BeFem: Do boljeg položaja žena na selu

Kako bi se povezali sa ženama iz ruralnih sredina, ali i drugih krajeva Srbije, udruženje BeFem pokrenulo je inicijativu “Zelena feministička transferzala” kako bi mapirali lokalne probleme, ali i uspehe koje su do sada postigli, pomogli zajednici i razmenili znanja.

Kampanja “Žene govore” koju je pokrenuo BeFem ima za cilj da istakne pozitivne primere i dođe do šire javnosti, kako bi i žene izvan aktivističkih krugova uvidele značaj aktivizma i feminizma, i samim tim podstakle promene u svojim lokalnim zajednicama, navodi predsednica udruženja BeFem Jelena Višnjić.

“Uvideli smo da postoji jedan brisani prostor, jedna nevidljiva istorija, zapravo vrlo intenzivna istorija ženskih glasova, treba da se učini vidljivom. To jeste jedan od naših strateških ciljeva, to je mapiranje glasova koji su višestruko isključivani iz dominantnih medijskih i javnih narativa. Učinilo nam se da bi bilo važno da prenesemo poruke i iskustva žena sa kojima smo mi sarađivali iz različitih sela, i to je prosto postao materijal i sadržaj naše kampanje Žene govore”. 

Udruženje je još pre nekoliko godina u saradnji sa Fondacijom Jelena Šantić i nekoliko drugih organizacija, započelo Letnje feminističke susrete mladih seoskih žena u malom selu Bezdan na obali Dunava, koje se nalazi na tromeđi između Hrvatske, Mađarske i Srbije. 

“Tada smo mobilisali jednu čitavu generaciju mladih žena. Uspjele smo da ih povežemo i sa ženama koje dolaze iz različith gradova i tu na licu mesta smo zajedno probale da dekonstruišemo neke od ključnih tekovina patrijarhata, ali i da vidimo šta su to feminističke politike koje bi mogle da unaprede njihov rad. Prvi Letnji feministički susreti bili su, sada već davne, 2014. godine i mi smo nastavile to naše jednogodišnje okupljanje i u okviru razvoja različitih Befem programa”, dodaje ona. 

Ističe da su susreti njima najdraži, i da je su druženje, saradnja i različite zajedničke aktivnosti koje su nastajale iz Letnjih feminističkih susreta bile uvod i za inicijativu Zelena feministička transferzala. 

“Vrlo je bilo važno da se transformišu ta znanja i da delujemo zajedno na lokalu, ali ne tako da dođemo na lokal i donesemo veštine, nego da se mapiraju potrebe koje dolaze od određenih grupa. Iako je vrlo važan čitav aktivistički naboj koji se dešava na društvenim mrežama a mislim da je ono što zaista donosi istinsku promenu zapravo transformacija lokalne zajednice”, navodi Višnjićeva.

Tim povodom su odlučile da u okviru inicijative u prvoj fazi mapiraju zajedno sa ženama iz Priboja, Užica i okoline Sombora koje su njihove lokalne potrebe, ali i šta su oni uspesi koji su do sada postigle i šta je ono što je moguće da zajedno udružene napravimo za njihovu lokalnu zajednicu, kao i šta je moguće da one iz te lokalne zajednice koje znanja zapravo prenesu i njima.

Uspele su da pokriju više aktivnosti. Videle su se i sa ženama iz televizije Forum, ženama jednog sela kod Priboja, Užičankama.

“Prije toga je urađen jedan kratak film o jednoj novoj inicijativi u Somborskom kraju ‘Polja lavande’. Žene su se okupile i na jednom parčetu zemlje počele da sade lavandu i meni su uvek te vrste kolektivne akcije kolektivnih udruživanja jasan signal da do neke promene u jednom trenutku mora doći”, kaže Višnjićeva. 

BeFem je za inicijativu Zelena Feministička Transferzala konkurisao preko portala promeni.rs. Ističu da je to vrsta nove politike solidarnosti kroz donatorsku politiku i da predstavlja pionirski gest.

“Ne samo što smo sve vreme osluškivali jedni druge i što se uspostavio participativni model rada, nego što smo bili u mogućnost da gradimo te mostove znanja jedni između drugih, i mojoj organizaciji je bilo vrlo važno da uspostavimo kontinuitet decentralizacije feminističke politike i zato nam je i bila i važna podrška svih ovih grupa. Takođe, ovo čime se vi bavite, kao Media centar, da se medijski arhiviraju različite inicijative, jeste jedan medijski iskorak i meni arhiviranje svih važnih ženskih glasova i inicijativa uvek budi nadu u mogućnost promjene”, navodi Višnjićeva. 

U Vojvodini postoji čitava grupa intezivnog feminističkog vrenja u Srbiji

Kako kaže Višnjićeva nezahvalno je da neka žena koja je odrasla u gradu i uživa u različitim privilegijama govori i prevodi kontekstualnu stvarnost nekih žena koje žive u nekim drugim zajednicama. 

“Drugo, čini mi se i u nekim drugim zajednicama sa različitim ženskim grupama koje su delovale u seoskim zajednicama nisam željela da pristupim iz neke hijerarhijske pozicije znanja i iskustva gradskog jezgra jer sam mislila da u procesu emancipacije žena jedino što možemo da uradimo jeste da budemo sve zajedno i da učimo jedne od drugih”. 

Višnjićeva ističe da je imala otpor prema različitim programima i projektima osnaživanja žena koji su se bavili konzerviranjem personalne usluge. 

“Kada to govorim, govorim o jednom paketu mjera i finansija koje su donirane ženskim seoskim grupama koje su se bavile tradicionalnim veštinama, kukičanjem, spremanjem kolača itd. jer sam osetila da tamo postoje, a pokazaće nam i realnost, različite grupe i različite inicijative koje su odlučile da ostanu u lokalnim zajednicama i da te iste unaprijede i promjene”, dodaje ona. 

Navodi da su to su bile žene koje su imale imanje u vlasništvu što je, kako kaže, zapravo malo drugačije u odnosu na ono što je opšta slika.

“Veoma je mali procenat žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstava koje nemaju zdravstvena i socijalna osiguranja, tako da otkriće žena koje su odlučile da ostanu, bave se različitim oblicima organske proizvodnje, pokreću svoje farme, su bile pravo osveženje i čini se se da u Vojvodini postoji čitava grupa žena, kao i da je to možda u ovom trenutku najintezivnije feminističko vrenje u našoj zemlji”, ističe ona.

BeFem ima plan da iz različitih sekcija, gradova, zajednica budu deo tog velikog ženskog glasa, koji se nekako, kako kažu iz BeFem-a, povremenemo utiša, ali nas manje više upozorava na goreće društvene probleme.

Završen priručnik za nastavnike “Pohod na mjesec” po pripovetki Branka Ćopića

Kako bi deca kroz igru i radionice razvijala svoje kompetencije, članovi udruženja “Obrazovanje i kultura” osmislili i uradili priručnik za nastavnike “Pohod na mjesec”. Inspirisan pripovetkom Branka Ćopića, ovaj priručnik kroz rad na književnom tekstu povezuje znanja iz različitih školskih predmeta, pa je tako namenjen nastavnicima srpskog jezika, ali i nastavnicima geografije, istorije, likovnog i tehničkog obrazovanja. 

Kako navodi jedna od članica inicijative “Pohod na mjesec” Ana Pejović priprema priručnika bila je izazovna i kreativna, a ceo tim se upustio u novu oblast promišljanja šta je književno delo, čemu služi, i šta se desi kad ono, kako kaže, umesto da bude cilj, postane sredstvo u razvoju kritičkog razmišljanja i poimanja kod školske dece. 

“U izradi priručnika učestvovali su pre svega nastavnici srpskog jezika i književnosti Marija Dimitrijević i Željko Tešić, koji su postavili osnove metodološkog rada i ispisali ceo priručnik, kao i ilustratorka i dizajnerka Ana Petrović, koja ga je grafički uobličila i dala smernice kako se on može kreativno koristiti, uz minimalne uslove – papire, olovke i otvoreni prostor. Tu su takođe bile i urednice Jasminka Petrović, naša poznata spisateljica za decu, kao i Ana Pejović, menadžerka u kulturi i prevoditeljka”, navodi Pejovićeva.

Priručnik je zamišljen kao poziv na istraživanje i kreativnost. On daje smernice i ideje, ali ostavlja i nastavnicima mogućnost da sami dograde ili promene sadržaj.

“On za polazište ima pripovetku Pohod na Mjesec pisca Branka Ćopića, koja se obrađuje u petom razredu osnovne škole. Cilj mu je da se poveže sadržaj iz više nastavnih predmeta kroz rad na književnom tekstu, zarad razvijanja međupredmetnih kompetencija. Drugim rečima, on pokazuje kako se jedno književno delo može obraditi iz različitih uglova i predmeta, koji mogu povesti čitaoce u različitim smerovima, u skladu sa njihovim interesovanjima i sposobnostima. Primera radi, ova pripovetka bavi se i Mesecom i drugim planetama, ali i pitanjima porodice i međuljudskih odnosa, koji spadaju u nastavu građanskog vaspitanja i tako dalje”, ističe Pejovićeva.

Na priručniku su radili nekoliko meseci. Pre nego što su autori počeli samo pisanje teksta, radili su istraživanje vezano za prisutnost i načine obrade dela Branka Ćopića u školama u Srbiji, kao i kvalitet tog rada. 

“Sam tekst obuhvata tri celine, pripremnu fazu, interaktivnu igru i Brankov kutak, i on postepeno vodi nastavnike kroz segmente rada, kao i daje ideje i smernice za realizaciju dela koji smo nazvali interaktivna igra. Osim nastavnika, on može poslužiti i bibliotekarima, kao i drugim ljudima uključenim u rad s decom, dramskim pedagozima, urednicima itd. Priručnik je u online formatu, ali ga je lako i jednostavno i odštampati, pa se može koristiti na oba načina. Priručnik možete naći na sajtu ovde”, dodaje ona.

Da realizuju svoju ideju i priručnik učine dostupnim svima uspeli prijavom na sajt promeni.rs, za koji su saznali putem društvenih mreža. Smatrali su da njihova inicijativa odgovara uslovima konkursa i odlučili su da se prijave. 

“Dobili smo i materijalnu i savetodavnu pomoć, kroz mentorski rad koji nam je dosta koristio kako u samom promišljanju ovog projekta, tako i u smernicama za dalji rad”, kaže Pejovićeva. 

Inače, priručnik “Pohod na mjesec” rađen je u onlajn formatu i svi koji žele da ga pročitaju mogu ga pronaći na sajtu obrazovanjeikultura.rs. Radionice iz priručnika namenjene su deci od 10 do 12 godina, a predlog je da se organizuju na otvorenom ili u sali za fizičko. 

“May the 4th” ove godine onlajn, niški Džedaji najavljuju četvoročasovni program

Događaj “May the 4th”, koji povodom internacionalnog dana Star Warsa organizuje Džedajski pokret u Nišu, ove godine će zbog pandemije biti održan onlajn 4. maja od 16 sati na njihovom JuTjub kanalu. Niški Džedaji trenutno rade i  na uspostavljanju saradnje sa nevladinim organizacijama, institucijama i kompanijama. Kako navode, njihov pokret bogatiji je za 36 novih članova. 

Ljubitelji Ratova zvezda ni ovog 4. maja neće ostati uskraćeni za razgovore i radionice sa tematikom ove čuvene epske fantastike. Iako se ove godine zbog pandemije događaj “May the 4th” održava onlajn, iz niškog Džedajskog pokreta najavljuju četvoročasovnu digitalnu avanturu. Miloš Antić iz ove organizacije kaže da će tokom lajv striminga gledaoci moći da čuju o čemu su pričali sa srpskim rediteljem i profesorom, Stevanom Filipovićem, ali će imati i prilike da uživaju uz najslađe romantične scene iz filmova ove popularne franšize.

“Budući da je kreativnost bitna sila džedaja, pripremili smo za gledaoce jedan opušteni razgovor sa spisateljicom Žanom Polijakov i piscima Veliborom Petkovićem i Dejanom Kostićem, koji će pokušati da odgovore da li je pero moćnije od mača, ili ti light saber-a. O aktivizmu i sećanjima na neka davna vremena, vremena kada je Star Wars bio jedna nova i eksluzivna ideja govorićemo sa Goranom Antićem, ocem osnivača Džedajskog porkreta i Borislavom Đurićem, aktivistom, borcem za građanska prava i NLP Trenerom”, dodaje Antić.

Ideja je bila da se na ovogodišnjem obeležavanju 4. maja pokriju različite teme – od aktivizma i pisanog stvaralaštva, pa do nekih urbanijih vidova kreativnosti, kao što su hip-hop, freestyle i vizuelna kreativnost, kaže on.

“Kako bi taj deo bio što zabavniji, u goste smo pozvali dvojac Stereo Bananu i devojku koja se javnosti predstavlja kao Kraljica_Vila, koja je širom Evrope već poznata zahvaljujući svom umetničkom radu. Naši prijateli iz frizerskog salona Fluid će nam pokazati kako se pravi frizura princeze Leje, a za dobru muziku su se pobrinuli Dejan Gavrilović aka Funky Junky, Aleksandar Stevanović, aka Ljudski maksimum i Bojan Gavrilović. Momci iz organizacije Holonet su dali svoj doprinos, a biće tu i nekih poklona i nagrada, kao i kviza u kome ste svi dobrodošli kao učesnici”, ističe Antić.

Više informacija o samom događaju možete pronaći na Fejsbuk stranici Džedajskog pokreta, a oni pozivaju i one koji nisu dobri poznavaoci ove teme da im se pridruže i otkriju zbog čega je ova saga osvojila svet.

Inače, osim tradicionalnog 4. maja, niški Džedaji vredno rade i na pripremi takozvane fundraising kampanje za Kamp za decu bez roditelja na Vlasini – “Sila prati hrabre”. Kampanja bi trebalo da počne u junu, a za tada najavljuju i Džedajske sletove na Vlasini. Potom će se, kažu, fokusirati na organizovanje tradicionalnog Džedajkona. Za sve to vreme edukuju svoje nove članove, i, kako navode, pomažu ostalima koji svojim inicijativama žele da unaprede zajednicu. Njihovu, kao i ostale aktivističke priče možete pronaći na sajtu promeni.rs.

Udruženje “I ja se pitam” otvorilo kancelarije u Leskovcu

Građani Leskovca i okoline koji imaju probleme vezane za korupciju, nepotizam, zloupotrebe i nepoštovanje njihovih prava to mogu da prijave udruženju građana “I ja se pitam”. Od nedavno svi ih, osim preko društvenih mreža, mogu kontaktirati i putem sajta, a sa članovima udruženja mogu razgovarati i lično u njihovoj novootvorenoj kancelariji.

Udruženje “I ja se pitam” smatra da je najvažnije da u državi ne zavisi sve od pojedinca i da je potrebno sistemski urediti funkcionisanje države i organa vlasti, na čemu oni, kako kažu, aktivno rade. Pokrenuli su inicijativu “Imaš pravo da odlučuješ”, i tokom javne rasprave u Skupštini Grada Leskovca, krajem prošle godine, dali su 15 predloga o kojima se raspravljalo. Ipak, zbog epidemijske situacije, nisu bili u mogućnosti da sednici i prisustvuju.

“Mi kao udruženje nismo imali mogućnost, zbog onlajn prenosa i pandemije koju je vlast iskoristila kao argument da ne dozvoli direktne diskusije i ukazivanje na opravdanost budžeta i predloga, da učestvujemo i suočimo se sa predstavnicima gradske uprave kako bismo izneli argumentaciju i opravdanost predloga. Neki od predloga su već uključeni u plan za ovu godinu kao što je rešavanje odvodnog kanala u selu Veliko Trnjane, ali nismo zadovoljni celinom koja je predviđena, jer jedan deo naselja, koji je možda i najugroženiji, nije obuhvaćen planiranim radovima”, navodi Bratislav Stamenković, jedan od osnivača udruženja.

Stamenković ističe da među građanima postoji interesovanje za ono što rade i da im se stalno javaljaju novi članovi, ne samo iz Leskovca nego i okoline.

“Pripremili smo više predloga aktivnosti sa kojima počinjemo direktno na terenu u saradnji sa ljudima ne samo iz urbane, već i iz ruralnih sredina, a imamo saradnju i sa više udruženja i inicijativa kao što su Porečje iz Vučja, Žene za Mir iz Leskovca, Dubočica u srcu, pojedincima koji imaju slične stavove i vrednosti kao i članovi udruženja”, dodaje Stamenković.

Svi građani koji žele da se priključe ovom udruženju ili da prijave problem, od aprila to mogu uraditi i lično, dolaskom u njihovu kancelariju. Ona se nalazi u Tržnom centru “Cvećar”, a sredstva za njen zakup, opremanje i promociju udruženja dobili su apliciranjem na sajtu promeni.rs.

“Odštampali smo i liflet sa naslovom “I ja se pitam” i motom “Moć običnih ljudi” čiji je cilj podsticanje građana na aktivizam, a koji je delom podeljen građanima i medijima”, kaže Stamenković.

Objavljena je i prezentacija „Decentralizacija Vs Centralizacija“ na Youtube kanalu udruženja, u kojoj su zajedno sa ljudima iz struke za planiranje i razvoj objasnili važnost decentralizacije, koja im pomaže da svoj cilj prezentuju i približe i drugim grupama i organizacijama.

Udruženje pomoglo sugrađanki da ponovo dobije ispravnu pijaću vodu

Da građani žele da se uključe i pomognu najbolji dokaz je taj da je za jedan dan ovo udruženje, uz njihovu pomoć, prikupilo novac i pomoglo meštanki sela Guberevac blizu Leskovca, da ponovo dobije ispravnu pijaću vodu.

Naime, domaćinstvo Slavice Kostić ostalo je bez ispravne pijaće vode, kada su jake kiše i poplave oštetile bunar u njenom dvorištu. Stamenković, kaže da su neka domaćinstva u tom nasilju dobila nove hidrofore, ali da ovo, iako je pretrpelo možda i najveću štetu nije, te su oni odlučili da pomognu.

“Udruženje je u roku od jednog dana prikupilo dovoljno novca od svojih članova i građana koji su hteli da pomognu, ne samo iz Leskovca, već i iz drugih gradova. Njen sugrađanin se angažovao oko rešavanja administrativnih procedura i nakon skoro mesec dana, voda je priključena i sada domaćinstvo sebi može da priušti vodu kako za piće, tako i za druge higijenske potrebe”, navodi on.

Ovo nije prvi put da pomažu sugrađanima, a Stamenković dodaje da su srećni što su akcije dobile veliku podršku javnosti. 

Osim ličnim dolaskom do njihovih kancelarija, iz udruženja podsećaju da svi koji žele mogu da ih kontaktiraju i putem njihovog novog web sajta gde postoji link za direktno slanje poruka udruženju na adresu [email protected], kao i preko Facebook stranice udruženja.

(re)Kreativni kamp – novo mesto za sve umetnike i kreativce u Brzom Brodu

Niški umetnici i kreativci ove godine dobiće novi prostor u Brzom Brodu. Ideja za (re)Kreativni kamp ili Kamp fabrike umetnika nastala je na festivalu PozitivNi, kada su organizatori shvatili da Niš nema prostor na kome bi se okupljali svi umetnici po završetku festivala kako bi zajedno mogli da dalje rade, stvaraju i planiraju nove aktivnosti. Otvaranje kampa, ali i celokupne kampanje za isti, planirano je za nedelju nakon Uskrsa, ukoliko vremenski uslovi to dozvole. 

Jelena Rudić, jedna od inicijatorki Kampa fabrike umetnika kaže da su hteli da pronađu bezbedno mesto za stvaranje i uživanje, za neformalno obrazovanje ili prosto opuštanje. 

“U Nišu, koji je nekada bio urbana baza za razvoj svih umetnika, trenutno ne postoji mesto za njihovo okupljanje. Zato želimo da preuzmemo inicijativu i ohrabrimo, podržimo i podstaknemo ljude na umetničko stvaralaštvo, stvorimo im kreativnu oazu koja će se suprotstaviti  sve prisutnijem kiču i šundu. Ponovnim stvaranjem zdrave umetničke baze, promovisaćemo prave vrednosti i zdrav život, i na taj način privući i ‘proizvesti’ nove stvaraoce i konzumente urbane kulture. Korisnici kampa imaće kompletnu logističku podršku za rad – atelje, učionicu i galeriju na otvorenom, binu, ozvučenje i slično”, dodaje Rudićeva. 

Najvažnija aktivnost kampa biće umrežavanje svih zainteresovanih pojedinaca i grupa, organizovanje i pomaganje u organizaciji aktivnosti u njemu. 

“Čitava zajednica treba da zna da kamp postoji i da znaju koje sve mogućnosti pruža, a pružaće ih mnogo, jer ćemo imati učionicu, galeriju i atelje na otvorenom, kutak za decu, mesta pored reka za opuštanje i još mnogo aktivnosti koje ćemo organizovati tokom razvijanja kampa”, ističe ona.

Što se tiče radova na terenu, predstoji im velika radna akcija koju organizuju zajedno sa izviđačima Niša i mrežom volontera. 

“Izviđači će svakako biti jedni od naših stalnih saradnika, u kampu moći da organizuju svoje aktivnosti. Osim toga, radimo i na adaptaciji objekata u kampu i prilagođavanju kompletnog prostora potrebama, pre svega, umetnika i kreativaca”, rekla je Rudićeva.

Do elektrifikacije kampa uz pomoć građana

Rudić ističe da je kampanja za inicijativu u niskom startu, kao i da će biti promovisana preko medija i društvenih mreža, ali i direktnim kontaktima koje već imaju. Kampanja će početi na samom otvaranju kampa, koje planiraju za vikend nakon Uskrsa. 

“To će zavisiti od vremenskih prilika, koje su se s nama poigrale i u prethodnom periodu. U kampanju će biti uključeni svi ljudi dobre volje koji podržavaju rad Fabrike umetnika, svi posetioci naših festivala ‘Pozitivni’ i ‘Niš u srcu’, kao i ljubitelji našeg hora ‘Vilenjaci’. Svi koji smatraju da je Nišu neophodan ovakav prostor, a sigurna sam da ih je dosta. Na ovaj način ćemo prikupiti sredstva za elektrifikaciju kampa, koju planiramo da sprovedemo preko solarnih panela, jer želimo da budemo potpuno ekološki orijentisani i nezavisni”, kaže Rudićeva.

S obzirom na to da kamp pruža mogućnost za organizovanje događaja koji su usmereni na interesovanja svih starosnih, obrazovnih i socijalnih struktura, inicijativa je, kako navodi Rudićeva, usmerena na gotovo sve ljude iz Niša i okoline, a aktivnosti u kampu će biti,  pre svega, usmerene na mlade ljude, buduće i sadašnje umetnike.

“Tokom leta planiramo organizaciju različitih akcija koje će omogućiti našim sugrađanima svih generacija da stvaraju ili uživaju u umetnosti u prijatnom, prirodnom ambijentu, na epidemiološki bezbedan način. Organizovaćemo umetničke radionice, izložbe, koncerte, sportsko-rekreativne aktivnosti. Osim toga, svi sugrađani će imati priliku da uživaju u prirodi pored reke, u očišćenom i opremljenom ambijentu”, dodaje ona.

Za podršku za koju su konkurisali preko sajta promeni.rs saznali su preko prijatelja koji su znali za njihove planove i sa kojima su diskutovali načinima na koje je moguće obezbediti sredstva za opremanje kampa. 

Fabrika umetnika do sada je organizovala već poznate festivale “PozitivNI” i “Niš u srcu”, ali i Donatorske večere sa fondacijom Deca carevi sveta. Već 12 godina okupljaju mališane koji odrastaju i zaljubljuju se u muziku u horu “Vilenjaci”. Reputacija koju su stekli organizujući sve ovo, smatraju da im daje  za pravo da budu sigurni da će i Kamp fabrike umetnika biti uspešan i značajan projekat za grad Niš.

Građani Sremske Mitrovice bore se za dodatni prostor za igru za svoju decu u selu Laćarak

Kako bi obezbedili dodatni prostor za igru, udruženje “Dečiji svet” iz Sremske Mitrovice pokrenulo je inicijativu “Igrom pobedimo razlike”. Cilj je da se građani, mesna zajednica i lokalne firme udruže i naprave igralište u selu Laćarak kraj ove opštine, jer, kako kažu, ovaj problem pogađa oko 5000 građana. Najteža situacija je u okolini Fruškogorske ulice, gde oko 150 dece nema adekvatan prostor za aktivnosti na otvorenom.

Kako kaže jedna od članica inicijative Mirjana Krsmanović Mirnić, nedostatak prostora na otvorenom za igru je glavni problem u ovoj zajednici.

“Deca nemaju bezbedno mesto za provođenje vremena i previše vremena provode u kući i dvorištu, uz telefone i računare, a što utiče na smanjenje socijalizacije. Trenutni prostor je u okolini prometnih saobraćajnica, a infrastruktura ne garantuje bezbedan prostor za dečiju igru i rekreaciju starijih”, dodaje Krsmanović Mirnić.

Namera udruženja je da kroz koordinaciju svih zainteresovanih strana i motivaciju onih koji to nisu, kreira igralište vodeći se principima učešća i odgovornosti svih članova društva. Ideja je da se napravi teren za košarku, postavi jedan koš, uredi fudbalski teren i ogradi celo igralište radi bezbednosti dece. Za najmlađe će biti napravljena drvena kućica sa toboganom, ljuljaškama, klackalicama i ograđenim prostorom za pesak.

Projektom “Igrom pobedimo razlike”, napravio bi se prostor za igru na otvorenom “od građana za građane”, tj. za sve one koji žele tu da provede vreme, a uz podršku mesne zajednice, javnih preduzeća i biznis sektora. 

“Građani će biti uključeni u sve pripremne radnje, od izbora naziva igrališta do izbora svih rekvizita, kao i u svim segmentima izgradnje igrališta i celokupnog uređenja igrališta koristeći znanja i veštine članova zajednice (farbanje, postavka i slično)”, dodaje ona. 

Uloga Mesne zajednice će biti da na osnovu predloga građana obezbedi neophodne dozvole, kao i da angažuje javne službe da se prema propisima i bezbedno postave svi rekviziti i ograde, dok će biznis sektor biti pozvan da finansijski doprinese u izradi terena. 

Tokom učešća na projektu Ministarstva omladine i sporta, koordinatori projekata su im dali preporuku za dalji rad organizacije kroz platformu promeni.rs.

“Dobili smo punu podršku od CRTE, Jelene i Igora, koji su nam pomogli da oblikujemo našu ideju u projekat. Zajedničkim radom kroz konsultacije i podršku naša ideja će se realizovati u stvarnosti i dobićemo ‘Mesto u Srbiji’ namenjeno za dečju igru”, dodaje ona.

Krsmanovićeva ističe da je ova inicijativa ujedno i pozitivan primer drugima da se uključe u ovu i slične akcije, jer tako može da se utiče i na donosioce odluka da povećaju ulaganja u izgradnju sportske, dečije i druge infrastrukture, a na osnovu potreba građana.

“Projektom ‘Igrom pobedimo razlike’ stvaramo mesto u Srbiji koje će doprineti ostvarivanju javnog interesa kroz veću brigu o deci, ali i stvaranju više mesta za igru i bezbednost i jednakost za svu decu da se nesmetano igraju. Građani treba da se uključe i da više brinu o svojoj zajednici. Zajedničkim radom i udruživanjem lakše se donose odluke na lokalu i postiže se uspeh”, kaže Krsmanović Mirnić.

U narednom periodu planiraju da organizuju sastanke sa građanima, pošalju dopise lokalnim firmama za donaciju i uključivanje svih društveno-odgovornih kompanija, oforme komisiju za donošenje odluka građana u Mesnoj zajednici o nazivu igrališta, ali i da raspišu likovni konkurs “Moje igralište iz mašte”.

Sem udruženja “Dečji svet”, u ovoj inicijativi uključena je i Mesna zajednica Laćarak, organizacija “CRTA”, OŠ “Triva Vitasović” Lebarnik i lokalne firme.

Grupa stanara sa Novog Beograda pretvorila svoje naselje u zelenu oazu

Kako bi oplemenili svoje naselje na Novom Beogradu, grupa stanara organizovala je nedavno, bez obrzira na loše vreme i pojačane vanredne mere zbog pandemije koronavirusa, akciju uređenja svog kraja. Posađene su sadnice ruža, lukovice cveća, ali i sadnice žive ograde crveni berberis. 

Kako kaže jedna od stanarki Milojka Maksić Kozomara učestvovalo je više generacija, a sve je proteklo u najboljem redu. 

“Akciji se pridružilo oko 18 osoba. Prvo smo u februaru kupili i rasprostrli kvalitetnu zemlju i posejali seme trave, a onda smo iskoristili jedan lep dan i povaljali i uravnali tu zemlju. Redovno smo zalivali i krajem marta kupili neophodne sadnice koje će krasiti ovaj kraj”, kaže Maksić Kozomara. 

Da bi uredili svoje naselje, ona kaže da su za donaciju konkurisali preko portala promeni.rs. Ističe da su dobili materijalnu i logističku podršku.

Kako kaže ona, inicijativa “Zelena oaza” je ostvarila svoj cilj, jer je prostor između zgrada, koji je do skoro bio deponija puna đubreta i korova, sada ispunjen zelenilom.

“To nam je značajno jer je to mesto okupljanja nas iz zgrade i komšija i zato što je sve oko nas beton. Bili smo ispirisani da dodamo neki cvet, žbun i tako se družimo. Malo ćemo da okopavamo, zalivamo, kosimo travu i takve stvari, i ti događaji će nas zbližavati”, dodaje ona. 

Kako kaže u ime stanara, nastaviće da rade na oplemenjivanju ovog prostora kako bi svoj kraj dodatno ulepšali i stanarima van njihovog naselja. 

„Ovo mora da je nešto važno“: do boljih uslova za decu u Zrenjaninu

Pored toga što nikada nisu popili čašu vode iz česme i što udišu zagađen vazduh, poslednjih nekoliko godina deca u pojedinim delovima Zrenjanina imaju i lošije uslove za obrazovanje, igru i relaksaciju. Kako bi izvršili pritisak na nadležne da poboljšaju uslove odrastanja mališana u Zrenjaninu, grupa aktivista okupljena oko inicijative “Ovo mora da je nešto važno”, koja nosi ime pesme Jove Jovanovića Zmaja, pokušaće da uključivanjem većeg broja građana doprinese rešavanju ovog problema.

Prošle godine, tri dana nakon završetka školske godine, šturom objavom na roditeljskoj Viber grupi, saopšteno je da je zatvoreno portkrovlje vrtića ‘Neven’ u kojem je boravila najmlađa grupa, a deca prebačena u novootvoreni vrtić u drugom delu grada, kaže Ivana Gordić Pec iz ove inicijative. 

“Problem je što u gradu ne funkcioniše gradski saobraćaj, put je nebezbedan i dug, a logistika je praktično nemoguća. Ukoliko porodica sa dvoje dece koja su vrtićkog i mlađeg školskog uzrasta nema dva automobila, praktično je nemoguće organizovati logistiku, čak i uz pomoć baka i deda”.

Druga opcija je plaćanje i do 80 vožnji taksijem, za čim, kako kaže, apsolutno nema potrebe, jer objekat vrtića postoji u komšiluku. Takođe, nije poznato da li će i koliko starija deca koja su ostala u prizemlju vrtića tamo i ostati u neadekvatnim zdravstveno-higijenskim uslovima, kao i šta će sa objektom biti ukoliko u njemu ne bude vrtić. 

“Nezvanično je rečeno da je potkrovlje vrtića zatvoreno iz bezbednosnih razloga. Budući da direktor Predškolske ustanove Zrenjanin nije došao na sastanak koji je zakazao, i da su sve informacije o stanju u vrtiću dobijene indirektno po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, roditelji dece mlađe od 3,5 i 6,5 godina su se povezali i pokušali da ukažu na značaj revitalizacije vrtića. Kako svi ovi pokušaji nisu naišli na adekvatan odgovor nadležnih, ali i prostor u većem broju lokalnih medija, bilo je jasno da će obraćanje javnosti morati da ide kroz alternativne kanale komunikacije. Tako je nastala ideja o projektu”, kaže navode iz inicijative.

Nedostatak prostora za igru na otvorenom

Bez odgovora ostalo  je i ukazivanje na nerešeno pitanje održavanja i devastacije dečijih igrališta i sportskih terena koja se nalaze u stambenim četvrtima, kao i potrebu za njihovom legalizacijom. Kako Gordić Perc dodaje, uređenih prostora za igru na otvorenom nema, a javni je interes da deca i odrasli koji žive u objektima kolektivnog stanovanja imaju prostor za rekreaciju i igru.

Ona kaže da se legalizacijom takođe nedvosmisleno uvodi obaveza održavanja terena i igrališta, kako bi vreme koje deca provedu na otvorenom bilo kvalitetno i sigurno. 

U planu je pokretanje peticije, očekuje se odgovor od nadležnih

Ukoliko epidemiološka situacija to dozvoli, članovi inicijative u narednom periodu organizovaće tribine, a poziv za učešće uputiće svim zainteresovanim stranama. Planiraju i pokretanje peticije “Vratite bebama Neven”, kojom će od lokalnih, pokrajinskih i republičkih nadležnih organa zahtevati da se razotkrije ko je i zašto širio dezinformacije o bezbednosti vrtića “Neven” u Zrenjaninu, da se vrtić “Neven” u Zrenjaninu u što kraćem vremenskom roku adaptira i vrati u rad u punom kapacitetu, i da se u javnost iznese šta će biti sa objektom ukoliko u njemu ne bude vrtić.

“Pozivanjem većeg broja građana na akciju pokrenuće se pitanje od javnog interesa, jer u vezi sa dobrobiti najmlađih članova zajednice mora postojati konsenzus, te gradske vlasti moraju odgovoriti na zahteve svojih sugrađana budući da su u ovom slučaju korisnici najosetljivija grupa – deca”, dodaje ona.

U rad inicijative ukljuceni su Zrenjaninski socijalni forum i neformalna grupa roditelja dece iz vrtića “Neven”. Budući da je problem igrališta i zagađenja hroničan, projekat su podržali pojedinci koji su i ranije pokretali slične incijative.

Art Aparat: kroz muziku treba pokazati bogatstvo romske kulture

Kako bi muziku i zvuk stavili u funkciju psiho-socijalnog razvoja, ali i  prenosili kulturno nasleđe kroz muzičke radionice i ostale edukativne zvučne instalacije, nastalo je udruženje “Art Aparat”. Udruženje radi sa romskom decom, uključenom u život i rad na ulici, još od 2013. godine volonterski, a od 2015. u okviru različitih projekata i akcija. 

Kako kaže Maja Ćurčić udurženje “Art Aparat” osnovano je 2015. godine, sa željom da se muzika i zvuk stave u funkciju razvijanja različitih veština i psiho-socijalnog osnaživanja. 

“Naše prve ideje bile su usmerene ka razvijanju alata za podučavanje kulturnog nasleđa kroz zvuk, muzičke radionice i edukativne zvučne instalacije. Vremenom se udruženje sve više usmeravalo ka radu sa posebno osetljivim društvenim grupama (romska deca i mladi, mladi iz izbegličke i migrantske populacije, mladi u riziku, ljudi treće dobi, deca i mladi iz ruralnih sredina…) i razvijalo alate za rad u različitim specifičnim okolnostima koje nose ovakvi projekti. Danas verujemo da su muzika i zvuk moćan alat za povezivanje različitih grupa i razvoj veština i radujemo se svakoj mogućnosti da dalje istražujemo u ovom polju”, dodaje Ćurćeva.

Udruženje je primarno okrenuto posebno osetljivim društvenim grupama, i okuplja muzičke umetnike različitih profila, poput nastavnika muzike, kompozitora, producenata, ali i video umetnika, animatora, psihologa i pedagoga.

Ciljevi udruženja su: osnaživanje i edukacija osetljivih društvenih grupa kroz muziku, upoznavanje šire zajednice sa problemima sa kojima se suočavaju osetljive društvene grupe, promocija umetnosti kao alata za podsticanje pozitivne promene u društvu i razvijanje alata za korišćenje muzike u radu sa osetljivim grupama

“Prvi hor koji smo sa njima pokrenuli – Raspevano Svratište, godinama su činila samo romska deca, ali je u protekle dve godine postao interkulturalni hor koji pored romske dece uključuje i sve one koji žele da uče o romskoj kulturi i zajednici. Ovaj način rada, kroz koji pripadnici osetljivih grupa imaju priliku da se druže i zajedno rade, smo primenjivali i sa drugim osetljivim društvenim grupama – sa mladima iz izbegličke i migrantske populacije, mladima u riziku, seniorima… Svi ovi poduhvati deo su naše platforme Svi UGLAS!, kroz koju negujemo empatiju, toleranciju i solidarnost u društvu. Naš omladinski hor, novi je deo platforme”, dodaje ona.

no images were found

Svi UGLAS! jenastao 2020. godine. Hor je za kratko vreme postigao značajnu vidljivost i podršku zajednice, što govori da su ovakve akcije, kako kaže Ćurćeva, koje se na neposredan način bave važnim društvenim temama, potrebne društvu. 

Pored toga, Art Aparat se bavi promocijom umetnosti kao alata za društvenu promenu i povezivanjem i edukacijom aktera u ovom polju. 

“Zajedno sa još dve partnerske organizacije (Beogradski centar za ljudska prava i Pholopolitics) pokrenuli smo Divan hub, prostor za razmenu znanja i povezivanje, kao i podsticanje saradnje organizacija civilnog društva sa pripadnicima obrazovnog sistema”, ističe Ćurčićeva. 

Većinu projekata Art Aparat sprovodi sa decom i mladima. 

“S obzirom da kao glavni alat za komunikaciju koristimo muziku, koja je umetnost veoma bliska mladima, do sada nismo imali problema da privučemo učesnike i slušaoce. Većina dece i mladih  koji su se priključili našim aktivnostima u njima ostaju godinama i zajedno sa nama rastu. Mladi iz šire zajednice se veoma rado priključuju u zajedničke aktivnosti, a muzika ovde služi podsticajno za upoznavanje i saradnju svih mladih i veoma lako ruši sve barijere koje postoje pri povezivanju različitih društvenih grupa”, kaže ona.

Deca i mladi iz romske populacije se u Srbiji suočavaju sa mnogo problema. Siromaštvo, nedovoljna uključenost u školski sistem, ali i nedostatak kontakta sa drugom decom i mladima izvan romske zajednice samo su neki od problema. 

“Pored toga, deca i mladi Romi nemaju dovoljno prilika da razvijaju svoje talente i umetnički se izražavaju. Ono na šta mi možemo da utičemo su to da im omogućimo da se kroz muziku izraze, istražuju i uče, a pored toga da kroz zajednički rad upoznaju nove ljude i stiču nova prijateljstva”, dodaje ona. 

Ovo je za njih veoma važno jer u moru problema kroz koje  deca i mladi iz možda najmarginalizovanije grupe prolaze, oni žele da kroz zabavu i druženje ponude nove opcije za njih i da društvu pokažu bogatstvo romske kulture kao i to da smo zajedno mnogo lepši, jači i zabavniji.

Sanacija igrališta u okolini zgrada u Majdanpeku

Zbog bezbednosti dece koja se igraju na igralištima okolnih zgrada, stanari ovih zgrada u Majdanpeku pokrenuli su inicijativu “Pokrenimo se za igralište”, u okviru koje će igrališta biti sređena.

Kako kaže jedan od člana ove inicijative Radomir Trajković do ideje je došlo nakon razgovora sa roditeljima i pregledom stanja na igralištima.

Prostor kome je namenjena uloga igrališta godinama su uređivali sami pravljenjem golova, koševa, mreže za odbojku.

“Uređenjem ovog igrališta dobićemo uređen prostor gde će deca, roditelji, bake Ideke iz solitera, zgrada, a i šire, moći da koriste kad izvode decu iunuke. Želimo da dobijemo siguran prostor u kome će naša deca odrastati i razvijati se u velike ljude”, kaže Trajković. 

Trenutno rade na pronalaženju ponuda za opremu potrebnu za igralište kao i kupovinu iste. 

“Sanirali smo deo napuklog betona na samom igralištu, započeli farbanje, međutim, potrebno je oprati teren pre farbanja. Prebacili smo drvenu građu koju je potrebno obraditi za dalji rad”, kaže on.

U narednom periodu ih očekuje postavljanje kućica i peskarnika i klupica sa stolom za decu, postavljanje tramboline, mini koševa kao i pravljenje nadstrešnice sa stolom i klupama za pratioce dece (roditelji, bake deke).

Sanacija-igralista-u-okolini-zgrada-u-Majdanpeku-4
Sanacija-igralista-u-okolini-zgrada-u-Majdanpeku-2
Sanacija-igralista-u-okolini-zgrada-u-Majdanpeku-3
Sanacija-igralista-u-okolini-zgrada-u-Majdanpeku-5
Sanacija-igralista-u-okolini-zgrada-u-Majdanpeku-6

Inicijativa je namenjena za najmlađe od 3-5 godina, ali kako kažu, kako se vremenom bude razvijala, praviće i sadržaje i za one starije. 

“Za tu inicijativu smo se odlučili jer nigde u gradu nema adaptiram prostor za najmlađe. Iako ruinirana igrališta u samom gradu postoje ona su za decu od 5 godina pa na više”, ističe on.

Kako navodi Trajković, imali su i druge akcije. 

“Bavili smo se uređenjem skijališta Rajkovo, kao ljubitelji skijanja i kao tim za delovanje u nesrećama Crvenog Krsta Majdanpek u ekstremno zimskim uslovima pomagali smo stanovništvu koje je bilo zahvaćeno nepogodom. Smatramo da je važno da se građani organizuju i unaprede kulturu življenja u svom gradu, a u našem slučaju naš primer može poslužiti i institucijama kao inspiracija”, dodaje Trajković.

Kao volonteri za angažovanje dobili su dva puta „Septembarsku nagradu ili pohvalu“, priznanje koje Opština Majdanpek dodeljuje svakog 12. septembra na dan Opštine.

Podrška koju su dobili od građana je veoma važna, ne samo za njih, već i kao primer ostalima da ako se aktiviraju, mogu urediti prostore u kojima provode slobodno vreme da im bude prijatno i lepo. Jasan cilj i želja da se uredi prostor ih je ujedinila, kao i  potreba da se unapredi deo igrališta koji su od malena sami uređivali.