kao što sam na početku i primetila dosta je bilo posla ovde. Osposobljavanja cevi za vodu, električna energija je bila slučajno pre 7-8 godina otkačena zbog vetra i niko se nije pobrinuo da to prikači – objašnjava Stajčić Ranđelović.
Predani i posvećeni, Brestovčani nastoje da svom lokalnom vatrogasnom domu vrate stari sjaj. Pored toga, sada sa 16 obučenih kandidata i kandidatkinja za dobrovoljno vatrogasno društvo, ovaj tim entuzijasta biće na prvoj liniji odbrane Brestovca od požara.
Znanje stečeno na obuci imali su prilike da prikažu i ranije nego što su mislili. Prilikom završene obuke u povratku ih je sačekao požar na lokalnoj deponiji. Do dolaska profesionalnih vatrogasaca, njihov tim je pomoću „štapa i kanapa“ uspeo da zaustavi širenje vatre.
Tamo je počelo da gori. Dakle neki od mojih kolega koji su još uvek bili u putu, ja sam već bila kući su direktno sa položene obuke otišli na lice mesta i uspeli da lokalizuju požar. Priključila se naravno i profesionalna spasilačka jedinica – ističe Stajčić Ranđelović.
Iako je projekat gotov, inicijativa tek kreće da živi. U budućnosti će raditi na jačanju svojih kapaciteta, ali i širenju svesti o važnosti prevencije od požara naročito među mlađim naraštajima u Brestovcu i okolini.
“Osam boja sigurne škole”: Edukacija nastavnika i učenika o nasilju na osnovu seksualne orijentacije
Nasilje među mladima česta je tema školskih preventivnih programa, ali se o nasilju zasnovanom na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu i dalje govori nedovoljno. Posebno je malo programa koji se ovom temom bave u školama na jugu Srbije.
Zato je organizacija „Snaga mladih“ iz Niša, u saradnji sa udruženjem „Kolektiv plus“, pokrenula inicijativu „Osam boja sigurne škole“, sa ciljem da učenici i nastavnici bolje prepoznaju ovakve oblike nasilja i budu spremniji da na njih pravovremeno reaguju.
Inicijativa se realizuje u okviru projekta „Vidimo se u EU“, koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Proaktiv i Odbor za ljudska prava Niš.
Organizacije koje realizuju inicijativu već se bave temama nasilja, diskriminacije i govora mržnje, dok „Kolektiv plus“ posebno radi na unapređenju položaja LGBT osoba na jugu Srbije. Upravo lokalni fokus smatraju važnim, jer su programi koji se bave bezbednošću LGBTQ+ mladih češće dostupni u Beogradu i Vojvodini.
„Želimo da podignemo svest nastavnicima i učenicima o važnosti prepoznavanja nasilja koje je usmereno na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Cilj nam je da postoji pravovremeno reagovanje kako bi se sprečile dalje posledice nasilja koje učenik trpi“, kaže Aleksa Nikolić iz organizacije „Snaga mladih“.
Kao prvi korak, sprovedena je anketa među srednjim školama kako bi se bolje sagledala iskustva i stavovi mladih. Međutim, samo uspostavljanje saradnje sa školama pokazalo se kao izazov. Organizatori navode da je deo škola pokazao rezervu kada je predstavljena konkretna tema nasilja prema LGBTQ+ učenicima. Ipak, dve srednje škole su pristale da učestvuju u programu.
Rezultati istraživanja predstavljaju osnovu za pripremu radionica namenjenih nastavnicima i učenicima. Teme obuhvataju prepoznavanje i prevenciju nasilja, stvaranje bezbednije školske klime, reagovanje u konkretnim situacijama, kao i razumevanje ličnih identiteta i različitosti.
Iskustva sa radionica pretočena su u priručnik za nastavno i nenastavno osoblje, koji nudi praktične smernice za prepoznavanje i reagovanje na nasilje. Istraživanje i priručnik bice predstavljeni na završnom događaju u Nišu, uz učešće stručnjaka za ljudska prava, psihologa, nastavnika i učenika.
Cilj inicijative je da se poveća poverenje učenika u školsko osoblje i da mladi znaju kome mogu da se obrate kada dožive ili primete nasilje, ali i da nastavnici budu sigurniji u to kako treba da postupe kada dobiju prijavu. Poruka inicijative je jasna: različitost ne sme biti razlog za nasilje, a bezbedna škola mora biti prostor u kome svaki učenik može da se oseća sigurno i prihvaćeno.
Digitalna mapa zagađivača u Leskovcu – osnova za budući Plan kvaliteta vazduha
Zagađenje vazduha ostaje jedan od najvećih ekoloških problema u Leskovcu. Prema podacima koje navodi organizacija Tim 42, grad se tokom 2025. suočio sa veoma visokim koncentracijama PM10 čestica, dok njegov položaj u kotlini dodatno otežava problem.
Tim 42 se zaštitom vazduha bavi već nekoliko godina, a sada kroz inicijativu „Mapa zagađivača – građanski doprinos izradi Plana kvaliteta vazduha u Leskovcu“ pokušava da građanima i institucijama omogući bolji pristup informacijama o tome ko i koliko zagađuje vazduh. Inicijativa se realizuje u okviru projekta „Vidimo se u EU“, koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Proaktiv i Odbor za ljudska prava Niš.
Organizacija je tokom prethodnih godina analizirala lokalne politike zaštite vazduha, predlagala izmene gradskog budžeta i postavila četiri građanske merne stanice za PM čestice. Sada je fokus na stvaranju javno dostupne digitalne mape stacionarnih izvora zagađenja, koja treba da posluži i kao osnova za kvalitetniji Plan kvaliteta vazduha u Leskovcu.
Za izradu mape Tim 42 je prikupio i sistematizovao podatke iz 250 izveštaja o stacionarnim izvorima zagađenja. Baza sadrži informacije o lokacijama postrojenja, vrsti goriva, kotlovima, filterima, emisijama i usklađenosti sa propisima. Razvijena je i demo verzija onlajn platforme, dok se mapa dalje priprema za javno korišćenje.
Važan deo inicijative predstavlja i neposredno uključivanje građana. Tokom realizacije projekta građani su podneli 19 prijava potencijalnih zagađivača, a sedam prijava prosleđeno je nadležnoj inspekciji. U tri slučaja inspekcijski nadzor je potvrdio povrede Zakona o zaštiti vazduha. Projekat je kroz medijske i aktivnosti na društvenim mrežama već dosegao više od 100.000 građana, dok je na konkurs za fotografije zagađenja pristiglo više od 120 fotografija od 55 učesnika.
Koliko problem zagađenja prevazilazi pitanje životne sredine, Tim 42 pokazuje i kroz procenu njegovih posledica po zdravlje stanovništva, izrađenu prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije i u saradnji sa stručnjacima Instituta „Batut“.
„Rezultat je da više od jedne osobe dnevno na teritoriji Leskovca prevremeno izgubi život zbog aerozagađenja“, kaže Ana Pecarski iz Tima 42.
Digitalna mapa zato nije zamišljena samo kao prikaz podataka. Ona treba da građanima omogući da lakše dođu do informacija, prijavljuju probleme i učestvuju u javnim politikama, a institucijama da odluke o kvalitetu vazduha donose na osnovu dostupnih i sistematizovanih podataka. Mapa će biti predstavljena kroz javni događaj i tribinu, na kojoj će građani, organizacije i donosioci odluka razgovarati o njenoj primeni i narednim koracima za poboljšanje kvaliteta vazduha u Leskovcu.
Pokrenuta inicijativa da Niš dobije bazu ličnih pratilaca dece sa teškoćama u razvoju
Roditelji dece sa invaliditetom i teškoćama u razvoju u Nišu često se suočavaju sa istim problemom – kako pronaći ličnog pratioca koji će detetu omogućiti da redovno pohađa školu i učestvuje u svakodnevnom životu zajednice. Jedinstvena baza dostupnih ličnih pratilaca ne postoji, pa se potraga uglavnom svodi na lične kontakte i preporuke.
Organizacija „Nauči me“ već nekoliko godina radi na unapređenju ove usluge kroz projekat „Zaprati pratioca“, koji ulazi u treću fazu. U okviru projekta „Vidimo se u EU“ organizacija zagovara formiranje funkcionalne baze ličnih pratilaca i bolje planiranje ove usluge na nivou grada.
Lični pratilac je usluga socijalne zaštite koju obezbeđuje lokalna samouprava i koja je za mnogu decu preduslov da redovno pohađaju nastavu i budu uključena u život zajednice. Kada podrška nije dostupna, najveći teret ponovo pada na porodicu. Ranija istraživanja organizacije „Nauči me“ pokazala su da je privatno finansiranje pratioca za mnoge porodice preskupo, dok pojedini roditelji napuštaju posao kako bi sami preuzeli tu ulogu.
„Ne želimo da dolazimo u situacije gde svako pita ‘da li znaš nekoga ko zna nekoga’. Mora da postoji sistem koji će biti funkcionalan i organizovan“, kaže Marija Bukvić iz organizacije „Nauči me“.
Jedinstvena baza, prema njihovom predlogu, ne bi služila samo roditeljima koji traže pratioca. Ona bi omogućila i Gradu da ima precizniju sliku o broju dece kojoj je podrška potrebna, raspoloživim pratiocima i realnim potrebama za finansiranjem usluge u narednim godinama.
Problem nedovoljnog broja pratilaca u Nišu već je imao konkretne posledice. Pre nekoliko godina nedostatak kadra doveo je do smanjenja vremena tokom kojeg su pratioci bili dostupni deci. Tako se dešavalo da pratilac dete dovede u školu, ali ne može da ga vrati kući, pa je deo obaveza ponovo prebacivan na roditelje.
Organizacija „Nauči me“ navodi da je tokom prethodnih faza zagovaranja broj ličnih pratilaca značajno povećan. Prema njihovim podacima, Niš je tokom 2025. imao oko 100 ličnih pratilaca, dok je za 2026. planirano još 30. Ipak, smatraju da povećanje broja pratilaca samo po sebi ne rešava problem ukoliko ne postoji sistem za praćenje potreba i dostupnih kapaciteta.
Zato je u okviru inicijative formirana i međusektorska koalicija koju čine predstavnici škola, Centra za socijalni rad, ustanove „Mara“, Grada Niša i organizacija civilnog društva. Stručnu podršku pruža i predstavnica Departmana za socijalni rad i socijalnu politiku Filozofskog fakulteta u Nišu.
Cilj je da se kroz saradnju institucija, stručnjaka i civilnog sektora dođe do konkretnog i održivog modela koji će roditeljima olakšati pristup usluzi, a Gradu omogućiti da lične pratioce planira na osnovu stvarnih potreba dece i porodica.
U Pirotu pokrenuta inicijativa za veće učešće građana u upravljanju zaštićenim područjima
Kako da lokalne zajednice imaju više uticaja na odluke koje se tiču zaštićenih područja i održivog razvoja? Odgovor na to pitanje traži Društvo za zaštitu životne sredine „Stara planina“, koje je pokrenulo inicijativu za formiranje modela kroz koji bi građani, ekološke organizacije i drugi lokalni akteri mogli aktivnije da učestvuju u upravljanju prirodnim dobrima.
Inicijativa „Izgradnja građanske platforme – modela za učešće lokalne zajednice u upravljanju prekograničnim zaštićenim područjima“ realizuje se u okviru projekta „Vidimo se u EU“, koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Proaktiv i Odbor za ljudska prava Niš.
Iz Društva „Stara planina“ upozoravaju da se zaštićena područja suočavaju sa brojnim problemima – od načina upravljanja i održavanja infrastrukture do nedovoljnog uključivanja ljudi koji na tim područjima žive ili su sa njima ekonomski i životno povezani.
Zato projekat okuplja predstavnike lokalnih zajednica, ekoloških organizacija, turističkih i poljoprivrednih gazdinstava i seoskih domaćinstava kako bi zajedno razgovarali o politikama zaštite prirode i mogućnostima održivog razvoja.
„Osnovna promena je da imamo decentralizaciju na terenu, veću odgovornost lokala i da se politike zaštite životne sredine spuste što više prema ljudima. Lokalna zajednica treba da ima i koristi od održivog razvoja, ali i visok stepen odgovornosti za zaštitu prirode“, kaže Dragan Taškov iz Društva za zaštitu životne sredine „Stara planina“.
Kako bi utvrdili koliko su građani upoznati sa problemima i koliko su spremni da se uključe u donošenje odluka, organizacija je sprovela istraživanje u Pirotu i prigradskim naseljima. Poseban fokus bio je na stanovnicima koji su povezani sa Starom planinom, iako danas više ne žive u planinskim selima.
Istovremeno se radi i na informisanju i edukaciji građana. U Pirotu je održana radionica o odgovornosti upravljača zaštićenih područja, načinima reagovanja na „ćutanje administracije“ i uspostavljanju jasnijih linija odgovornosti. Razgovaralo se i o tome kako predlozi građana i organizacija mogu da postanu deo planova i svakodnevnog upravljanja zaštićenim područjima.
Centralna aktivnost inicijative jeste formiranje građanske skupštine, zamišljene kao prostor za neposredno učešće lokalnih zajednica u kreiranju preporuka za upravljanje Starom planinom. Skupština bi trebalo da okupi predstavnike građana i ekoloških organizacija sa područja Pirota, Dimitrovgrada, Knjaževca i Zaječara.
Pre njenog formiranja, u svakom od ovih gradova biće organizovane radionice i forumi na kojima će građani moći da iznesu probleme, potrebe i predloge.
Krajnji rezultat biće dokument sa konkretnim preporukama i predlozima za unapređenje upravljanja zaštićenim područjima, ali i model za dugoročniju saradnju između lokalnih zajednica, organizacija civilnog društva i institucija.
U Preševu žele da obnove Savet za međunarodne odnose
Organizacija “Budi aktivan” iz Preševa realizuje projekat “Međunarodni dijalog”, treći po redu u oblasti javnog zagovaranja. Njihov cilj je da u svom gradu ponovo osnuju Savet za međunarodne odnose i jačanje saradnje između albanske, srpske i romske zajednice.
Stanovništvo u Preševu je mešovito, čine ga Abanci, Srbi i Romi. Još pre deset godina imali su Savet koji je bio posvećen njihovoj međusobnoj saradnji, ali je kasnije ukinut. Razlozi nisu toliko poznati, ali je organizacija “Budi aktivan” došla na ideju da ga ponovo osnuje, kako bi se vratio međusobnii dijalog i veće učešće svih građana u donošenju odluka na lokalnom nivou.
Pokenuli su projekat “Međunarodni dijalog”, a inicijativa je nastala u okviru projekta “Vidimo se u EU”. Hedon Hesati, član udruženja i albanac po nacionalnosti, kaže da su u dosadašnjoj fazi projekta održali tri konsultativna sastanka sa odbornicima, organizovali fokus grupe i sproveli anketu među 100 građana. Nakon razgovora sa predstavnicima srpske i romske zajednice procenili su da je potrebno organizovati obuke za buduće članove Saveta. Tako su ubrzo nakon toga održane tri obuke na kojima je učestvovalo osam osoba: tri predstavnika Albanca, dva Srbina i dva Roma. Iako je plan bio da Savet broji do deset članova, organizatori smatraju da je i ovakav sastav dobar početak.
Cilj obuka bio je da se učesnici upoznaju sa procedurama formiranja Saveta, njegovim nadležnostima i koracima koje je potrebno preduzeti kako bi opština usvojila odluku o njegovom osnivanju. Prema planu, Savet bi se sastajao tokom godine i služio kao platforma za pokretanje zajedničkih aktivnosti od kulturnih događaja do inicijativa usmerenih na rešavanje lokalnih problema i unapređenje međunacionalnih odnosa – kaže Hedon.
On ističe da u Preševu nema izraženih međuetničkih tenzija, ali da ipak ne postoji institucionalni prostor u kojem bi se predstavnici ovih zajednica redovno okupljali i razgovarali o zajedničkim izazovima. Zbog toga bi Savet bio značajan. Do sada se saradnja odvijala kroz poslovne ili privatne kontakte, ali ne i kroz organizovani dijalog.
U okviru inicijative, navodi Hedon, planirano je dodatno informisanje građana na terenu, kao i organizovanje završnog okruglog stola ili javne tribine. Žele da tako sve građane uključe i upoznaju sa projektom i idejom.
“Već smo nešto postigli time što sada imamo kontakt grupu ljudi koji su do sada učestvovali u našim aktivnostima. Postojimo desert godina, imamo dobar odnos sa opštinskom upravom, institucijama, školama.. Imali smo saradnju sa skoro svim školama ovde u Preševu. Tako da mislim da stavri idu u dobrom smeru.”
Paralelno s tim, biće upućeni zvanični zahtevi i dokumentacija opštini, u očekivanju da lokalna vlast usvoji odluku o formiranju Saveta.
Ukoliko do toga ne dođe, iz organizacije poručuju da su spremni da nastave saradnju kroz neformalnu mrežu predstavnika zajednica i nevladinih organizacija koje su već uključene u proces.
Pod krovom podrške: Borba da mladi sa invaliditetom dobiju priliku za samostalniji život
Za većinu mladih osamostaljivanje je prirodan deo odrastanja. Za mlade sa intelektualnim smetnjama i invaliditetom, međutim, mogućnost da žive van institucije i uz odgovarajuću podršku često ostaje nedostupna.
Upravo zato organizacija DAN iz Niša pokrenula je inicijativu „Pod krovom podrške – zajedno do usluge“, sa ciljem da se usluga stanovanja uz podršku prepozna i uključi u novu Strategiju socijalne zaštite Grada Niša. Inicijativa se realizuje u okviru projekta „Vidimo se u EU“.
Stanovanje uz podršku je usluga socijalne zaštite koja osobama sa invaliditetom omogućava da žive u stanu ili kući, u svojoj zajednici, uz podršku prilagođenu njihovim potrebama. Umesto institucionalnog smeštaja, cilj je da korisnici dobiju priliku za što samostalniji život, uz podršku porodice i stručnjaka.
Iako je ova usluga prepoznata Zakonom o socijalnoj zaštiti, u dosadašnjem strateškom okviru Grada Niša nije bila predviđena za osobe sa intelektualnim smetnjama i invaliditetom na način za koji se organizacija DAN zalaže.
Zbog toga organizacija želi da zajedno sa drugim relevantnim udruženjima učestvuje u izradi nove Strategije socijalne zaštite Grada Niša za period 2026–2030.
„Želimo da učestvujemo u kreiranju nove strategije i da se u njoj prepozna stanovanje uz podršku kao usluga dostupna i ovoj grupi korisnika“, objašnjava Jelena Petković iz organizacije DAN.
Predstavnici organizacije već su započeli razgovore sa lokalnom samoupravom, Gradskom opštinom Medijana i Gradskom upravom nadležnom za socijalna pitanja, kako bi otvorili prostor za uključivanje organizacija civilnog društva u proces izrade novih lokalnih politika.
Jedna od ključnih aktivnosti jeste i izrada cost-benefit analize, na kojoj rade docentkinje sa Departmana za socijalni rad i socijalnu politiku Filozofskog fakulteta u Nišu. Analiza pruža podatke o troškovima različitih modela podrške i da pomogne donosiocima odluka da procene mogućnosti za razvoj usluge stanovanja uz podršku u Nišu.
Pored zagovaranja za promene u lokalnim politikama, inicijativa se bavi i odnosom društva prema osobama sa invaliditetom. Sa tim ciljem održane su dve edukativne tribine.
Prva, „Kako me zoveš, tako me i prihvataš“, posvećena je inkluzivnom jeziku i namenjena predstavnicima institucija, novinarima, studentima i građanima. Tom prilikom je predstavljena i brošura sa deset osnovnih principa inkluzivnog jezika.
Druga tribina, „Vidljivi i nevidljivi – umetnost drugačijih“, otvara razgovor o tome kako su osobe sa invaliditetom prikazivane kroz umetnost i kako stereotipi utiču na njihovu vidljivost i prihvatanje u zajednici.
Za organizaciju DAN, cilj projekta nije samo da se jedna usluga nađe u strateškom dokumentu, već da se napravi važan korak ka tome da mladi sa invaliditetom imaju više izbora, podrške i mogućnosti da žive u zajednici kao njeni ravnopravni članovi.
Inicijativa za veće učešće građana u kreiranju budžeta Leskovca
Učešće građana u kreiranju lokalnih budžeta je bitno, jer je to njihov novac – poručuju iz “Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije”. Zbog toga su pokrenuli anketu kojom žele da saznaju koliko građani znaju o budžetu, kao i koje bi projekte predlažili da se u njemu nađu.
Kako bi građani juga Srbije imali veću ulogu u odlučivanju o načinu trošenja novca iz lokalnog budžeta, Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije iz Leskovca realizuje inicijativu „Građani i trošenje novca iz lokalnog budžeta“, nastalu u okviru projekta „Vidimo se u EU“.
Cilj projekta je da građanima približi način planiranja i trošenja budžetskih sredstava, kao i mehanizmi putem kojih mogu da učestvuju u kreiranju lokalnog budžeta. Poseban akcenat stavljen je na prikupljanje njihovih predloga i ideja, kako bi se javni novac usmeravao na potrebe i prioritete koje sama zajednica prepoznaje kao najvažnije.
U okviru svojih aktivnosti, predstavnici Centra su prilikom razgovora uz kafu, sa članovima svoje lokalne zajednice, među kojima članovi MS udruženja, mlađa žena koja je invalidska penzionerka i majka četvoro dece koja aktivno učestvuje na tržištu rada, diskutovali o konkretnim potrebama i problemima koji bi trebalo da se rešavaju budžetskim novcem.
Ljiljana Stojanović iz Centra kaže da u anketi građani imaju priliku da daju predlog problema u gradu, a koji bi mogao biti rešen ulaganjem novca iz gradskog budžeta.
Osim toga, Centar prati javne rasprave o budžetu i prikuplja predloge građana. Tokom javne rasprave poslali su više od 30 takvih predloga, sa idejom da se utiče na kreiranje budžeta i naredne godine.
“Važno je da građani predlažu projekte jer se budžeti već 7–8 godina formiraju na osnovu projekata. Važno je da učestuvuju jer se radi o njihovom novcu” – kaže Ljiljana.
Inače, Centar za razvoj Juga i demokratiju ima i svoj onlajn informativni portal – u pitanju je Jugpress, gde u okviru rubrike “Građani javljaju”, građani mogu da iznose svoje probleme.
Najčešće su to infrastrukturni problemi, poput popravke puteva, kanalizacije i javne rasvete, na koje se u rubrici Građani javljaju svakog meseca javi dvadesetak ljudi – dodaje Ljiljana.
Centar takođe planira tekst o neformalnim udruženjima građana u dva velika sela u Leskovcu, gde su se meštani sami organizovali i počeli da rešavaju lokalne probleme.
Medijski sadržaji za ljubitelje planinarenja – o planinama koje povezuju
Udruženje ljubitelja prirode „Do vrha“ koje stoji iza istoimenog portala, pokrenulo je projekat „Planine koje povezuju – medijski sadržaj za aktivne i svesne građane“, sa ciljem da kroz novinarske tekstove i priče sa terena promoviše planinarenje, zaštitu prirode i društveni aktivizam pojedinaca i zajednica.
Zbog svoje ljubavi prema planinarenju, Milica Branković i njen prijatelj još pre godinu dana pokrenuli su portal “Do vrha”, a planinarenje će u daljem periodu još više promovisati zahvaljujući inicijativi koja je nastala u okviru projekta “Vidimo se u EU”.
Inicijativa “Planine koje povezuju – medijski sadržaj za aktivne i svesne građane” ima za cilj da ukaže na to koliko zajedništvo može da utiče na pozitivne promene u društvu, naročito u oblasti očuvanja prirode.
Prvi tekstovi, već su objavljeni. Među njima je i intervju sa predsednikom Planinarskog saveza Srbije Isom Planićem, koji govori o posledicama neodgovornog odnosa prema prirodi. Jedan od tekstova bavi se i ujedinjenjem planinara i građana u borbi protiv iskopavanja na Suvoj planini. Kako Milica navodi, i udruženja i pojedinci su kroz pritužbe i institucionalne mehanizme reagovali na pokušaje izmene Prostornog plana Niša, kojim bi se omogućilo iskopavanje na ovom području. Posebna pažnja u narednom periodu biće posvećena i primerima dobre prakse iz regiona, poput Bugarske:
“Planinarenje u Bugarskoj je razvijeno, na 100 puta je boljem nivou nego kod nas. Planine su fantastične, staze obeležene. Čisto je tamo. Ljudima se podrazumeva da su za vikend na planini. I prosto želimo da pišemo i o tome na koga možemo da se ugledamo.”
Ona dodaje da je u planu i priča o planinarima iz Leskovca koji su sami uspeli da obnove Planinarski dom kada je podrška Grada izostala. Takođe navodi da su posetili selo Topli Do, te će i odatle stići priče koje će podsetiti na to kako je Stara planina sačuvana od izazova koji su joj pretili i kako su se meštani sami za to izborili.
U planu imaju i nastavak prošlogodišnje ekološke akcije “Suva čista” koja podrazumeva čišćenje Suve planine od smeća:
“Kroz ovaj projekat još i pokazujemo koliko je planinarska zajednica jedna jaka i zdrava, a na nju ljudi možda i ne misle kada pričaju o zaštiti prirode. Sad mogu da i citiram Isa Planića koji nam je to u tekstu rekao – Planinari su najveća ekološka patrola u Srbiji. Hiljade planinara je svakog vikenda na planini i mogu da mapiraju i dobre i loše stvari koje se na planini dešavaju i imaju moć da planine sačuvaju kad se udruže.”
Milica ističe, da su planine osim zbog smeća ugrožene požarima, sečama i iskopavanjima, te da projekat „Planine koje povezuju“ ima za cilj da podseti da zaštita prirode ne treba da počne tek kada je šteta već učinjena, već da odgovornost mora biti zajednička i pravovremena.
Između škole i rane udaje: Projekat “Obrazovana danas, aktivna sutra“ osnažuje mlade Romkinje u Pirotu
Otvoreni razgovori o obrazovanju, budućnosti i ličnim izborima obeležili su projekat “Obrazovana danas, aktivna sutra“, koji je Udruženje građana “Diva” iz Pirota realizovalo u saradnji sa Srednjom stručnom školom u ovom gradu. Projekat je bio namenjen mladim Romkinjama koje pohađaju ovu školu, sa ciljem da ih podstakne da razmišljaju o nastavku obrazovanja i dugoročnim životnim planovima.
Manuela kaže da kada se govori o Romima i Romkinjama jeste vrlo važno da se izađe iz “začaranog kruga”. Zato je u okviru projekta organizovano šest edukativnih radionica, namenjenih isključivo učenicama ove škole. Na radionicama su razgovarali o jačanju samopouzdanja, prepoznavanju ličnih potencijala, razumevanju značaja obrazovanja i osvešćivanju rizika koji dovode do ranog napuštanja škole.
“Mlade Romkinje napuštaju školu, najčešće posle osnovne škole se apsolutno završava taj ciklus obrazovanja. Uzroci su različiti, osim tog siromaštva, tradicionalna uverenja, rana udaja – kaže Manuela.”
Radionice su bile tematski raznovrsne. Na prvoj, Ko sam ja i šta želim da postanem, učesnice su istraživale sopstveni identitet i snove, razmišljajući o tome ko su i šta žele da postanu. Druga, Zašto je obrazovanje važno za mene i moju zajednicu, fokusirala se na značaj obrazovanja za lični razvoj i zajednicu. Treća, Moja budućnost u mojim rukama, izbori i rani brakovi, podsticala je devojke da razmotre svoje životne izbore i izazove ranih brakova.
“Interesantan deo treće radionice jeste čitanje priče Dve sudbine koja govori o dve devojčice koje su Romkinje i koje su odrasle u istoj ulici. Sve su isto radile od malena do trenutka kada je jedna trebala da ide u srednju školu, a druga da se uda. To je mnogo ostavilo utisak na njih. To je i smisao, da se pokrenu da razmišljaju na drugačiji način” – poručuje Manuela.
Četvrta, Devojke menjaju svet, prikazala je praktične primere malih akcija kroz koje mlade mogu da utiču na svoju okolinu. Peta sesija, Kako reći ne – komunikacija, pritisak i granice, bavila se načinima postavljanja ličnih granica i odbrane od pritiska okoline. Na završnoj, učesnice su pravile konkretne planove za svoju budućnost, uz podršku i savete mentora.
Dodaje da je posebno ohrabrujući primer učenica koja se nakon prekida školovanja ponovo vratila u obrazovni sistem i uključila u program. Iako povučena na početku, kroz radionice se osnažila, počela otvoreno da govori i planira svoju budućnost, jasno videći sebe u obrazovanju i za pet godina unapred.
Osim rada sa devojčicama, u okviru projekta organizovani su i okrugli stolovi za roditelje, pod nazivima Važnost obrazovanja za budućnost vaše ćerke i Podrška, motivacija i plan za budućnost vaše ćerke. Cilj ovih susreta bio je da se čuje perspektiva roditelja i otvori dijalog o ulozi porodice u obrazovanju devojčica.
Znanje umesto stereotipa: Mladi sa juga Srbije kroz edukacije upoznali mogućnosti Evropske unije
Mladi sa juga Srbije često nemaju dovoljno prilika da dobiju jasne i proverene informacije o Evropskoj uniji, njenim institucijama i mogućnostima koje evropske integracije mogu da im ponude. Upravo zato je Forum demokratije inicijative mladih pokrenuo projekat „Mladi u dijalogu: Jug Srbije na putu ka EU“, u okviru projekta „Vidimo se u EU“, koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Proaktiv i Odbor za ljudska prava Niš.
Polazna tačka projekta bilo je istraživanje među mladima sa juga Srbije. Organizacija je anketirala više od 600 mladih kako bi ispitala njihove stavove, nivo informisanosti i najčešće nedoumice u vezi sa Evropskom unijom, procesom evropskih integracija i mogućnostima koje EU pruža mladima.
Na osnovu rezultata istraživanja osmišljeno je pet interaktivnih radionica u Nišu, Pirotu i Vranju. Fokus je stavljen upravo na teme o kojima su mladi pokazali najmanje znanja – od osnovnih informacija o Evropskoj uniji i putu Srbije ka članstvu, do obrazovnih, ekonomskih i razvojnih mogućnosti.
Posebna pažnja posvećena je programima mobilnosti, poput Erasmusa, kao i fondovima i programima koji mladima omogućavaju dodatno obrazovanje, aktivizam, umrežavanje i razvoj profesionalnih veština. U radionicama su učestvovali predavači sa univerziteta u Beogradu i Nišu, kao i stručnjaci koji se bave evropskim integracijama.
„Mladi treba da sagledaju mogućnosti koje evropske integracije nude i da ne prihvataju nekritički narative koje slušaju u javnom prostoru. Važno je da odluke i stavove formiraju na osnovu relevantnih informacija“, kaže Nikola Perišić iz Foruma demokratije inicijative mladih.
Projekat nije ostao samo na edukaciji. Organizovane su i debate sa predstavnicima lokalnih samouprava, tokom kojih su mladi mogli da iznesu probleme iz svojih zajednica, postave pitanja i predlože rešenja. Time je projekat povezao informisanje o Evropskoj uniji sa konkretnim učešćem mladih u lokalnim procesima donošenja odluka.
Jedan od rezultata projekta biće i kurikulum o Evropskoj uniji, zasnovan na iskustvima sa radionica i potrebama koje su mladi iskazali kroz istraživanje. Kurikulum treba da posluži kao praktičan model za buduće edukativne programe o institucijama EU, procesu evropskih integracija i mogućnostima koje su dostupne mladima.
Za Forum demokratije inicijative mladih ovaj projekat predstavlja početak šireg rada na povećanju informisanosti i aktivnog učešća mladih u procesu evropskih integracija. Ideja je da se iskustvo sa juga Srbije u budućnosti primeni i u drugim sredinama, kako bi mladi imali više prostora za učenje, razgovor i donošenje stavova zasnovanih na činjenicama, a ne stereotipima.
Građani Brestovca, Grdelice i Vučja traže vraćanje statusa opština
„Kad se zapali šuma, gasimo je sami. Kada se donose odluke, one se donose 20 ili 30 kilometara daleko od nas.“ Ovom rečenicom stanovnici Brestovca, Grdelice i Vučja opisuju osećaj udaljenosti od institucija i donošenja odluka koje neposredno utiču na njihov život.
Ova mesta su do 1965. godine imala status opština, a danas su u sastavu Grada Leskovca. Zato je Udruženje građana „Ovde ostajem“ pokrenulo projekat „U našem dvorištu“, kako bi kroz istraživanje i razgovor sa građanima proverilo da li postoji podrška i opravdanost za ponovno uspostavljanje opština ili gradskih opština.
U okviru projekta održane su fokus grupe sa starijim građanima, mladima uzrasta od 15 do 30 godina i roditeljima, dok je paralelno sprovedena anketa među stanovnicima Brestovca, Grdelice, Vučja i okolnih sela. Anketa ispituje kvalitet života, dostupnost javnih usluga, odnos građana prema nekadašnjem statusu opština i njihovo mišljenje o mogućnosti da se taj status vrati.
Prema rečima Milene Stajčić Ranđelović iz udruženja „Ovde ostajem“, dosadašnji odgovori pokazuju veoma visok nivo podrške ideji većeg stepena lokalne samouprave.
„Kada sumiramo odgovore, oni su gotovo isti. Ljudi prepoznaju iste probleme i osećaj da se odluke koje određuju njihov svakodnevni život donose daleko od njihove zajednice“, kaže Milena.
Razlozi koje građani navode veoma su konkretni. U Brestovcu su među najvećim problemima nedostatak vatrogasne službe, požari i divlje deponije. Nekadašnja vatrogasna stanica više ne funkcioniše, pa su tokom požara stanovnici bili prinuđeni da sami reaguju.
Građani ukazuju i na nedostatak vrtića, otežan pristup zdravstvenim i drugim javnim uslugama, probleme sa vodosnabdevanjem i udaljenost od Leskovca, koja za pojedina sela iznosi i do 30 kilometara. Posebno su pogođeni stariji građani i porodice sa decom.
Inicijativa za vraćanje statusa opština nije nova. Slični pokušaji postojali su tokom devedesetih, 2007. i 2015. godine, ali nisu doveli do promene administrativnog statusa ovih sredina.
Ovog puta organizacija želi da proces zasnuje na podacima i uključivanju građana. Nakon završetka ankete i fokus grupa, planirano je povezivanje lokalnih inicijativa iz Brestovca, Grdelice i Vučja, kao i radionica sa pravnikom o mogućim procedurama i pravnim mehanizmima.
Završni deo projekta predstavlja javna tribina na kojoj će biti predstavljeni rezultati istraživanja i razmotrena ekonomska i administrativna opravdanost predloga. Tek nakon toga građani i organizacije odlučivaće o narednim koracima i eventualnom formalnom pokretanju inicijative.
Kako građani pune budžet preko poreza – “Centar za medije D1” otvorio važnu temu za građane
Poreze plaćamo svaki dan, a o njima gotovo i ništa ne znamo. Od cene goriva do računa u prodavnici, država uzima svoj deo – ali bez jasnog odgovora koliko tačno i zašto. Upravo ta pitanja otvara projekat “Jednakost kroz poreze”, koji je pokrenuo “Centar za medije D1”, sa ciljem da poreski sistem u Srbiji učini razumljivim građanima.
U medijima nema dovoljno debata i konstruktivnih rasprava na određene teme koje zanimaju građane, smatra novinarka i direktorka “Centra za medije D1” Dušica Dejić. Zbog toga je i njen motiv da u okviru svog centra otvara interesantne i svakodnevne teme koje interesuju obične građane. Jedna od njih jesu i porezi.
Ističe da se o poreskoj politici u javnosti gotovo i ne govori te je želela da se ovom temom pozabavi detaljnije. Pokrenula je inicijativu u okviru projekta “Vidimo se u EU”. Zahvaljujući podršci uspešno organizovala konferenciju Jednakost kroz poreze i okupila ekonomske stručnjake:
“Orijentisali smo se na poreze i potrošnju, šta to znači? Kako se puni republički budžet, koliko para dolazi od PDV-a, koliko od akciza, koliko od carina? Koliko se od tih para vraća običnom čoveku?” – pita Dušica.
Podaci iz 2024. godine, kaže ona, pokazuju da čak 41,7 odsto ukupnih prihoda državnog budžeta dolazi upravo od poreza na potrošnju. To, kako objašnjava, znači da budžet Srbije najviše pune obični građani, a ne veliki kapital. Otvara se i pitanje poreza na dobit preduzeća i poreza na dohodak građana – koliko oni učestvuju u budžetu i da li su pravedno raspoređeni.
“Otvaramo pitanje šta je sa novcem na ime poreza na dobit preduzeća, na ime poreza na dohodak građana, kakva je situacija u drugim zemljama. Dolazimo do zaključka da tamo bogati ljudi mnogo više pune republičku budžet za razliku od naše zemlje.” – zaključuje Dušica.
Jedno od pitanja koje se postavlja kada je reč o porezu je i cena goriva, dodaje ona: “Ako litar benzina košta između 173 i 180 dinara, koliko od toga ide državi kroz poreze i akcize? I zašto građani o tome gotovo ništa ne znaju? Ja mislim da mi imamo prava da znamo i suština je upravo u tome, u edukaciji, da znamo poreski sistem, da znamo koliko para odlazi tamo, koliko se vraća nama” – kaže Dušica Dejić.
Motivacija za ovaj projekat, kako navodi, proistekla je iz nedostatka stvarnog dijaloga u javnom prostoru i jednostranih priča. Zbog toga navodi da će nastaviti da se bavi ovakvim temama, oko kojih će moći da se čuju različita mišljenja, koja bi rešavala nedoumice građana.
Mladi sa intelektualnim poteškoćama u Leskovcu recikliraju paklice cigareta i prave umetnički papir
Da mladi koji imaju intelektualne poteškoće nakon školovanja ne moraju biti prepušteni samo svojim porodicama, pobrinulo se leskovačko udruženje “Naš svet”. Oni su razvili projekat socijalnog preduzetništva zahvaljujući kome ovi mladi ljudi svakoga dana od recikliranih paklica cigareta prave umetnički papir koji prodaju. Da je ovo značajno i za razvoj njihove motorike ali i razvoj ličnih i socijalnih veština, kaže predsednica udruženja Danijela Gašić.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, posebno onih koji imaju autizam, važno je za poboljšanje njihovog života. Udruženje “Naša kuća” iz Beograda pokrenulo je socijalno preduzeće koje zapošljava osobe sa intelektualnim poteškoćama kako bi im upravo pomoglo pri ličnom razvoju. Tako su došli na ideju da mladima omoguće da se bave reciklažom paklica cigareta i ručnom izradom umetničkog papira.
Kroz partnerstvo sa njima i leskovačko udruženje “Naš svet” pokrenulo je istu priču na lokalu. Dobili su neophodnu opremu koja je instalirana i pokrenuta je proizvodnja.
To je svakodnevna aktivnost, čišćenje paklica od aluminijumske plastične folije, rezanje tih istih paklica u švederu, u mikseru se muti celuloza, razlaže se u posudama pozadi i ručno se pravi papir. Usisava se višak vode, razdvaja se na ručnoj presi i stavlja se na policu za sušenje – kaže Danijela Gašić predsednica udruženja.
Ona navodi da je ovakav način rada važan za osobe sa intelektualnim poteškoćama zbog njihovog razvoja
Samo skidanje plastične folije, aluminijumske folije, seckanje, recimo podizanje filca sa celuloze pre sušenja papira je izetno fina motorika koju razvijaju. Bitno je za njih da svoje veštine i svoje slabosti nadomešćuju i da napreduju u pozitivnom smeru.
Papir koji proizvedu najviše znači slikarima koji rade akrilnim bojama i grafitom. Osim ovoga, mladi koji svakodnevno odlaze u udruženje na radionicama prave i vizit kartice, razglednice, a tokom praznika su pravili i čestitke.
Osobe sa intelektualnim invaliditetom “”nevidljive” nakon školovanja
Iz udruženja smatraju da su osobe sa intelektualnim invaliditetom ugrožene u Srbiji i da su nevidljivi za sistem posebno nakon završetka školovanja.
U Srbiji personalna asistencija nije razvijena, radna terapija retko, vrlo retko zastupljena, uglavnom su na tržištu mogućnosti dnevnih boravaka koji su po medicinskom modelu. Znači mi čuvamo neku osobu sa intelektualnim invaliditetom i sa njom radimo 16 godina na unapređenju veština, životnih, higijenskih navika, komunikacije i osposobljavanja za samostalan život, i po završetku školovanja mi ih vraćamo na predškolski uzrast. To je prvi i osnovni razlog zašto smo nastali – navodi Danijela Gašić.
Najveći uspeh u svemu ovome je kako kaže ona zadovoljstvo ovih mladih ljudi, i kada se šale tokom rada i kada se svađaju. U životu van udruženja, prema njenim rečima, oni su prepušteni samo svojoj porodici gde im je nekad i osnovno uskraćeno.
Ipak, kroz razne radionice koje su imali, Danijela zapaža da mladi ljudi imaju mnogo manje predrasuda od starijih.
Ljudi koji su u četrdesetim, pedesetim imaju mnogo veće predrasude prema osobama sa intelektalnim invaliditetom ili teškoćama, nego mladi ljudi. Inkluzija koja se sprovodi po školama daje i te rezultate da su deca upoznata sa različitostima ljudi koji imaju neki problem, odnosno različitosti vršnjaka koji imaju autizam ili bilo koju drugu razvojnu poteškoću za razliku od starijih generacija koja su bila uskraćena za to, a ta deca su se slala u usko specijaliovane škole, odnosno specijalne škole i mi nismo u našoj školi imali kontakt sa takvim ljudima.
Podrška Grada i ljudi iz zajednice kažu da ne izostaje, a nadaju se da će u daljem periodu biti još veća.
Grupa iz Vranja pokrenula projekat kojim želi da mlade uključi u procese donošenje odluka
Srednjoškolci u Vranju nemaju dovoljno informacija o tome kako mogu da se uključe u dijalog sa lokalnom samoupravom i tako učestvuju u procesina donošenja odluka. Zbog toga je grupa “Naš svet, naša pravila” pokrenula projekat “Moji prvi aktivistički koraci 2.0” kroz koji će da edukuju srednjoškolce i pomognu im da pokrenu svoje inicijative kojima bi rešili neke od manjih lokalnih problema.
Grupa “Naš svet, naša pravila” već par godina radi sa mladima u Vranju na različitim projektima i radionicama kroz koje imaju prilike da se bave aktivizmom. Ono što su uvideli kroz svoj rad jeste da ne postoji mehanizam koji bi omogućio mladima da sarađuju sa donosiocima odluka u njihovom gradu.
Zbog toga su pokrenuli projekat “Moji prvi aktivistički koraci 2.0” kojim žele da podstaknu dijalog mladih i lokalne samouprave i na taj način ih uključe u procese donošenja odluka.
Želimo s jedne strane da podstaknemo taj dijalog, da stvorimo neku platformu, neki mehanizam za to, da podstaknemo nepostojeće, ali sa druge strane da edukujemo mlade i da ih osnažimo i objasnimo zašto je važno da učestvuju u tim procesima donošenja odluka koje se tiču njih, zašto je važno da prate ono što se dešava, da učestvuju u dijalogu, zapravo da ne dozvole da oni koji donose odluke, donose odluke bez njih, nego da oni budu za stolom kada se priča o njihovim problemima i potrebama – kaže Emilija Milenković iz udruženja.
Ona navodi da je prva aktivnost na projektu bila edukacija o omladinskoj politici, njenim mehanizmima, o radu lokalne samouprave i dijalogu mladih sa njenim predstavnicima. Srednjoškolci su takođe mogli da saznaju i šta je to Savet za mlade i zbog čega je on važan.
Savet za mlade na papiru jeste neki mehanizam koji vrlo jasno definiše ulogu mladih, vrlo dobro može da mlade okupi za stolom sa donosiocima odluka. Međutim, mi u praksi vidimo malo manjak te povezanosti između mladih i lokalne samouprave i taj zagovarački deo koji se tiče lokalne samouprave jeste usmeren na pravilnik o savetu za mlade, odnosno o radu Saveta za mlade gde bismo mi omogućili da on bude inklizivan, da uključi sve mlade u našem gradu i da se te odluke , koje se donose u savetu za mlade, da one budu što adekvatnije za mlade i da se oni što lakše uključuju – pojašnjava ona.
Znanje stečeno na edukacijama, oko dvadesetoro srednjoškolaca će preneti ostalim vršnjacima kroz predavanja.
Na taj način želimo da multiplikujemo to znanje i kroz naše iskustvo se pokazalo da kada mladi rade sa mladima, na tom njihovom vršnjačkom nivou, da se tako najbolje i stvaraju neke promene.
Takođe, mladi će raditi i na osmišljavanju inicijativa i fokusiraće se na mikro probleme u zajednici.
Mi smo mladima hteli da pokažemo kako da kada prepoznaju problem dođu do korena problema i da taj problem zagovaraju kod lokalne samouprave, da se on sistemski kroz institucije reši koliko je to moguće, a sa druge strane želimo i da sa lokalnom samoupravom radimo na tom procesu, da im pokažemo koliko je važno da mlade uključe u procese donošenja odluka, koji se tiču njih, da im damo do znanja da mi kao mladi ljudi želimo da budemo za stolom, želimo da budemo tamo gde nam je mesto, a kroz ovaj konkretan projekat to jeste Savet za mlade, kao jedan od mehanizama omladinske politike koji treba da omogući taj dijalog mladih sa lokalnom samoupravom.
Iz udruženja kažu da će odraditi i istraživanje o položaju i potrebama mladih i te podatke koristiti u zagovaračkom procesu sa lokalnom samoupravom. Cilj im je da im pokažu kako da probleme mladih mogu da rešvajau upravo kroz dijalog.
Udruženje “I ja se pitam” pokrenulo projekat za osnaživanje lokalnih zajednica
Kako bi osnažili građane/ke Leskovca, ali i okoline, da učestvuju u donošenju odluka koje se tiču rešavanja problema u njihovim mestima, udruženje građana “I ja se pitam” pokrenulo je projekat “Građanin kao stub zajednice”. Takođe, njihov cilj je da na ovaj način motivišu i lokalne samouprave da uključe građane u donošenje odluka, za koje smataju da nisu dovoljno informisani o mogućnostima koje imaju.
Kroz različite projekte, leskovačko udruženje “I ja se pitam”, bavi se jačanjem kapaciteta donošenja odluka kod građana. Nedavno su pokrenuli novi projekat “Građanin kao stub zajednice” kroz koji žele da meštane Leskovca, ali i okoline motivišu da preumu inicijativu i uzmu učešće u procese donošenje odluka koje se tiču mesta u kojima žive.
Cilj ovog projekta je da jedan broj lokalnih zajednica osnažimo, da im damo alat da mogu da zastupaju i zagovaraju razvoj lokalnih zajednica i kroz taj alat, takozvani akcioni planovi, mi im dajemo mogućnost da pre svega osmisle vizuju razvoja svoje zajednice, na osnovu toga da razviju predloge projekata, isplaniraju aktivnosti i da na taj način predstave svoju zajednicu prema donosiocima odluka – kaže Bratislav Stamenković ispred udruženja.
On navodi da žele da kroz ovaj projekat utiču i na lokalne samouprave.
Da počnu da primenjuju sistem koji će omogućiti građanima da učestvuju u procesu donošenja odluka, pre svega zbog člana 11. Zakona o lokalnoj samoupravi koja obavezuje opštine i gradove da organizuju javne rasprave kada je u pitanju i budžet, i donošeje statuta, raznih planova.
Ono što su kao prve aktivnosti na ovom projektu radili, jeste obilaženje sela u Jablaničkom, ali i Pčinjskom okrugu. Želeli su da anketiraju građane, razovaraju i čuju koliko su informisani. Iz udruženja kažu da su obratili pažnju na to da mesta koja obilaze imaju od 300 do 1.000 stanovnika kako bi analiza bila adekvatna.
Nakon što su imali anketiranje sa stanovnicima, razgovarali su i sa predstavnicima lokalnih zajednica. Ističu da će nakon analize odabrati dve zajednice koje će proći kroz obuke javnog zagovaranja i pisanja akcionih planova prema priručnicima koje udruženje “I ja se pitam” poseduje. .
Pojašnjavaju da je akcioni plan važan dokument. On sadrži oko četrdeset stranica, kaže Jelena Kulić, iz udruženja. Ona ističe da se u njemu, između ostalog, nalaze demografski podaci, opšti prirodni resursi koje zajednica ima, manufaktura, privreda itd. Takođe, tu su kako kaže, pobrajane stvari koje zajednici nedostaju.
Znači, meštani mogu da kažu, recimo primera radi, da im fali autobuska linija i mi ćemo to kroz predlog projekta napišemo, do nekih kapitalnih investicija gde, koje ne mogu da se završe brzo ali ih stavimo u akcioni plan, kao što su izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, uređenje kompletne putne infrastrukture i tako dalje- pojašnjava.
Građani nakon pisanja akcionih planova pišu predlog projekta za svoju zajednicu. Ono što im je udruženje omogućilo jeste i tribina o budžetiranju. To im je dodatno pomoglo da čuju neke nove stvari koje bi im pomogle u daljem radu i smišljanju ideja.
Tribina je bila jako dobro posećena i tu su već pokazali interesovanje jer su došli ljudi iz tih zajednica gde smo anketirali, mislim ljudi koji nisu čuli te načine nikad do sad i značilo im je.
Dan posle tribine je bila javna rasprava, a iz udruženja kažu da je broj ljudi bio veliki, što pokazuje da se svest i želja za promenom budi. Ističu da je mnogima ipak zbog nedovoljne informisanosti potrebna podrška.
Studentkinje iz Niša obišle starije u Temskoj i zabeležile autentične priče
“Mostovi solidarnosti: Priče koje spajaju generacije” naziv je projekta neformalne grupe “Mladi za starije”, koja je odlučila da na autentičan način poveže generacije starijih i mladih. Oni su sa starijim meštanima iz sela Temska proveli zajedno nekoliko dana, družili se i razgovarali i priče koje su od njih čuli, zabeležili su fotografijom i u audio formi, te će ih publici u Nišu uskoro i predstaviti.
Da je rad sa starijima “stigmatizovana oblast” smatra Anđelija Aranđelović, članica grupe “Mladi za starije”. Ujedno kao neko ko je završio studije socijalne politike i socijalnog rada, ona je rešila da zajedno sa svojim koleginicama pokrene projekat u kome će upravo fokus biti na starijim generacijama.
Ona zapaža da je u današnje vreme retkost kada neko sedne i iskreno razgovara sa starijima, sa željom da zaista čjuje ono što oni imaju da kažu. Zbog toga su ona, studentkinje iz Nišai članice grupe, rešile da odu u selo Temska i tamo provedu par dana sa starijim meštanima.
Mi smo prvobitno imali ideju da to bude neko drugo selo, međutim, tamo je klima bila takva da ljudi nemaju tog iskustva, ne znaju, potrebno je izgraditi poverenje. U Temskoj je to bilo malo lakše, jer su to ljudi koji kao što znate, popularni su, poznati su po različitim nekim akcijama. Oni već znaju jednostavno puno toga i za nas kao početnike je to dobra stvar, dobar teren i nismo imali nijedan posto problema sa time, znači izađeš na ulicu i dobiješ deset priča niotkud. Jednostavno ljudi pričaju, zovu, vrlo su gostoprimljivi, vole da budu tu mladi ljudi, nudili su nam da ostanemo, znači samo da budemo tu, nije ništa drugo važno, tako da taj deo sa izgradnjom poverenja je bio vrlo jednostavan u Temskoj.
Kažu da su stariji u ruralnim područjima često diskriminisani i da su na ovaj način želele da pojačaju međugeneracijski dijalog, razumevanje, solidarnost, kao i empatiju. One su razgovarale sa njima o mnogim temama.
Dobili smo važne podatke, žive podatke o istoriji, o politici proteklih godina i slično, koje nećemo da dobijemo u medijima najverovatnije. Njihova važna tema jeste odbrana reka, ali nama to nije bilo u fokusu, nama su u fokusu bili sami ljudi, njihovi doživljaji, iskustva – kaže Anđelija.
Tokom vremena provedenog u Temskoj, svaki dan im je bio ispunjen, kaže Anđelija. Autentične priče koje su čule od meštana, istraživačice iz grupe zabeležile su audio zapisom i fotografijom.
One su pisale svoje utiske, znači nepsoredno nakon razgovora, sve čega se sećaju, neke važne rečenice, bilo ih je puno. Neke ćete čuti na događaju. Tako da imali smo tu pisanu formu, audio formu i sliku i to je nešto onako neuobičajeno, tako da sada smo u procesu pakovanja i videćemo kako će to da izgleda.
Cilj im je da sve to što su snimili pokažu javnosti na događaju koji će organizovati
kao i kroz kampanje na društvenim mrežama.
Predstavićemo mi sve priče na mrežama, jer je ideja da što više ljudi te priče vidi, a na tom završnom događaju ćemo ih malo više razraditi i uneti atmosferu Temske, tako da događaj će biti glavni ali i te objave će biti važne jer smo shvatili da će događaj biti takav da će biti ograničen broj mesta, zbog samog mesta gde će biti održan i onda ne bismo voleli da samo tih 30-40 ljudi to vidi, već da vidi mnogo veća, odnosno šira masa, budući da su studenti glavna ciljna grupa, mislim da su mreže ono što je najvažnije.
Osim što na ovaj način žele da podstaknu povezivanje generacija, Ađelija kaže da projekat promoviše društvenu ravnopravnost, inkluziju, zabranu diskriminacije, solidarnost i pravo na dostojanstven život. Sve je to ističe naglašeno u Povelji o osnovnim pravima Evropske unije i Lisabonskom ugovoru, doprinoseći inkluzivnijem i empatičnijem društvu u Srbiji.
Mladi u Leskovcu dobili mesto za druženje i neformalnu edukaciju
“Youth Info Centar” je novo mesto za mlade u Leskovcu u kome od sada mogu da se druže, informišu o mogućnostima neformalnog obrazovanja i bave aktivizmom. Nastao je zahvaljujući grupi “Nevidljivi”, iz koje kažu da im je cilj da u budućnosti kroz različite aktivnosti motivišu mlade iz svoje okoline da razvijaju kritičku svest.
Nakon jedne obuke o medijskoj pismenosti, mladi iz Leskovca su uvideli da je njihovim vršnjacima osim formalnog, potreban i drugačiji vid obrazovanja. Tada su odlučili da postanu neformalna grupa “Nevidljivi” i da krenu da rade aktivnosti kroz koje bi se bavili aktivizmom i neformalnim obrazovanjem.
Vremenom su odlučili da naprave i svoj prostor gde mladi mogu da dolaze da se druže, pohađaju radionice, uče o aktivizmu. Tako je nastao “Youth Info Centar”, a u njegovom radu im pomažu i mentori.
“Youth Info Centar” je počeo sa idejom da promovišemo aktivizam, da promovišemo medijsku pismenost i ideju da mladi treba da misle sami, da razvijaju tu svoju kritičku svest – kaže Violeta Aleksić, profesorka i omladinski lider.
Kako bi priču o ovom centru i njegovim mogućnostima proširili među mladima, oni imaju u planu da za srednjoškolce održe radionicu. Ona se zove “Aktivni mladi – pravedno društvo”, a nju će držati članvi centra koji su prethodno prošli edukaciju.
Vršnjački edukatori su prošli trening koji je podrazumevao komunikacijske veštine, onda način na koji se radionice rade i negde poslednji deo je bio informativni gde se govorilo o tome šta jesu organizacije civilnog društva šta je neformalno obrazovanje, kako se finansiraju projekti iz omladinskih fondova, šta su omladinski fondovi, tako da mi u okviru projekta imamo i obuku za pisanje projekta sa kojima bismo aplicirali na neke sledeće konkurse.
Kaže da joj je želja da mladi iz grupe “Nevidljivi” srednjoškolcima pokažu da aktivizam nije ružna reč, kao što se to plasira u medijima od strane političara.
Aktivizmom se svaka mlada osoba bavi koja želi da se njen glas ili ideja negde čuje, da objasne način kako svoju ideju u mikro zajednici mogu da ostvare, na koji način i kako to od ideje to postaje vrlo jednostavno da se ostvari.
Na pitanje zbog čega su se baš odlučili da se posvete aktivizmu i neformalnom obrazovanju, Violeta Aleksić ističe da je razlog sam drugačiji pristup svemu tome. Zapaža da je to “u potpunosti druga priča” u odnosu na formalno obrazovanje.
Oni nemaju svest da sam ja profesor, oni nemaju odnos prema meni takav. Najlepše u tome je što oni imaju slobodu da se otvore u tim razgovorima, u tim radionicama, u bilo kojim aktivnostima oni se otvaraju, ponašaju se i osećaju kao da rade nešto važno.
Mladi su imali priliku da prođu i obuku za pisanje projekata kako bi naučili da apliciraju na konkurse. Sagovornica navodi da su mladi do sada iskazali interesovanje za različite aktivnosti u centru, posebno kada su bile radionice o diskriminaciji, vršnjačkom nasilju, mentalnom zdravlju i nada se da će nadalje biti još interesantnije.
Mladi iz Vranja učili o medijskoj pismenosti
Dezinformacije, zaštita privatnosti, bezbednost na internetu neke su od tema o kojima su mladi iz Vranja učili na radionicama koje je organizovao “Pokret Čuvari Srbije”. Njihov cilj je kako kažu, da na ovaj način dodatno približe medijsku pismenost mladima, jer smatraju da je važna za “preživljavanje u digitalnom svetu”.
Da su mladi ključni akteri u transformaciji digitalnog sveta, smatra Ljubica Zdravković Džonov iz Pokreta “Čuvari Srbije”. Zato im je, kako kaže, neophodno znanje, posebno kada je reč o medijskoj pismenosti.
Kako bi ih u svemu tome dodatno edukovali iz ovog pokreta su osmislili radionice. One će, kaže Ljubica, doprineti da mladi ojačaju lokalnu zajednicu i učine je otpornijom na negative uticaje medija.
Mi smo dugo u Pokretu razgovarali čime bismo mi to voleli da se bavimo i šta bi mogli da iznesemo i složili se da medijska pismenost postaje sve važnija veština u današnjem digitalnom svetu, a da su mladi ljudi ključni akteri u ovoj transformaciji. Zato, kroz radionice projekta “Medijska pismenost i EU” nastojimo da te mlade ljude osnažimo ne samo kao korisnike, već i kao buduće kreatore medijskog sadržaj – kaže Ljubica Zdravković Džonov.
Navodi da je održano 12 radionica, a osim učenja o širenju dezinformacija, zaštiti privatnosti, bezbednosti na internetu, polaznici su naučili i nove metode. Reč je o usavršavanju komunikacije i medijske pismenosti kroz NLP metodu. O tome je govorila Dragana Đorđević, profesorka razredne nastave, NLP master i kouč. Ona je sa mladima podelila kako se mogu bolje snalaziti u svetu informacija i medijskih poruka.
Neuro-lingvističko programiranje ili NLP je metoda koja proučava načine na koje naše misli, emocije i ponašanje oblikuju komunikaciju, kako sa sobom, tako i sa drugim ljudima. U medijskom prostoru, koji je često ispunjen dezinformacijama i manipulacijama, NLP nudi alate za bolje razumevanje i kritičko procenjivanje medijskih poruka.
Inicijatori ovog projekta podsećaju da medijska pismenost nije samo veština,
već je ona ključna za preživljavanje u savremenom svetu.
U vremenu u kome smo bombardovani informacijama sa svih strana, mladi moraju da budu sposobni da kritički analiziraju te informacije, zaštite sebe i postanu aktivni, odgovorni članovi društva. Promovisanjem medijske pismenosti, pomažemo im da steknu veštine koje će im biti korisne tokom celog života.
Primer toga se, kaže ona, može videti na tome što mladi svakodnevno koriste platforme gde su izloženi različitim informacijama. Bez veštine da razlikuju istinite od lažnih informacija, ističe, mogu biti lako dezinformisani.
Dodaje da su polaznici pokazali interesovanje da kreiraju svoje blogove,
video materijale ili socijalne kampanje u vezi sa temom medijske pismenosti.
Tako će moći da doprinesu i jačanju lokalne zajednice, jer će je učiniti otpornijom na lažne vesti i dezinformacije.
PraviLaw
Selo Pokrevenik dobilo novo seosko zborište – uređen prostor i “spomenar” inicijativa
Mlade buduće arhitekte, njihovi profesori, kao i aktivisti i meštani sela Pokrevenik postavili su drvenu konstrukciju u dvorištu napuštene škole, koja je “spomenar” svih njihovih aktivnosti od 2018. pa sve do danas. Uz to, uređeno je i samo dvorište. Inicijator je organizacija “Stara kao nova” koja je potekla iz perioda borbe protiv izgradnje mini-hidroelektrana na rekama Stare planine.
“Stara kao nova” je rezultat još jedne saradnje studenata i profesora Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, pokreta Odbranimo reke Stare planine, stanovnika i udruženja staroplaninskih sela. Svi oni imaju cilj da renoviraju i ponovo koriste javne objekte. Njihova inicijativa došla je i do sela Pokrevenik, nadomak Pirota, gde je nastalo novo seosko zborište u napuštanoj školi.
Selo Pokrevenik je zadnje u aktivnostima grupe ljudi koja zaokružuje ideju “Stara kao nova”. I pokazalo je veliko interesovanje da ta inicijativa dođe u njihovo selo – objašnjava ekološki aktivisa i član organizacije “Stara kao nova” Aleksandar Panić.
Studenti i studentkinje master i doktorskih studija iz velikih gradova zemlje boravili su u selu, ali i ostavili veliki trag meštanima u vidu drvene konstrukcije koju su postavili u napuštenom dvorištu škole. Tu se može videti šta je do sada urađeno odnosno napravljen je spomenar dosadašnjih zajedničkih projekata.
Najlakše je bilo uraditi tu postavku, nadstrešnicu sa tim izložbenim materijalom koji se tiče svih projekata. A sve ono drugo praktično što je grupa tih mladih ljudi uradila u Pokreveniku tiče se projekata obnove velikih objekata poput škole, stare mlekare, starog zadružog doma koji su u veoma lošem stanju. I recimo njihova reparacija kao i ostalih objekata koji su prethodnih godina bili tema, zahteva verovatno mesece rada, ozbiljnog i velika sredstva. Tako da je ovo bilo, eto, kao neki spomenar šta je urađeno svih ovih godina sa tom inicijativom. I svako može da uđe i to pogleda i veoma je praktično – kaže Panić.
Takođe, prethodno je dvorište škole i sređeno. Novo seosko zborište bi koristili meštani za svoje svetkovine i događaje, a posetioci – turisti, istraživači, đaci i studenti, kao odmorište i mesto za učenje o lokalitetu i zajednici.
“Stara kao nova” zbližava akademsku i lokalnu zajednicu. Uslovi na Staroj planini približavaju studentima i studentkinjama arhitekture neko daleko prošlo vreme koje oni moraju da upoznaju, a najbolje će upoznati kroz očuvanje i unapređivanje tih oronulih objekata, dodaje sagovornik.
Pored obnavljanja javnih objekata, njihov cilj je da se Stara planina malo oživi. Takođe i da turizam koji je u povoju dobije na značaju i da planinaska sela imaju što veći broj ljudi tokom cele godine. Na krovu drvene konstrukcije mlade arhitekte ostvile su poruku “Ko ne sanja, ne budi se” koja će stajati tu i podsećati sve na njihove ciljeve i poduhvate u selima na Staroj planini.
Projekat udruženim snagama realizuju volonteri – studenti i profesori Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, meštani Pokrevenika i njihovi potomci i članovi pokreta Odbranimo reke Stare planine.
Europolis
Studenti Pavnog fakulteta šire svest o medijskoj pismenosti i ljudskim pravima
Kako bi mladima podigli svest o važnosti poštovanja ljudskih prava u medijima, iz “Moot court debatnog i besedničkog kluba Iustitia Niš” odlučili su da organizuju predavanja za studente novinarstva i prava. Cilj je da nakon tromesečne obuke oni srednjoškolcima prenesu usvojeno znanje i tako dodatno prošire svest o važnosti ove teme.
Da se pretpostavka nevinosti sve više krši u medijima i da to utiče na ljude da stvaraju osude prema drugima, smatra Marko Nedeljković iz “Moot court debatnog i besedničkog kluba Iustitia Niš”. Ovo je kako kaže veoma opasno i zbog toga su on i kolege i koleginice iz Kluba, odlučili da osmisle projekat “Medijska pismenost mladih – korak bliže EU”, kako bi mlade edukovali medijskim temama i ljudskim pravima.
Primetili smo da u čitavom ovom rasulu, u kakvom se nalazi trenutno medijski prostor u Srbiji, niko ne brine o pretpostavci nevinosti. Skloni smo ka tome da osudimo nekog, a ne prepuštamo pravosuđu da odradi svoj posao. Ovo je veoma opasno i naš projekat se zapravo bavi učenjem, kako studenata prava i novinarstva, tako imaćemo i događaje koji će biti usmereni ka širem stanovništvu da bolje razumemo ovu temu – kaže Marko Nedeljković.
Ističe da mnoga istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji sve više ne prepoznaju važnost ljudskih prava u demokratskom društvu, kao i evropskih integracija.
Imamo tu osobinu kao društvo da osudimo nekog pre vremena. To je opasno iz nekoliko razloga. Prvi je postoji momenat u kome kršimo pretpostavku nevinosti nekome već stavljamo etiketu. Druga stvar je, utičemo na pravosuđe, pravoduđu na određeni način ne dozvoljavamo priliku da odluka bude doneta u skladu sa zakonom.To se zove u narodu “mahaluša”, da jednom kada narod stvori neku sliku o tome da li je neko kriv ili nije, posle bilo kakva odluka suda kojaj je u skladu sa zakonom, nema efekta jer narod je već odluku u tom smislu doneo.
Zato se radionice koje oni organizuju bave detaljnije ovim problemom.
Svaka od radionica se sastoji iz uvodnog i kratkog predavanja, a kasnije prelaze na interaktivan deo gde imaju neke zadatke, rešavaju neke slučajeve, imaju prilike da postavljaju pitanja, da zapravo i oni na radionici u interakciji sa predavačima, da predavači čuju kako mladi vide ove teme.
Nakon tromesečne obuke studenti i studentkinje će imati priliku da u 11 gradova na jugu Srbije srednjoškolcima predaju neke od tema koje se tiču ljudskih prava i medijskih sloboda. Takođe, okupiće i profesore srednjih škola i fakulteta da sa njima razgovaraju o ovim temama.
Krajnji cilj jeste da stvorimo grupu ljudi koji će imati zagovarački potencijal da ovu temu usmeri ka Ministarstvu prosvete i da na kraju dođe do toga da mlada osoba kada završi četvrti razred srednje škole bude spremna da u potpunosti bude građanin u pravom smislu reči.
Na samom kraju, projekat će imati i stručni priručnik koji će stručnoj i široj javnosti ukazati na značaj poštovanja pretpostavke nevinosti u medijima i na internetu. Žele i da u narednom periodu ideju prošire i uključe što više građana.
Jednostavno rečeno
Borba za bolji kvalitet života sela u prirodnom rezervatu Jerma
Sela koja su na teritoriji Specijalnog rezervata prirode Jerma bogata su netaknutom prirodom, ali i malobrojnim zajednicama. Mladi iz organizacije “Jerma” bore se za poboljšanje uslova života. Ipak, administrativna podela na tri opštine otežava rešavanje problema poput infrastrukture, zdravstvene nege, ali i divlje deponije čije je uklanjanje na vidiku zahvaljujući upravo mladima.
Selo Vlasi kroz koje protiče reka Jerma okruženo je prelepom prirodom. Tek 30-oro meštana/ki uživa u njoj. Veliki problem sa selima koja su na teritoriji Specijalnog rezervata prirode Jerma, kojim upravljaju “Srbija šume” leži u tome što su administrativno podeljena na tri opštine. One nemaju sinhronizano delovanje na terenu i baš zbog toga se javljaju problemi u ovim malobrojnim zajednicama.
Udruženje građana je došlo kao odgovor na to što smo nažalost kao selo, konkretno Vlasi, izgubili status mesne zajednice, jer nas je ostalo manje od 30. To je sudbina mnogih sela u parku prirode i prosto izgubila se bilo kakva opcija za komuniaciju sa donosiocima odluka i onda smo mi uvideli da bi kroz to udruženje koje okuplja sve lokalne zajednice u ovom parku prirode mogli da na neki način delujemo i imamo neku transmisiju informacija i komunikaciju sa lokalnom samoupravom – objašnjava Lazar Radujević, iz organizacije “Jerma”.
Pored prirode, ovo selo se može pohvaliti mladim ljudima koji imaju želju da poboljšaju kvalitet života malobrojnih meštana kroz razne inicijative i projekte. Iako su rođeni u Beogradu, kažu da se trude da što više vremena provedu u selu u kojem su odrastali njihovi roditelji, ali i živele bake i deke.
Pored formiranja Udruženja građana kao prvog koraka u nizu aktivnosti, mladi ljudi obišli su par sela i razgovarali sa meštanima o problemima sa kojima se suočavaju. Takođe su uradili dokumentarne i video reportaže, ali i uputili nekoliko dopisa Opštini Pirot. Kažu da im je prioritet koji su izabrali u ovom trenutku uklanjanje deponije.
Mi smo da kažem zaključili nakon tih razgovora jeste da su najveći problemi osnovni problemi funkcionisanja sa kojima se suočavaju ove zajednice. To su nedostatak putne infrastrukture, nedostatak autobuske linije, nepristupačnost zdravstevenoj nezi, udaljenost prodavnice itd. Tako da je im jako prija što se neko interesuje za te njihove probleme i što će imati prilike da neko šire čuje te probleme – objašnjava Radujević.
U 10 sela koje se nalaze u kanjonu Jerme ostalo je manje od 200 ljudi, kažu podaci dobijeni na osnovu rezultata popisa i broja birača u biračkom spisku. Neka od sela broje tek 10-ak meštana i meštanki i baš zato ovi mladi ljudi žele da doprinesu da se njihovi uslovi i život poboljšaju.
Cilj aktivnosti je da pokušamo da doprinesmo poboljšanju kvalitata uslova života ovih zajednica koje žive, malobrojnih zajednica još jednom moram da kažem, ovde u specijalnom rezervatu prirode Jerma. Mislimo da to možemo da postignemo prosto kroz to sinhronizovanje te tri lokalne samouprave u delovanju na terenu.
Radujević ističe da je najbitniji momenat tokom aktivnosti bio utisak koji su doživeli pričajući sa meštanima. Kako kažu, tek tada su videli da oni nemaju nikakav osećaj da mogu uticati na odluke koje se tiču njih samih i da su željni razgovora sa nekim ko zapravo čuje njihove probleme.
Zaključak mladih iz organizacije “Jerma” je da koliko kog neko mesto imalo stanovnika, svi oni zaslužuju da imaju jednake uslove za život.
PraviLaw
Pirotski gimnazijalci pokreću kampanju o inkluziji
Đaci u Pirotu osmisliće i pokrenuti kampanju kako bi svojim vršnjacima približili inkluziju. Oni su najpre pohađali radionice na ovu temu i sada su spremni da dalje šire svest o prihvatanju, razumevanju i podršci. Ideja je potekla od Centra za podršku lokalnoj zajednici “Mome” koji su pokrenuli projekat namenjen mladima.
Članovi Centra za podršku lokalnoj zajednici “Mome” iz Pirota pokrenuli su projekat kako bi promovisali inkluziju među srednjoškolcima\kama kroz radionice, kreiranje medijskih sadržaja i otvaranje YouTube kanala preko koga će informisati građane i građanke o ovoj temi. Iz “Mome” kažu da su iskoristili mlade kao lokalni resurs da bi pomogli u procesu prihvatanja inkluzije.
Inkluzija u Srbiji je počela odavno, međutim ti procesi nekako otežano idu, znamo da je tu potrebno mnogo toga, pre svega edukacije za ljude koji rade sa decom, a nakon toga i privikavanje same dece na neku vrstu različitosti koju primećuju kod vršnjaka – kaže Gordana Simonović iz Centra.
Simovoićeva kaže da su želeli da unaprede znanja i veštine mladih za kreiranje novih kanala informisanja o inkluziju u obrazovanju. Gimnazijalci su najpre na radionicama učili o samoj inkluziji u obrazovanju, a zatim i o tome kako da ovu temu predstave svojim vršnjacima.
Oni su trenutno na radionicama nakon kojih će kreirati sopstvene sadržaje posvećene inkluziji i otvoriti svoj YouTube kanal koji će da kažem oživeti i nakon našeg projekta i promovisati inkluziju u našem gradu – dodaje sagovornica.
U aktivnostima učestvuju učenici/e iz tri odeljenja, najmanje njih 30, dok će pristup YouTube kanalu imati više od 1000 mladih.
Cilj naših aktivnosti je da se promeni odnos prema inkluziji, da se jednostavno među mladima više govori o tome, da i učenici drugih škola preko vizuelnih sadržaja mogu da vide šta inkluzija podrazumeva i da jednostavno uđemo među mlade da među njima tražimo podršku za njihove vršnjake.
Mladi iz Pirota imaju jasnu poruku, a to je da smo svi različiti, ali da imamo ista prava. Takođe ističu da je različitost = bogatstvo.
Europolis
Mladi sa juga Srbije su deo Evrope – radionice o procesu pristupanja i značaju saradnje sa EU
Edukacija mladih o evrointegracijama, benefitima saradnje Srbije i Evropske unije, ljudskim pravima, ali i miru u regionu uz pomoć digitalnih transformacija – fokus su radionica koje je organizovala studentske asocijacije “MAAT” za mlade na jugu Srbije.
Za razliku od svojih vršnjaka i vršnjakinja iz severne i centralne Srbije, mladi na jugu imaju mnogo manje prilika da se edukuju i usavršavaju u različitim oblastima – tako priču počinje Lazar Petrović, predsednik studentske asocijacije “MAAT”.
Mi smo videli problem koji postoji u našoj lokalnoj zajednici a to je problem koji se tiče pre svega mladih ljudi, ljudi koji su kvalitetni, koji su pametni, koji su dobri, koji su vredni i radni ali koji usled nekih problema koje imaju pre svega finansijske prirode, nemaju mogućnost da sebe usavršavaju na isti način kao što to mogu njihove kolege i njihovi vršnjaci iz razvijenijih delova Srbije – kaže Petrović.
Projekat koji je njegova organizacija pokrenula nosi naziv “Mladi sa juga Srbije su deo Evrope” i podrazumeva tri faze. U prvoj, 25 mladih ljudi pohađa onlajn radionice gde od iskusnih predavača i predavačica uče o procesima evrointegracija Srbije i kakve benefite ali i izazove ono nosi.
Šta je dosad učinjeno u pristupnim pregovorima između Srbije i Evropske unije sa jedne strane, šta je ono što nije bilo dobro u tim pregovorima odnosno šta je moglo da bude urađeno bolje, kao i na koji način mladi ljudi mogu da profitiraju od potencijalnog članstva Srbije u Evropskoj uniji. Šta jednostavno ta Evropska unija znači za mlade i na koji način oni mogu da imaju određene benefite od tog članstva – objašnjava Petrović.
Drugi deo projekta podrazumeva izradu publikacije sa esejima učesnika i učesnica, dok će tokom trećeg dela biti organizovana završna konferencija gde će se sumirati sve što je urađeno u proteklom periodu. Ona je planirana za mart mesec.
Jednostavno rečeno
Centar za devojke: “Feminističku teoriju treba uvesti u obrazovni sistem”
Feminizam kao pojam je sve prisutniji u današnjem društvu ipak, učenje o njemu ne postoji ni u jednom predmetu u školi. Zbog toga su članice “Centra za devojke iz Niša” odlučile da naprave predloge na osnovu kojih bi se u srednjim školama na jugu kroz predmet filozofija, izučavao feminizam.
Ženska prava i borba za njih, položaj žena u društvu, samo su neke od svima nama poznatih tema o kojima se u društvu govori. Jana Krstić, iz “Centra za devojke” navodi da su ovo veoma važne teme, ali da je problem što se o njima ne govori i u obrazovnom sistemu.
Zbog toga je ovaj centar odlučio da kroz projekat “FER Filozofijom do EU”, u saradnji sa prosvetnim radnicima/ama kreira plan i program za uvođenje feminističke teorije u okviru predmeta filozofija.
Za početak mi smo sa njima oformili istraživačke grupe gde sa njima zajedno, sa prosvetnim radnicama i radnicima stvaramo taj plan i program nakon čega idemo u nekoliko različitih škola i stručnih i gimnazija, na više mesta na jugu Srbije, da isprobavamo to što su osmislili zato što je bitno da testiramo, da samo ne kažemo ovo je plan i program, sad radimo tako, nego da prosto probamo da što više prilagodimo našoj zajednici, našoj sredini, taj plan i program koji planiramo da sprovedemo – kaže Jana Krstić.
Krstić navodi da su planovi i programi kreirani u zavisnosti od toga kakva je sredina, zatim škola, kao i da li ima više dečaka ili devojčica. Osmišljeni časovi na osnovu ovih planova, već su u korišćeni pojedinim školama. Osim u Nišu, obuhvaćene su i škole u Vlasotincu, Bujanovcu, Leskovcu i Beloj Palanci.
Klasična predavanja kao što je to slučaj kod drugih predmeta nisu u planu, jer ovakve teme zahtevaju drugačiji pristup.
Imamo jedan čas gde iznesemo slike, generičke sa interneta i damo biografije tih ljudi i onda oni treba da povezuju slike sa biografijama i desi se da gde imamo žene na slikama, oni kažu to je čistačica, to je pomoćnica sekretarica, a biografije su rodno neutralne, ali one opet stavljaju čim je neki ceo kompanije, rukovodilac, onda se to lepi muškarcima, onda pitamo zašto, kako i onda tek tad vidimo da deca osvešćavaju da postoje predrasude i zašto su uopšte tako povezali – pojašnjava Jana.
Ona dodaje da je uvidela da današnje generacije znaju dosta toga o feminizmu, a da tome doprinosi internet.
Priručnik o feminističkoj teoriji do kraja marta
Osim što će tokom trajanja projekta najmanje 300 srednjoškolaca biti osnaženo da aktivno učestvuju u društvu, promovišu EU vrednosti i podižu svest o značaju rodne ravnopravnosti u formalnom obrazovanju, plan je da se izradi i priručnik.
Priručnik je takav da je doslovno za sve. Pišemo ga tako da čak i oni koji ne znaju puno o feminističkoj teoriji, što je čak i jasno jer je nemamo u školi, mogu da to savladaju i da krenu da samo otvore tu temu i pričaju o tome.
Po trenutnim planovima, kaže Jana, trebalo bi da priručnik bude gotov marta. Pored priručnika, napraviće i nekoliko predloga za promenu kurikuluma koji će direktno dati Ministarstvu prosvete, Regionalnom centru za obrazovanje i Zavodu za unapređenje vaspitanja i obrazovanja kako bi što više radili na tome da se priručnici koriste.
PraviLaw
Jednom od veoma bitnih tema današnjeg digitalnog sveta, bezbednošću i zaštitom podataka o ličnosti, bavilo se udruženje PraviLaw iz Niša. Njihova platforma Otisak.org nudi građanima Srbije mogućnost provere koliko su im bezbedni i zaštićeni podaci koje ostave i povere nekom državnom organu ili nekoj kompaniji u privatnom vlasništvu.
Članovi tima su procenili 2525 organa javne vlasti prema unapred postavljenim kriterijumima procene stepena rizika i kompletan izveštaj poslali Povereniku. Zahvaljujući tome kontaktiralo ih je 55 radnih jedinica u kojima su uočeni nedostaci i usvojene nove radne procedure. Takođe, rodila se ideja o pravnoj pismenosti gde će PraviLaw nastaviti da usmerava tok svog civilnog aktivizma.
Europolis
Članovi Centra za razvoj demokratskog društva Europolis alarmirali su Novosađane o procesu usvajanja novog Generalnog urbanističkog plana (GUP) koji će važiti do 2030.
Inicijativom Plan je ništa, planiranje je sve nastojali su da ukažu građanima na kašnjenje, netransparentnost i štetne posledice njegovog usvajanja i “otvore” proces planiranja za zainteresovanu javnost. Sa tim ciljem su oformili mrežu od 17 organizacija i strukovnih udruženja i pripremili ih za učešće na javnoj raspravi.
Prikupljeno je 15.000 primedbi građana, izrađen akcioni plan za GUP, kao i predlog politike o njegovom procesu usvajanja nakon čega su nadležni, Generalni plan ipak stavili na rani javni uvid.
Jednostavno rečeno
Kako kulturno evociranje industrijskog i nematerijalnog nasleđa može da poveže jednu zajednicu pokazali su aktivisti beogradske grupe Jednostavno rečeno. Zahvaljujući dobro osmišljenim inicijativama Od igle do šasije i KC Kamion veliki broj ljudi je uzeo učešća u kreiranju izložbe zaboravljenih arhivskih predmeta i fotografija koji ilustruju rad nekadašnje Fabrike automobila FAP iz Priboja. Izložbu je posetilo 1000 ljudi u Priboju i 300 u Beogradu. Podstaknut je dijalog o problemima nezaposlenosti, privatizacije, tranzicione nepravde, sistemu odlučivanja koji ne uključuje građane. Njegovi učesnici, većinom bivši radnici FAP-a razgovarali su o temama radničkog samoupravljanja, solidarnosti, podrške, socijalne sigurnosti i zaštite.
Grupa Mašta
Na inicijativu Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja! Grupe Mašta iz Prijepolja, deca romske populacije postala su vidljivija u svojoj lokalnoj sredini.
Promovišući kulturnu raznolikost na Svetski dan Roma, organizovali su druženje romske i neromske dece i i uključili predstavnike lokalne zajednice.
Učešćem u Forum teatru deca većinske populacije su imala priliku da se suoče sa problemima manjina i nauče koliko diskriminacija, siromaštvo i predrasude negativno utiču na njihove drugare. Predstavljanje uspešnih Roma iz lokalne i šire zajednice mališanima je donelo dodatno samopouzdanje, olakšalo komunikaciju i podstaklo ih na učenje i pripremu za završni ispit.
Start hub - Kosjerić
StartHub iz Kosjerića je razvio mehanizam monitoringa usluga i nege porodilja zahvaljujući neformalnoj mreži od šest organizacija Zlatiborskog okruga.
Oni su kroz istaživanje zadovoljstva uslugama jednom godišnje izveštavali javnost i relevantne institucije kako bi se poboljšali uslovi u porodilištima.
Pored toga, razvili su i onlajn servis za porodilje (direktnu psihosocijalnu i pravnu podršku) posredstvom platforme saMAMAma, gde žene mogu potpuno aninimno ostaviti svoje priče, iskustva i zapažanja.
Kreirana je metodologija za ocenjivanje kvaliteta nege ustanova, a u planu im je crowdfunding kampanja radi kreiranja ChatHub-a, onlajn servisa za podršku porodiljama i mamama.
Fabrika umetnika
Udruženje Fabrika umetnika je uz poštovanje svih ekoloških standarda, u Nišu pored reke Nišave, na terenu površine od jednog i po hektara, podiglo (re)Kreativni kamp. Kamp je mesto gde umetnici amateri i profesionalaci mogu da uče, stvaraju i izlažu svoje radove iz različitih oblasti umetnosti i kreativnog stvaralaštva. Na otvaranju je učestvovalo 700 dece i odraslih građana. Ostvarena su brojna partnerstva sa srodnim udruženjima, dečjim organizacijama, školama, fakultetima, Savezom izviđača, EU Info kutkom koji su nastavili da aktivno koriste prostor.
Pokrenuta je fundraising kampanja Dajmo energiju novom pogonu Fabrike umetnika – kampu na Nišavi! za nabavku i ugradnju solarnih panela. Udruženje planira otvaranje kamp muzeja evropske kulture u kojem će svaka država imati svoju kamp kućicu i dvorište.
Urbana Gerila - Niš
Koristeći humor i satiru kao alate za osvešćivanje građana i apel gradskim vlastima da reše probleme javnih prostora u Nišu, Urbana Gerila realizovala je niz uličnih akcija i preformansa različitog sadržaja. Dotakli su probleme zapuštenih zelenih površina, propalu infrastrukturu, probijene rokove za bitne građevinske poduhvate, loša saobraćajna rešenja i sl.
Kreativno osmišljenim sajtom animirali su 20 novih gerilaca iz Niša, Leskovca, Donje Trnave i Toponice da uzmu učešća u sličnim akcijama i ponudili svoj Aktivistički kuvar čiji recepti služe kao inspiracija svima.
Aktivisti iz komšiluka
U nastojanju da svoj kraj učine bezbrižnijim mestom za decu i mlade Aktivisti iz komšiluka su realizovali inicijativu Bezbedno naselje – Bezbedna omladina.
Tom prilikom su skrenuli pažnju nadležnima iz lokalne samouprave na loša saobraćajna rešenja i opasnosti koje vrebaju kraj sportskog terena.
Nakon održane tribine i peticije sa skoro 200 potpisnika, lokalno školsko igralište je napokon dobilo zaštitnu ogradu, te je život u Donjem Neradovcu kraj Vranja postao bolji za jednu dobru promenu.
Romani Asvin
Kako bi podstakli mlade Rome i Romkinje na visokoškolsko obrazovanje ili neki oblik neformalnog usavršavanja, grupa studenata Romani Asvin, sprovela je inicijativu Edu Info Roma.
Da bi animirali što veći broj mladih iz romskih naselja organizovali su “karavane informisanosti” u 13 opština, obezbedili mentore i napravili online platformu gde budući studenti mogu naći neophodne informacije o afirmativnim merama, dostupnim stipendijama i dobiti podršku prilikom upisa na željeni studentski program ili kurs.
Pro.Tok21
Čuveni po svojoj borbi za čistiji vazduh, aktivisti udruženja Pro.Tok21 ovoga puta su se bavili vinskim nasleđem smederevskog kraja i kreirali platformu Nasleđe.rs.
U saradnji sa ključnim institucijama i srednjoškolcima volonterima uspešno su mobilisali zajednicu oko prikupljanja i digitalizovanja građe, kako bi je zaštitili, učinili dostupnom i iskoritstili kao vredan resurs za razvoj zajednice i alternativu prljavim industrijama.
SKC Markovac
U Markovcu, okruženi prirodom, građani imaju priliku da se oporave i povežu nakon izolacije izazvane pandemijom Kovid19 virusa zahvaljujući članovima Seoskog kulturnog centra Markovac.
U saradnji sa Domom kulture, Domom zdravlja i Udruženjem penzionera sproveli su inicijativu Terapija kulturom koja blagotvorne metode biblioterapije, filmoterapije i muzikoterapije koristi da unapredi emocionalno i psihološko stanje ljudi i dece. Radionice je pohađalo 150 učesnika.
I ja se pitam
Leskovac je grad poznat po velikom broju nerazvijenih prigradskih sela i naselja. Upravo tim problemom se bavilo udruženje I ja se pitam koje je uspešno podstaklo (meštane) njihove stanovnike da identifikuju i počnu da rešavaju suštinske probleme, kroz osnaživanje mesnih zajednica. U tu svrhu su pokrenuli inicijativu Tvoje pravo da odlučuješ- razvij svoju zajednicu, izradili priručnik i postali Centar za podršku razvoju lokalnih zajednica i inicijativa.
Nakon pritisaka, Gradska uprava je prvi put organizovala javnu raspravu uz učešče skoro 500 građana u trajanju od 20 dana gde je rešeno da 9 projekata nađe mesto u lokalnom budžetu, a neki su i krenuli sa realizacijom.
BEFEM
Kroz inicijativu Zelena feministička transferzala, Udruženje Befem uspostavilo je kontinuitet decentralizacije feminističke politike kroz povezivanje i osnaživanje oko 20 žena i aktivnistkinja iz područja Priboja, Sombora i Užica, koje žele aktivno da utiču na poboljšanje položaja žena u društvu i njihovog ekonomskog osnaživanja.
Medijska kampanja Žene govore u okviru koje je snimljen i film Polje lavande dosegla je do više od 15 000 ljudi.
Objavljivanjem Feminističke medijske deklaracije, čije su potpisnice brojne aktivistkinje, novinarke i akademske radnice, poziva se na poštovanje zakona, medijskih kodeksa i nude strategije i alati kako da se stereotipno i diskriminatorno izveštavanje prevaziđe.
Klara i Rosa
Inicijativom Centar za savremenu kulturu i umetnost kao pokretač društvene promene, promovisano je delovanje UG Klara i Rosa i Centra kao simboličkog prostora razmene u dvojezičnoj građanskoj atmosferi i mestu susreta različitih aktera.
Zahvaljujući autentičnim umetničkim i kulturnim programima, građani Subotice su ih prepoznali kao relevantne partnere u pokretanju društvenih promena i predstavnike civilnog sektora za komunikaciju sa lokalnim vlastima. Tome su doprinele i brojne radionice kreativnog preduzetništva, kreiranje onlajn prodavnice sa radovima umetnika, mapiranje potreba mladih pretočene u zvaničan zagovarački dokument. Partnerstvo sa IT zajednicom učinilo je Klaru i Rosu finansijski održivim udruženjem, a unapređen je i rad novosadskog onlajn radija CK13.
Pobunjene čitateljke
Pobunjene Čitateljke, poznate po svojim nastojanjima da najširoj javnosti skrenu pažnju na književnice, čitateljke i ulogu angažovane kritičke misli i glasila u patrijarhalnom medijskom polju su i ovoga puta osvojile značajan medijski prostor
U okviru svoje poslednje inicijative #Pobunjeno čitam – VERZIJA 2.0, zajedno sa svojom juniorskom redakcijom, objavile su još dva broja biltena posvećenih angažovanoj književnosti za mlade i podsticanju kritičke misli i bunta kod čitalaca mlađe generacije. Bilteni su u kombinaciji dometa lista Danas (tiraž oko 7000) i sopstvenom širokom bibliotečkom i knjižničarskom mrežom (tiraž 1200), došli do najšire publike u različitim sredinama.
Organizovale su dodelu regionalne književne nagrade “Štefica Cvek”, koja je ujedno i prva angažovana, progresivna, queer nagrada na ovim prostorima. U budućnosti će se baviti započetom crowdfunding kampanjom sa ciljem uspostavljanja fonda za stipendije za buduće dobitnice/ke.
• Dedina garaža – Dedina garaža – Niš
• Pravo da znam! – Novi put – Kraljevo
• Edu Info Roma – Neformalna grupa Romani Asvin – Aleksinac, Beograd, Niš, Šabac
• Pozdrav iz kraja! – Satibara – Pančevo
• Zelena feministička transferzala – Feministički kulturni centar BeFem – Priboj, Sombor, Užice
• Kultura u izlogu – Kreativni pogon – Novi Kneževac
• Pravo na obaveštenost Juga – slobodan pristup informacijama od javnog značaja – PraviLaw – Niš
• Glas zajednice – Klara i Rosa – Subotica
• Vinsko nasleđe Smederevo – Pro.Tok21 – Smederevo
• Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja – Grupa Mašta – Prijepolje
• Pobunjeno čitam: Mape jugoslovenskog nasleđa – Pobunjene čitateljke – Beograd
• Bitisanje – Zu Zu Zujalice – Niš
• Urbana gerila Niš – DELI – Prostor za kreativno delovanje – Niš
• Otvorena vrata – Udruženje žena “Lav” – Pirot
• Nismo isti ali smo jednaki – K-Town grupa – Kosjerić
• Pravo da odlučuješ – I ja se pitam – Leskovac
• Plan je ništa planiranje je sve – Centar za razvoj demokratskog društva Europolis – Novi Sad
• Ovo mora da je nešto važno! – Zrenjaninski socijalni forum – Zrenjanin
• (Re)kreativni kamp – Fabrika umetnika – Centar za talente Niš – Niš
• Projekat: SLOBODA – Reflektor teatar – Beograd
• Svi UGLAS! – Cela Srbija peva na romskom – Art aparat – Beograd
• Prikaži svoje – upoznaj tuđe – Film klub Prokuplje – Prokuplje
• Otvoreno o pravima u romskoj zajednici – Udruženje Roma “Danica” – Pančevo
• Razumeš li ili treba da ti otplešem? – Asocijacija modernih igrača i koreografa – Beograd
• Da se čujemo – Neformalna grupa Kreativni centar ArtiUm – Novi Pazar
• LALA earthland 2021 -visual earth & thearthe – festival – Klub finih zanata – Mošorin
• Za dostojanstven rad! – Žensko udruženje kolubarskog okruga – Veliki Crljeni
• Zid problema i rešenja – Teen Assistants – Ćićevac
• Ja sam stvarno dete – PUNK Parada – Požega
• Kuhinjski studio 4. – Mini Jugoslavija – Subotica
• Od igle do šasije – Jednostavno rečeno – Beograd
• Art karavan – INEX teatar – Beograd
• Kako se troši zeleni dinar? – Lokalni odgovor – Valjevo
• Za dah provincije! – Forum civilne akcije FORCA – Požega
• Podizanje svesti o pravima na kvalitetnu uslugu i negu porodilja – SaMAMAma – StartHub – Kosjerić
• N.A.D.A – Novi analogno-digitalni aktivizam – Kvalitetno pokrećemo zajednicu – KP(Z) – Užice
• Odgovorni za promene – Romkinje Palilule – Beograd
• KulturAutovanje – Centar za pedagoške inicijative – Sombor
• Milan Mladenović – život i delo (prikupljanje arhivske građe) – Zadužbina Milana Mladenovića – Beograd
• KC Kamion – Jednostavno rečeno – Priboj na Limu
• Otisak.org – platforma za proveru bezbednosti ličnih podataka – Pravilaw – Niš
• Boswellia sacra – Neformalna grupa Artista de la fe – Niš
• Snaga slikoslovlja – Petlja – Obrenovac
• Ujedinjeno zdravstvo – Ujedinjeni protiv kovida – Beograd
• Performans za promenu – KAKO do efikasnijeg uspostavljanja vladavine prava – Neformalna grupa Kreativno anti-korupcijski optimisti KAKO – Bečej
• Bezbedno naselje – bezbedna omladina – Aktivisti iz komšiluka – Vranje
• Tvoje pravo da odlučuješ – faza 2 – I ja se pitam – Leskovac
• Pobunjeno čitam – verzija 2.0 – Pobunjene čitateljke – Beograd
• Razvoj servisa za rad sa građanima – Krizni štab za urbanističko planiranje – Zajedničko – Beograd
• Centar za savremenu kulturu i umetnost kao pokretač društvene promene – Klara i Rosa – Subotica
• Zelena feministička transferzala 2.0 – Feministički kulturni centar BeFem – Beograd
• AKC Poligon – K-Town grupa – Kosjerić
• FecAkt – Filmski edukativni centar za aktivizam – Nezavisni filmski centar Filmart – Požega
• Svi UGLAS! – Art aparat – Beograd
• Ponovo (ne)radi Vajfertova pivara – Fondacija Neozoik – Pančevo
• Terapija kulturom – Seoski kulturni centar Markovac – Markovac
• Audio-video bukvar na romskom jeziku – Udruženje Roma intelektualaca – Vladičin Han
• Na krilima igre – Palčica – Požega
• Prostori budućeg sećanja – Udruženje građanki FemPlatz – Pančevo
• Sajberbuling u prevodu – mjuzikl o internet vršnjačkom nasilju – Udruženje PATOS – Smederevo
• Pitaj me kako sam – Prostor – Beograd
• Selo za mlade – Mladi za selo – Udruženje žena Sačuvajmo selo Priboj – Priboj
• Kulturna raznolikost u održivoj modi – Udruženje građana Žene na putu – Beograd
• Aktivno učešće građana u izvršnom postupku u lokalnim komunalnim uslugama – Organizacija potrošača Kragujevca – Kragujevac
• Gradimo poverenje – Kreativni pogon – Novi Sad
• Glas srednjoškolaca u lokalnim procesima – Naš svet, naša pravila – Vranje
• Uključimo organizacije koje se bave omladinskim radom i povećajmo dostupnost usluga mladima iz osetljivih društvenih grupa – Udruženje Sociativa – Beograd
• Različit, a isti – Film klub Prokuplje – Prokuplje
• Javni budžet-moja stvar! – Lokalni odgovor – Valjevo
• Selo selima – Seoski kulturni centar Markovac – Markovac
• Eko alert – Društvo za zaštitu životne sredine Stara planina – Pirot
• Dijalogom ka participativnom urbanom razvoju – Centar za razvoj demokratskog društva Europolis – Novi Sad
• Rtaći iz kićblona osvajaju Gnezdo – Fakiri sa juga – Kruševac
• Alternativni centar Puls – Alternativni centar Puls – Brus
Ove inicijative su podržane od strane Nacionalne koalicije za decentralizaciju i partnerskih organizacija: Fondacija Jelena Šatić i Grupa 484, u okviru projekta „Lokalni poziv za EU: vladavina prava i kulturna raznolikost za stvaranje društvene kohezije i održivog razvoja lokalnih zajednica” uz finansijsku podršku Evropske Unije.