Mladi sa intelektualnim poteškoćama u Leskovcu recikliraju paklice cigareta i prave umetnički papir
Da mladi koji imaju intelektualne poteškoće nakon školovanja ne moraju biti prepušteni samo svojim porodicama, pobrinulo se leskovačko udruženje “Naš svet”. Oni su razvili projekat socijalnog preduzetništva zahvaljujući kome ovi mladi ljudi svakoga dana od recikliranih paklica cigareta prave umetnički papir koji prodaju. Da je ovo značajno i za razvoj njihove motorike ali i razvoj ličnih i socijalnih veština, kaže predsednica udruženja Danijela Gašić.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, posebno onih koji imaju autizam, važno je za poboljšanje njihovog života. Udruženje “Naša kuća” iz Beograda pokrenulo je socijalno preduzeće koje zapošljava osobe sa intelektualnim poteškoćama kako bi im upravo pomoglo pri ličnom razvoju. Tako su došli na ideju da mladima omoguće da se bave reciklažom paklica cigareta i ručnom izradom umetničkog papira.
Kroz partnerstvo sa njima i leskovačko udruženje “Naš svet” pokrenulo je istu priču na lokalu. Dobili su neophodnu opremu koja je instalirana i pokrenuta je proizvodnja.
To je svakodnevna aktivnost, čišćenje paklica od aluminijumske plastične folije, rezanje tih istih paklica u švederu, u mikseru se muti celuloza, razlaže se u posudama pozadi i ručno se pravi papir. Usisava se višak vode, razdvaja se na ručnoj presi i stavlja se na policu za sušenje – kaže Danijela Gašić predsednica udruženja.
Ona navodi da je ovakav način rada važan za osobe sa intelektualnim poteškoćama zbog njihovog razvoja
Samo skidanje plastične folije, aluminijumske folije, seckanje, recimo podizanje filca sa celuloze pre sušenja papira je izetno fina motorika koju razvijaju. Bitno je za njih da svoje veštine i svoje slabosti nadomešćuju i da napreduju u pozitivnom smeru.
Papir koji proizvedu najviše znači slikarima koji rade akrilnim bojama i grafitom. Osim ovoga, mladi koji svakodnevno odlaze u udruženje na radionicama prave i vizit kartice, razglednice, a tokom praznika su pravili i čestitke.
Osobe sa intelektualnim invaliditetom “”nevidljive” nakon školovanja
Iz udruženja smatraju da su osobe sa intelektualnim invaliditetom ugrožene u Srbiji i da su nevidljivi za sistem posebno nakon završetka školovanja.
U Srbiji personalna asistencija nije razvijena, radna terapija retko, vrlo retko zastupljena, uglavnom su na tržištu mogućnosti dnevnih boravaka koji su po medicinskom modelu. Znači mi čuvamo neku osobu sa intelektualnim invaliditetom i sa njom radimo 16 godina na unapređenju veština, životnih, higijenskih navika, komunikacije i osposobljavanja za samostalan život, i po završetku školovanja mi ih vraćamo na predškolski uzrast. To je prvi i osnovni razlog zašto smo nastali – navodi Danijela Gašić.
Najveći uspeh u svemu ovome je kako kaže ona zadovoljstvo ovih mladih ljudi, i kada se šale tokom rada i kada se svađaju. U životu van udruženja, prema njenim rečima, oni su prepušteni samo svojoj porodici gde im je nekad i osnovno uskraćeno.
Ipak, kroz razne radionice koje su imali, Danijela zapaža da mladi ljudi imaju mnogo manje predrasuda od starijih.
Ljudi koji su u četrdesetim, pedesetim imaju mnogo veće predrasude prema osobama sa intelektalnim invaliditetom ili teškoćama, nego mladi ljudi. Inkluzija koja se sprovodi po školama daje i te rezultate da su deca upoznata sa različitostima ljudi koji imaju neki problem, odnosno različitosti vršnjaka koji imaju autizam ili bilo koju drugu razvojnu poteškoću za razliku od starijih generacija koja su bila uskraćena za to, a ta deca su se slala u usko specijaliovane škole, odnosno specijalne škole i mi nismo u našoj školi imali kontakt sa takvim ljudima.
Podrška Grada i ljudi iz zajednice kažu da ne izostaje, a nadaju se da će u daljem periodu biti još veća.
Grupa iz Vranja pokrenula projekat kojim želi da mlade uključi u procese donošenje odluka
Srednjoškolci u Vranju nemaju dovoljno informacija o tome kako mogu da se uključe u dijalog sa lokalnom samoupravom i tako učestvuju u procesina donošenja odluka. Zbog toga je grupa “Naš svet, naša pravila” pokrenula projekat “Moji prvi aktivistički koraci 2.0” kroz koji će da edukuju srednjoškolce i pomognu im da pokrenu svoje inicijative kojima bi rešili neke od manjih lokalnih problema.
Grupa “Naš svet, naša pravila” već par godina radi sa mladima u Vranju na različitim projektima i radionicama kroz koje imaju prilike da se bave aktivizmom. Ono što su uvideli kroz svoj rad jeste da ne postoji mehanizam koji bi omogućio mladima da sarađuju sa donosiocima odluka u njihovom gradu.
Zbog toga su pokrenuli projekat “Moji prvi aktivistički koraci 2.0” kojim žele da podstaknu dijalog mladih i lokalne samouprave i na taj način ih uključe u procese donošenja odluka.
Želimo s jedne strane da podstaknemo taj dijalog, da stvorimo neku platformu, neki mehanizam za to, da podstaknemo nepostojeće, ali sa druge strane da edukujemo mlade i da ih osnažimo i objasnimo zašto je važno da učestvuju u tim procesima donošenja odluka koje se tiču njih, zašto je važno da prate ono što se dešava, da učestvuju u dijalogu, zapravo da ne dozvole da oni koji donose odluke, donose odluke bez njih, nego da oni budu za stolom kada se priča o njihovim problemima i potrebama – kaže Emilija Milenković iz udruženja.
Ona navodi da je prva aktivnost na projektu bila edukacija o omladinskoj politici, njenim mehanizmima, o radu lokalne samouprave i dijalogu mladih sa njenim predstavnicima. Srednjoškolci su takođe mogli da saznaju i šta je to Savet za mlade i zbog čega je on važan.
Savet za mlade na papiru jeste neki mehanizam koji vrlo jasno definiše ulogu mladih, vrlo dobro može da mlade okupi za stolom sa donosiocima odluka. Međutim, mi u praksi vidimo malo manjak te povezanosti između mladih i lokalne samouprave i taj zagovarački deo koji se tiče lokalne samouprave jeste usmeren na pravilnik o savetu za mlade, odnosno o radu Saveta za mlade gde bismo mi omogućili da on bude inklizivan, da uključi sve mlade u našem gradu i da se te odluke , koje se donose u savetu za mlade, da one budu što adekvatnije za mlade i da se oni što lakše uključuju – pojašnjava ona.
Znanje stečeno na edukacijama, oko dvadesetoro srednjoškolaca će preneti ostalim vršnjacima kroz predavanja.
Na taj način želimo da multiplikujemo to znanje i kroz naše iskustvo se pokazalo da kada mladi rade sa mladima, na tom njihovom vršnjačkom nivou, da se tako najbolje i stvaraju neke promene.
Takođe, mladi će raditi i na osmišljavanju inicijativa i fokusiraće se na mikro probleme u zajednici.
Mi smo mladima hteli da pokažemo kako da kada prepoznaju problem dođu do korena problema i da taj problem zagovaraju kod lokalne samouprave, da se on sistemski kroz institucije reši koliko je to moguće, a sa druge strane želimo i da sa lokalnom samoupravom radimo na tom procesu, da im pokažemo koliko je važno da mlade uključe u procese donošenja odluka, koji se tiču njih, da im damo do znanja da mi kao mladi ljudi želimo da budemo za stolom, želimo da budemo tamo gde nam je mesto, a kroz ovaj konkretan projekat to jeste Savet za mlade, kao jedan od mehanizama omladinske politike koji treba da omogući taj dijalog mladih sa lokalnom samoupravom.
Iz udruženja kažu da će odraditi i istraživanje o položaju i potrebama mladih i te podatke koristiti u zagovaračkom procesu sa lokalnom samoupravom. Cilj im je da im pokažu kako da probleme mladih mogu da rešvajau upravo kroz dijalog.
Udruženje “I ja se pitam” pokrenulo projekat za osnaživanje lokalnih zajednica
Kako bi osnažili građane/ke Leskovca, ali i okoline, da učestvuju u donošenju odluka koje se tiču rešavanja problema u njihovim mestima, udruženje građana “I ja se pitam” pokrenulo je projekat “Građanin kao stub zajednice”. Takođe, njihov cilj je da na ovaj način motivišu i lokalne samouprave da uključe građane u donošenje odluka, za koje smataju da nisu dovoljno informisani o mogućnostima koje imaju.
Kroz različite projekte, leskovačko udruženje “I ja se pitam”, bavi se jačanjem kapaciteta donošenja odluka kod građana. Nedavno su pokrenuli novi projekat “Građanin kao stub zajednice” kroz koji žele da meštane Leskovca, ali i okoline motivišu da preumu inicijativu i uzmu učešće u procese donošenje odluka koje se tiču mesta u kojima žive.
Cilj ovog projekta je da jedan broj lokalnih zajednica osnažimo, da im damo alat da mogu da zastupaju i zagovaraju razvoj lokalnih zajednica i kroz taj alat, takozvani akcioni planovi, mi im dajemo mogućnost da pre svega osmisle vizuju razvoja svoje zajednice, na osnovu toga da razviju predloge projekata, isplaniraju aktivnosti i da na taj način predstave svoju zajednicu prema donosiocima odluka – kaže Bratislav Stamenković ispred udruženja.
On navodi da žele da kroz ovaj projekat utiču i na lokalne samouprave.
Da počnu da primenjuju sistem koji će omogućiti građanima da učestvuju u procesu donošenja odluka, pre svega zbog člana 11. Zakona o lokalnoj samoupravi koja obavezuje opštine i gradove da organizuju javne rasprave kada je u pitanju i budžet, i donošeje statuta, raznih planova.
Ono što su kao prve aktivnosti na ovom projektu radili, jeste obilaženje sela u Jablaničkom, ali i Pčinjskom okrugu. Želeli su da anketiraju građane, razovaraju i čuju koliko su informisani. Iz udruženja kažu da su obratili pažnju na to da mesta koja obilaze imaju od 300 do 1.000 stanovnika kako bi analiza bila adekvatna.
Nakon što su imali anketiranje sa stanovnicima, razgovarali su i sa predstavnicima lokalnih zajednica. Ističu da će nakon analize odabrati dve zajednice koje će proći kroz obuke javnog zagovaranja i pisanja akcionih planova prema priručnicima koje udruženje “I ja se pitam” poseduje. .
Pojašnjavaju da je akcioni plan važan dokument. On sadrži oko četrdeset stranica, kaže Jelena Kulić, iz udruženja. Ona ističe da se u njemu, između ostalog, nalaze demografski podaci, opšti prirodni resursi koje zajednica ima, manufaktura, privreda itd. Takođe, tu su kako kaže, pobrajane stvari koje zajednici nedostaju.
Znači, meštani mogu da kažu, recimo primera radi, da im fali autobuska linija i mi ćemo to kroz predlog projekta napišemo, do nekih kapitalnih investicija gde, koje ne mogu da se završe brzo ali ih stavimo u akcioni plan, kao što su izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, uređenje kompletne putne infrastrukture i tako dalje- pojašnjava.
Građani nakon pisanja akcionih planova pišu predlog projekta za svoju zajednicu. Ono što im je udruženje omogućilo jeste i tribina o budžetiranju. To im je dodatno pomoglo da čuju neke nove stvari koje bi im pomogle u daljem radu i smišljanju ideja.
Tribina je bila jako dobro posećena i tu su već pokazali interesovanje jer su došli ljudi iz tih zajednica gde smo anketirali, mislim ljudi koji nisu čuli te načine nikad do sad i značilo im je.
Dan posle tribine je bila javna rasprava, a iz udruženja kažu da je broj ljudi bio veliki, što pokazuje da se svest i želja za promenom budi. Ističu da je mnogima ipak zbog nedovoljne informisanosti potrebna podrška.
Studentkinje iz Niša obišle starije u Temskoj i zabeležile autentične priče
“Mostovi solidarnosti: Priče koje spajaju generacije” naziv je projekta neformalne grupe “Mladi za starije”, koja je odlučila da na autentičan način poveže generacije starijih i mladih. Oni su sa starijim meštanima iz sela Temska proveli zajedno nekoliko dana, družili se i razgovarali i priče koje su od njih čuli, zabeležili su fotografijom i u audio formi, te će ih publici u Nišu uskoro i predstaviti.
Da je rad sa starijima “stigmatizovana oblast” smatra Anđelija Aranđelović, članica grupe “Mladi za starije”. Ujedno kao neko ko je završio studije socijalne politike i socijalnog rada, ona je rešila da zajedno sa svojim koleginicama pokrene projekat u kome će upravo fokus biti na starijim generacijama.
Ona zapaža da je u današnje vreme retkost kada neko sedne i iskreno razgovara sa starijima, sa željom da zaista čjuje ono što oni imaju da kažu. Zbog toga su ona, studentkinje iz Nišai članice grupe, rešile da odu u selo Temska i tamo provedu par dana sa starijim meštanima.
Mi smo prvobitno imali ideju da to bude neko drugo selo, međutim, tamo je klima bila takva da ljudi nemaju tog iskustva, ne znaju, potrebno je izgraditi poverenje. U Temskoj je to bilo malo lakše, jer su to ljudi koji kao što znate, popularni su, poznati su po različitim nekim akcijama. Oni već znaju jednostavno puno toga i za nas kao početnike je to dobra stvar, dobar teren i nismo imali nijedan posto problema sa time, znači izađeš na ulicu i dobiješ deset priča niotkud. Jednostavno ljudi pričaju, zovu, vrlo su gostoprimljivi, vole da budu tu mladi ljudi, nudili su nam da ostanemo, znači samo da budemo tu, nije ništa drugo važno, tako da taj deo sa izgradnjom poverenja je bio vrlo jednostavan u Temskoj.
Kažu da su stariji u ruralnim područjima često diskriminisani i da su na ovaj način želele da pojačaju međugeneracijski dijalog, razumevanje, solidarnost, kao i empatiju. One su razgovarale sa njima o mnogim temama.
Dobili smo važne podatke, žive podatke o istoriji, o politici proteklih godina i slično, koje nećemo da dobijemo u medijima najverovatnije. Njihova važna tema jeste odbrana reka, ali nama to nije bilo u fokusu, nama su u fokusu bili sami ljudi, njihovi doživljaji, iskustva – kaže Anđelija.
Tokom vremena provedenog u Temskoj, svaki dan im je bio ispunjen, kaže Anđelija. Autentične priče koje su čule od meštana, istraživačice iz grupe zabeležile su audio zapisom i fotografijom.
One su pisale svoje utiske, znači nepsoredno nakon razgovora, sve čega se sećaju, neke važne rečenice, bilo ih je puno. Neke ćete čuti na događaju. Tako da imali smo tu pisanu formu, audio formu i sliku i to je nešto onako neuobičajeno, tako da sada smo u procesu pakovanja i videćemo kako će to da izgleda.
Cilj im je da sve to što su snimili pokažu javnosti na događaju koji će organizovati
kao i kroz kampanje na društvenim mrežama.
Predstavićemo mi sve priče na mrežama, jer je ideja da što više ljudi te priče vidi, a na tom završnom događaju ćemo ih malo više razraditi i uneti atmosferu Temske, tako da događaj će biti glavni ali i te objave će biti važne jer smo shvatili da će događaj biti takav da će biti ograničen broj mesta, zbog samog mesta gde će biti održan i onda ne bismo voleli da samo tih 30-40 ljudi to vidi, već da vidi mnogo veća, odnosno šira masa, budući da su studenti glavna ciljna grupa, mislim da su mreže ono što je najvažnije.
Osim što na ovaj način žele da podstaknu povezivanje generacija, Ađelija kaže da projekat promoviše društvenu ravnopravnost, inkluziju, zabranu diskriminacije, solidarnost i pravo na dostojanstven život. Sve je to ističe naglašeno u Povelji o osnovnim pravima Evropske unije i Lisabonskom ugovoru, doprinoseći inkluzivnijem i empatičnijem društvu u Srbiji.
Mladi u Leskovcu dobili mesto za druženje i neformalnu edukaciju
“Youth Info Centar” je novo mesto za mlade u Leskovcu u kome od sada mogu da se druže, informišu o mogućnostima neformalnog obrazovanja i bave aktivizmom. Nastao je zahvaljujući grupi “Nevidljivi”, iz koje kažu da im je cilj da u budućnosti kroz različite aktivnosti motivišu mlade iz svoje okoline da razvijaju kritičku svest.
Nakon jedne obuke o medijskoj pismenosti, mladi iz Leskovca su uvideli da je njihovim vršnjacima osim formalnog, potreban i drugačiji vid obrazovanja. Tada su odlučili da postanu neformalna grupa “Nevidljivi” i da krenu da rade aktivnosti kroz koje bi se bavili aktivizmom i neformalnim obrazovanjem.
Vremenom su odlučili da naprave i svoj prostor gde mladi mogu da dolaze da se druže, pohađaju radionice, uče o aktivizmu. Tako je nastao “Youth Info Centar”, a u njegovom radu im pomažu i mentori.
“Youth Info Centar” je počeo sa idejom da promovišemo aktivizam, da promovišemo medijsku pismenost i ideju da mladi treba da misle sami, da razvijaju tu svoju kritičku svest – kaže Violeta Aleksić, profesorka i omladinski lider.
Kako bi priču o ovom centru i njegovim mogućnostima proširili među mladima, oni imaju u planu da za srednjoškolce održe radionicu. Ona se zove “Aktivni mladi – pravedno društvo”, a nju će držati članvi centra koji su prethodno prošli edukaciju.
Vršnjački edukatori su prošli trening koji je podrazumevao komunikacijske veštine, onda način na koji se radionice rade i negde poslednji deo je bio informativni gde se govorilo o tome šta jesu organizacije civilnog društva šta je neformalno obrazovanje, kako se finansiraju projekti iz omladinskih fondova, šta su omladinski fondovi, tako da mi u okviru projekta imamo i obuku za pisanje projekta sa kojima bismo aplicirali na neke sledeće konkurse.
Kaže da joj je želja da mladi iz grupe “Nevidljivi” srednjoškolcima pokažu da aktivizam nije ružna reč, kao što se to plasira u medijima od strane političara.
Aktivizmom se svaka mlada osoba bavi koja želi da se njen glas ili ideja negde čuje, da objasne način kako svoju ideju u mikro zajednici mogu da ostvare, na koji način i kako to od ideje to postaje vrlo jednostavno da se ostvari.
Na pitanje zbog čega su se baš odlučili da se posvete aktivizmu i neformalnom obrazovanju, Violeta Aleksić ističe da je razlog sam drugačiji pristup svemu tome. Zapaža da je to “u potpunosti druga priča” u odnosu na formalno obrazovanje.
Oni nemaju svest da sam ja profesor, oni nemaju odnos prema meni takav. Najlepše u tome je što oni imaju slobodu da se otvore u tim razgovorima, u tim radionicama, u bilo kojim aktivnostima oni se otvaraju, ponašaju se i osećaju kao da rade nešto važno.
Mladi su imali priliku da prođu i obuku za pisanje projekata kako bi naučili da apliciraju na konkurse. Sagovornica navodi da su mladi do sada iskazali interesovanje za različite aktivnosti u centru, posebno kada su bile radionice o diskriminaciji, vršnjačkom nasilju, mentalnom zdravlju i nada se da će nadalje biti još interesantnije.
Mladi iz Vranja učili o medijskoj pismenosti
Dezinformacije, zaštita privatnosti, bezbednost na internetu neke su od tema o kojima su mladi iz Vranja učili na radionicama koje je organizovao “Pokret Čuvari Srbije”. Njihov cilj je kako kažu, da na ovaj način dodatno približe medijsku pismenost mladima, jer smatraju da je važna za “preživljavanje u digitalnom svetu”.
Da su mladi ključni akteri u transformaciji digitalnog sveta, smatra Ljubica Zdravković Džonov iz Pokreta “Čuvari Srbije”. Zato im je, kako kaže, neophodno znanje, posebno kada je reč o medijskoj pismenosti.
Kako bi ih u svemu tome dodatno edukovali iz ovog pokreta su osmislili radionice. One će, kaže Ljubica, doprineti da mladi ojačaju lokalnu zajednicu i učine je otpornijom na negative uticaje medija.
Mi smo dugo u Pokretu razgovarali čime bismo mi to voleli da se bavimo i šta bi mogli da iznesemo i složili se da medijska pismenost postaje sve važnija veština u današnjem digitalnom svetu, a da su mladi ljudi ključni akteri u ovoj transformaciji. Zato, kroz radionice projekta “Medijska pismenost i EU” nastojimo da te mlade ljude osnažimo ne samo kao korisnike, već i kao buduće kreatore medijskog sadržaj – kaže Ljubica Zdravković Džonov.
Navodi da je održano 12 radionica, a osim učenja o širenju dezinformacija, zaštiti privatnosti, bezbednosti na internetu, polaznici su naučili i nove metode. Reč je o usavršavanju komunikacije i medijske pismenosti kroz NLP metodu. O tome je govorila Dragana Đorđević, profesorka razredne nastave, NLP master i kouč. Ona je sa mladima podelila kako se mogu bolje snalaziti u svetu informacija i medijskih poruka.
Neuro-lingvističko programiranje ili NLP je metoda koja proučava načine na koje naše misli, emocije i ponašanje oblikuju komunikaciju, kako sa sobom, tako i sa drugim ljudima. U medijskom prostoru, koji je često ispunjen dezinformacijama i manipulacijama, NLP nudi alate za bolje razumevanje i kritičko procenjivanje medijskih poruka.
Inicijatori ovog projekta podsećaju da medijska pismenost nije samo veština,
već je ona ključna za preživljavanje u savremenom svetu.
U vremenu u kome smo bombardovani informacijama sa svih strana, mladi moraju da budu sposobni da kritički analiziraju te informacije, zaštite sebe i postanu aktivni, odgovorni članovi društva. Promovisanjem medijske pismenosti, pomažemo im da steknu veštine koje će im biti korisne tokom celog života.
Primer toga se, kaže ona, može videti na tome što mladi svakodnevno koriste platforme gde su izloženi različitim informacijama. Bez veštine da razlikuju istinite od lažnih informacija, ističe, mogu biti lako dezinformisani.
Dodaje da su polaznici pokazali interesovanje da kreiraju svoje blogove,
video materijale ili socijalne kampanje u vezi sa temom medijske pismenosti.
Tako će moći da doprinesu i jačanju lokalne zajednice, jer će je učiniti otpornijom na lažne vesti i dezinformacije.
PraviLaw
Selo Pokrevenik dobilo novo seosko zborište – uređen prostor i “spomenar” inicijativa
Mlade buduće arhitekte, njihovi profesori, kao i aktivisti i meštani sela Pokrevenik postavili su drvenu konstrukciju u dvorištu napuštene škole, koja je “spomenar” svih njihovih aktivnosti od 2018. pa sve do danas. Uz to, uređeno je i samo dvorište. Inicijator je organizacija “Stara kao nova” koja je potekla iz perioda borbe protiv izgradnje mini-hidroelektrana na rekama Stare planine.
“Stara kao nova” je rezultat još jedne saradnje studenata i profesora Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, pokreta Odbranimo reke Stare planine, stanovnika i udruženja staroplaninskih sela. Svi oni imaju cilj da renoviraju i ponovo koriste javne objekte. Njihova inicijativa došla je i do sela Pokrevenik, nadomak Pirota, gde je nastalo novo seosko zborište u napuštanoj školi.
Selo Pokrevenik je zadnje u aktivnostima grupe ljudi koja zaokružuje ideju “Stara kao nova”. I pokazalo je veliko interesovanje da ta inicijativa dođe u njihovo selo – objašnjava ekološki aktivisa i član organizacije “Stara kao nova” Aleksandar Panić.
Studenti i studentkinje master i doktorskih studija iz velikih gradova zemlje boravili su u selu, ali i ostavili veliki trag meštanima u vidu drvene konstrukcije koju su postavili u napuštenom dvorištu škole. Tu se može videti šta je do sada urađeno odnosno napravljen je spomenar dosadašnjih zajedničkih projekata.
Najlakše je bilo uraditi tu postavku, nadstrešnicu sa tim izložbenim materijalom koji se tiče svih projekata. A sve ono drugo praktično što je grupa tih mladih ljudi uradila u Pokreveniku tiče se projekata obnove velikih objekata poput škole, stare mlekare, starog zadružog doma koji su u veoma lošem stanju. I recimo njihova reparacija kao i ostalih objekata koji su prethodnih godina bili tema, zahteva verovatno mesece rada, ozbiljnog i velika sredstva. Tako da je ovo bilo, eto, kao neki spomenar šta je urađeno svih ovih godina sa tom inicijativom. I svako može da uđe i to pogleda i veoma je praktično – kaže Panić.
Takođe, prethodno je dvorište škole i sređeno. Novo seosko zborište bi koristili meštani za svoje svetkovine i događaje, a posetioci – turisti, istraživači, đaci i studenti, kao odmorište i mesto za učenje o lokalitetu i zajednici.
“Stara kao nova” zbližava akademsku i lokalnu zajednicu. Uslovi na Staroj planini približavaju studentima i studentkinjama arhitekture neko daleko prošlo vreme koje oni moraju da upoznaju, a najbolje će upoznati kroz očuvanje i unapređivanje tih oronulih objekata, dodaje sagovornik.
Pored obnavljanja javnih objekata, njihov cilj je da se Stara planina malo oživi. Takođe i da turizam koji je u povoju dobije na značaju i da planinaska sela imaju što veći broj ljudi tokom cele godine. Na krovu drvene konstrukcije mlade arhitekte ostvile su poruku “Ko ne sanja, ne budi se” koja će stajati tu i podsećati sve na njihove ciljeve i poduhvate u selima na Staroj planini.
Projekat udruženim snagama realizuju volonteri – studenti i profesori Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, meštani Pokrevenika i njihovi potomci i članovi pokreta Odbranimo reke Stare planine.
Europolis
Studenti Pavnog fakulteta šire svest o medijskoj pismenosti i ljudskim pravima
Kako bi mladima podigli svest o važnosti poštovanja ljudskih prava u medijima, iz “Moot court debatnog i besedničkog kluba Iustitia Niš” odlučili su da organizuju predavanja za studente novinarstva i prava. Cilj je da nakon tromesečne obuke oni srednjoškolcima prenesu usvojeno znanje i tako dodatno prošire svest o važnosti ove teme.
Da se pretpostavka nevinosti sve više krši u medijima i da to utiče na ljude da stvaraju osude prema drugima, smatra Marko Nedeljković iz “Moot court debatnog i besedničkog kluba Iustitia Niš”. Ovo je kako kaže veoma opasno i zbog toga su on i kolege i koleginice iz Kluba, odlučili da osmisle projekat “Medijska pismenost mladih – korak bliže EU”, kako bi mlade edukovali medijskim temama i ljudskim pravima.
Primetili smo da u čitavom ovom rasulu, u kakvom se nalazi trenutno medijski prostor u Srbiji, niko ne brine o pretpostavci nevinosti. Skloni smo ka tome da osudimo nekog, a ne prepuštamo pravosuđu da odradi svoj posao. Ovo je veoma opasno i naš projekat se zapravo bavi učenjem, kako studenata prava i novinarstva, tako imaćemo i događaje koji će biti usmereni ka širem stanovništvu da bolje razumemo ovu temu – kaže Marko Nedeljković.
Ističe da mnoga istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji sve više ne prepoznaju važnost ljudskih prava u demokratskom društvu, kao i evropskih integracija.
Imamo tu osobinu kao društvo da osudimo nekog pre vremena. To je opasno iz nekoliko razloga. Prvi je postoji momenat u kome kršimo pretpostavku nevinosti nekome već stavljamo etiketu. Druga stvar je, utičemo na pravosuđe, pravoduđu na određeni način ne dozvoljavamo priliku da odluka bude doneta u skladu sa zakonom.To se zove u narodu “mahaluša”, da jednom kada narod stvori neku sliku o tome da li je neko kriv ili nije, posle bilo kakva odluka suda kojaj je u skladu sa zakonom, nema efekta jer narod je već odluku u tom smislu doneo.
Zato se radionice koje oni organizuju bave detaljnije ovim problemom.
Svaka od radionica se sastoji iz uvodnog i kratkog predavanja, a kasnije prelaze na interaktivan deo gde imaju neke zadatke, rešavaju neke slučajeve, imaju prilike da postavljaju pitanja, da zapravo i oni na radionici u interakciji sa predavačima, da predavači čuju kako mladi vide ove teme.
Nakon tromesečne obuke studenti i studentkinje će imati priliku da u 11 gradova na jugu Srbije srednjoškolcima predaju neke od tema koje se tiču ljudskih prava i medijskih sloboda. Takođe, okupiće i profesore srednjih škola i fakulteta da sa njima razgovaraju o ovim temama.
Krajnji cilj jeste da stvorimo grupu ljudi koji će imati zagovarački potencijal da ovu temu usmeri ka Ministarstvu prosvete i da na kraju dođe do toga da mlada osoba kada završi četvrti razred srednje škole bude spremna da u potpunosti bude građanin u pravom smislu reči.
Na samom kraju, projekat će imati i stručni priručnik koji će stručnoj i široj javnosti ukazati na značaj poštovanja pretpostavke nevinosti u medijima i na internetu. Žele i da u narednom periodu ideju prošire i uključe što više građana.
Jednostavno rečeno
Borba za bolji kvalitet života sela u prirodnom rezervatu Jerma
Sela koja su na teritoriji Specijalnog rezervata prirode Jerma bogata su netaknutom prirodom, ali i malobrojnim zajednicama. Mladi iz organizacije “Jerma” bore se za poboljšanje uslova života. Ipak, administrativna podela na tri opštine otežava rešavanje problema poput infrastrukture, zdravstvene nege, ali i divlje deponije čije je uklanjanje na vidiku zahvaljujući upravo mladima.
Selo Vlasi kroz koje protiče reka Jerma okruženo je prelepom prirodom. Tek 30-oro meštana/ki uživa u njoj. Veliki problem sa selima koja su na teritoriji Specijalnog rezervata prirode Jerma, kojim upravljaju “Srbija šume” leži u tome što su administrativno podeljena na tri opštine. One nemaju sinhronizano delovanje na terenu i baš zbog toga se javljaju problemi u ovim malobrojnim zajednicama.
Udruženje građana je došlo kao odgovor na to što smo nažalost kao selo, konkretno Vlasi, izgubili status mesne zajednice, jer nas je ostalo manje od 30. To je sudbina mnogih sela u parku prirode i prosto izgubila se bilo kakva opcija za komuniaciju sa donosiocima odluka i onda smo mi uvideli da bi kroz to udruženje koje okuplja sve lokalne zajednice u ovom parku prirode mogli da na neki način delujemo i imamo neku transmisiju informacija i komunikaciju sa lokalnom samoupravom – objašnjava Lazar Radujević, iz organizacije “Jerma”.
Pored prirode, ovo selo se može pohvaliti mladim ljudima koji imaju želju da poboljšaju kvalitet života malobrojnih meštana kroz razne inicijative i projekte. Iako su rođeni u Beogradu, kažu da se trude da što više vremena provedu u selu u kojem su odrastali njihovi roditelji, ali i živele bake i deke.
Pored formiranja Udruženja građana kao prvog koraka u nizu aktivnosti, mladi ljudi obišli su par sela i razgovarali sa meštanima o problemima sa kojima se suočavaju. Takođe su uradili dokumentarne i video reportaže, ali i uputili nekoliko dopisa Opštini Pirot. Kažu da im je prioritet koji su izabrali u ovom trenutku uklanjanje deponije.
Mi smo da kažem zaključili nakon tih razgovora jeste da su najveći problemi osnovni problemi funkcionisanja sa kojima se suočavaju ove zajednice. To su nedostatak putne infrastrukture, nedostatak autobuske linije, nepristupačnost zdravstevenoj nezi, udaljenost prodavnice itd. Tako da je im jako prija što se neko interesuje za te njihove probleme i što će imati prilike da neko šire čuje te probleme – objašnjava Radujević.
U 10 sela koje se nalaze u kanjonu Jerme ostalo je manje od 200 ljudi, kažu podaci dobijeni na osnovu rezultata popisa i broja birača u biračkom spisku. Neka od sela broje tek 10-ak meštana i meštanki i baš zato ovi mladi ljudi žele da doprinesu da se njihovi uslovi i život poboljšaju.
Cilj aktivnosti je da pokušamo da doprinesmo poboljšanju kvalitata uslova života ovih zajednica koje žive, malobrojnih zajednica još jednom moram da kažem, ovde u specijalnom rezervatu prirode Jerma. Mislimo da to možemo da postignemo prosto kroz to sinhronizovanje te tri lokalne samouprave u delovanju na terenu.
Radujević ističe da je najbitniji momenat tokom aktivnosti bio utisak koji su doživeli pričajući sa meštanima. Kako kažu, tek tada su videli da oni nemaju nikakav osećaj da mogu uticati na odluke koje se tiču njih samih i da su željni razgovora sa nekim ko zapravo čuje njihove probleme.
Zaključak mladih iz organizacije “Jerma” je da koliko kog neko mesto imalo stanovnika, svi oni zaslužuju da imaju jednake uslove za život.
PraviLaw
Pirotski gimnazijalci pokreću kampanju o inkluziji
Đaci u Pirotu osmisliće i pokrenuti kampanju kako bi svojim vršnjacima približili inkluziju. Oni su najpre pohađali radionice na ovu temu i sada su spremni da dalje šire svest o prihvatanju, razumevanju i podršci. Ideja je potekla od Centra za podršku lokalnoj zajednici “Mome” koji su pokrenuli projekat namenjen mladima.
Članovi Centra za podršku lokalnoj zajednici “Mome” iz Pirota pokrenuli su projekat kako bi promovisali inkluziju među srednjoškolcima\kama kroz radionice, kreiranje medijskih sadržaja i otvaranje YouTube kanala preko koga će informisati građane i građanke o ovoj temi. Iz “Mome” kažu da su iskoristili mlade kao lokalni resurs da bi pomogli u procesu prihvatanja inkluzije.
Inkluzija u Srbiji je počela odavno, međutim ti procesi nekako otežano idu, znamo da je tu potrebno mnogo toga, pre svega edukacije za ljude koji rade sa decom, a nakon toga i privikavanje same dece na neku vrstu različitosti koju primećuju kod vršnjaka – kaže Gordana Simonović iz Centra.
Simovoićeva kaže da su želeli da unaprede znanja i veštine mladih za kreiranje novih kanala informisanja o inkluziju u obrazovanju. Gimnazijalci su najpre na radionicama učili o samoj inkluziji u obrazovanju, a zatim i o tome kako da ovu temu predstave svojim vršnjacima.
Oni su trenutno na radionicama nakon kojih će kreirati sopstvene sadržaje posvećene inkluziji i otvoriti svoj YouTube kanal koji će da kažem oživeti i nakon našeg projekta i promovisati inkluziju u našem gradu – dodaje sagovornica.
U aktivnostima učestvuju učenici/e iz tri odeljenja, najmanje njih 30, dok će pristup YouTube kanalu imati više od 1000 mladih.
Cilj naših aktivnosti je da se promeni odnos prema inkluziji, da se jednostavno među mladima više govori o tome, da i učenici drugih škola preko vizuelnih sadržaja mogu da vide šta inkluzija podrazumeva i da jednostavno uđemo među mlade da među njima tražimo podršku za njihove vršnjake.
Mladi iz Pirota imaju jasnu poruku, a to je da smo svi različiti, ali da imamo ista prava. Takođe ističu da je različitost = bogatstvo.
Europolis
Mladi sa juga Srbije su deo Evrope – radionice o procesu pristupanja i značaju saradnje sa EU
Edukacija mladih o evrointegracijama, benefitima saradnje Srbije i Evropske unije, ljudskim pravima, ali i miru u regionu uz pomoć digitalnih transformacija – fokus su radionica koje je organizovala studentske asocijacije “MAAT” za mlade na jugu Srbije.
Za razliku od svojih vršnjaka i vršnjakinja iz severne i centralne Srbije, mladi na jugu imaju mnogo manje prilika da se edukuju i usavršavaju u različitim oblastima – tako priču počinje Lazar Petrović, predsednik studentske asocijacije “MAAT”.
Mi smo videli problem koji postoji u našoj lokalnoj zajednici a to je problem koji se tiče pre svega mladih ljudi, ljudi koji su kvalitetni, koji su pametni, koji su dobri, koji su vredni i radni ali koji usled nekih problema koje imaju pre svega finansijske prirode, nemaju mogućnost da sebe usavršavaju na isti način kao što to mogu njihove kolege i njihovi vršnjaci iz razvijenijih delova Srbije – kaže Petrović.
Projekat koji je njegova organizacija pokrenula nosi naziv “Mladi sa juga Srbije su deo Evrope” i podrazumeva tri faze. U prvoj, 25 mladih ljudi pohađa onlajn radionice gde od iskusnih predavača i predavačica uče o procesima evrointegracija Srbije i kakve benefite ali i izazove ono nosi.
Šta je dosad učinjeno u pristupnim pregovorima između Srbije i Evropske unije sa jedne strane, šta je ono što nije bilo dobro u tim pregovorima odnosno šta je moglo da bude urađeno bolje, kao i na koji način mladi ljudi mogu da profitiraju od potencijalnog članstva Srbije u Evropskoj uniji. Šta jednostavno ta Evropska unija znači za mlade i na koji način oni mogu da imaju određene benefite od tog članstva – objašnjava Petrović.
Drugi deo projekta podrazumeva izradu publikacije sa esejima učesnika i učesnica, dok će tokom trećeg dela biti organizovana završna konferencija gde će se sumirati sve što je urađeno u proteklom periodu. Ona je planirana za mart mesec.
Jednostavno rečeno
Centar za devojke: “Feminističku teoriju treba uvesti u obrazovni sistem”
Feminizam kao pojam je sve prisutniji u današnjem društvu ipak, učenje o njemu ne postoji ni u jednom predmetu u školi. Zbog toga su članice “Centra za devojke iz Niša” odlučile da naprave predloge na osnovu kojih bi se u srednjim školama na jugu kroz predmet filozofija, izučavao feminizam.
Ženska prava i borba za njih, položaj žena u društvu, samo su neke od svima nama poznatih tema o kojima se u društvu govori. Jana Krstić, iz “Centra za devojke” navodi da su ovo veoma važne teme, ali da je problem što se o njima ne govori i u obrazovnom sistemu.
Zbog toga je ovaj centar odlučio da kroz projekat “FER Filozofijom do EU”, u saradnji sa prosvetnim radnicima/ama kreira plan i program za uvođenje feminističke teorije u okviru predmeta filozofija.
Za početak mi smo sa njima oformili istraživačke grupe gde sa njima zajedno, sa prosvetnim radnicama i radnicima stvaramo taj plan i program nakon čega idemo u nekoliko različitih škola i stručnih i gimnazija, na više mesta na jugu Srbije, da isprobavamo to što su osmislili zato što je bitno da testiramo, da samo ne kažemo ovo je plan i program, sad radimo tako, nego da prosto probamo da što više prilagodimo našoj zajednici, našoj sredini, taj plan i program koji planiramo da sprovedemo – kaže Jana Krstić.
Krstić navodi da su planovi i programi kreirani u zavisnosti od toga kakva je sredina, zatim škola, kao i da li ima više dečaka ili devojčica. Osmišljeni časovi na osnovu ovih planova, već su u korišćeni pojedinim školama. Osim u Nišu, obuhvaćene su i škole u Vlasotincu, Bujanovcu, Leskovcu i Beloj Palanci.
Klasična predavanja kao što je to slučaj kod drugih predmeta nisu u planu, jer ovakve teme zahtevaju drugačiji pristup.
Imamo jedan čas gde iznesemo slike, generičke sa interneta i damo biografije tih ljudi i onda oni treba da povezuju slike sa biografijama i desi se da gde imamo žene na slikama, oni kažu to je čistačica, to je pomoćnica sekretarica, a biografije su rodno neutralne, ali one opet stavljaju čim je neki ceo kompanije, rukovodilac, onda se to lepi muškarcima, onda pitamo zašto, kako i onda tek tad vidimo da deca osvešćavaju da postoje predrasude i zašto su uopšte tako povezali – pojašnjava Jana.
Ona dodaje da je uvidela da današnje generacije znaju dosta toga o feminizmu, a da tome doprinosi internet.
Priručnik o feminističkoj teoriji do kraja marta
Osim što će tokom trajanja projekta najmanje 300 srednjoškolaca biti osnaženo da aktivno učestvuju u društvu, promovišu EU vrednosti i podižu svest o značaju rodne ravnopravnosti u formalnom obrazovanju, plan je da se izradi i priručnik.
Priručnik je takav da je doslovno za sve. Pišemo ga tako da čak i oni koji ne znaju puno o feminističkoj teoriji, što je čak i jasno jer je nemamo u školi, mogu da to savladaju i da krenu da samo otvore tu temu i pričaju o tome.
Po trenutnim planovima, kaže Jana, trebalo bi da priručnik bude gotov marta. Pored priručnika, napraviće i nekoliko predloga za promenu kurikuluma koji će direktno dati Ministarstvu prosvete, Regionalnom centru za obrazovanje i Zavodu za unapređenje vaspitanja i obrazovanja kako bi što više radili na tome da se priručnici koriste.
PraviLaw
Jednom od veoma bitnih tema današnjeg digitalnog sveta, bezbednošću i zaštitom podataka o ličnosti, bavilo se udruženje PraviLaw iz Niša. Njihova platforma Otisak.org nudi građanima Srbije mogućnost provere koliko su im bezbedni i zaštićeni podaci koje ostave i povere nekom državnom organu ili nekoj kompaniji u privatnom vlasništvu.
Članovi tima su procenili 2525 organa javne vlasti prema unapred postavljenim kriterijumima procene stepena rizika i kompletan izveštaj poslali Povereniku. Zahvaljujući tome kontaktiralo ih je 55 radnih jedinica u kojima su uočeni nedostaci i usvojene nove radne procedure. Takođe, rodila se ideja o pravnoj pismenosti gde će PraviLaw nastaviti da usmerava tok svog civilnog aktivizma.
Europolis
Članovi Centra za razvoj demokratskog društva Europolis alarmirali su Novosađane o procesu usvajanja novog Generalnog urbanističkog plana (GUP) koji će važiti do 2030.
Inicijativom Plan je ništa, planiranje je sve nastojali su da ukažu građanima na kašnjenje, netransparentnost i štetne posledice njegovog usvajanja i “otvore” proces planiranja za zainteresovanu javnost. Sa tim ciljem su oformili mrežu od 17 organizacija i strukovnih udruženja i pripremili ih za učešće na javnoj raspravi.
Prikupljeno je 15.000 primedbi građana, izrađen akcioni plan za GUP, kao i predlog politike o njegovom procesu usvajanja nakon čega su nadležni, Generalni plan ipak stavili na rani javni uvid.
Jednostavno rečeno
Kako kulturno evociranje industrijskog i nematerijalnog nasleđa može da poveže jednu zajednicu pokazali su aktivisti beogradske grupe Jednostavno rečeno. Zahvaljujući dobro osmišljenim inicijativama Od igle do šasije i KC Kamion veliki broj ljudi je uzeo učešća u kreiranju izložbe zaboravljenih arhivskih predmeta i fotografija koji ilustruju rad nekadašnje Fabrike automobila FAP iz Priboja. Izložbu je posetilo 1000 ljudi u Priboju i 300 u Beogradu. Podstaknut je dijalog o problemima nezaposlenosti, privatizacije, tranzicione nepravde, sistemu odlučivanja koji ne uključuje građane. Njegovi učesnici, većinom bivši radnici FAP-a razgovarali su o temama radničkog samoupravljanja, solidarnosti, podrške, socijalne sigurnosti i zaštite.
Grupa Mašta
Na inicijativu Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja! Grupe Mašta iz Prijepolja, deca romske populacije postala su vidljivija u svojoj lokalnoj sredini.
Promovišući kulturnu raznolikost na Svetski dan Roma, organizovali su druženje romske i neromske dece i i uključili predstavnike lokalne zajednice.
Učešćem u Forum teatru deca većinske populacije su imala priliku da se suoče sa problemima manjina i nauče koliko diskriminacija, siromaštvo i predrasude negativno utiču na njihove drugare. Predstavljanje uspešnih Roma iz lokalne i šire zajednice mališanima je donelo dodatno samopouzdanje, olakšalo komunikaciju i podstaklo ih na učenje i pripremu za završni ispit.
Start hub - Kosjerić
StartHub iz Kosjerića je razvio mehanizam monitoringa usluga i nege porodilja zahvaljujući neformalnoj mreži od šest organizacija Zlatiborskog okruga.
Oni su kroz istaživanje zadovoljstva uslugama jednom godišnje izveštavali javnost i relevantne institucije kako bi se poboljšali uslovi u porodilištima.
Pored toga, razvili su i onlajn servis za porodilje (direktnu psihosocijalnu i pravnu podršku) posredstvom platforme saMAMAma, gde žene mogu potpuno aninimno ostaviti svoje priče, iskustva i zapažanja.
Kreirana je metodologija za ocenjivanje kvaliteta nege ustanova, a u planu im je crowdfunding kampanja radi kreiranja ChatHub-a, onlajn servisa za podršku porodiljama i mamama.
Fabrika umetnika
Udruženje Fabrika umetnika je uz poštovanje svih ekoloških standarda, u Nišu pored reke Nišave, na terenu površine od jednog i po hektara, podiglo (re)Kreativni kamp. Kamp je mesto gde umetnici amateri i profesionalaci mogu da uče, stvaraju i izlažu svoje radove iz različitih oblasti umetnosti i kreativnog stvaralaštva. Na otvaranju je učestvovalo 700 dece i odraslih građana. Ostvarena su brojna partnerstva sa srodnim udruženjima, dečjim organizacijama, školama, fakultetima, Savezom izviđača, EU Info kutkom koji su nastavili da aktivno koriste prostor.
Pokrenuta je fundraising kampanja Dajmo energiju novom pogonu Fabrike umetnika – kampu na Nišavi! za nabavku i ugradnju solarnih panela. Udruženje planira otvaranje kamp muzeja evropske kulture u kojem će svaka država imati svoju kamp kućicu i dvorište.
Urbana Gerila - Niš
Koristeći humor i satiru kao alate za osvešćivanje građana i apel gradskim vlastima da reše probleme javnih prostora u Nišu, Urbana Gerila realizovala je niz uličnih akcija i preformansa različitog sadržaja. Dotakli su probleme zapuštenih zelenih površina, propalu infrastrukturu, probijene rokove za bitne građevinske poduhvate, loša saobraćajna rešenja i sl.
Kreativno osmišljenim sajtom animirali su 20 novih gerilaca iz Niša, Leskovca, Donje Trnave i Toponice da uzmu učešća u sličnim akcijama i ponudili svoj Aktivistički kuvar čiji recepti služe kao inspiracija svima.
Aktivisti iz komšiluka
U nastojanju da svoj kraj učine bezbrižnijim mestom za decu i mlade Aktivisti iz komšiluka su realizovali inicijativu Bezbedno naselje – Bezbedna omladina.
Tom prilikom su skrenuli pažnju nadležnima iz lokalne samouprave na loša saobraćajna rešenja i opasnosti koje vrebaju kraj sportskog terena.
Nakon održane tribine i peticije sa skoro 200 potpisnika, lokalno školsko igralište je napokon dobilo zaštitnu ogradu, te je život u Donjem Neradovcu kraj Vranja postao bolji za jednu dobru promenu.
Romani Asvin
Kako bi podstakli mlade Rome i Romkinje na visokoškolsko obrazovanje ili neki oblik neformalnog usavršavanja, grupa studenata Romani Asvin, sprovela je inicijativu Edu Info Roma.
Da bi animirali što veći broj mladih iz romskih naselja organizovali su “karavane informisanosti” u 13 opština, obezbedili mentore i napravili online platformu gde budući studenti mogu naći neophodne informacije o afirmativnim merama, dostupnim stipendijama i dobiti podršku prilikom upisa na željeni studentski program ili kurs.
Pro.Tok21
Čuveni po svojoj borbi za čistiji vazduh, aktivisti udruženja Pro.Tok21 ovoga puta su se bavili vinskim nasleđem smederevskog kraja i kreirali platformu Nasleđe.rs.
U saradnji sa ključnim institucijama i srednjoškolcima volonterima uspešno su mobilisali zajednicu oko prikupljanja i digitalizovanja građe, kako bi je zaštitili, učinili dostupnom i iskoritstili kao vredan resurs za razvoj zajednice i alternativu prljavim industrijama.
SKC Markovac
U Markovcu, okruženi prirodom, građani imaju priliku da se oporave i povežu nakon izolacije izazvane pandemijom Kovid19 virusa zahvaljujući članovima Seoskog kulturnog centra Markovac.
U saradnji sa Domom kulture, Domom zdravlja i Udruženjem penzionera sproveli su inicijativu Terapija kulturom koja blagotvorne metode biblioterapije, filmoterapije i muzikoterapije koristi da unapredi emocionalno i psihološko stanje ljudi i dece. Radionice je pohađalo 150 učesnika.
I ja se pitam
Leskovac je grad poznat po velikom broju nerazvijenih prigradskih sela i naselja. Upravo tim problemom se bavilo udruženje I ja se pitam koje je uspešno podstaklo (meštane) njihove stanovnike da identifikuju i počnu da rešavaju suštinske probleme, kroz osnaživanje mesnih zajednica. U tu svrhu su pokrenuli inicijativu Tvoje pravo da odlučuješ- razvij svoju zajednicu, izradili priručnik i postali Centar za podršku razvoju lokalnih zajednica i inicijativa.
Nakon pritisaka, Gradska uprava je prvi put organizovala javnu raspravu uz učešče skoro 500 građana u trajanju od 20 dana gde je rešeno da 9 projekata nađe mesto u lokalnom budžetu, a neki su i krenuli sa realizacijom.
BEFEM
Kroz inicijativu Zelena feministička transferzala, Udruženje Befem uspostavilo je kontinuitet decentralizacije feminističke politike kroz povezivanje i osnaživanje oko 20 žena i aktivnistkinja iz područja Priboja, Sombora i Užica, koje žele aktivno da utiču na poboljšanje položaja žena u društvu i njihovog ekonomskog osnaživanja.
Medijska kampanja Žene govore u okviru koje je snimljen i film Polje lavande dosegla je do više od 15 000 ljudi.
Objavljivanjem Feminističke medijske deklaracije, čije su potpisnice brojne aktivistkinje, novinarke i akademske radnice, poziva se na poštovanje zakona, medijskih kodeksa i nude strategije i alati kako da se stereotipno i diskriminatorno izveštavanje prevaziđe.
Klara i Rosa
Inicijativom Centar za savremenu kulturu i umetnost kao pokretač društvene promene, promovisano je delovanje UG Klara i Rosa i Centra kao simboličkog prostora razmene u dvojezičnoj građanskoj atmosferi i mestu susreta različitih aktera.
Zahvaljujući autentičnim umetničkim i kulturnim programima, građani Subotice su ih prepoznali kao relevantne partnere u pokretanju društvenih promena i predstavnike civilnog sektora za komunikaciju sa lokalnim vlastima. Tome su doprinele i brojne radionice kreativnog preduzetništva, kreiranje onlajn prodavnice sa radovima umetnika, mapiranje potreba mladih pretočene u zvaničan zagovarački dokument. Partnerstvo sa IT zajednicom učinilo je Klaru i Rosu finansijski održivim udruženjem, a unapređen je i rad novosadskog onlajn radija CK13.
Pobunjene čitateljke
Pobunjene Čitateljke, poznate po svojim nastojanjima da najširoj javnosti skrenu pažnju na književnice, čitateljke i ulogu angažovane kritičke misli i glasila u patrijarhalnom medijskom polju su i ovoga puta osvojile značajan medijski prostor
U okviru svoje poslednje inicijative #Pobunjeno čitam – VERZIJA 2.0, zajedno sa svojom juniorskom redakcijom, objavile su još dva broja biltena posvećenih angažovanoj književnosti za mlade i podsticanju kritičke misli i bunta kod čitalaca mlađe generacije. Bilteni su u kombinaciji dometa lista Danas (tiraž oko 7000) i sopstvenom širokom bibliotečkom i knjižničarskom mrežom (tiraž 1200), došli do najšire publike u različitim sredinama.
Organizovale su dodelu regionalne književne nagrade “Štefica Cvek”, koja je ujedno i prva angažovana, progresivna, queer nagrada na ovim prostorima. U budućnosti će se baviti započetom crowdfunding kampanjom sa ciljem uspostavljanja fonda za stipendije za buduće dobitnice/ke.
• Dedina garaža – Dedina garaža – Niš
• Pravo da znam! – Novi put – Kraljevo
• Edu Info Roma – Neformalna grupa Romani Asvin – Aleksinac, Beograd, Niš, Šabac
• Pozdrav iz kraja! – Satibara – Pančevo
• Zelena feministička transferzala – Feministički kulturni centar BeFem – Priboj, Sombor, Užice
• Kultura u izlogu – Kreativni pogon – Novi Kneževac
• Pravo na obaveštenost Juga – slobodan pristup informacijama od javnog značaja – PraviLaw – Niš
• Glas zajednice – Klara i Rosa – Subotica
• Vinsko nasleđe Smederevo – Pro.Tok21 – Smederevo
• Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja – Grupa Mašta – Prijepolje
• Pobunjeno čitam: Mape jugoslovenskog nasleđa – Pobunjene čitateljke – Beograd
• Bitisanje – Zu Zu Zujalice – Niš
• Urbana gerila Niš – DELI – Prostor za kreativno delovanje – Niš
• Otvorena vrata – Udruženje žena “Lav” – Pirot
• Nismo isti ali smo jednaki – K-Town grupa – Kosjerić
• Pravo da odlučuješ – I ja se pitam – Leskovac
• Plan je ništa planiranje je sve – Centar za razvoj demokratskog društva Europolis – Novi Sad
• Ovo mora da je nešto važno! – Zrenjaninski socijalni forum – Zrenjanin
• (Re)kreativni kamp – Fabrika umetnika – Centar za talente Niš – Niš
• Projekat: SLOBODA – Reflektor teatar – Beograd
• Svi UGLAS! – Cela Srbija peva na romskom – Art aparat – Beograd
• Prikaži svoje – upoznaj tuđe – Film klub Prokuplje – Prokuplje
• Otvoreno o pravima u romskoj zajednici – Udruženje Roma “Danica” – Pančevo
• Razumeš li ili treba da ti otplešem? – Asocijacija modernih igrača i koreografa – Beograd
• Da se čujemo – Neformalna grupa Kreativni centar ArtiUm – Novi Pazar
• LALA earthland 2021 -visual earth & thearthe – festival – Klub finih zanata – Mošorin
• Za dostojanstven rad! – Žensko udruženje kolubarskog okruga – Veliki Crljeni
• Zid problema i rešenja – Teen Assistants – Ćićevac
• Ja sam stvarno dete – PUNK Parada – Požega
• Kuhinjski studio 4. – Mini Jugoslavija – Subotica
• Od igle do šasije – Jednostavno rečeno – Beograd
• Art karavan – INEX teatar – Beograd
• Kako se troši zeleni dinar? – Lokalni odgovor – Valjevo
• Za dah provincije! – Forum civilne akcije FORCA – Požega
• Podizanje svesti o pravima na kvalitetnu uslugu i negu porodilja – SaMAMAma – StartHub – Kosjerić
• N.A.D.A – Novi analogno-digitalni aktivizam – Kvalitetno pokrećemo zajednicu – KP(Z) – Užice
• Odgovorni za promene – Romkinje Palilule – Beograd
• KulturAutovanje – Centar za pedagoške inicijative – Sombor
• Milan Mladenović – život i delo (prikupljanje arhivske građe) – Zadužbina Milana Mladenovića – Beograd
• KC Kamion – Jednostavno rečeno – Priboj na Limu
• Otisak.org – platforma za proveru bezbednosti ličnih podataka – Pravilaw – Niš
• Boswellia sacra – Neformalna grupa Artista de la fe – Niš
• Snaga slikoslovlja – Petlja – Obrenovac
• Ujedinjeno zdravstvo – Ujedinjeni protiv kovida – Beograd
• Performans za promenu – KAKO do efikasnijeg uspostavljanja vladavine prava – Neformalna grupa Kreativno anti-korupcijski optimisti KAKO – Bečej
• Bezbedno naselje – bezbedna omladina – Aktivisti iz komšiluka – Vranje
• Tvoje pravo da odlučuješ – faza 2 – I ja se pitam – Leskovac
• Pobunjeno čitam – verzija 2.0 – Pobunjene čitateljke – Beograd
• Razvoj servisa za rad sa građanima – Krizni štab za urbanističko planiranje – Zajedničko – Beograd
• Centar za savremenu kulturu i umetnost kao pokretač društvene promene – Klara i Rosa – Subotica
• Zelena feministička transferzala 2.0 – Feministički kulturni centar BeFem – Beograd
• AKC Poligon – K-Town grupa – Kosjerić
• FecAkt – Filmski edukativni centar za aktivizam – Nezavisni filmski centar Filmart – Požega
• Svi UGLAS! – Art aparat – Beograd
• Ponovo (ne)radi Vajfertova pivara – Fondacija Neozoik – Pančevo
• Terapija kulturom – Seoski kulturni centar Markovac – Markovac
• Audio-video bukvar na romskom jeziku – Udruženje Roma intelektualaca – Vladičin Han
• Na krilima igre – Palčica – Požega
• Prostori budućeg sećanja – Udruženje građanki FemPlatz – Pančevo
• Sajberbuling u prevodu – mjuzikl o internet vršnjačkom nasilju – Udruženje PATOS – Smederevo
• Pitaj me kako sam – Prostor – Beograd
• Selo za mlade – Mladi za selo – Udruženje žena Sačuvajmo selo Priboj – Priboj
• Kulturna raznolikost u održivoj modi – Udruženje građana Žene na putu – Beograd
• Aktivno učešće građana u izvršnom postupku u lokalnim komunalnim uslugama – Organizacija potrošača Kragujevca – Kragujevac
• Gradimo poverenje – Kreativni pogon – Novi Sad
• Glas srednjoškolaca u lokalnim procesima – Naš svet, naša pravila – Vranje
• Uključimo organizacije koje se bave omladinskim radom i povećajmo dostupnost usluga mladima iz osetljivih društvenih grupa – Udruženje Sociativa – Beograd
• Različit, a isti – Film klub Prokuplje – Prokuplje
• Javni budžet-moja stvar! – Lokalni odgovor – Valjevo
• Selo selima – Seoski kulturni centar Markovac – Markovac
• Eko alert – Društvo za zaštitu životne sredine Stara planina – Pirot
• Dijalogom ka participativnom urbanom razvoju – Centar za razvoj demokratskog društva Europolis – Novi Sad
• Rtaći iz kićblona osvajaju Gnezdo – Fakiri sa juga – Kruševac
• Alternativni centar Puls – Alternativni centar Puls – Brus
Ove inicijative su podržane od strane Nacionalne koalicije za decentralizaciju i partnerskih organizacija: Fondacija Jelena Šatić i Grupa 484, u okviru projekta „Lokalni poziv za EU: vladavina prava i kulturna raznolikost za stvaranje društvene kohezije i održivog razvoja lokalnih zajednica” uz finansijsku podršku Evropske Unije.