Studija slučaja: Razvoj otpora protiv malih hidroelektrana u Srbiji – od lokalnih akcija do masovnog ekološkog bunta

Na koji način su se lokalne akcije protiv malih hidroelektrana u Srbiji pretvorile u masovni ekološki bunt na nacionalnom nivou, u novoj studiji slučaja predstavlja Dina Đorđević, novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Male hidroelektrane (MHE) duže od jedne decenije masovno se grade u Srbiji na planinskim rekama i potocima. Njihov podsticaj deo je šire priče o borbi protiv klimatskih promena i pokušaja da se smanji proizvodnja energije na ugalj, a poveća proizvodnja struje na način koji bi bio manje štetan po prirodu i zdravlje ljudi.

Srbija se obavezala Energetskoj zajednici da će povećati udeo struje iz obnovljivih izvora na 27% do 2020. Poslednji podaci pokazuju da je u 2019. iz obnovljivih izvora proizvedeno 21,44% struje. U skladu sa obavezama, država je podsticala privatne investitore da ulažu u posao sa MHE tako što je stvorila povoljne poslovne uslove za njih. Srbija je investitorima garantovala da će struju iz MHE otkupljivati po višoj ceni 12 godina. Ovaj novac dolazio je od računa za struju. Iako se ovakav sistem državnog podsticaja preporučuje u prvim godinama kako bi tržište zelene energije zaživelo, Srbija je sa njim nastavljala mnogo duže. Evropska komisija je od 2015. godine preporučivala Srbiji da promeni način podsticaja, tj. pređe na sistem plaćanja koji je manje povoljan za investitore.

Tipične male hidroelektrane derivacionog tipa u Srbiji su često građene mimo ekoloških standarda, na štetu prirode, ali i lokalnog stanovništva. Poznati su primeri samovolje investitora koji su suprotno propisima čupali vegetaciju sa obala reka. To se desilo prilikom izgradnje MHE na Jošaničkoj reci u podnožju Kopaonika 2014. godine. Ljudi koji žive u neposrednoj blizini MHE objavljivali su snimke suvih korita reka. Zbog toga su ostali bez vode za svoju stoku. Manje vode u reci negativno je uticalo i na živi svet u njoj, upozoravala je stručna zajednica.

„Guranje reka u cevi“, kako ove projekte opisuju njihovi protivnici, pokrenulo je lokalne proteste, najpre na jugoistoku zemlje, a zatim i drugim delovima Srbije. Oni su vremenom prerasli u masovni bunt. Isti problem ujedinio je meštane različitih krajeva, aktiviste, organizacije, a mobilisao je ljudi širom zemlje koji do tada nisu znali ništa o ovoj temi. Male hidroelektrane postale su glavni problem u vezi sa zaštitom životne sredine u 2018. To je bila prva ekološka tema koja je tokom 2019. na ulice Beograda izvela nekoliko hiljada ljudi. Pomalo amaterski, dugi i slobodnije organizovani, kako ih i sami aktivisti vide, skupovi protiv MHE dobili su podršku akademske zajednice, stručnjaka i imali su veliki odjek u javnosti. Iz njih su nastali daleko masovniji protesti koji su skretali pažnju i na brojne druge ekološke probleme poput zagađenja vazduha, štetnih posledica rudnika.

Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.

Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE

Aktivisticki alati za uspesno javno zagovaranje

Sprovođenje i ishodi javnog zagovaranja, prepoznavanje i razlikovanje aktera u zajednici, razvoj mreža, sagledavanje koraka u kampanji javnog zagovaranja, sve su ovo ključne stvari u životu svakog aktiviste. Sa razumevanjem koliko je rad i bavljenje aktiviznom kompleksno i zahtevno i koliko je potrebno mnogo dodatne edukacije i jačanja kapaciteta izradili smo set dokumenata pod imenom “Aktivistički alati”. Sve što je potrebno da znate ukoliko ulazite u proces javnog zagovaranja ili bavljenja aktivizmom, kako da kreirate strategiju javnog zagovaranja, koji su ključni koraci koje bi trebalo da preduzmete, i kako da primenite postojeće alate i uspešne prakse.

Dokumente možete preuzeti ovde:

STRATEGIJE JAVNOG ZAGOVARANJA

ANALIZA AKTERA

ISHODI JAVNOG ZAGOVARANJA

STVARANJE MREŽE

ANALITIČKI TROUGAO

Otisak.org – nova platforma udruženja Pravilaw gde građani mogu da provere koliko su im podaci o ličnosti bezbedni

Na koji način državni organi koriste njihove podatke o ličnosti, građani sada mogu da provere na platformi otisak.org, koju je pokrenulo niško udruženje Pravilaw. Za početak će biti obrađeni samo organi javne vlasti, a do marta 2022. godine i privatni sektor.

Koliki je stepen zaštite podataka o ličnosti koje građani ostavljaju državnim organima, svi koji žele sada će moći da proveravaju na platformi Otisak.org. Za početak je obuhvaćen javni sektor, a privatni sektor biće obrađivan selektivno, na zahtev građana. I samo udruženje će takođe obraditi privatne organe koje smatraju da su važni.

“Nama je primarno da to budu organi javne vlasti odnosno u narodu poznat državni sektor. Za početak imamo oko 650 organa. Taj broj bi trebalo da raste, jer radimo na novih 600-700 organa, tako da ćemo imati oko 1300-1400 organa na ovoj platformi. Građani će moći da provere koliko su im lični podaci bezbedni. Iz pravne perpektive mi nemamo kapaciteta da proverimo kako oni u tehničkom smislu čuvaju i obrađuju”, kaže Mitić. 

Registracija korisnika nije potrebna i sve je javno dostupno svima koji žele da provere državne organe iz svog grada, ali i drugih gradova i opština koje ih zanimaju. 

“Na platformi će biti organi koji se zasad nalaze na teritorijama severno od Kladova, pa sve do Preševa i Bujanovca. Tu je sedam-osam upravnih okruga, gde živi približno 1.500.000 stanovnika. Građani će moći da na sajt uđu potpuno besplatno. Postoji klasičan search bar odnosno pretraga gde mogu da ukucaju naziv organa koji ih interesuje, koji obrađuje podatke i videće našu moderaciju odnosno kategorizaciju tih organa”, kaže Mitić. 

Kategorije su podeljene po principu semafora – na zeleno, žuto i crveno. Zelenom su označeni oni sa neznatnim stepenom rizika odnosno relativno bezbedni, žutom oni umerenog rizika, dok su crveni pod visokim stepenom rizika. Za crvene podatke građani najverovatnije neće znati kako se obrađuju.

“Možda ih organi javnih vlasti obrađuju na adekvatan način, ali ono što smo mi imali prilike da vidimo i obradimo kroz našu proceduru obrade jednostavno smo zaključili da nisu dovoljno bezbedni odnosno da je stepen rizika visok”, ističe on.

Edukacijom protiv zloupotrebe podataka o ličnosti

Iz udruženja “PraviLaw” navode da je važno da građani znaju da mogu da provere organe javne vlasti i privatnog sektora, ali i na koji način oni proveravaju naše podatke. On podseća da zloupotreba može da se izvrši na različite načine.

“Tu su i senzitivne grupe, počevši od zdravstvenih podataka koji mogu da utiču na nečiji život, u smislu da lice čiji zdravstveni podaci izađu u javnost ostane bez posla zbog toga što je poslodavac otkrio neku zdravstvenu sliku svog zaposlenog koja u tom trenutku čini neadekvatnom, pa zbog toga da otkaz tom zaposlenom”, kaže Mitić.

Kako dodaje građani delimično nisu ni svesni i ne paze na bezbednost svojih podataka, jer ne znaju šta sve spada u podatke o ličnosti. Iz tog razloga se pored sajta bave i edukacijom – deljenjem edukativnih flajera građanima na jugu Srbije.

“Mi njima potpuno objašnjavamo koje su sve to kategorije ličnih podataka, koja su prava građana u obradi podataka, odnosno šta mogu da traže da se uradi sa podacima. Svi imamo nešto što ne bismo voleli da podelimo sa drugima, ma koliko to bilo nebitno, svakako imamo određeni razlog zašto ne želimo da delimo sa drugima, i mislim da tako treba da ostane. Ipak težimo ka nekom civilizovanom i demokratskom društvu pa mislim da je ova tema važna za bezbednost građana u našoj zemlji, naročito za vreme pandemije virusa korona”, kaže Mitić.

Do lansiranja platforme otisak.org, ali i drugih aktivnosti u sklopu projekta, kažu, ne bi došlo da nisu dobili podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) preko sajta promeni.rs, ali i projekta #EUZaTebe, kao i Fondacije Jelena Šantić i Grupe 484. 

“Oni su nam ogromna podrška u našem radu, savetuju nas i taj odnos nije toliko donator-klijent. To je prešlo u prijateljski odnos pun poštovanja i saosećanja za određene aktivnosti. To je više od pomoći – stekli smo prijateljstvo. Pre svega smo zahvalni, ali se radujemo u tome što smo uspeli da sa takvim ljudima podelimo ovako nešto, a i da građanima pružimo ovako nešto. Ovakva platforma ne postoji ni u Evropi, makar ne na engleskom jeziku, tako da je ovo prvi put u Srbiji, ali i na teritoriji Evrope”, kaže Mitić. 

U narednom periodu udruženje “Pravilaw” edukovaće građane o pravnoj pismenosti, jer se taj termin ne koristi često u Srbiji i ne znaju puno o ovoj temi. Planira se i proširenje platforme otisak.org na celu Srbiju, ali će im, kako kaže, za to biti potrebna podrška civilnog društva, ali i dodatna materijalna sredstva. 

Filmom o ljubavi Romkinje i Srbina u Prokuplju završene radionice koje umetnošću ruše predrasude

Kako bi rešili pitanje predrasuda između romske i srpske populacije, udruženje “Film klub Prokuplje” odlučilo je da pokrene inicijativu “Prikaži svoje – upoznaj tuđe”. Reč je o filmskim radionicama koje okupljaju mlade koji kroz edukaciju o filmu, glumi i likovnoj umetnosti razbijaju predrasude prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Na kraju je nastao i kraći film čija je tema bila život u romskoj i srpskoj zajednici gde je prikazana ljubavna priča o Romkinji i Srbinu.

Tokom leta je u Prokuplju 60 polaznika romske i srpske nacionalnosti pohađalo likovne, filmske i glumačke radionice. Rad je, kaže jedan od pokretača inicijative Žikica Jovanović, bio je zasnovan na tome da su deca zajedno učila, družila se i stvarala, tako da je bilo primetno smanjenje stereotipa i razbijanje predrasuda među učesnicima radionica. 

Kako kaže, pokazalo se da su deca i mladi dobar primer i ostalima, da je potrebno bolje upoznati jedni druge i uz pomoć kulture i filma prevazići prepreke i zajedno živeti jedni sa drugima.

“Zainteresovanost je bila odlična, jer je retkost u ovom delu Srbije, da deca imaju mogućnost da učestvuju na ovakvim skupovima, a pored toga film i gluma im nisu dostupni u školi, jer nisu predviđeni školskim obrazovanjem, tako da im je veoma izazovno da imaju mogućnost da sami stvaraju svoj prvi film”, kaže Jovanović.

Pored predavača, radionicama su prisustvovali i mladi volonteri koji su pomagali organizatorima. U toku realizacije projekta imali su i 10. Prokupački filmski festival ProFiFest, po kome je ovo udruženje prepoznatiljivo u svom gradu, pa su i mnogi polaznici radionica učestvovali i mimo projekta i prisustvovali projekcijama, ali i u organizaciji samog događaja.

“Radionice su bile interaktivne, tako da su deca i mladi zajedno sa predavačima razgovarali, družili se i učili. To je takođe novina i nešto veoma interesantno za ove mlade ljude, tako da su se radovali i jedva čekali naredne radionice. Imali smo odlično saradnju sa mentorkom sa kojom smo zajedno smišljali igrice koje su takođe privlačile odličnu pažnju ovih mladih ljudi i opuštali ih da se više druže i sarađuju”, kaže on.

Nakon svih radionica snimljen je film čija je projekcija ove jeseni izazvala pažnju javnosti, kaže Jovanović. Velika je bilai radost i zadovoljstvo kod dece koja su snimila svoje prvo ostvarenje.

“Oni su preponosni što su na kraju projekta svojim prijateljima, roditeljima i ostalom stanovništvu pokazali produkt ovih radionica. Završna manifestacija je privukla lepu pažnju, jer su deca pre samog događaja lepila plakate i delila flajere. Putem društvenih mreža su pozivala na događaj, a pre same projekcije u centru grada išla je muzika i deca su šetala i pozivala ljude na projekciju filma”, kaže Jovanović.

Sem predavača, mladih i volontera, uključili su se i građani. Oni su bili uključeni najviše na završnim manifestacijama. 

“Tu su posmatrali film, postavljali pitanja, a što je najznačajnije, videli mlade Rome i Srbe kako se druže i zajedno raduju onome što su stvorili na kraju radionica”, ističe Jovanović.

Podsetimo, „Film klub Prokuplje“ je zvanično osnovan 2015. godine, iako je aktivan kao neformalna grupa od 2010. godine. Misija je edukacija dece i mladih o širenju građanske kulutre, očuvanju životne sredine, poštovanju različitosti i očuvanju ljudskih i manjinskih prava snimanjem i emitovanjem filmova, organizovanjem tribina i radionica pretežno na teritoriji grada Prokuplja, ali i širom Srbije i inostranstva.

Analiza: Zaštita uzbunjivača – geneza, pravni okvir, praksa

Na koji način se država odnosi prema uzbunjivačima? Kako je tekao proces izrade pravnog okvira za njihovu zaštitu? Odgovore na ova pitanja nudi predsednik Civilnog odbora za zaštitu ljudskih prava i uzbunjivača, advokat Rodoljub Šabić.

Iako je u poslednjoj deceniji usvojeno i ratifikovano više međunarodnih dokumenata koji se uz ostalo odnose i na taj problem i izvršeno nekoliko intervencija u unutrašnjem normativnom poretku, a 2014. usvojen i jedan važan zakon sa pretenzijom da na celovit način tu zaštitu uredi, to ipak ni pravno a pogotovo faktički nije obezbedilo zaštitu na poželjnom i potrebnom nivou. U prilog takvoj oceni u kontinuitetu govore činjenice koje su evidentne u svakom od relevantnih segmenata a koje potvrđuju indolentnost i nespremnost vlasti da se iskreno i dosledno založi za to da se ta zaštita uspostavi i unaređuje.

Ovaj tekst nudi osvrt na:

  1. genezu pravne zaštite,
  2. postojeći normativni okvir,
  3. praksu.

Osvrt prvenstveno podrazumeva činjenice i statističke podatke koji se tiču uzbunjivača u užem smislu, dakle lica na koja se formalno odnose ili bi se mogle odnositi zakonske odredbe o zaštiti uzbunjivača ali se, neizbežno, u značajnoj meri bavi i odnosom vlasti prema drugim licima koja formalno nisu uzbunjivači, ali su branioci ljudskih prava, novinari istraživači, aktivisti civilnog sektora.

Ovaj rad je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.

Pročitajte analizu OVDE

Studija Slučaja: Obalska straža – čuva Dunav, brani Novi Sad

Pod šifrom 05-351-4002/2020 krije se nešto što bi mogla biti istinska privilegija pojedinih Novosađana. Građani Srbije imaju na raspolaganju auto-puteve Horgoš-Preševo, Beograd-Boljare, Batrovci-Beograd, Niš-Gradina i Pojate-Preljina, a oni građani kojima u ličnoj karti piše „Bulevar Evrope, Novi Sad“ uskoro bi mogli imati auto-put i u svojoj dnevnoj sobi. Distopijski bilbord Inicijative Dunavac-Šodroš (IDŠ) dočarava upravo tu ekskluzivu: mlada žena, sa šoljicom kafe u ruci, posmatra sa svoje terase vijadukt auto-puta. Nasmejana je: verovatno ne zbog novonastale gužve, buke i izduvnih gasova, već zato što joj se javila biznis-ideja da bi tu istu kafu mogla da prodaje kao Coffee To Go. Nove infrastrukturne okolnosti omogućile bi joj da uslugu obavlja direktno s terase: vozač spusti prozor automobila, kao kad plaća putarinu, a vredna Novosađanka pruža mu topli napitak koji je pripremila u svojoj kuhinji.

Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE

Klimatske promene neće čekati na nas

Dok većina zemalja iz regiona najavljuje da „napušta ugalj”, u Srbiji je Zakonom o klimatskim promenama dodatno produžen rok za usvajanje Strategije niskougljeničnog razvoja. Umesto jasnog plana za smanjenje emisije štetnih gasova, od predstavnika vlasti čujemo samo kakofoniju različitih poruka. Sa druge strane, građani misle da odgovornost snosi Vlada, a ista ta Vlada ostaje bez reakcije na rizične situacije i kako primećuje jedan od naših sagovornika „nismo adekvatno reagovali na požar u Vinči, kako ćemo na nešto što će biti drugačije tek za 20 godina“.
 
Više informacija možete pronaći ovde. 
Autorka: Nikolija Čodanović
Foto: Canva

Za beloglave supove u okolini Prijepolja hranu obezbeđuju poljioprivrednici, vlasnici klanica i aktivisti

Kako bi beloglavim supovima obezbedili dovoljno hrane, udruženje “Jadovnik” iz Prijepolja okupilo je poljoprivrednike i vlasnike klanica koji žele da pomognu. Pored toga što zajedničkim snagama prikupljaju hranu za ove ptice, udruženje se potrudilo da im objasni i koliko su one značajne, kao i način na koji oni mogu da se uključe u njihovu zaštitu ali i održavanje hranilišta “Kašan”.

Za beloglave supove, ali i brojne divlje životinje, “Kašan” predstavlja dom i izvor života. Udruženje je “Jadovnik” pre 12 godina formiralo ovo hranilište i od tada čestim akcijama brinu o tome da naše najveće ptice budu site. Oni su pokrenuli inicijativu “Zaštitimo beloglavog supa”, a ideja im je da osiguraju kontinuirano snabdevanje hranilišta uz pomoć vlasnika poljoprivrednih gazdinstava i klanica. Do sada su se tri klanice obavezale da će stalno obezbeđivati hranu za supove, dok su drugi odlučili da povremeno pomažu.

“Cilj je da se inicijativa proširi i uključi nove poljoprivrednike i vlasnike klanica kako bi hrane za supove uvek bilo, a istovremeno i manje otpada koji zagađuje prirodu. Odštampane su i podeljene brošure o značaju zaštite beloglavog supa za Prijepolje, kao i način na koji poljoprivrednici i vlasnici klanica mogu da se uključe u zaštitu”, navodi jedna od pokretačica inicijative Dragana Terzić.

Osim obezbeđivanja hrane za životinje, ovi volonteri i ljubitelji prirode se trude i da hranilište održavaju čistim. 

“Redovno održavanje higijene hranilišta je veoma važno, a članovi udruženja ‘Jadovnik’  su uz pomoć volontera i ljubitelja prirode u Prijepolju, napravili akciju i zajedno očistili hranilište. Na kraju projekta, održan je sastanak udruženja, lokalnih poljoprivrednika i vlasnika klanica sa namerom da učvrste saradnju i da se dogovore oko nastavka stalnog obezbeđivanja hrane za supove”, ističe Terzićeva.

Realizacija aktivnosti u okviru inicijative u značajnoj meri je bila otežana zbog celokupne situacije izazvane pojavom virusa COVID – 19. Kako kažu, celokupna organizacija aktivnosti morala je biti sprovedena u skladu sa preporukama i merama koje su tada bile na snazi. 

“To je bio i slučaj sa završnim sastankom, koji je krajem februara održan u Prijepolju. Na sastanku su se okupili članovi udruženja, lokalnih poljoprivrednika i vlasnika klanica sa namerom da učvrste saradnju i da se dogovore oko nastavka stalnog obezbeđivanja hrane za supove”, kaže Terzićeva. 

Inače, ovo udruženje od samog osnivanja 2009. godine sve aktivnosti realizuje iz sopstvenih sredstava. 

“Iako naša organizacija brine o funkcionisanju hranilišta za beloglave supove ‘Kašan’ (dovoženje hrane, čišćenje hranilišta, ukljanjaje otpada sa hranilišta), nemamo kontinuiranu podršku za ove aktivnosti. Tako je da je jedan od glavnih ciljeva u budućnosti regulacija statusa hranilišta ‘Kašan’. U dosadašnjem radu pomogli su nam mnoge organizacije i institucije. U dosadašnjem radu, udruženje su podržali i pomogli: Telekom Srbije koji je finansirao ogrlicu
za prvu markiranu jedinku vučice u Srbiji, zatim firma Balkan eco team, SWG organizaija. Tu želimo dodati da udruženje ima odličnu saradnju sa upravljačem zaštićenog područja JP ‘SRBIJA ŠUME’ i lokalnom samoupravom Prijepolje. Ovde moramo pomenuti i profesora Ćirovića sa Biološkog fakulteta iz Beograda koji daje značajan doprinos u radu udruženja zajedno sa svojim timom”, ističe Terzićeva. 

Za ceo proces i dobijanje materijalne, ali i logističke podrške, konkurisali su preko sajta promeni.rs. Iz njihove perspektive, iskustvo sa apliciranjem projekta preko sajta promeni.rs je zaista odlično. Kako kaže Terzićeva, put za apliciranje projekta  preko ove platforme je umnogome olakšan i dodaje da je od velike koristi svima koji žele nešto da pokrenu kako bi stvorili pozitivnu promenu u svojoj sredini. 

“Nakon unošenja naše ideje na ovu platformu i dobijenog pozitivnog odgovora da je naša inicijativa podržana, krenuli smo u realizaiju svih projektnih aktivnosti. Mi smo kroz ovu inicijativu dobili materijalnu podršku, ali ovom prilikom moramo spomenuti i savetodavnu pomoć koju smo imali od tima ORCA organizacije tokom trajanja i realizacije inicijative ‘Zaštitimo beloglavog supa’. Zaista nam je veliko zadovoljstvo što smo imali priliku da ORCA podrži našu inicijativu kojom istovremeno štitimo ove prelepe i retke ptice i utičemo na rešavanje problema nesanitarnog odlaganja otpada životinjskog porekla u opštini Prijepolje”, kaže ona.

Podsetimo, početkom godine je, tokom trajanja inicijative, ovo udruženje, zajedno sa vlasnicima klanica i poljoprivrednicima, prikupilo više od 2,5 tona otpada životinjskog porekla, kojim se hrane beloglavi supovi.

“Dolovobook” – mladi iz Dolova snimili dokumentarac o svom mestu i životu pre društvenih mreža

Priču o tome kako je izgledao život pre društvenih mreža u Dolovu kod Pančeva, a kako on izgleda sada, mladi iz ovog mesta dokumentovali su kroz film “Dolovobook”. Dokumentarac o životu pre interneta iz ugla starijih meštana, biće premijerno prikazan u Beogradu 13. novembra od 15 časova u Muzeju Jugoslovenske kinoteke. Ideju da na ovaj način doprinesu umetnosti i kulturi pokrenula je incijativa “Pozdrav iz kraja”. 

Kao rezultat višemesečnih radionica o produkciji, montaži i snimanju, koje su pohađali osnovci i srednjoškolci iz Dolova, snimljen je hibridni dokumentarac “Dolovobook”. Mladi Dolovčani razgovarali su sa starijim sugrađanima o njihovoj mladosti, a film je zamišljen kao društvena dolovačka mreža.

“Oni su poredili komunikaciju pre toga, šta je nekada bio korzo, to je možda ono što je danas Tinder. (…) Imamo jednog majstora koji je prvi uspostavio razglasnu stanicu tj. zvučnike preko kojih je obaveštavao radnike oko njiva, ako se nekome izgubi ovca, on je bio jedna vrsta Tvitera danas. Imamo zanimljive priče iz bioskopa, slušali smo o ljubavnim pričama koje su tu nastajale, brakovi koji i dan danas postoje”, kaže jedna od pokretačica inicijative Marija Rodić. 

Film je rađen hibridno, miksom savremenih načina montaže i tradicionalnih intervjua. Mladi, koji su pohađali radionice, interesovali su se za različite žanrove i poslove – dok su neki snimali, neki su radili produkciju. Osim što su naučili i stekli nove veštine, rad na filmu podstakao je mlade da istražuju svoju zajednicu. 

“Radili smo sa mladima i tinejdžerima da kroz različite umetničke alate, u ovom slučaju film, da ih animiramo da istražuju svoju zajednicu, da se uključe u neke teme, da se kroz umetnost izraze, a u ovom konkretnom slučaju smo se fokusirali na nematerijalno kulturno nasleđe u Dolovu”, kaže Rodićeva.

Dom kulture u Dolovu ponovo okupio mlade

Sve radionice koje su mogle da se održe uživo bile su u Domu kulture u Dolovu, u nekadašnjoj bioskopskoj sali. Kada zbog celokupne situacije sa koronavirusom okupljanja nisu bila moguća imali su onlajn radionice. 

“Imali smo radionice o digitalnim medijima, pa je i bilo zanimljivo da se održi onlajn. Dolazili su nam mladi iz Pančeva, ali i iz sela u blizini. Zainteresovanost mladih je bila sve veća, pa ih je i vremenom bilo sve više”, kaže ona. 

Pripremanje za snimanje, kao i samo snimanje filma privuklo je pažnju svih meštana, pa su se osim mladih uključili i oni stariji.

“Ono što mi je naročito drago je što pored njih su se uključili i stariji sugrađani, da daju intervjue, da objašnjavaju kako su se igre igrale u njihovo vreme, daju rekvizite… Zaista nisam očekivala da će i direktor Doma kulture da se uključi koji je čak i snimio songove za film, odsvirao i otpevao. Tako da sada imamo i autorsku muziku za film”, navodi Rodićeva.

Tokom trajanja radionica je, dodaje, svima bilo lepo i prijatno, a i mnogo su naučili jedni od drugih – i mlađi od starijih i obrnuto. 

Inače, udruženje “Satibara” koje je pokrenulo inicijativu “Pozdrav iz kraja”, osnovalo je inkluzivni filmski klub “Moj krupni plan”, koji postoji od 2016. godine u Beogradu. Ideja im je da decentralizuju umetnost i kulturu. U početku su radili jednokratne filmske kampove od po nekoliko dana, a ove godine su uspeli da organizuju program od osam meseci u selu.

Uz podrške na sajtu promeni.rs uspeli su da u Dolovu organizuju višemesečne radionice i tako na svoj način decentralizaciju kulturu. Rodićeva ističe da bi jedan deo možda i mogli volonterski da odrade, ali pošto je inicijativa bila u Pančevu, morali su da apliciraju za sredstva preko ovog sajta. 

“Mnogo znači kada možete da napravite plan, a potom i isplanirate dalji tok rada jer samim tim možemo da uključimo više ljudi”, kaže Rodićeva. 

Inače, Satibara, od koje je nastala inicijativa “Pozdrav iz kraja” osnovana je sa ciljem da se udruženim snagama proizvode aktivistički sadržaji i afirmiše filmska i pozorišna kultura i sloboda. Vremenom su se najviše posvetili filmskoj umetnosti kao jezikom kojim se bore protiv diskiriminacije i kojim žele da doprinesemo zdravijoj i ravnopravnijoj zajednici. Satibara je član Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), a svoj najveći doprinos društvu pruža kroz MikroFAF festival, projekte za mlade i angažovana filmska ostvarenja. 

Dodatna nastava za đake škole “Laza Kostić” na onlajn platformi koju su osmislili roditelji i nastavnici

Učenici OŠ “Laza Kostić” iz Beograda, koji žele da propušteno gradivo nadoknade ili da bolje utvrde naučeno, moći će to da urade na internet platformi koju su zajedno osmislili njihovi roditelji i nastavnici. Sa njima, pored njihovih nastavnika, rade i studenti, kojima je ovo odlična prilika da primene znanje koje stiču na fakultetu. 

Đački život se, zbog pandemije virusa korona, sa prekidima skoro dve godine odvija onlajn. Kako bi pomogli đacima, da savladaju gradivo, ali i nastavnom osoblju i roditeljima, nastala je inicijativa “Pokreni znanje – pomozi mi da naučim” – onlajn hab za podršku učenicima. 

Za Filipa Bobisića, učenika odeljenja 8/1, ova inicijativa značila je mnogo, jer mu je pomogla da dobije bolje ocene na kraju polugodišta. 

“Dosta mi je pomogla i za neka znanja koja inače ne bih stekao, jer nisu po planu i nastavnici su dosta na dobar način uspeli da nam sve to predstave. Nije postojao nikakav strah da dobijemo lošu ocenu. Imali smo slobodu da pitamo najbizarnija pitanja i oni bi nam sve to objasnili”, kaže Bobisić.

Sa đacima su, osim njihovih nastavnika, radili i studenti. Apsolventkinji Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandri Stojanović ovaj praktičan rad, kaže, znači mnogo, jer zbog pandemije koronavirusa nisu mogli da imaju praksu na fakultetu. 

“Ja sam držala časove osnovcima, petacima najtačnije i shvatila sam zapravo kroz rad sa njima da li bih ja volela u budućnosti da se bavim ovim pozivom ili ne. Takođe, po prvi put sam ono što sam naučila na fakultetu uspela da prenesem deci”, kaže Stojanovićeva. 

Inicijativa, koju su pokrenuli nastavnici škole i udruženja roditelja i nastavnika “Partnerski za obrazovanje Beograd”, nastala je kako bi učenicima olakšala školske dane u pandemijskim uslovima, kaže pokretačica inicijative Ana Ivanović. Cilj je bio da deca savladaju gradivo i iz školske godine izađu puni znanja.

“Mi smo pokrili nekoliko predmeta. Aktivnosti koje su se dešavale u okviru tih predmeta su aktivnosti koje su bile u dogovoru sa nastavnicima-mentorima i studentima-volonterima koji su program realizovali. Oni su se sastajali u programima koji su obuhvatali i srpski jezik, matematiku, fiziku, nemački jezik, hemiju, engleski jezik, pa su radionice u okviru tih predmeta prosto bile planirane u odnosu na ono kako su se to dogovorili nastavnici-mentori i volonteri u sklopu onoga što je bilo najbitnije iz tog programa izvući”, kaže Ivanovićeva.

Podrška učenicima važna je tokom pandemije 

Živa reč i socijalizacija je ono što je učenicima najviše nedostajalo tokom onlajn nastave. Iako je nastava na internet platformama otvorila i brojne nove mogućnosti, nastavnici ove škole su primetili da je potrebno nadoknaditi deo gradiva. 

“Budući da smo primetile da je potrebno nadoknaditi možda deo gradiva, ova inicijativa je bila sjajna. Oni su nama zaista učili uslugu i pomogli da deca savladaju bolje gradivo pri zaključivanju ocena, da se osećaju slobodnije jer ih oni ne ocenjuju”, kaže nastavnica srpskog jezika osnovne škole “Laza Kostić” Danijela Milovanović.

Epidemiološka situacija je uslovila i izmene u gradivu, kao i brzina kojom se prolazilo kroz lekcije, što je na ovaj način nadoknađeno, objašnjava ona. Ovakvim načinom rada zadovoljni su i roditelji. 

“Pošto sam ja i član kluba roditelja i nastavnika, mislili smo da možda to neće imati odziva, da to možda roditeljima i deci neće biti zanimljivo, međutim, sve je to negde naša očekivanja prevazišlo. I deca, i roditelji i nastavnici mislim da su imali velike koristi od svega ovoga”, kaže ona.

Veće angažovanje učenika ali i nastavnika kroz ovaj program u dnevnike je donelo i bolje ocene.

“Nastavnici su rekli da neku decu nisu mogli da prepoznaju što je sjajno, studentima je to dosta značilo zato što su imali priliku da steknu iskustvo rada u školi”, ističe ona. 

Da bi Udruženje roditelja i nastavnika “Partnerski za obrazovanje” pokrenulo inicijativu, konkurisali su na promeni.rs i dobili, kako kažu, ne samo finansijsku podršku, već i izuzetno dobru logističku podršku organizacije ORCA.

“Oni su nam zaista pomogli ne samo da realizujemo kompletan program, već su nam savetodavno pomogli oko konkursa na koji smo bili pozvali odnosno na kom smo učestvoval”, dodaje ona.

Podsetimo, ovo udruženje kroz klubove roditelja i nastavnika predstavljaju grupe koje čine roditelji i nastavnici zainteresovani da se aktivnije uključe u kreiranje i realizaciju programa koji pružaju podršku za sve učesnike aktivne u obrazovnom procesu – učenike, roditelje i nastavnike.