„Art Aparat“ zajedno sa „Indigom“ održao muzičku radionicu o interkulturalnosti u Nišu

Radionice o muzici, kratka proba muzičkog hora, kao i razgovor o interkulturalnsoti samo su neke od aktivnosti koje je udruženje „Art aparat“ imalo u okviru posete Društvenom centru u Nišu, čiji je osnivač Grupa za decu i mlade „Indigo“ iz ovog grada. Ističu da su deca reagovala fenomenalno, jer je, kako kažu, muzika je umetnost koja dopire do skoro svakoga. Temu interkulturalnosti planiraju da prošire i na drudge gradove kako bi uključili i više manjinskih grupa.

Nakon poseta Petrovcu i selu Hajdukovo u Vojvodini, „Art aparat“ nastavlja da putuje po Srbiji. Zajedno sa Grupom za decu i mlade „Indigo“ iz Niša imali su radionice o muzici, kratku probu hora, ali i razgovore o interkulturalnosti.

„Indigo je značajan akter u zajednici u Nišu. Oni su osnivači Društvenog centra u kojem se mnoga romska osećaju kao da im je ovo kao drugi dom. Mi smo sa njima radili muzičke radionice i to i sa mlađom i sa starijom grupom, kako bismo videli kako oni ovde funkcionišu i šta je ono što se njima dopada. Doneli smo neke pesme iz našeg repertoara. Meni je zaista bilo fenomenalno, deca su super reagovala“, kaže članica udruženja „Art aparat“ i muzička pedagoškinja Maja Ćurčić.

U „Indigu“ ne kriju zadovoljstvo što su imali priliku da ugoste udruženje „Art aparat“ iz Beograda. Predsednica udruženja Tamara Simonović ističe da su našli zajedničke principe koje koriste u radu.

„Imali smo priiliku i da zajedno zapevamo, da vidimo kako izgleda jedna proba hora u malom. Uživali smo. I mlađa i starija deca su učestvovala. Potrebno je raditi na zbližavanju zajednice, jer ćemo time dovesti do promena u društvu i smanjiti tu socijalnu distancu, kako bi bili saveznici i solidarni jedni sa drugima“, kaže ona.

Drugi dan bio je rezervisan za rad sa volonterima „Indiga“, ali i svima koji su se javili i bili zainteresovani da budu deo multikulturalne radionice, poput studenata Filozofskog fakulteta u Nišu. Ovakav pristup radu se, kažu, do sada svima dopao jer deci daje priliku da se osećaju lepo, ali i da nešto više nauče o muzici.

„Muzika je umetnost koja dopire do skoro svakoga. Mi do sada nismo imali slučaj da neko dete, odrasla osoba ili starija osoba reaguje nekakvim zatvaranjem na muziku. Muzika sve nas otvara i budi u nama neku želju za komunikacijom i samoispoljavanjem, što mislim da je jako važno, ne samo u radu sa ovom zajednicom, nego i inače u životu svih ljudi“, kaže Ćurčićeva.

Svaka zajednica koju su do sada posetili bila je specifična i drugačija. Upravo su kroz radionice o interkulturalnosti uspeli da daju svoj doprinos, jer se, kako kaže, time bave i žele da nastave tim putem.

„Temu interkullturalnosti ćemo proširiti kako bismo uključili mnogo više i druge manjinske grupe, jer smo se sada fokusirali na samo ovu jednu. Saradnja sa udruženjima je dobar osnov za dalje zajedničke projekte kojima se nadamo u budućnosti“, kaže ona.

Podsetimo, udruženje „Art Aparat“ već šest godina okuplja romsku decu i mlade, ali i druge ljude zainteresovane za romsku kultura i zajednicu. Ranije su bili fokusirani samo na Beograd, a sada im je plan da svoje multikulturalne radionice organizuju širom Srbije.

Udruženje „Klara i Rosa“: Negovanje kulture neophodno za bolji položaj nezavisnih umetnika u Subotici

Otvaranjem prve galerije pod vedrim nebom, organizacijom radionica kreativnog preduzetništva i pokretanjem onlajn prodavnice gde se mogu pogledati i kupiti dela umetnika iz Subotice, udruženje „Klara i Rosa“ nastavlja da osnažuje kulturne radnike. Za naredne mesece najavljuju nove radionice, koncerte i umetnike kojim nastavljaju da bude kulturu ovog dela Vojvodine.

Centar za savremenu kulturu i umetnost osnovalo je deset umetničkih udruženja iz Subotice, među kojima i „Klara i Rosa“. Cilj im je promocija savremene umetnosti i pružanje podrške lokalnim stvaraocima i kulturnim radnicima, kao i stvaranje prostora slobode izražavanja, istraživanja, povezivanja i razmene.

Kulturu u Subotici žele da probude, a publiku da privuku na raznim poljima. Trenutno pripremaju leksikon – almanah na čijim stranicama će se naći umetnici generacije od 1970. do 2000. godine. U saradnji sa Džazire festivalom sprovešće i ugostiti umetnike iz Slovenije, Tomaža Groma i sastav TTT, kaže jedna od inicijatorki Gordana Vukov Ciganjik.

„Sve naše sadržaje smo preveli na engleski jezik, da pored srpsko-hrvatskog i mađarskog jezika, neko ko je sa strane može pročitati o programu, umetnicima, kako na našem sajtu i na sajtu Klare i Rose koja je inicijator ovog projekta“, kaže ona.

U aprilu u Subotici gostuje i indijska umetnica Tinu Verghis koja će održati jedan neobični performans. Naime, ona gaji pirinač u Indiji, a performans će biti povezan sa organskom hranom.

„Ona će kuvati i razgovarati sa onima koji dođu i povezati čitavu tu priču o zdravom životu, ishrani sa lokalnim kontekstom, a ona nam dolazi 19. aprila. Sredinom maja, 5-6 dana gošća će nam biti mađarska umetnica Ana Adam koja će održati niz radionica koje će svaka za sebe biti, sa različitim tematikama“, dodaje ona.

Dela subotičkih umetnika nadohvat ruke

Ovo udruženje otvorilo je i Dvorišnu galeriju, prvo mesto pod vedrim nebom u Subotici gde umetnici mogu da organizuju izložbe.

Pored toga, u onlajn prodavnici koju je Centar za savremenu kulturu i umetnost otvorio na svom sajtu svi koji žele mogu pronaći fotografije, skulpture, slike i crteže umetnica i umentika iz Subotice. 

„To je isto svojevrsni proizvod koji može biti i turistički i gde nameravamo da se spojimo sa turističkim sektorom, jer je to u stvari prezentacija radova subotičkih umetnica i umetnika i mogućnost da neko kome se to dopada to i kupi i to je jedan od kanala samoodrživosti“, ističe ona.

U prethodnom periodu održane su radionice kreativnog preduzetništva koje je održala Dina Rakin. Radionicama su, kako kažu, nastavili sa izgradnjom zajednice koju su započeli pre dve godine.

Osvajanje nove publike

Udruženje „Klara i Rosa“ želi da kulturom menja društvo nabolje i pokrene građane u tom gradu. Vukov Ciganjik ističe da sve što rade je poprilično novo za Suboticu i ističe da treba uložiti dodatan napor u razvoj publike.

„Mi smo jedine u gradu koje osmišljavamo, planiramo, radimo to oslanjajući se potpuno samo na to i na zadatke našeg udruženja. To je 100% naš posao. Ne vidim da je Subotica kao sredina prepoznala u širem smislu nas… Imamo mi tu neku publiku koja postoji i koja prepoznaje naše programe, ali ono što smo zacrtali još nismo dostigli. Čini mi se da je naš rad prepoznat u regionu, više u zemlji u Beogradu, Nišu, nego u samoj lokalnoj zajednici gde radimo“, dodaje ona.

Sa druge strane, zadovoljne su slušanošću njihovog onlajn radija „Plac“: „Na lokalu ne komuniciramo baš sa velikim brojem, jer nemamo frekvenciju, ali je interesantno da imamo saradnike iz različitih krajeva Evrope“, dodaje Vukov Ciganjik.

Projekat „Tvoje mesto u Srbiji“ za udruženje „Klara i Rosa“ značio je, kažu, dosta u proteklih par godina. Kroz čitav program su stekle saradnike i partnere i nekoga od koga mogu da uče i ko im je podrška na njihovom putu.

Uz pomoć projekta uspeli su da pokrenu radio „Plac“ i sadržaje koji se kontinuirano prave, fokus grupe sa građanima, mladima i kulturnim radnicima, kao i otvaranje Dvorišne galerije. Takođe, kroz podršku su uspeli da obuče veći broj ljudi koji su zainteresovanih za radio i kreiranje radio sadržaja.

Iz ovog Centra ističu da su na početku i da ima prostora za razvoj, te će svoj kanal komunikacije, nastaviti da razvijaju i nadaju se da će svi to vremenom i prepoznati. U dugoročnom planu udruženja “Klara i Rosa” je rad na osnivanju nezavisnog kulturnog centra koji će pomoći kulturnim radnicima, ali i umetnicima u ovom gradu.

Osim u Beogradu radionice o romskoj kulturi udruženja „Art Aparat“ sada u još četiri grada u Srbiji

Udruženje „Art Aparat“ iz Beograda nastavlja sa probama svog hora, ali će u okviru inicijative „Svi UGLAS!“, organizovati i radionice u četiri grada u Srbiji. Cilj im je da nastave sa razvijanjem svojih programa koji nisu vezani samo za pevanje, već i za istraživanje romske kulture i romske zajednice.

Udruženje „Art Aparat“ već šest godina okuplja romsku decu i mlade, ali i druge ljude zainteresovane za romsku kultura i zajednicu. Do sada su bili fokusirani na Beograd, ali će narednih meseci svoj program razvijati u još četiri grada – Subotici, Nišu, Zrenjaninu i Petrovcu. Tamo će organizovati muzičke radionice sa decom i mladima koji su iz romske, ali i iz neromske zajednice, a održaće i treninge za organizacije, nastavnike, učitelje i vaspitače.

„Pokušaćemo da otvorimo pitanje kako nastavnici u svojim sredinama mogu da polako uključuju romske teme u svoj kurikulum, kako bi prosto deci od najranijeg uzrasta ukazali na to da u našoj istoriji, kulturi i u svim segmentima našeg društva postoje značajne Romkinje i Romi koji nažalost vrlo često uopšte ne budu pomenuti“, ističe jedna od pokretačica inicijative „Svi UGLAS!“ Maja Ćurčić.

U Nišu će sprovesti radionice u saradnji sa organizacijom „Indigo“. Ćurčićeva ističe da je „Indigo“ veoma značajna organizacija za ovaj grad, pogotovo u oblasti romske kulture i rada sa romskom zajednicom.

„Mi smo se nekako sa njima vrlo brzo našli zajednički jezik i osetili smo da nas povezuju zajedničke vrednosti i težnje. Ovo je za naše udruženje najznačajnija saradnja sa nekim ko se bavi sličnim temama i mnogo očekujemo od njih i nekako smo već zajedno započeli i apliciranje za neke projekte, jer mislimo da, eto, zajedno možemo da uradimo mnogo više nego sami“, kaže ona.

Planiraju, kažu, i izradu multimedijalnih sadržaja.

„Pokušaćemo da podignemo vidiljivost našeg hora kroz produkciju različitih promotivnih sadržaja koje nam ovo omogućavaju. Ono što je isto važno je da smo uspostavili saradnju sa Marijom Aleksandrović, stručnjakinjom iz oblasti romske kulture tako da će nam to pomoći da ti sadržaji budu kvalitetni“, kaže Ćurčićeva.

Neophodno jačanje parnerstva sa udruženjima koja se bave romskom kulturom

Da svoj projekat razvijaju širom Srbije organizaciji „Art aparat“ omogućio im je projekat “Tvoje mesto u Srbiji”.

„Radujemo se ovom delu jer ćemo pored drugih udruženja koje se bave sličnim temama uspostaviti saradnju i sa vrtićima i školama, što smatramo veoma značajnim, zbog toga što mislimo da ove teme treba da uđu u školski sistem“, dodaje ona.

Sem materijalne, od projekta „Tvoje mesto u Srbiji“, tokom programa dobili su i savetodavnu pomoć.

„Ono što bih istakla je to da nekako u ovoj fazi smo osetili taj trud naših donatora, da se ceo taj deo koji nekada opterećuje organizaciju smanji i da je dosta olakšan što nam znači i motiviše nas da prosto dalje radimo i nadamo se da će ovakve saradnje postati češće prisutne“, dodaje ona.

Plan im je, kako kaže Ćurčićeva, da kroz hor komuniciraju sa svim ljudima koji žele zajedno da pevaju.

„Ova podrška je značila da mi možemo da se razvijamo na više frontova. S jedne strane, omogućila nam je da razvijamo naš tim koji je mali, ali evo sad ima priliku da raste, a takođe pored toga počeli smo da razvijamo programe koji nisu usko vezani za pevanje, već i da istražujemo romsku kulturu, kako bismo svim tim ljudima, koji zajedno sa nama pevaju, omogućili da se malo bliže upoznaju sa nekim drugim elementima kulture koji nisu vezani samo za muziku“, kaže Ćurčićeva.

Podsetimo, ideju za pokretanje udruženja „Art Aparat“ njegovi osnivači dobili su nakon volontiranja u beogradskom Svratištu i druženja sa romskom decom uključenom u život i rad na ulici. Njihov cilj je da muziku i zvuk stave u funkciju psiho-socijalnog razvoja, ali i prenesu kulturno nasleđe kroz muzičke radionice i zvučne instalacije.

Otvoren prvi društveno-aktivistički centar „GRAD“ u Smederevu

U Smederevu je počeo sa radom prvi društveno-aktivistički centar GRAD”, koji je u okviru inicijative „Crveni bedževi“ otvorilo udruženje „Pro.Tok21“. Centar se nalazi na šetalištu na obali Dunava, a njegov cilj biće da okupi i podrži udruženja, neformalne grupe, influensere, ali i pojedince koji žele da razviju svoje ideje i time razvijaju zajednicu.

Baveći se problemom zagađenja vazduha kroz saradnju sa građanima, različitim platformama i mrežama, sa volonterima i udruženjima, „Crveni bedževi“ su u protekle tri godine postali prepoznatljivi kako u ovom gradu, tako i širom Srbije. Kako bi podigli svoje građansko delovanje na viši nivo, bilo im je neophodno da imaju fizički prostor u kome svi mogu zajedno da deluju, razmenjuju ideje i ostvare određene ciljeve. 

„Tako je došlo do ideje da nam treba društveno-aktivistički centar, tako smo ga mi koncipirali, to je gradski razvojni dom odnosno ‘GRAD’ kako smo ga skraćeno nazvali“, kaže jedna od pokretačica inicijative Nataša Rašković.

Ona ističe da je ideja da „GRAD“ bude jedan oslonac svim postojećim formalnim i neformalnim grupama u Smederevu, i pojedincima, kako bi razvijali svoje ideje.

„Bitno je da se stvaraju novi i novi građani koji će se udruživati i ostvarivati neke svoje ideje. Mislim da ovaj koncept daje jedna otvorena vrata i pojedincima da sada postoji neka mogućnost za uključivanje, za delovanje, koja do sada u Smederevu nije postojala“, ističe ona.

Kako su „Crveni bedževi“ gradili svoj put aktivizma?

Raškovićeva objašnjava da su uspeli da, figurativno, u jednoj šumi naprave stazu građanskog delovanja koja vodi do promena, a oni su bili ti koji su sve sami osmišljavali i tražili kako bi došli do cilja. Tri godine kasnije, „Crveni bedževi“ imaju svoj fizički prostor i to je ono na što su izuzetno ponosni.

„Mislim da su ‘Crveni bedževi’ kroz ovaj projekat i kroz druge programe podrške malo utabale stazicu građanskog delovanja, to je bila naša staza. Svako je dobrodošao da tim prokrčenim putem krene i da od nas dobije naše iskusvo, ekspertizu… Idealno je da i drugi krenu drugim putevima. Ovo je značajno, imamo prostor, imamo nešto čime se bavimo, imamo građanski sektor i želimo da ga gradimo“, kaže ona.

Program Tvoje mesto u Srbiji je, kako kažu, bio ključan za razvoj, jer ih tim na projektu prati od samih početaka.

„To nije samo finansijska podrška, jer je program tako koncipiran da imamo to mentorstvo, i mi nismo bili uopšte u stanju ni da ovako nešto zamislimo, niti da vodimo. Sada je to moguće, jer smo osnažili naše kapacite“, dodaje ona.

Projekat im je u ovom slučaju dao institucionalnu podršku u pravom smislu, te može da se vidi i fizički – imaju svoj novi prostor koji se nalazi kraj Dunava, a koji je ustvari, kako navodi Raškovićeva, produkt rada sa timom na projektu „Tvoje mesto u Srbiji“.

„U okviru ove podrške imamo osmišljeno da sa svojim korisnicima, kojih za sada ima sedmoro, zajedno kreiramo prvi programski period, odnosno koji su to sadržaji koji će se ovde dešavati. Koncept ovog prostora je da svi korisnici mogu da ga koriste i za neke svoje svrhe“, dodaje Raškovićeva.

Menjamozajedno.rs – nova platforma za pokretanje inicijativa u Smederevu

Sem prvog društveno-aktivističkog centra u gradu, „Crveni bedževi“ pokrenuli su i platformu menjamozajedno.rs. Ideja te platforme je da građani mogu sami da pokrenu bilo koju inicijativu i da mogu da pozivaju druge građane da ih podrže.

„Tako bi svako mogao da prijavi inicijativu za uređenje parka i da sam radi promociju na način na koji želi i da putem platforme prikupi registrovane građane. Sve to je spremno, tu je, ali još uvek radimo sad na promociji svega toga u zajednici“.

Kako kažu, jedva čekaju da što više ljudi čuje za „GRAD“, što očekuju da će se i desiti vrlo brzo – čim lepše vreme izmami ljude u šetnju pored Dunava, na čijoj se obali „GRAD“ i nalazi.

„Nadamo se jednom masovnom uključivanju i na nama je da sada osmislimo kako ćemo to da kanališemo, kako ćemo da sistematizujemo“, ističe ona.

Crveni bedževi su prošle godine postavili semafor zagađenja u samom centru grada u Smederevu, kako bi ukazali na problem aerozagađenja u ovom gradu, ali i informisali građane o stepenu zagađenja.

Sada su krenuli dalje, i trenutno se bave kućnim ložištima, pošto u ovom gradu ne postoje nikakve subvencije građana da pređu na ekološke sisteme. Na njihovoj platformi menjamozajedno.rs pokrenuta je prva inicijativa „Menjajmo zajedno grejanje“, a aktuelna je i tema upravljanja otpadom.

„Kreativni pogon“ pomaže udruženjima iz malih mesta da stvore svoju kulturnu zonu

Oni koji žele da stare, oronule objekte pretvore u nove „tačke kulture“ u Vojvodini, ali i ostalim manjim mestima širom Srbije, a ne znaju kako to da urade, sada se mogu obratiti „Kreativnom pogonu“ iz Novog Kneževca. Naime, ovo udruženje želi da svoja znanja i iskustva tokom stvaranja „kulturne zadruge“ u njihovom mestu, podele sa drugima. Njihova želja je da bude više mesta gde umetnici mogu da izlažu svoje radove, ali i predstave druge aktivnosti koje imaju.

Od kada su 2020. godine osnovali nezavisnu kulturnu stanicu u mestu Novi Kneževac, dešavaju se, kako kaže Jasmina Vladisavljev iz „Kreativnog pogona“, razne lepe stvari. Opremanje su pomogali i donatori iz dijaspore, a udružili su se i mali privrednici i zanatlije da bi kreirali jedan lep prostor.

„’K3’ je prostor koji će pružiti utočište za rad i razvoj dobrih ideja hrabrim grupama, udruženjima, inicijativama i pojedincima koji žele da sačuvaju prirodu, kulturno nasleđe i zajednička dobra. Ovo je prostor u kom će svako moći da nađe svoje mesto bez obzira na različitosti“, navode iz udruženja „Kreativni pogon“.

Sam naziv inicijative nastao je jer se prostor koji su renovirali nalazio u kulturnoj zadruzi, pa je ideja bila ustvari da se ovaj prostor nazove „Kulturna zadruga“. Međutim, skraćenicu koju su koristili na ćirilici je „КЗ“, te je nastala anegdota kada je neko ušao rekao „Ej, gde ste К3“, te su tako odlučili da ostane taj naziv.

„U suštini je ostao taj naziv, a zadrugarstvo je i dalje ostalo kao lajt motiv celog projekta jer pozivamo ljude da se uključe kao kulturni kooperanti, kako ih mi nazivamo“, kaže Dragan Jajić iz „Kreativnog pogona“.

Voleli bi, kažu, da svako malo mesto koje se nalazi van centra ima jedan ovakav prostor. Svoje iskustvo i znanje koje poseduju sada žele da prenesu i ostalima koji su zainteresovani da otvore ovakve „tačke kulture“ u svojim gradovima i mestima.

„Treba da budu uključeni svi građani, privreda, lokalna samouprava, da se renoviraju prostori da ljudi imaju svoje ‘K3’ mesto kao tačku kulture u kojoj se okupljaju, razmenjuju informacije i rešavaju svoje probleme“, ističe Jajić.

U prethodnom periodu stupili su u kontakt sa brojnim inicijativama, ali i pojedincima. Tako su imali priliku da model koji je uspostavljen u „Kulturnoj zoni“, njihovom prostoru i nezavisnom, aktivističkom i multifunkcionalnom centru u Novom Kneževcu, sprovedu i u drugim malim mestima u Srbiji.

„Bilo je dosta aktivnosti, bili smo u niz malih mesta, stupili smo u kontakt sa mnogo inicijativa, pojedinaca, bili smo uglavnom u mestima u Vojvodini. Imali smo pozive iz šire Srbije, ljude koji su zainteresovani da pokrenu svoje ’K3’ mesto kao tačku kulture, da renoviraju neke prostore, tako da smo podosta imali kontakata sa inicijativama“, kaže on.

Prijava tokom apliciranja za ovaj projekat na kome rade, je bio jako ozbiljan posao kom su se, kako kažu, ozbiljno posvetili i pokušali što bolje da se pripreme, a podrška koju su dobili od strane projekta Tvoje mesto u Srbiji im dosta znači.

„Jedna takva podrška nekome ko pokušava da svoje iskustvo podeli sa celom Srbijom i malim mestima je veoma značajna“, kaže Jajić.

U prostoru „К3“ održana izložba „Skeč“

„K3“ je mesto koje su prepoznali umetnici iz cele Vojvodine, a među njima je i umetnik Ede Šinkovič. Pre nego da održi svoju izložbu „Skeč“ u Budimpešti, on je sa građankama i građanima Novog Kneževca podelio skicu tj. trejler same izložbe. Kako kaže, u pitanju su rimejkovi odnosno obrade plakata.

„Tu ima najviše kolaža, sa različitim tematikama – deo umetnosti prve pomoći koja se zasniva na plakatima, plakati zaštite na radu i prve pomoći koji se mogu naći na radnim mestima u Mađarskoj, a tu su plakati iz doba socijalizama“, ističe Šinkovič.

Rimejkom, odnosno obradom postojećeg plakata, pokušava da ga oživi ponovo, i da to ponovo, kako kaže, vrati publici koja je to doživela kao plakat, a da ga potom ona doživi kao umetnički rad.

„U današnje doba sa bilo koje strane da gledamo umetnost. Ona treba da odgovara na promene u društvu, na raznorazne probleme koji nas dotiču, pre svega po pitanju očuvanja životne sredine. Zato tu ima eksponata i od konoplje, zato što se industrijskom konopljom i bavim, kao i njenom obradom. Tu ima i aspekta korone, a sve su to odgovori na krizne momente današnjice u suštini, kako može da reaguje jedan likovni umetnik sa svojom nekakvom slobodom, ali opet da prenese neke poruke pozitivizma, ali sa dubokom analizom ili samoanalizom“, kaže on.

Iz udruženja pozivaju i ostale umetnika da im se jave i budu deo „tačke kulture“ u Novom Kneževcu time što će izlagati svoje radove ili predstaviti neke druge aktivnosti koje imaju.

Novi bilten „Pobunjenih čitateljki“ u martu, nagradom „Štefica Cvek“ nastavljaju afirmaciju feminističke književnosti

Tri zbirke priča i šest romana je početkom godine dobilo regionalnu nagradu „Štefica Cvek“, a o nagradi i njenim dobitnicima svi zainteresovani mogli su da čitaju u biltenu objavljenom u dnevnom listu „Danas“. Grupa „Pobunjene čitateljke“, koje su nagradu i ustanovile, nastavljaju da pišu svoje biltene o književnosti, a prvi naredni baviće se književnošću za decu i mlade.

„Pobunjene čitateljke“, u novoj fazi projekta „#pobunjeno čitam 2.0“ nastavljaju sa izradom biltena, te se u martu očekuje još jedan. Prva tri broja pisalo je više od 15 ljudi, a teme su bile različite – od prevedene knjževnosti, feminističke utopijske književnosti, prikaza knjiga, do serija koje se bave kvir tematikom, kaže jedna od članica Pobunjenih čitateljki Nađa Bobičić. Poslednji objavljen bilten se bavio nagradom „Štefica Cvek“, koju je ova grupa i ustanovila.

„Tu smo većinu biltena posvetili knjigama kojima smo dodelili nagrade. Ova nagrada je nekompetitivna, nismo birali jednu najbolju, već smo dodeli nagrade za devet knjiga iz regiona“, kaže Bobičićeva.

Ona ističe da sve vreme tokom pisanja biltena rade sa mladima i sa njima dogovaraju kako će oni izgledati – od dizajna, preloma do samih tema.

„Pokušavamo da njihove sugestije uključimo u naš rad. Oni su uređivali sa nama biltene, tu su da ih promovišu i razgovaraju o njima, a ovaj koji izlazi u martu biće posvećen književnosti za mlade. Korpus je vezan za angažman, za feminizam, a jednim delom i za ekologiju“, dodaje ona.

U rad su uključena učenici srednje škole, ali i studenti osnovnih studija. To je važno zbog, kako navodi, intergeneracijskog pristupa i povezivanja mlađih i starijih čitalaca.

„Treba da se podmlađujemo, jer nam je to bitno i bitno nam je da vidimo perpektivu mladih. Tu je i portal mini.bookvica.net koji je baš posvećen tom korpusu književnosti koji, kod nas, nažalost nema skoro nikakav kritički pristup, što je zaista šteta, jer mladi postaju buduće čitateljke i čitatelji, pisci, aktivne građanke i građani. Ako ne znaju da kritički čitaju, ne samo tekstove, nego i medije i pop kulturu, mislim šta očekujemo onda od njih? Za to su im potrebne metode, kako da analiziraju svet oko sebe“, ističe ona.

Pomoć koju su dobili od strane projekta Tvoje mesto u Srbiji im, kako navode, dosta znači, jer sve rade samostalno.

„Znači nam mnogo zbog podrške koju dobijamo, ali i za sam razvoj Pobunjenih. Svakako se trudimo da prikupljamo sredstva i uključujemo zajednicu, ali nam je olakšalo to da imamo tri sigurna broja, ali i sredstva da imamo da štampamo i neke druge brojeve“, kaže ona.

Nagrada “Štefica Cvek” – projekat u nastajanju

Nagradu „Štefica Cvek“, koja je prvi put dodeljivana januara ove godine, su pokrenule zato što su, kako kažu, pratile naše, ali i regionalne nagrade.

„Primetili smo da stalno izostaju žene iz nagrađenih knjiga, iako ih ima sve više i sve više pišu, stalno ih zaobiđe žiri. Mnogi su razlozi zbog čega je to tako, od toga da većina žirija ne prati već decenije istorije književnosti o kojoj pišu žene, diskredituju feminističku književnost kao da ona nije dovoljno vrijedna, nego je samo politička. Kao da uopšte postoji bilo koja književnost koja nije u kontekstu“, kaže Bobičićeva.

„Štefica Cvek“ je projekat u nastajanju, te su ove godine uzete u obzir knjige koje su izašle u toku 2021. godine, koje su napisane u proznoj formi – zbirke priča, romani, fragmenti, a bilo je bitno da su objavljene na nekom od BHSC jezika. O njima su razgovarali sa koleginicama i kolegama koje se bave književnošću.

„Zahvaljujući tom pristupu koji je bio uključujući, htjeli smo da pitamo i naše koleginice i kolege iz književnosti šta oni misle, tako da smo u prvom koraku prvo njih pitali da preporuče do šest knjiga, pa smo se onda mi skupili i na osnovu njihovih preporuka i naših istraživanja scene smo izabrali 9 knjiga koje preporučujemo“.

Žiri, među kojima su bile „Pobunjene čitateljke“, ali i druge organizacije i same pojedinke i pojedinici, je imao zadatak da donese odluku na osnovu pročitanih knjiga. Nagrađena dela bave se uglavnom angažovanom književnošću, iskustvima radnica u drugoj polovini 20. veka u Jugoslaviji, ali i kvir temama.

Iz grupe se nadaju se da će ova nagrada trajati decenijama, kao i da će u budućnosti moći da i finansijski podrže nagrađene, jer ove godine za to nisu imali dovoljno sredstava.

„Ćao svima“ – predstava Reflektor teatra o influenserima i (ne)realnom životu na društvenim mrežama

Kako izgleda život u onlajn svetu? Da li smo u njemu zaista slobodni ili je situacija potpuno drugačija? Odgovore na ova pitanja donosi predstava „Ćao svima“, koju je šest meseci radilo tridesetak ljudi kroz inicijativu „Projekat Sloboda“, a koju je pokrenuo Reflektor teatar iz Beograda. Sledeće igranje ove predstave zakazano je za maj. 

Iako je projekat Reflektor teatra iz Beograda završen, predstava „Ćao svima“ koja je imala premijeru prošle godine u septembru, igrala se i ove godine. Zbog interesovanja posetilaca sledeće izvođenje zakazano je za maj u Dorćol Platzu u Beogradu. 

„Predstava je zamišljena kao edukativni pozorišni proces koji treba da adresira set problema mapiranih u trenutnom društvenom kontekstu, a koji podrazumevaju ograničenja različitih vrsta i nivoa sloboda – društvenih, političkih i ličnih. U središtu samog procesa nalazi se preispitivanje različitih varijanti i manifestacija pojma slobode, ali i proučavanje mehanizama proaktivnog delovanja ka promeni“, navodi jedan od pokretača inicijative Marko Panajotović.

Predstava se bavi temom influensera. Namera je bila da se predstavi kakav je život u onlajn svetu, da li smo svi zaista slobodni u njemu, ili nam on pak predstavlja, kako dodaje Panajotović, neku vrstu veće neslobode nego što smo imali ranije.

„Projekat Sloboda je nešto što smo mi započeli i pokušali da shvatimo šta su to naše slobode u vreme najvećih nesloboda i naših ličnih, ali i medijskih nesloboda. Želeli smo da shvatimo kroz naš način rada šta je to danas sloboda, i to smo radili 2021. u vreme ere kovida, gde su nam sve slobode bile upitne. Kroz naš radioničarski rad i kroz pozorište želeli smo da shvatimo šta je to za nas sloboda i kroz jedan šestomesečni proces koji je bio dosta zanimljiv smo došli do predstave ‘Ćao svima’“, kaže Panajotović. 

Društvenim eksperimentom do predstave o influenserima

Kroz radionice se svako od članova ekipe zapitao šta je i šta za njega/nju predstavlja sloboda. Razgovor o tome odveo ih je do teme o kojoj su kasnije i napravili predstavu.

„Došli smo negde do zajedničke teme odnosno društvenih mreža. Ceo život je prešao na onlajn svet i društvene mreže su uzele maha. Dosta su uzimale maha i pre same korone, ali nekako, čini se u koroni, onlajn svet je buknuo i čak su neke platforme dobile mnogo veći autoritet od ostalog sveta“, ističe on.

U pripremi predstave učestvovala je ekipa od 30 mladih ljudi koji su bili uključeni u različite delove procesa stvaranja predstave. 

„Nije samo bila audicija za glumce i postavljen tekst, nego je prvo bio oformljen producentski tim koji je radio na predstavi i koji je bio sačinjen od pet grupa, gde je svaka grupa imala dva mlada producenta i zatim se pravila i autorska ekipa od dramaturga, reditelja i glumaca i cela ta ekipa zajedno sa producentima je zapravo učestvovala u ovim radionicama“, dodaje Panajotović.

Tako je predstava, navode iz Reflektor teatra, nastala kroz višemesečni društveni eksperiment sproveden na Instagramu, kreiranjem četvoro influensera koji su otvorili profile na ovoj društvenoj mreži. 

„Iza svakog od likova ove predstave, stoji tim koji čine glumac/ca, dramaturškinje, producenti/kinje, videografi/kinje, fotografi/kinje i stručni saradnici/ce. U toku procesa rada na predstavi, timovi su svakodnevno kreirali i delili sadržaje, ali i sklapali saradnje sa različitim brendovima, s ciljem da stignu do što većeg broja pratilaca“, stoji u opisu predstave.  

Tokom predstave, gledaoci upoznaju influensere i glasaju za onog čija im se priča, teme i stil, najviše dopadaju. Na svakoj predstavi, proglašava se pobednik ili pobednica, a ko će to biti – zavisi od glasova publike.

Ona se odvija u virtuelnom i stvarnom prostoru, kreirajići utisak “proširene teatarske realnosti“. 

On ističe da je predstava koju su radili baš to je baš suštinski kako Reflektor radi, s tim što su dostigli novi nivo jer, kako navodi, nisu imali takvu producentsku ekipu do sada.

„Ekipa će i u budućnosti raditi sa nama, tako da smo na baš naš način uspeli da kroz projekat Sloboda sprovedemo jednu predstavu, a nismo do sada tako radili i to je super, jer može da nam bude primer za budući rad“, kaže on. 

Donatorska kampanja „Vi ste više od publike“

Pomoć koju su dobili od strane projekta Tvoje mesto u Srbiji im dosta znači jer su premijeru radili u koprodukciji. U okviru projekta su imali i donatorsku kampanju „Vi ste više od publike“.

„Upravo kroz ovu donatorsku kampanju smo, možda, pokrenuli neku najbolju stvar za budućnost, a to je da se jednim delom Reflektor finansira od strane ljudi koji dolaze i gledaju predstave, jer smo mi zaista jedna vrsta komune koja je odgovorna prema svojoj publici zato što se naše predstave uglavnom bave društveno angažovanim temama koje su nastale zbog nas samih naravno, ali i zbog ljudi koji dolaze i koji nas podržavaju“, navodi Panajotvić.

Zato njihova publika, dodaje, zalužuje da ima predstavu u kojoj je i sama producent. Donatorskom kampanjom napravili su, kaže, veliku stvar za nezavisno pozorište kakvo je Reflektor teatar. 

Pronađena kompanija za izgradnju „Humanka“, prikupljeno 140.000 dinara od strane građana i donacija

Građanke i građani, organizacije i kafići iz Novog Sada do sada su zajedno prikupili 140.000 dinara za izgradnju „Humanka“. U akciju prikupljanja novca uključio se i komičar Srđan Dinčić, čiji je nastup 15. marta već rasprodat, a pored toga udruženje „Patrija“ pronašlo je i kompaniju koja će pomoći u pripremi i izradi ovog automata.

Za potrebe opremanja „Humanka“ udruženje „Patrija“ je dugo tražilo donatore. Na internetu su pronašli kompaniju „Show Room Enterijer“ iz Novog Sada, čijem se vlasniku dopala humanitarna ideja ovog udruženja, kaže jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešin. 

„Već na početku je bilo sjajno jer je vlasnik bio zainteresovan da učestvuje u ovome. Jako mu se svidela ideja i rekao je da on može da nam pomogne da napravimo ’Humanka’, može da preuzme koordinaciju i izgradnju samog ’Humanka’. Pošto on radi u toj oblasti rekao nam da može da nam pomogne i da preko njega dođemo do nekih ljudi koji bi bili zainteresovani da spuste cene materijala za izgradnju ’Humanka’”, kaže Nešin. 

To je, kaže, bila sjajna vest za njih jer su time uz sebe dobili osobu koja će moći da im pomogne u koordinaciji izgradnje.

„Imamo arhitekte koji nam pomažu u završavanju tehničkog dizajna. Dalje smo morali da se snalazimo kako ćemo to da uradimo, tako da su za nas uradili sjajnu stvar“, kaže Nešin.

Pored ove kompanije i brojni građani i građanke uključili su se u akciju prikupljanja novca za izradu „Humanka“. U Novom Sadu će 12. marta udruženje „BalkanIDEA“ organizovati „živu biblioteku“, a 15. u Gerila baru nastupa i Srđan Dinčić. Sav prihod od karata i donacije koje se prikupe tokom nastupa takođe su namenjeni izgradnji ovog automata. 

Kako je „Humanko“ zamišljen?

„Humanko“ je, po svom fizičkom izgledu, automat sa policama na kojima će se nalaziti konzervirana i nekvarljiva hrana, sredstva za ličnu higijenu i predmeti za hobi i razonodu (poput društvenih igara, predmeta za kuvanje i sl.). Kako bi otvorili police, korisnici „Humanka“ će ubaciti žeton koji dobiju prethodno na razgovoru sa volonterima i moći će da odaberu ono što im je potrebno i pritisnu broj police koju žele da otvore. 

Kada „Humanko“ bude spreman, lokacija će biti u Omladinskom centru „CK13“. 

„To je najbolje mesto za one ljude koji bi dolazili da koriste ‘Humanka’. Videćemo kako će se stvari odvijati da li će možda biti potrebe za više takvih automata na više različitih lokacija u gradu, ali za početak želimo da pilotiramo i isprobamo kako će automat u ‘CK13’ da funkcioniše“, dodaje ona. 

Udruženje je organizovalo brojne akcije kojima su se priključili mnogi. Održana je i druga eko trampa za „Humanka“.

„Prodavali smo second hand odeću i plastiku. Sem toga, imali smo saradnju sa restoranom ’Pastai’ gde smo prodavali testeninu koja je dosta dobro prošla. 23. decembra na Dan humanosti imali smo akciju gde se uključilo nekoliko kafića u gradu gde su prodavali ono što su imali u asortimanu. Sve od toga je takođe išlo ’Humanku’”, kaže Nešin. 

U februaru su imali još jednu akciju u saradnji sa di-džejem koji je puštao vinil ploče. 

„I tu se dosta ljudi pojavilo, ostavljali su novac u kutiju. Prilazili smo i objašnjavali o čemu se radi i bili smo iznenađeni što ljudi znaju ko je ‘Humanko’ i za šta ostavljaju novac“. 

Pomoć koju su dobili od CRTE je bila značajna jer je, kako kažu, projekat dosta veliki.

„Verovatno nam je najznačajnije bilo što smo u svakom trenutku mogli da se obratimo i uvek smo dobijali izuzetno dobre savete, dodatnu pomoć, angažovali su se različiti ljudi baš preko CRTE koji su znali kako mogu da nam pomognu i na koji način. Stalno smo bili na vezi, pitali su nas kako ide, na čemu radimo. Čak i u trenutku kada smo se plašili da nećemo uspeti da izgradimo ’Humanka’ i tu su nam pružili podršku i umirili nas, tako da smo dobili i stručnu, ali u nekom trenutku smo i kao psiholozi dobili i psihološku pomoć jer je u nekim trenucima bilo baš stresno“, kaže ona. 

Podsetimo, grupa ljudi koju „Humanko“ targetira je ona koja se bori sa siromaštvom i koja ima višestruko ugrožene potrebe. 

 

Rad sa mladima i unapređenje međusektorske saradnje ključni za dalji rad RERI organizacije

Da treba više raditi sa mladima, uključiti ih u nove obuke, unaprediti komunikaciju sa medijima i raditi na međusektorskom značaju – zaključci su fokus grupa koje je sprovela organizacija RERI iz Beograda. Kako kažu, dobili su dosta pozitivnih reakcija, jer su uspeli da doprinesu povezivanju sektora urbanističkog i prostornog planiranja i zaštite životne sredine.

Organizacija RERI zadovoljna je rezultatima fokus grupa gde su razgovarali sa svojim partnerima, saradnicima, predstavnicima lokalnih samouprava, ali i medijima. Dobili su povratne informacije o tome kakav utisak ova organizacija ostavlja svojim radom, što je i bio cilj, kaže programski direktor Mirko Popović. 

„Dobili smo priliku da se pogledamo u ogledalu i ja sam zadovoljan što je taj lik u ogledalu lep, čak i pozitiviniji nego što sam ja očekivao. Dobili smo puno pozitivinih komentara, puno sugestija, videli smo da ljudi vrednuju i cene ono što radimo. Videli smo gde postoje prostori za dalju saradnju i ono što nam je jako važno što se u velikoj meri pokazuje jeste da smo ciljeve dobro postavili“, kaže Popović. 

Posebno je važno, kaže, da je RERI doprineo tome da se urbanizam i prostorno planiranje prepozna kao važan segment politike životne sredine. Na tom polju će raditi i dalje, sa posebnim ostrtom na jačanje kapaciteta svih aktera kako bi zajedno rešili te probleme.    

Najviše pozitivnih reakcija dobili su za doprinos povezivanju sektora urbanističkog i prostornog planiranja i životne sredine, jer su uspelii da otvore komunikaciju između različitih sektora i organizacija koja se bave različitim pitanjima i umreže ih. 

„U okviru fokus grupe razgovarali smo sa lokalnim inicijativama i organizacijama koje su više usmerene na svoje lokalne zajednice gde smo shvatili da RERI ima još jednu funkciju, a to je da da sa različitim organizacijama i na lokalnom nivou povezujemo međusobno organizacije“, dodaje Popović. 

Kroz ovakve vrste sastanaka oni su uspeli da povežu mnoge ljude koji se nisu poznavali. 

„Kritika nije bilo mnogo. Dosta smo naučili kroz sastanke sa medijima o tome kako bi trebalo da unapredimo komunikaciju sa medijima i na tome će raditi. Ovo je jedan veoma pozitivan utisak i mislim da smo u najmanju ruku dobili i ono što smo očekivali od ovih fokus grupa“, kaže on.

RERI dobar primer ostalim nevladinim organizacijama koje se bave životnom sredinom 

Da je RERI jedna od retkih organizacija koja je za pet godina svog postojanja mnogo toga postigla i podigla lestvicu očekivanja od svih koji se bave zaštitom životne sredine od samih nevladinih organizacija kaže konsultantkinja i dugogodišnja zaposlena u SKGO Ljubinka Kaluđerović. 

„Način na koji su radili, transparentnost koja ih u svakom smislu odlikuje je nešto o čemu mi pričamo dugi niz godina, promovišući saradnju između nekog državnog sektora ili nivoa i nevladinih organizacija“, kaže Kaluđerovićeva.

Kaluđerovićeva ističe da u zaštiti životne sredine nigde ni u jednom organu, ni u jednoj upravi ne postoji dovoljan broj ljudi, ali ni materijalnih sredstava i svega ostalog. 

„Ta saradnja između onih koji imaju administrativna znanja, onih koji imaju jako puno znanja o zakonskim normama koje sprovode i onih koji imaju neke druge veštine, su prava dobitna kombinacija. Nažalost, nije se tu preterano dostiglo u toj saradnji tako da mi je drago da neko istrajava, a RERI istrajava u svemu tome“, dodaje ona.

U strateškom odlučivanju svako treba da uključi sve one koji su zainteresovani i za njihov rad i za oblast u kojima se bave. Prema rečima Kaluđerovićeve, ono što sada radi RERI je najbolje moguće – kada vi na sopstvenom primeru pokažete kako to treba da radite. 

„Čini mi se da ono što svima nedostaje je rad na međusektorskom značaju praktično i sadržaju zaštite životne sredine. Ovde se pokazalo kao nešto što je glavna nedostajuća karika. Prosto, kolege iz lokalnih samouprava su pokazale koliko teško mogu da se razumeju i sarađuju sa svojim kolegama u istoj upravi, a koji su na poslovima urbanizma, koji donose planove razvoja, urbanističke planove, a ne uvažavaju prosto diktat životne sredine prilikom donošenja planova“, dodaje ona. 

Ono što dobro RERI radi jesu obuke u određenim propisima, o primeni određenih propisa, i kako ističe, treba da nastave, ali dodaje da je vrlo bitno da između ostalog krenu i sa obukama mlađe populacije. 

„Sa fakulteta vam dođu potpuno formirani ljudi, bitno je da pri kraju srednje škole ili početku fakulteta ljudi usvoje neke principe na kojima zaštita životne sredine, prosto, treba da postane deo njihovog zanimanja. MIslim da je to jedan od zaključaka danas šta bi sve RERI u narednom periodu mogao da radi“, završava.

RERI će, kako ističu, u narednom periodu raditi na strateškom dokumentu organizacije i iskoristiti sve primedbe koje su bile izrečene na fokus grupama. 

Studija slučaja pokreta “Tvrđava”: Uspešni aktivistički pristup inicijative za odbranu javnog interesa u lokalnoj zajednici Smedereva

Građani čija su individualna ili grupna prava ugrožena, ili koji prepoznaju da se javni interes ne štiti na adekvatan način, u poslednjih nekoliko godina sve su aktivniji u društvenom miljeu Srbije. Za to koriste različite forme organizovanja, od neformalnih inicijativa, registrovanih udruženja, do široke mobilizacije poput društvenih pokreta.

Društveni pokreti predstavljaju mreže neformalne interakcije između mnoštva individua, grupa i organizacija uključenih u politički ili kulturni konflikt na osnovama deljenog kolektivnog identiteta.[1]

Savremeni društveni pokreti su činjenica savremenog, građanskog društva koje kreira prava i slobode i bori se da ih zadrži.

Njihova pojava pokazuje da postojeće institucije nisu dovoljno senzibilne za nove društvene potrebe. Otuda se javlja potreba da se građani samoorganizuju kako bi jasnije artikulisali svoje zahteve i nove potrebe. Ključna paradigma i matrica kroz koju treba posmatrati nove društvene pokrete u celini je paradigma kvaliteta života u svim njegovim dimenzijama. U tom smislu novi društveni pokreti nude nov pristup i novu logiku, nov jezik i novu političku kulturu. U uslovima duboke krize koja potresa sva savremena društva, ovi pokreti predstavljaju i jednu vrstu otvaranja novih perspektiva, obnovu ugroženih identiteta, otkrivanje zajedničkih, globalnih, evropskih i širih planetarnih horizonata.[2]

Svrha društvenih pokreta, bilo da se radi o starim ili novim društvenim pokretima, je kolektivna akcija za formiranje novog identiteta i masovne mobilizacije. Stoga, svaki društveni pokret nastaje iz dva bitna razloga – prvo, izrasta iz nezadovoljnih potreba u postojećem društvu i drugo, iskazuje zahteve za određenim promenama postojećeg stanja.

Polazeći od Dianijeve odrednice društvenog pokreta, definicija ekološkog pokreta, kao jedne vrste novih društvenih pokreta, formulisana je na sledeći način. Ekološki pokret predstavlja mreže neformalne interakcije između pojedinaca, grupa i organizacija uključenih u konflikte oko životne sredine, na osnovama deljenih ekoloških vrednosti i kolektivnog identiteta.[3]

Ekološki pokret predstavlja jedan od najuticajnijih društvenih pokreta, s obzirom na njegovu brojnost i rasprostranjenost u svetu, duže od pola veka uspeva da mobiliše milione ljudi širom sveta. Skretanjem pažnje javnosti na ekološke pretnje i promovisanjem ekoloških vrednosti, uz direktnu borbu, ekološki pokreti su pružili značajan doprinos razvoju globalne ekološke svesti, podstičući stanovnike da preispitaju svoje ustaljene prakse i da stanu u odbranu svojih ekoloških prava. Zahvaljujući delovanju ekološkog pokreta, životna sredina se danas percipira kao politička, ekonomska i pravna kategorija, kroz koju se reflektuju različiti odnosi moći i nejednakosti. Borba za životnu sredinu tako postaje borba za resurse, moć i socijalnu pravdu.

Ekološka mobilizacija u Srbiji u cilju zaštite javnog interesa sve više podstiče razvoj ekološkog građanstva posebno intezivirana poslednjih godina. On se manifestuje s jedne strane, u formi samoniklih ekoloških protesta i inicijativa za ekološku bezbednost, a s druge, kroz praktikovanje ekoloških životnih stilova. Istraživanje fenomena ekološkog aktivizma u Srbiji ukazuje i na to u kojoj meri je civilno društvo zrelo i slobodno da deluje nezavisno od uticaja domaćih i međunarodnih političkih i ekonomskih aktera. Razmatranje karakteristika ekološkog aktivizma skreće pažnju i na aktivistički potencijal građanskog društva i njegovu sposobnost da učestvuje u širim društvenim reformama. Ekološki pokret kao generator promena moderni je fenomen i danas je multidisciplinarno područje istraživanja. U ovoj publikaciji predstavljamo aktivistički pristup udruženja Pokret Tvrđava iz Smedereva. Posebna pažnja posvećena je načinima na koje aktivisti ove ekološke organizacije utiču na javnost i javne institucije da postupaju odgovornije; pokretanjem pravnih postupaka, učešćem u procesima donošenja odluka i uključivanjem zainteresovanih građana u zajedničke akcije.


S tim u vezi, svrha ove publikacije je da pokaže kako aktivistički pristupi mogu biti delotvorni, čak i u uslovima sistemskih slabosti institucija koji sačinjavaju demokratsku infrastrukturu. Međutim, studija takođe ukazuje i na to da je aktivističke pristupe potrebno prilagoditi konkretnom kontekstu, koji je oblikovan vrsti i specifčnostima problema u zajednici, resursima kojima raspolažu aktivisti, stavovima građana prema prepoznatom problemu, itd.


Studija je izrađena u okviru projekta „Građani imaju moć“ u okviru kog Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) i Partneri Srbija pružaju različite vidove podrške aktivistima.

Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE