Na “Dorćol park festu” počelo prikupljanje potpisa za izgradnju parka

Mesto za igru, trčanje, pevanje, za radionice i male pozorišne predstave – ovako Dorćolci vide budući park u svom naselju. Sve ove ideje i predloge koje su dale komšije iz kraja predstavljene su na “Dorćol park festu”. U toku je i prikupljanje potpisa za izgradnju parka koji je na ovom mestu planiran još pre 20 godina, ali nikada nije izgrađen.

Udruženje “Komšije sa Dorćola” je zajedno sa “Ekonautom” preduzelo prve korake kako bi deo Dorćola, u blizini Sportske gimnazije, dobio komšijski park. Na “Dorćol park festu” su u okviru radionice “Kakav park želimo” pitali građane kako vide uređenje zelenog prostora na uglu Mihizove i Herceg Stjepana u Beogradu. Kako bi to zaista bilo mesto za sve generacije svoje predloge davali su i najmlađi na radionicama, kaže Srđan Cvetić iz ovog udruženja.

“Videćemo šta su deca zamislila kako treba da izgleda parkić, dobiće nagrade svi koji su napravili najbolje ideje, odnosno koji su bili najbolji. Suštinski, jako smo zadovoljni, jer je veći odziv nego što smo očekivali”, navodi Cvetić.

Tokom ovog jednodnevnog festivala promovisana je zaštita životne sredine, a na radionicama su deca u posebno osmišljenim žardinjerama pravila takozvanu urbanu baštu. Sa mališanima je na radionicama bila Sabina Kerić, iz udruženja Ekonaut. 

“Dogovorili smo se sa udruženjem da radimo na zagovaranju parka koji želimo da ovde bude. Organizovali smo radionicu koja treba da simulira proces kada se prave parkovi uz učešće građana. Kod nas ti procesi još uvek nisu utvrđeni, praktično, ne postoje, a zapravo bi trebalo da budu vrlo važan alat kada se donese odluke kako će se neki prostor koristiti, ko su njegovi korisnici i da, zapravo, to budu ljudi koji taj prostor koriste ili ka njemu gravitiraju. Pružili smo mogućnost da kažu svoje mišljenje, da kažu šta treba tu da bude – da li treba da se sedi, da li treba da bude mesta za sadnju”, ističe Kerićeva. 

Zelenilo i biljke doprinose i borbi protiv klimatskih promena, jer je, kako kaže, potrebno više otvorenih površina i otvorene zemlje. 

“Imamo malo sušu, pa malo poplave, i to treba uzeti u obzir kada se projektuju prostori. Jako malo faktora utiče na uređenje prostora i to su zapravo neki sebični interesi lokalnih investitora ili ljudi koje zanima samo da naprave neki profit, da obrnu neki novac kroz preskupe stanove koje više ni ne znamo ko plaća ni na koji način”, kaže Kerićeva. 

Dorćolci čekaju park skoro 20 godina

Plan za ovaj prostor rađen je 2004. godine. Ideja je bila da se parkom od 1000 kvadrata ozeleni Stari grad koji inače ima malo zelenila. Međutim, realizacija ovog plana nadležnima do sada nije bila prioritet. 

“Postojala je i inicijativa da se, umesto parka, izgradi 2.000 kvadrata stambenog prostora. Stanovnici su se tada pobunili, stavili svoje primedbe i komisija je 2013. godine usvojila iste te primedbe i ostavila ovde park. Tako da je i dalje po važećem planu ovde park, sada samo čekamo kada će se steći uslovi da se realizuje. Ova inicijativa je zaista nešto lepo, i ja sam došla da to podržim”, kaže urbanistkinja Zorica Alavantić.

Glavni problem kod izgradnje parka su imovinsko-pravni odnosi, tačnije nekoliko parcela različitih vlasnika i oronuli objekti navode iz ovog udruženja. Kako kažu taj problem može da reši jedino Grad Beograd, a potom bi udruženje moglo da napravi park. 

“Kada budemo sakupili dovoljno potpisa koji su na nivou Starog grada pokrenućemo građansku inicijativu. Predložićemo gradskom pravobraniocu da pokrene postupak po predlogu za eksproprijaciju. U tom postupku, gradski pravobranilac bi trebao da konstatuje da postoji javni interes da ovde postoji park i da predloži da grad reši te imovinske odnose na ovoj parceli, formira sve što je potrebno i da obešteti te ljude koji se nalaze trenutno ovde, koji su se javili i koji su zainteresovani”, objašnjava Srđan Cvetić.

Inače, udruženje “Komšije sa Droćola” se više od dve godine protivi projektima koji, kako kažu, nisu po meri građana, koji su suprotni od urbanističkih planova i propisa. Zalažu se za održivi razvoj i zdraviju životnu sredinu. Cilj im je da se što veći broj građana uključi i učestvuje u javnim raspravama, jer je to, smatraju, najbolji način da dođu do rešenja koja su u javnom interesu. 

 

“Humanko” – novi kutak za najugroženije građane u Novom Sadu

Kako bi pomogli najugroženijim Novosađanima, udruženje građana “Patrija” pokrenulo je inicijativu “Humanko”. Reč je o kutku koji će se, za početak, nalaziti u Omladinskom centru “CK 13” u kome će oni kojima je to potrebno moći da nađu sve neophodne stvari za život – od proizvoda za ličnu higijenu do predmeta za hobije. Na prvoj akciji koja se održala u Novom Sadu, pored garderobe prikupljala se i plastika, čijom će reciklažom biti prikupljena sredstva za opremanje “Humanka”.  

Udruženje “Patrija” radi sa socijalno ugroženim građanima. Kroz svoj rad primetili su da im nisu ugrožene samo osnovne potrebe, već im često nedostaju i hobiji kojima bi kreativno koristili svoje slobodno vreme. Zato su rešili da pokrenu inicijativu “Humanko”, kaže jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešin.

“Hteli smo da imamo neki kutak koji će funkcionisati kao automat, gde će oni koji su ugroženi moći da uzmu ono što im treba, ali i da na istom mestu mogu da se informišu o tome gde mogu da dobiju dodatnu pomoć i podršku koja je njima potrebna. Tako smo i zamislili Humanka, gde će ljudi moći sa žetonima da dolaze i da koriste kutak. Zašto žetoni? Zato što želimo da dođemo u komunikaciju sa njima, da nam se obrate, jer mi prilikom davanja žetona obavljamo intervju sa njima, saznajemo više o njima, njihovim problemima i šta im je još potrebno”, kaže Nešin. 

Prema njenim rečima, zasad je plan da Humanko bude u Omladinskom centru “CK13” u Novom Sadu. 

“Tamo je jedna korisnička grupa koja najčešće dolazi kod nas, imamo jako lepu saradnju. Biće u njihovom dvorištu. Nadamo se da će Grad prepoznati naš rad i značaj Humanka i kada se razvije ceo ovaj projekat, da će on biti na vidljivijem mestu i biti ujedno dostupniji svima”, kaže ona. 

Grupa ljudi koju Humanko targetira je ona koja se bori sa siromaštvom i koja ima višestruko ugrožene potrebe. 

“Polazimo od osnova i krećemo se ka nekim višim lestvicama, tako da je ‘Humanko’ prvi korak ka tome da osoba razvija neke svoje potencijale i neke svoje mogućnosti”, dodaje ona. 

Članovi udruženja obučavali su volontere kako da organizuju akcije, kako mogu da prikupe novac za Humanka, ali i kako da razvijaju ovu inicijativu.

“Pitali smo naše korisnike šta im je potrebno, ali smo i obavili razgovore sa ljudima koji bi potencijalno koristili Humanka. Razmišljali smo kako možemo da radimo na zadovoljenju egzistencijalnih potreba, ali i tih drugih potreba i pružanja podrške kao što je savetovanje u vezi sa socijalnim pitanjima i psihološka potreba, kako bi se ljudi bolje osećali. Gledali smo kako bismo mogli sa drugim ljudima u zajednici, organizacijama i insitucijama da ostavarimo neku saradnju, pa smo tako slali informacije”, rekla je ona. 

Ideja je da, kada se Humanko izgradi, ljudi u skladu sa svojim željema i mogućnostima nastave da ovaj kutak opremaju donacijama.

“Naši volonteri će moći da raspoređuju tu doniranu hranu, sredstva za ličnu higijenu ili predmete za hobi. Nadamo se da ćemo uspeti sa nekim većim prodavnicama i marketima, gde će ljudi pri izlasku iz prodavnice moći da doniraju nešto sitno, ako žele”.

U narednom periodu planiraju još dve akcije koje će, nadaju se, biti održane na prometnijim mestima u Novom Sadu gde će ljudi moći da donesu plastiku, ali i doniraju novac ukoliko žele da pomognu rad Humanka.

“Postoje inicijalno ljudi koji su zainteresovani za to i u narednom periodu nas očekuju razgovori sa njima. Ukoliko budemo shvatili da nam to neće biti dovoljno, onda ćemo razmišljati o pokretanju onlajn kraudfanding kampanje”, kaže ona.

Od konkurisanja na sajtu promeni.rs dobili su, kažu, mnogo – pre svega mentorsku podršku koja im je mnogo značila u daljem procesu rada. 

“Dobili smo podršku dok smo pisali projekat, mnogo toga smo i menjali, i to je učinilo da naš projekat bude bolji. Konstantno smo mogli da se obraćamo mentorima ukoliko nam je nešto potrebno. Osećamo da imamo veliku podršku i jako smo zadovoljni zbog toga”, ističe ona. 

Inače, udruženje građana “Patrija” je osnovano 2013. godine sa osnovnim ciljem da osnaži marginalizovane grupe, korisnike psihijatrijskih usluga, i podrži proces deinstitucionalizacije. Od 2019. godine u okviru udruženja sprovode se dve velike aktivnosti: Klub Kompas u kojem se obezbeđuje psihosocijalna podrška kroz radionice i neformalna okupljanja i Liceulice u saradnji sa istoimenom fondacijom iz Beograda koja obuhvata aspekt ekonomske podrške uz mogućnost zaposlenja i prodaje uličnog magazina na teritoriji Novog Sada.

Udruženje “Sociativa” kroz razgovor sa građanima želi da unapredi sistem socijalne zaštite

Kako bi čuli iskustva u vezi sa socijalnim pitanjima, socijalnom zaštitom, ali i drugim problemima sa kojima se građanke i građani suočavaju, udruženje “Sociativa” organizovalo je ulične akcije u Beogradu i okolini. Za sva pitanja, primedbe i predloge građana snimiće video odgovore i napraviti brošuru koje će potom proslediti nadležnim institucijama, a sve u cilju unapređenja sistema socijalne zaštite. 

Građani Zemun polja imali su priliku da svoje dileme i sugestije vezane za socijalnu zaštitu podele sa udruženjem “Sociativa” i njihovom partnerskom organizacijom “Daj mi ruku”, u okviru ulične akcije “Pomagači i građani na istoj strani – da nas institucije bolje čuju”.

“Želeli smo da čujemo građane kakvo iskustvo imaju sa institucijama sistema socijalne zaštite, sa ostvarivanjem određenih usluga i prava, ali i da čujemo predloge građanki i građana kako bi se isti sistem unapredio”, dodaje Gordana Marčetić-Radunović, jedna od pokretačica inicijative.

Ona objašnjava da udruženje “Sociativa” čine socijalne radnice, ali i buduće socijalne radnice – studentkinje socijalnog rada. Za Biljanu Petrović, studentkinju socijalnog rada, ovakva akcija značila je mnogo, jer se kako kaže, direktno susrela sa građanima na ulici.

“Smatram da se posao socijalnog radnika ne svodi na administrativni rad u kancelariji. Projekat mi je omogućio da kroz ulične akcije budem u kontaktu sa građanima”, kaže ona.

Ideja je i bila da građanke i građani za njih čuju i razgovaraju o problemima van kancelarija. 

“Zbog toga smo hteli da izađemo, da razgovaramo, da razjašnjavamo različite dileme, da li oni imaju sve informacije koje su im značajne za ostvarivanje određenih prava – da li je to pravo na socijalnu zaštitu odnosno na socijalnu pomoć, jednokratnu novčanu pomoć, smeštaj u domove za stare, hraniteljstvo, usvojenje i druge neke usluge”, ističe Marčetić-Radunović.

Pored razgovora, oni u isto vreme ispituju njihove stavove i predloge kroz popunjavanje upitnika.

“Ako žele da postave pitanje institucijama ili da nešto predlože, postoji mogućnost da to urade putem ceduljica. Putem flajera koje delimo d

anas oni će moći da dođu do informacija gde se nalazimo, ali i do svojih odgovora”, dodaje ona.

Najčešće se građani interesuju za finansijsku odnosno novčano-socijalnu pomoć, kaže ona.

“Uglavnom su pitanja kako da je ostvare, kako je moguće povećati, kako ostvariti prava na stan… Tu se oseća potreba za finansijskom podrškom. Do

sta smo imali pitanja za nasilje u porodici, kao i pitanja za procedure oko hraniteljstva. Konkretno, pošto je dosta bila negativna strana u medijima o socijalnim radnicima poslednjih nekoliko godina, građani su zainteresovani zbog čega se deca izdvajaju iz porodice, koje su procedure za smeštaj u hraniteljsku porodicu, tako da nam je to bio fokus razjašnjavanja tih prava i koje su situacije u kojima se oduzima dete iz porodice”, kaže Marčetić-Radunović.

Nakon uličnih akcija, pregledaće pitanja i kontaktiraće ustanove, koleginice i kolege, koje rade u različitim ustanovama.

“U saradnji sa njima uradićemo pet video-klipova koji će predstavljati odgovore na pitanja. Paralelno ćemo raditi i na brošuri o pravima i uslugama iz sistema socijalne zaštite na osnovu postavljenih pitanja građanki i građana.”

Do uličnih akcija, ali i drugih aktivnosti, ne bi došlo da nisu konkurisali preko platforme promeni.rs i dobili materijalnu, ali i savetodavnu i logističku pomoć. 

“Nama je CRTA kao partnerska organizacija. Ceo proces je bio saradnički i značila nam je mentorska podrška za neke od zagovaračkih aktivnosti, kako konceptirati upitnike, gde se fokusirati, planove za dalje, komunikaciju sa ustanovama i sa donosiocima odluka, ali i u vidu unapređenja kapaciteta naše organizacije”, ističe ona. 

U narednom periodu sledi analiza podataka i pisanje preporuka koja će im služiti za javno zagovaranje u centrima za socijalni rad i nekim višim ustanovama.Inače, udruženje “Socitiva” je osnovano u novembru 2007. godine u Beogradu. Vizija udruženja je, kažu, društvo jednakih mogućnosti za slobodno, svesno, aktivno i kreativno izražavanje i delovanje, uz slobodan pristup svim društvenim uslugama za sve svoje građane i građanke bez obzira na kulturne, socijalne, političke, verske i druge razlike.

Ja volim Topli Do: Izložbom Život staroplaninskog čoveka otvorili Festival slobodnih reka i planina

Izložba „Život staroplaninskog čoveka“ otvorila je drugi po redu Festival slobodnih reka i planina u Toplom Dolu. Na izložbi je prikazana uzbudljiva i dinamična istorija ovog malog mesta koje vekovima opstaje spram svih izazova, mesta koje krase slobodne reke, planine i ljudi.

Kako kaže jedan od pokretača inicijative Srđan Cvetković, ova izložba nam kroz fotografiju, film i predmete oslikava istoriju Toplog Dola i toplodolskog duha.

“Izložba Život staroplaninskog čoveka u Toplom Dolu prikazuje jedan stopedesetogodišnji razvoj Toplog Dola. Kroz ove slike možete videti uspone i pad Toplog Dola, i ponovno dizanje iz pepela, idući u krug. Vidite po samim slikama koliko je bujao život, koliko je to bilo tesno, i ove ulice su bile tesne – od 1400 stanovnika selo je spalo danas na manje od 30, ali opet na kraju je zadnja tabla koja obećava, ona je puna sukoba, ali je puna i energije”, navodi Cvetković.

Nakon borbe sa investitorima oko izgradnje mini hidroelektrana, Topli Do je ostao u žiži pažnje i postao pravo turističko mesto u koje dolazi sve više ljudi, objašnjava Cvetković

“Na neki način zadnje dve godine se ponovo oseća život što nas čini radosnim i daje nam neki energiju da istrajemo u tome.” 

Energija koja se javila u želji da zaštite reke i planine motivisala ih da je nastave dalje sa aktivnostima kako bi stvorili novo toplodolstvo i oživeli vrednosti koje čuva ovo mesto.

“Mi smo se okupili kao grupa građana koji su ili poreklom iz Toplog Dola ili su sami Toplodolci ili su ljudi koji vole Topli Do iz Srbije, pa i cele Evrope. Okupili smo se najpre oko projekta da odbranimo Staru planinu odnosno reke Stare planine od nasrtaja investitora. To je bila priča koja je trajala godinu-dve dana i uspešno je završena, jednim da kažem okršajem, pravim okršajem ovde na nesreću pošto su investitori hteli po svaku cenu da uzmu vodu iz naših reka i nakon toga se postavilo pitanje šta dalje jer čovek ne određuje toliko ono protiv čega jeste koliko ono šta zapravo želi, jer nije dovoljno da sada te reke teku, nego da mi udahnemo pokraj tih reka nekakav novi život i to je zapravo cilj i misija našeg udruženja.“

U planu im je da trenutnu postavku izložbe dodatno prošire i premeste u “Muzej života staroplaninskog čoveka”, na kom trenutno rade. Ovaj Muzej bi trebalo da bude mesto na kom će postioci moći da se upoznaju sa kulturom i istorijom ovog kraja, ali i prostor za okupljanje i razmenu ideja, edukaciju i prezentovanje lokalnih proizvoda i usluga. 

Za podršku u realizaciji izložbe konkursali su preko platforme promeni.rs i dobili savetodavnu i materijalnu pomoć od strane Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD). 

“Mi ne možemo da vratimo ljude sasvim na selo da se bave ekstenzivnim stočarstvom, ali možemo neke druge stvari, i otuda ovi projekti koje radimo i sa mnogim fondacijama kao što je fondacija Trag i Nacionalna koalicija za decentralizaciju, koja nam je omoguća ovu izložbu, i drugi neki fondovi i dobri ljudi koji prilažu svoje vreme i novac da bi mi uspeli u našoj nameri. Dakle, novo toplodolstvo treba da bude sastavljeno od ljudi koji prepoznaju prirodu, koji uživaju u njoj, koji vole lepe stvari, vole umetnost, i da od ovog mesta napravimo jedan brend”, objašnjava on.

Čitava ideja nadovezuje se na “Festival slobodnih reka i planina”, koji je ove godine organizovan drugi put, i nastao je sa idejom da objedini različite vrste umetnosti i nauke, kao i da okupi ljude kroz druženje na različitim aktivnostima.

“Pored izložbe to je jedan miks, jedna kombinacija i umetnosti, i muzike, i fotografije, i kratkog video materijala. Ljudi idu po planinama slikaju, montiraju, u zadnje vreme te moderne tehnologije su svima pristupačne, i onda je to naša želja da se to prikaže, da formalno bude neko takmičenje ali u suštini tu je najbitnije druženje, imaćemo goste muzičare i Snežanu Jandrlić i Dejana Najdanovića Najdu, imamo još neke druge naše umetnike kao što je Peda Tošić, harmonikaš i Dušan Antić, gajdaš. Imaćemo predavanja, pored umetnosti, pored planinarenja, sporta, druženja, festival ima i taj edukativni značaj.”

Ideja da od Toplog Dola stvore novo moderno mesto sa tradicionalnim duhom i stočarskim zaleđem, koje će okupljati ljude koji žele da ulože vreme i trud u očuvanje nasleđa i uživaju u prirodi. 

“Naši preci su digli Topli Do iz pepela, bilo im je lakše imali su ljude, imali su mnogo dece, natalitet je bio veći, i doline su bile prenapučene, bile su žive, i prepune ljudi”, objašnjava Cvetković i dodaje “Nama je teže sa jedne strane, a sa druge strane nam je lakše jer imamo mogućnosti da dobijemo medijsku podršku, neke fondove da otvorimo, i tako dalje, ali to nije dovoljno da bi se obnovilo jedno mesto, moraš da imaš ljude, da stvorimo to neko novo, kako ga ja nazivam, toplodolstvo.”

Pozivaju sve ljude dobre volje i donatore da ih podrže. 

“Radimo nekoliko projekata, jedan od njih je projekat fondacije Trag da se Toplodolski vodopadi obezbede i markiraju, pošto mnogi i ne znaju za njih. Drugi projekat jeste ovaj projekat Muzeja koji smo započeli sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, i zapravo ovo izložba je uvod u Muzej života staroplaninskog čoveka. Počeli smo uređenje fasada, uradili smo 10ak fasada, obnovili smo crkvu, to je akcija „Celo selo kreči belo“. Imamo još neke radne akcije gde pošumljavamo, uređujemo trg i tako dalje, to je sve uglavnom na dobrovoljoj bazi.” 

Inače, udruženje “Ja volim Topli Do” se zalaže za zaštitu prirode, razvoj turizma i negovanje tradicije u Toplom Dolu kroz akcije pošumljavanja i čišćenja reka, kao i organizovanje edukativnih, umetničkih i sportskih manifestacija pod sloganom “Slobodni ljudi – Slobodne reke – Slobodne planine”,  sa idejom promocije vrednosti slobode i tolerancije i zdravog života.

Romani Asvin: Kroz mentorsku podršku do upisa na fakultet

Kako bi poboljšali obrazovni položaj Romkinja i Roma, udruženje “Romani Asvin” pokrenulo je program mentorske podrške “Podeli znanje, budi mentor”. Programom žele da obuhvate što veći broj fakulteta u Srbiji kako bi pomogli svojim vršnjacima prilikom upisa na fakultet. 

Kako kaže jedna od inicijatorki Alma Kajtazi, prgram je namenjen pre svega onima koji upisuju fakulet, ali i studentima prve i druge godine fakulteta.  

“Taj program smo pokrenuli zato što smo se i mi sami, odnosno članovi našeg udruženja našli u toj situaciji da nismo mali pomoć od nekog drugog da vidimo šta je to nama prioritet, na šta treba da obratimo pažnju prilikom učenja, zašto su nam bitne afirmativne mere, kako one mogu da nam pomognu. Tu smo prepoznali da je veoma bitno motivisati i uključiti mlade Romkinje i Rome da se prijave za ovaj program, odnosno studente treće i četvrtee godine na fakultetu, pa i one koji su završili fakultet, da  podele svoja iskustva sa upisa na fakultet”, kaže Kajtazi. 

Pokrenuli su konkurs i uspeli da dođu do broja od 10 mentora i pokriju 10 fakulteta u Republici Srbiji.

“Mi imamo ukupno 10 mentora, koji imaju veoma dobre kvalifikiacije, imamo čak i bivše prodekane za nastavu. Takođe, većina mentora već ima studente, poznaju svoju ciljnu grupu na prvoj i drugoj godini fakulteta, pa i studente koji tek upisuju fakultete, tako da će verovatno imati komunikaciju sa njima i njima zapravo biti mentori”, dodaje ona. 

U prethodnih godinu dana imali su veliku kampanju “Heroji naše zajednice” gde su predstavili mlade ljude koji su akademski obrazovani, koji su prema njenim rečima, tvrdili  da je njima bio trnovit put na putu do uspeha.

“Pored toga organizovali smo tri karavana informisanosti koji su bili održani onlajn zbog epidemiološke situacije. U narednom periodu planiramo još tri karavana u Kruševcu, Nišu i Aleksincu, gde zapravo želimo da pozovemo mlade da ih informišemo o afirmativnim merama, o fakultetu koji mogu da upišu, o formalnom i neformalnom obrazovanju isto vreme”, ističe Kajtazi.

Kroz svoje udruženje žele da motivišu i uključe mlade Romkinje i Rome i informišu ih o značaju neformalnog i neformalnog obrazovanja.

“Kreirali smo i veb stranicu Romani Asvin na kojoj se nalazi i deo koji se naziva Edu Info Roma, i na toj stranici možete naći bukvalno sve što se tiče formalnog i neformalnog obrazovanja, sve informacije koje se tiču razmene studenata, koje se tiču neformalnog obrazovanja. Tu su razne obuke, seminari, radionice kojima možete da prisustvujete. Pored toga, mi smo sami organizovali radionice koje se tiču pisanja CV-a. Imali smo dve onlajn tribine pod nazivom ‘Romkinje pokreću svet’. Pored toga navela bih radionicu ‘Preuzmi inicijativu za svoju budućnost’ gde smo imali 40 mladih Romkinja i Roma iz cele Srbije. Na toj radionici su čak bili i profesori sa drugih fakulteta da promovišu svoje fakultete kako bi pozvali mlade da  se i oni sami uključuju u sam sistem rada i da upišu njihove fakultete”, kaže ona.

Iz udruženja navode da su dobili veliku pomoć od Nacionalne koalicije za decentralizaciju za sve što su do sada uradili. 

“Uvek smo mogli da ih pitamo za sve što nam je  tom trenutku bilo nephodno. Mi smo prvenstveno osnovani kao neformalana grupa, te nismo imali dovoljno znanja i iskustva u radu, tako da nam je njihova podrška mentorstva bila od velike podrške i hvala im na tome. Pored toga donatori kao što EU za tebe i USAID su od velikog značaja jer smo zahvaljući njima uspeli da dođemo do ostvarenja našeg cilja, a to je otvaranje stranice Edu Info Roma odnosno informisanosti mladih, jer sada postoje informacije za sve njih na jednom mestu”, ističe Kajtazi. 

Neformalna grupa “Romani Asvin” nastala je pre godinu dana. Nakon velikog broja aktivnosti sa mladima, pre mesec dana formirali su svoje udruženje i najavili predstojeće karavane informisanosti. Prvi će biti 10. avgusta u Leskovcu u Domu kulture Roma, drugi  16. avgusta u Nišu, a treći u narednom periodu u Aleksincu.

Studija Slučaja: Odbranimo Teslu – Pančevci koji su pokazali kako se brani grad

Da je kojim slučajem Biljana Kerić odlučila da zbog jednog urbanističkog plana koji je slučajno videla samo ostavi “ljutiti komentar” na društvenim mrežama i nastavi dalje, verovatno najzelenije pančevačko naselje Tesla to danas više ne bi bilo.

„Bila je to puka sreća. Ja sam prepoznala svoju zgradu, nakon čega sam konsultovala kolegu urbanistu, da vidim da li sam sve dobro shvatila. Pitala sam i pejzažnog arhitektu da li sam dobro razumela plan za seču platana, a kad sam dobila potvrdu da jesam, objavila sam informaciju o tome na grupi ’Odbranimo Pančevo’. Pozvali smo ljude da dođu na prezentaciju oba plana i tako je krenula ova priča“.

Priča inicijative “Odbranimo “Teslu” koja je okupila psihologe, arhitekte, programere, vozače, nastavnike, frilensere, zanatlije, trgovce…, jednom rečju komšiluk, traje već gotovo godinu dana i opisana je u istoimenoj studiji – svojevrsnom priručniku za uspešan građanski aktivizam.

Teslaši, kako sebe nazivaju, pokazali su da se i dalje možemo pouzdati u svoje komšije, da još postoji volonterski duh i da je samo potreban neko da pokrene stvari.

„Mi učimo sve vreme, vučemo eksperte za rukave, raspitujemo se kako da sačuvamo drveće, kako da ga negujemo, kako se orezuju grane… To je način kako shvatamo, razumemo i reagujemo na ovu situaciju. Naša strategija nije ‘buka i drama’, već prikupljanje informacija i savetovanje s ekspertima“, kaže Dragana Malidžan Vinkić.

Šta su sve uspeli da urade za manje od godinu dana, uz minimalne finansijske resurse i jer su odlučili da deo svog slobodnog vremena posvete ovoj borbi?

Podstakli su građane da pošalju više od 2.000 primedbi na plan za Teslu, koji je potom vraćen na doradu. Pokrenuli su četiri pravna procesa, organizovali su akcije čišćenja naselja, obezbeđeni su merači kvaliteta vazduha (ne samo za Teslu, već i za naselja Misu i Kotež 2). Peticiju „Stop betoniranju naselja Tesla u Pančevu – za zelenu Teslu!“ potpisalo je više od 5.000 građana.

I nisu ostali samo na svom naselju, već se bore i za celo Pančevo. Uspeli su da izdejstvuju da Ministarstvo za zaštitu životne sredine poništi rešenje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine te će firma „Promist“ morati da uradi Studiju uticaja na životnu sredinu projekta za skladištenje veštačkog đubriva.

Sada u ovom zelenom pančevačkom naselju sve deluje mirno, ali ako dođete u njega, dočekaće vas plakati „BORBA SE NASTAVLJA! Odbranimo Teslu od investitorskog urbanizma! Sprečimo betoniranje zelenih površina i dečijih igrališta!“

Čeka se novi plan detaljne regulacije i Teslaši su na oprezu.

„Mnogo Teslaša je baš ljuto i kivno. U Teslu su nam dirnuli i može svašta da bude ako ovi ne popuste, jer znamo da Teslaši neće popustiti“, tvrdi jedan od članova inicijative i Teslaš Dobrivoje Milosavljević.

Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE

Zeleni zid predao potpise za prvi Durlanski parkić

Predstavnici neformalne grupe Zeleni zid predali su danas peticiju sa potpisima komšija i sugrađana, koji su tokom maja meseca potpisivali i podržali inicijativu za prvi Durlanski parkić.

Inicijativa za uređenje međublokovskog zelenog prostora izazvala je interesovanje građana, a iz Zelenog zida kažu da je odaziv komšija i i sugrađana za potpisivanje peticije bio sjajan, kako uživo tako i onlajn.

“Danas smo predali 1228 potpisa predsednici opštine Pantelej Nataši Stanković. Sada idemo u predsedništvo grada Niša gde ćemo predati peticiju gradonačelnici grada Niša Dragani Sotirovski i glavnoj gradskoj urbanistikinji Tanji Obradović, a odmah zatim idemo do JKP ‘Mediane’ gde ćemo direktоru Dragoslavu Pavloviću predati takođe peticiju”, kaže Marija Peternel iz “Zelenog zida”.

U blizini ovog zelenog prostora nalazе se vrtić i osnovna škola, ali ne postoji nijedan park, zbog čega žele da ga urede i učine okruženje lepšim i zdravijim. Očekuju podršku nadležnih i nadaju se da će se uspešna saradnja nastaviti. 

“Želimo da svi koji su donosioci odluka budu upoznati sa našim zahtevom i inicijativom da Durlan najzad dobije svoj prvi parkić i da ta jedna parcela – međublokovska zelena površina, javna, dobije status javnog gradskog parka.”

Cilj inicijative je i da edukuje i osvesti komšije i sugrađane da su građanske inicijative moguće i da je moguće napraviti komunikaciju sa nadležnima iako su građani prestali da veruju, objašnjavaju iz Zelenog zida.

“Očekujemo da nadležni podrže našu inicijativu, inicijativu komšija i sugrađana. Imali smo već dva sastanka, jedan sa predsednicom opštine Pantelej, drugi sa glavnom gradskom urbanistkinjom Tanjom Obradović i njihove reakcije su zaista pozitivne, one su u načelu podržale našu inicijativu.”

Kako bi realizovao svoju ideju, “Zeleni zid” je za podršku konkurisao preko platforme promeni.rs, gde su pored finansijske, dobili i značajnu savetodavnu i logističku pomoć.

“U inicijativi za prvi Durlanski parkić imali smo podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju kroz program Tvoje mesto u Srbiji koji su nam pomogli, imali pravnu podršku, logističku i podržali su štampanje promo materijala. Hvala im što  pokazuju da građanske inicijative uspevaju i svedoci smo da na teritoriji čitave države skoro svakog dana imamo novu inicijativu, ljudi se bore za svoj životni prostor u svakom bloku i na svakom mestu.”

Peternel ističe kako su tokom realizacije aktivnosti imali i podršku ekoloških aktivista iz organizacija “EKO gorila Niš” i “Zeleni ključ”. 

“Imali smo akciju čišćenja gde smo čisitli sve ove zelene površine međublokovske. Oni su bili uključeni sve vreme u sve naše akcije, prikupljanje potpisa,i samim tim smo i na taj način kroz razgovore i komunikaciju sa komšijama i sugrađanima pokušali da podignemo njihovu svest o značaju ekoloških problema.” 

Iako ponosni na dosadašnji uspeh, iz Zelenog zida su svesni da je potrebno nastaviti sa aktivnostima kako bi zaista dobili svoju zelenu oazu.

“Sada predstoji onaj teži deo a to je realizacija naših zahteva i ideja je da u to uključimo i studente Fakulteta arhitekture u Nišu da oni naprave neko idejno rešenje za našu međublokovsku parkovsku zelenu površinu, mi se nadamo da ćemo sledeće godine imati jednu izložbu, a potom i realizaciju parka.” 

Oni se nadaju da će im JKP Mediana i Sektor zelenila pomoći oko brige o parkiću, kako bi on ostao mesto okupljanja komšija.

AMIK: Plesom do očuvanja životne sredine

Da se i plesom može doprineti očuvanju životne sredine pokušaće da u narednim mesecima pokaže Asocijacija modernih igrača i koreografa (AMIK). Putem flešmobova oni žele da skrenu pažnju građanima i ukažu na značaj ekologije.AMIK će jednom mesečno imati plesne performanse, ali i debate sa građanima, posle kojih će čistiti određene lokacije u Beogradu. 

Kako kaže jedna od pokretačica inicijative Marina Maksimović, ova akcija nastala je kao inicijativa AMIK-a, ali uz pomoć drugih organizacija, kao što je “Za naš kej”.

“Mi smo došli na ideju da putem flešmobova, plesno umetničkim putem, sprovedemo akciju, izvedemo flešmobove i skrenemo pažnju našim građanima koliko je bitno da čuvamo našu životnu sredinu”, kaže Maksimovićeva.

Miks je urađen tako da ima podlogu, kao što je monolog, da ljudi koji prolaze šetalištem mogu da čuju poruku koju ovi aktivisti žele da prenesu, ako na prvi pogled ne shvate o ćemu se radi. 

“Posle svake akcije organizovano je čišćenje keja, to će se sad desiti posle ovih performansa kad će deca i učesnici moći da zajendičkim snagama čiste kako bi on bio lepši ubuduće”. 

 

Plesom i debatama do informisanja o ekološkim problemima u Srbiji

Predviđeno je da ovi performansi traju pet meseci, a održavaće se jednom mesečno, na različitim lokacijama i sa različitom tematikom.

“Na primer, ovo je sad posvećeno nemogućnosti da vidimo reku od splavova koji se nalaze iza nas. Protiv smo i zagađenja vode, imamo performans koji je vezan za buku koja se čuje, a neki od narednih će biti posvećeni životinjama, recimo pticama kojih ima manje nego pre. Onda imamo pored toga i nedostatak zelenih površina i želimo na ovaj naš način da utičemo na sve oblasti u okviru ekologije”.

Potpunu podršku za sve što rade dobili su od Fondacije Jelene Šantić, Grupe 484 i Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Evropske Unije i USAID-a. 

“Ovom prilikom se zahvaljujemo zato što su podržali našu ideju i učinili da ovo sprovedemo u delo. Dobili smo savetodavnu i logističku podršku, ne samo materijalnu”.

Sem performansa, u narednom periodu održaće i  radionice, koje će direktno raditi sa građanima koji su zainteresovani da učestvuju u performansima.

Jedna od učesnica u plesnom performansu Marina Gojin kaže da je ovo značajno i bitno kako bi se podstakli mladi da obrate pažnju na ekologiju. 

“Treba da očuvamo našu sredinu, jer ako mi to ne uradimo – ko će? Sve treba da krene od nas mladih”, kaže Gojin.

 

 

Studija slučaja: Presek napada na aktiviste i organizacije civilnog društva

O okruženju u kom deluju aktivisti i organizacije civilnog društva u Srbiji, na primerima napada na fantomskim portalima, slučaja “Spisak” i napada na Milana Vujića , pročitajte u studiji slučaja Bojane Selaković iz Građanskih inicijativa.

Studiju slučaja možete preuzeti OVDE

U 2020. godini značajno su se pogoršali uslovi za rad ne samo organizacija civilnog društva (OCD), već svih društvenih aktera koji u obavljanju svojih aktivnosti iznose kritičke stavove u vezi sa aktuelnom političkom ili društvenom situacijom u Srbiji.

Nedostatak institucionalnog dijaloga doveo je do produbljivanja političke krize u Srbiji, što je prepoznato i od strane međunarodnih organizacija poput Evropskog parlamenta, Evropske komisije i drugih organizacija koje se bave pitanjima zaštite i unapređenja ljudskih prava. Takvo okruženje pogodovalo je daljoj polarizaciji društva, širenju zapaljive i diskriminatorne retorike i bujanju ekstremizma usled izostanka delovanja nadležnih državnih organa. Ovakvi trendovi neminovno su uticali i na sve organizacije civilnog društva, bez obzira na spektar vrednosti koje zastupaju.

U uslovima nepostojanja komunikacije između politički podeljenih subjekata, kao i nespremnosti države da pruži adekvatan odgovor na sve izazove koje je sa sobom nosila pandemija Covid-19, OCD su dale značajan doprinos. Umesto pozicije konstruktivnog partnera i koretkiva organa vlasti, OCD, posebno one koje pružaju direktne usluge korisnicima iz osetljivih društvenih grupa, su često morale da na sebe preuzmu ono što je bila obaveza institucija tokom krize.

Prethodna godina donela je rastući trend aktivnosti organizacija sa desnog spektra koje se mogu podeliti u dve osnovne grupe. Jedna grupa aktivnosti bila je usmerena na jačanje takozvanog anti–globalističkog narativa koji se manife-stovao kroz snažne anti-migrantske poruke, ali širenje lažnih vesti o različitim aspektima pandemije, pozivanje na kršenje propisanih zdravstvenih mera i bojkot vakcinacije. Drugi aspekt rada ovih organizacija ogledao se u učestvovanju i podršci kampanjama usmerenim protiv pro- -evropski orjentisanih organizacija u Srbiji.

Ipak, i pored značajno vidljivog sužavanja prostora za građansko delovanje i svih ograničenja izazvanih zdravstvenom krizom, tokom 2020. godine zabeležen je i porast neformalnog građanskog aktivizma kao reakcija na goruće probleme što društva, što konkretnih zajednica. Ovo je bilo najprisutnije u oblastima od značaja za zaštitu životne sredine, ali i reakcijama na različite aspekte pandemije.

Nažalost, njihovi napori nisu prepoznati niti adekvatno tretirani. Upravo suprotno, OCD su bile izložene konstantnoj diskreditaciji iniciranoj i/ili vođenoj od strane pojedinaca ili grupa bliskih vladajućoj stranci, zabeleženi su i fizički napadi na pojedine aktiviste, a slučaj “Spisak” predstavlja najsnažniji institucinalni pritisak na civilno društvo zloupotrebom zakonskih ovlašćenja Uprave za sprečavanje pranja novca.

Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.

 

Studija slučaja: Uspešni aktivistički pristupi inicijativa za odbranu javnog interesa u lokalnim zajednicama

U okviru projekta Građani imaju moć, Partneri Srbija izradili su studiju slučaja „Uspešni aktivistični pristupi inicijativa za odbranu javnog interesa u lokalnim zajednicama“.

Studiju slučaja možete preuzeti OVDE.

Građani čija su individualna ili grupna prava ugrožena, ili koji prepoznaju da se javni interes ne štiti na adekvatan način, u poslednjih nekoliko godina sve su aktivniji u zajednici. Za to koriste različite forme organizovanja, od neformalnih inicijativa malog broja angažovanih ljudi, do zvanično registrovanih udruženja, koja mogu funkcionisati na bazi članstva ili drugačije.

U ovoj publikaciji, čija je autorka Marijana Rodić, predstavili smo više različitih aktivističkih pristupa koji su do sada doveli do pozitivnih rezultata u lokalnoj zajednici. Posebna pažna posvećena je načinima na koje aktivisti utiču na javne institucije da postupaju odgovornije – pokretanjem pravnih postupaka, učešćem u procesima donošenja odluka i uključivanjem zainteresovanih građana u zajedničke akcije.

Fokus studije slučaja bio je na radu osam odabranih udruženja građana i lokalnih inicijativa koje su konkretnim aktivnostima pokazale da aktivizam može biti delotvoran i da dovodi do „malih pobeda“ koje potom motivišu aktiviste da nastave sa borbom, ciljajući i osvajajući veće pobede. Pokreti i inicijative čiji rad je detaljnije predstavljen u studiji bili su: pokret Odbranimo šume Fruške gore, Pro.Tok21 (Crveni bedževi), Društvo za zaštitu životne sredine Stara planina, LiberGraf, udruženje Ekomar, Ekološki pokret Padina, Vojvođanska zelena inicijativa i inicijativa Odbranimo Teslu. Ovim putem, zahvaljujemo se svim sagovornicima na njihovom doprinosu kako bi ova studija bila što obuhvatnija.

Svrha ove publikacije bila je da pokaže kako različiti aktivistički pristupi mogu biti delotvorni, čak i u uslovima sistemskih slabosti institucija koji sačinjavaju demokratsku infrastrukturu. Studijom smo takođe želeli da ukažemo i na to da je aktivističke pristupe potrebno prilagoditi konkretnom kontekstu, koji je oblikovan vrsti i specifičnostima problema u zajednici, resursima kojima raspolažu aktivisti, stavovima građana prema prepoznatom problemu, itd.

Ova studija slučaja deo je zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene Srbija da podstaknu veće učešće građana u odlučivanju kroz inicijativu „Građani imaju moć”. Izrada ove studije omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj studije je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.