“Popularna demokratija”: Edukacijom do poboljšanja građanskog aktivizma među mladima

Kako bi lakše pristupili srednjoškolcima i studentima i podigli svest o aktivizmu i učešću mladih pokrenuta je inicijativa “Popularna demokratija”. Kroz različite interaktivne radionice učesnici će steći znanje o značaju demokratskih vrednosti, političke participacije, ali i onoga što je glavno u svemu ovome – građanskog aktivizma. Zahvaljujući angažmanu ove inicijative i Prve kragujevačke gimnazije, u Kragujevcu je oslikan ekološki mural. 

Kako kaže jedan od pokretača inicijative Nikola Jović, “Popularna demokratija” ima za cilj promovisanje demokratskih vrednosti među srednjoškolcima širom Srbije. 

“Kroz interaktivni rad u radionicama sa edukatorima Fakulteta političkih nauka srednjoškolci će se upoznati sa značajem demokratskih vrednosti, političke participacije i građanskog aktivizma. Radionice su pažljivo osmišljene tako da odgovaraju nivou znanja i godinama polaznika. U ovom slučaju, fokus je bio na podizanju kapaciteta za društveni aktivizam Đačkog parlamenta Prve kraguječavke gimnazije”, kaže Jović.

Popularna demokratija pre svega podrazumeva peer to peer pristup, odnosno smanjenje starosnog jaza između edukatora i učenika. Zajedno sa timom i parlamentarcima Prve kragujevačke gimnazije oslikan je mural. 

“Radionice vode najbolji studenti sa Fakulteta političkih nauka. Specifičnost Covid-19 konteksta uticala je na to da radionice ne budu uživo u učionici, kao što je to uobičajena praksa, već preko Zoom platforme. Ipak, i ovaj put smo se potrudili da imamo što neposredniji kontakt sa parlamentarcima Prve kragujevačke gimnazije, tako da su zajedno sa našim timom bili deo ulične akcije slikanja murala”, dodaje on.

Osnovna ideja inicijative je da bude realna u odnosu na društveno-politički kontekst u Srbiji, što znači da, kako kažu, ne žele da “ubeđuju” mlade da će njihov aktivizam odmah promeniti društvo. 

“Svesni smo da je društvno-politički kontekst takav da kreira apatiju i alijenaciju kod mladih, a naše radionice upravo to pokušavaju da isprave i podstaknu mlade na aktivizam. Trudimo se da podižemo svest mladih da mogu da naprave promenu pre svega u svom neposrednom okruženju. Najbolji primer za to su učenici iz Sombora, Vladičinog Hana, Zaječara i Požarevca, koji su nakon naših radionica sami organizovali aktivnosti koje su bile usmerene na rešavanje lokalnih problema. Stvarno je bilo motivišuće videti sve te mlade ljude kako uz malu asistenciju rade velike stvari. Slično je bilo i ovaj put u Kragujevcu, kada smo sa parlamentarcima zajedno radili na muralu koji promoviše aktivizam mladih. Posebno bi se zahvalili Milici Kočović i Jovani Rakićević iz Prve kragujevačke gimnazije, kao i Pavlu Cvijoviću Masteru na muralu”. 

Šta je sve demokratija i gde se ona nalazi?

Jović ističe da je važno razumeti da demokratija nije samo pitanje zakona i procedura, da se ona ne nalazi samo u institucijama sistema, već pre svega – u samim građanima. 

“Demokratija je aktivnost koja ne podrazumeva samo izlazak na birališta i zaokruživanje određene političke opcije. Želimo kroz naše radionice da ukažemo mladima da je demokratija sve ono što se dešava pre nego što do izbora dođe: kada se informišemo, kada pričamo sa roditeljima o politici, kada se raspravljamo, suprotstavljamo ili slažemo oko načina na koje bi društvo trebalo da funkcioniše. Intenzitet aktivizma mladih u svakom društvu daje odgovor na pitanje koliko je njima važno da budu ravnopravni i slobodni u zajednici u kojoj žive i da sami odlučuju o svojoj budućnosti”, kaže Jović.

Do svega ovoga ne bi došlo kažu da nije bilo ekipe motivisanih ljudi iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) koja ih je upoznala sa sajtom promeni.rs. 

“Tokom čitavog procesa su nam pomagali, kako finansijski tako i savetima i iskustvom. Naš motiv za učestvovanje u ovom projektu je bio da iskoristimo već razvijenu društveno angažovanu platformu promeni.rs za promovisanje ideje u koju verujemo, a to je da jedino slobodni i društveno aktivni građani mogu da unaprede naše društvo”, ističe Jović.

Više informacija o radu inicijative možete pogledati na njihovom zvaničnom sajtu.

Održani peti “Dani podavalskih sela”, ove godine sa dečijim bazarom

Tokom dva dana, oko 150 učesnika posetilo je pete “Dane podavalskih sela” na Avalskom tornju. Kako kažu organizatori iz udruženja “Avala info” manifestacija ima lokalni karakter jer slavi kulturu, istoriju, tradiciju i umetnost sela i promoviše proizvode domaćinstva podno Avale. Novina ove godine je mali dečiji bazar, na kom su deca prodavala svoje kreacije, kako bi zaradila svoj prvi džeparac. 

Kako kaže jedna od članica “Avala info” Marija Joksimović, manifestacija se tokom pet godina uvek održavala na različitim lokacijama na Avali, a ove godine, zahvaljujući saradnji sa Avalskim tornjem, aktivnosti su bile organizovane upravo na tornju.

“U programu koji je trajao dva dana nastupilo je čak sedam kulturno-umetničkih društava, osam lokalnih pisaca i pesnika. Bilo je i nekoliko radionica starih zanata, kao i tribina Selo je naš zavičaj”, dodaje Joksimovićeva. 

Ona ističe da je ovakav događaj namenjen svim stanovnicima, ne samo deci. 

“Zvali smo stanovnike Avale i sve naše prijatelje da dođu sa decom, jer je ovo jedan porodični događaj, program je namenjen svima, ne samo deci, i svako može nešto da izabere”.

Pored samih domaćinstva, ovde izlažu i umetnici podavalskog sela, a od ove godine imaju i dečiji bazar. 

“Trudimo se da naučimo decu da sami zarade svoj dinar. Doneli su svoje stvarčice, prodavali su, pa su išli do drugih štandova da kupuju”.

Mreža jačanja gazdinstva Avalskih sela

Na Avali su se tokom vikenda nalazili i prodajni štandovi sa organskim proizvodima sa podavalskih sela. Bilo je sireva, vina, sokova, ali i slatkiša, dekupaža, i drugih stvari koje stvaraju meštani ovog dela Avale. 

“Ovde se nalazi sve što je proizvedeno organsko. Naš posao jeste da napravimo mrežu i da jačamo ta mala gazdinstva koji imaju male proizvode, da pomognemo da povećaju sve to, ali i da zadrže kvalitet. Nisu to veliki proizvodi, već porodična gazdinstva koja prave za sebe, gde dođu babe, dede, deca i učestvuju u svemu tome. To su proizvodi vrhunskog kvaliteta iz Srbije, iako nemaju pečat, mi njima verujemo, jer prvo prave za svoju porodicu, a onda za ostale”, ističe Joksimovićeva.

Do svega ovoga ne bi došlo da nije bilo ORCE jer ih je sprečila epidemija koronavirusa, i kako kažu, pretpostavili su da će tek sledeće godine skupiti energiju i snagu da rade. 

“Kako smo konkurisali i dobili projekat, ORCA nam je maksimalno izašla u susret. Dali su nam savetodavnu i logističku pomoć. Stalno smo na vezi sa njima i samim tim su i druge organizacije nama pomogle, iako nemamo direktan kontakt sa njima, a dokaz toga je da ste vi danas ovde sa nama”, kaže Joksimovićeva. 

Više o samom radu ove inicijative, ali i o domaćinstvima koja postoje u ovom kraju, kao i o proizvodima koji nastaju organskom prozivodnjom, možete pogledati na zvaničnom sajtu udruženja “Avala info”.

Otvoren Kamp “Fabrika umetnika” kraj Nišave u Brzom Brodu

U Brzom Brodu kraj Nišave proteklog vikenda Kamp “Fabrika umetnika” i zvanično je počeo sa radom. Ovo jedinstveno mesto za stvaranje umetničkih dela biće otvoreno svakog dana tokom leta. Plan je da se u kampu organizuju izložbe, koncerti, predstave, edukacije i masterklasovi, koji će privući umetnike, ali i sve ljubitelje umetnosti i prirode.

Veliki broj Nišlija je vedro, subotnje popodne proveo u Kampu “Fabrika umetnika” koji je tada prvi put “otvorio vrata” za posetioce. Za dan svečanog otvaranja organizatori su pripremili celodnevni program – od muzičkih nastupa, preko škole crtanja i radova najmlađih umetnika, pa sve do izložbi akademskih slikara i studenata Fakulteta umetnosti i Univerziteta Metropoliten. Jelena Rudić, koja je ovu inicijativu pokrenula, kaže da je plan da kamp bude mesto za sve kreativce, pojedince i organizacije koji vole prirodu i umetnost.

“Ovde imamo jedan lep prostor u prirodi, koji nismo remetili. Uklopili smo se u uslove sredine gde ćemo moći da stvaramo, da prikazujemo svoje radove, i da malo edukujemo, pre svega neke mlađe sugrađane, talentovane… Da probamo da ih privučemo, kako bi im pokazali šta sve mogu da rade, kako mogu da stvaraju i kako se na lep način uživa u prirodi”, kaže Rudićeva. 

Ovu ideju su od prvog dana podržali i niški izviđači koji su pomogli da se prostor uredi, a koji će gosti kampa često biti i ubuduće. Veliku pažnju na otvaranju privukli su i zanimljivi, ručno pravljeni cvetovi od vune, koji su delo osnovaca škole “Dr Zoran Đinđić”. Ova škola nalazi se nedaleko od kampa, pa će tako ovi đaci biti njegovi gosti bar jednom nedeljno.

“Mi kao škola odavno imamo želju da nešto ovako postoji blizu škole. Ovo je divan potez pored reke, trava, priroda, šuma, zelenilo, i svaka čast Jeleni Rudić koja se setila da ovako nešto uradi. Ovo mnogo znači, deca će ovde imati priliku da drže časove u prirodi, da slikaju, da pevaju, da organizuju priredbe, da se igraju”, kaže učiteljica Mirjana Jovanović. 

Ona dodaje da su i roditelji i nastavnici sa oduševljenjem dočekali otvaranje kampa gde će deca razvijati svoju kreativnost, ali i puno toga naučiti o snalaženju u prirodi. 

Kamp otvoren i za amatere i za profesionalce

Cilj “Fabrike umetnika” je da okuplja umetnike, kreativce i edukatore iz regiona – profesionalce i amatere, kao i Nišlije koji će moći da slikaju, sviraju i uživaju u umetnosti. Svi koji žele da stvaraju ovde će moći da koriste atelje i sav potreban pribor za rad, ali i da organizuju izložbe.

“Imamo opremljen atelje na otvorenom sa svim potrebnim materijalom, gde će u bilo koje doba dana svako ko to poželi bez obzira na uzrast i da li se umetnošću bavi amaterski ili profesionalno moći da dođe i da stvara ukoliko mu ova priroda daje inspiraciju. Organizovaćemo izložbe, kocerte, predstave, organizovaćemo i edukacije, organizovaćemo predavanja gostujućih umetnika, masterklasove, i što je najvažnije trudićemo se da udružimo umetnike našeg grada”, ističe Jelena Rudić.

Ovakav prostor u prirodi gradu je bio preko potreban, kaže Rudićeva. Ideja je, dodaje, nastala tokom festivala “PozitviNi”.

“Mi smo na ideju došli na festivalu PozitivNi koji radimo godinama, gde uvek poslednjeg dana svi budemo nekako tužni jer mora to sve da nestane i da ode cirkus iz grada.”

Tada su shvatili da bi bilo dobro da u Nišu postoji mesto gde će i Nišlije svih generacija moći da se druže, ali i da dobijaju inspiraciju za nove poduhvate.

“Smatramo da je apsolutno najvažnije da svi umetnici budu na jednom mestu, da prvo vidimo koliko nas ima, da vidimo da to nije tako mali broj ljudi. Nije to tako mali broj ljud kako se priča. Nije baš da je sve zamrlo u Nišu, samo su svi ti ljudi malo vidljivi, a mi evo probamo da se vide malo više”, kaže ona.

Kada su se odlučili na ovaj korak, tražili su idealnu lokaciju za svoju ideju. Našli su je u Brzom brodu, na mestu “netaknute prirode” koju, kako kaže, nikako nisu hteli da poremete. 

“Želeli smo da se mi tu uklopimo najbolje moguće tako da smo mi energetski potpuno nezavisni. Uveli smo energiju preko solarnih panela i imamo svoj bunar, tako da se snadbavamo i vodom i strujom iz prirode, potpuno nezavisno”.

Kako bi ceo kamp bio osvetljen u toku je prikupljanje sredstava za solarne panele, a svi koji žele da pomognu do mogu uraditi putem platforme donacije.rs (ili klikom ovde).

Da se ideja i realizije, ovoj inicijativi pomogla je Nacionalna koalicija za decentralizaciju. 

“Uz pomoć NKD-a i uz pomoć USAID-a, Tvoje mesto u Srbiji, Fondacija Jelena Šantić, Grupa 484, programa EU za tebe, dobili smo sredstva i kompletnu logističku i  podršku svake vrste od svih njih, i na tome smo im veoma zahvalni”.

“Fabrika umetnika” će biti otvorena svakog dana kada vremenski uslovi to dozvole. Oni koji žele da ih posete, a potrebna im je neka dodatna informacija o radu kampa, mogu im se obratiti putem društvenih mreža. 

Udruženje “Zeleni zid” pokrenulo peticiju da Durlan dobije svoj park

Svi koji žele da podrže inicijativu udruženja da međublokovska površina u Knjaževačkoj postane Durlanski park, mogu to učini potpisivanjem peticije koju je pokrenulo udruženje “Zeleni zid Niš”. Peticija je dostupna svakog dana u onlajn formatu, a svi koji žele da je potpišu lično mogu to učiniti svake subote u maju od 11 do 13 sati u Knjaževačkoj.

Ideja da međublokovska površina od broja 120 do broja 140 u Knjaževačkoj dobije status zvaničnog javnog gradskog parka rodila se onog trenutka kada su zelenu površinu ispred zgrada zauzeli podzemni kontejneri. Ovo je, kaže Marija Peternel iz “Zelenog zida”, narušilo i taj mali prostor sa travom u čijoj neposrednoj bilizini se nalazi mobilijar. 

“Pokrenuli smo inicijativu jer nas je epidemija korone upravo uputila tu na taj jedini prostor ispred naše zgrade, na tu jedinu zelenu površinu. Shvatili smo da nemamo park u čitavom naselju, da nema nijednog jedinog parka, iako u našoj ulici postoji i obdanište i osnovna škola. Iskreno se nadamo da će nadležni odgovoriti na našu inicijativu”, kaže Peternel.

Grad je, podseća, i inače doneo strateške dokumente u kojima je naglašeno da su parkovi i zelene površine prioritet u gradu. 

“Znamo da u našem gradu ima jako malo parkova, da je Niš jedan od najzagađenijih gradova što se tiče vazduha, da dišemo jako zagađen vazduh, što utiče na naše zdravlje. Ono što mi kao stanari ovog dela naselja želimo je da ove zelene površine opstanu, da budu održavane, da ih uređuju redovno, da bude manje otpada na njemu, da se stanari ponašaju odgovornije prema svojoj okolini, i da svi zajedno partnerski učinimo sve da naš budući gradski park bude prostor zdrav za sve nas”, ističe Peternel.

Akciji se pridružio veliki broj komšija iz ovog dela grada. Ideja udruženja je i bila da najpre imaju direktnu komunikaciju sa njima i da čuju šta oni imaju da kažu o ovoj ideji.

“Bilo nam je bitno da čujemo šta misle o svim tim problemima, da li žele park, i zaista su rezultati sjajni. Prošlog vikenda smo sa eko aktivistima, sa “Eko gerilom” i aktivistima “Zelenog ključa”, čistili čitav ovaj potez od otpada. Još jednu takvu akciju ćemo organizovati za kraj sa našim komšijama koji su nas podržali u prethodnoj akciji, prekoputa u Knjaževačkoj. Iskreno se nadam da će ovakvih građanskih inicijativa biti što više i da će građani shvatiti da mogu javno da iskažu svoje potrebe koje utiči na njihov kvalitet života neposredno i da će njihova ekološka svest biti na malo više nivou”, dodaje Peternel. 

Onlajn peticiju možete potpisati na ovom linku, a ukoliko želite da potpišete lično to možete učiniti 22. i 29. maja od 11 do 13 sati kod AS trgovine u Knjaževačkoj ulici u Nišu.

U “Dedinoj garaži” održana radionica za decu sa poteškoćama u razvoju

Kako bi i deca sa poteškoćama u razvoju mogla da naprave svoje igračke i time vežbaju motoričke sposobnosti, proteklog vikenda su za njih “Dedina garaža” i udruženje “Sovuljak” organizovali radionicu. Iz “Garaže” navode da je važno da deca budu kreativna i stvaraju, jer na taj način oslobađaju sebe i pravilno se razvijaju.

Dedina garaža nastavlja da na kreativan način budi stvaralaštvo u mališanima. Ovog puta su osmislili radionicu gde su deca, kojoj je to potrebno, dodatno razvijala svoje motoričke sposobnosti praveći delove i spajajući ih u igračku. U pomoć im je priteklo udruženje “Sovuljak”, koje se prevashodno bavi rehabilitacijom i pružanjem pomoći deci sa poteškoćama u razvoju. 

U-Dedinoj-garazi-odrzana-radionica-za-decu-sa-poteskocama-u-razvoju-3“Mi smo za tu priliku dizajnirali jednu specijalnu igračku gde će deca uz pomoć nas i roditelja sastaviti taj komplet, a kasnije će imati jednu igračku uz koju će moći da vežbaju svoju motoriku”, kaže Nina Spasić iz Dedine garaže.

Kako kaže, veoma je bitno da se deci pruži osećaj radosti, jer oni kroz stvaranje oslobađaju sebe, jačaju i time doprinose da njihov svet bude veseliji. Na ovaj način, osim što upoznaju sebe, upoznaju i druge oko sebe.

“Dakle, time što zajednički rade, stvaraju osnovu da zajednički žive, poštuju i uvažavaju različitost, da bolje razumeju i druge i sebe, i time se doprinosi da među decom ne postoji agresivnost”, ističe Spasićeva. 

“Garažaonice” u novom prostoru 

Nina i ekipa iz “Dedine garaže” ranije su materijal za delove igračaka tražili i sklapali u prirodi i igraonicama. Ipak, kako je sve veći broj dece zainteresovan za ove kreativne majstorije, odlučili su da pronađu prostor u kom će biti dovoljno prostora za sve i koji će ličiti na pravu radionicu.

U-Dedinoj-garazi-odrzana-radionica-za-decu-sa-poteskocama-u-razvoju-5“U sklopu projekta podržanog od strane EU adaptirali smo prostor – garažu u kojoj ćemo deci moći da pružimo češće naše programe, da ošmišljavamo radionice, da sami stvaraju svoja dela i da iz naše garaže odu bogatiji za neku veštinu”.

U planu je da se u narednom periodu igraonice u “Garaži” – takozvane garažaonice, i na novoj adresi u Kovanlučkoj 50 održavaju vikendom. Kako bi ovaj prostor opremili po meri dece, “Dedina garaža” konkurisala je preko sajta promeni.rs. Zahvaljujući Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju su, kažu, uspeli da obnove stolice i materijale neophodne za rad u garaži.

“Bila je specifična pomoć, jer smo naišli na razumevanje problematike i čime se bavimo. Oni su osetili čime možemo da doprinesemo društvenoj zajednici i naša saradnja je proistekla iz njihvog osećaja”, dodaje Spasićeva.

I niški osnovci u “Dedinoj garaži”

Novi prostor dao je i nove mogućnosti – u “Dedinoj garaži” sada ima mesta za sve kreativce i male stvaraoce. U narednom periodu njihovi gosti biće niški osnovci. 

U-Dedinoj-garazi-odrzana-radionica-za-decu-sa-poteskocama-u-razvoju-2“U okviru nastave u osnovnim školama postoji predmet koji se naziva projektna nastava gde bi deca trebala da imaju proces stvaranja, sve ono što ih očekuje tokom izrade. Zato smo pozvali škole sa Palilule i šire da jedan čas projektne nastave održe u našoj radionici. Pravili bismo sa njima i učiteljicama drvenu društvenu igru gde bi oni učestvovali u osmišljavanju i izradi. To bi onda bio poklon njihovim školama, što bi mogli dalje da igraju sa drugarima”, dodaje Spasićeva.

Ona navodi da svako dete treba da razvija svoj stvaralački potencijal. 

“Danas, u ovom brzom vremenu kada škole ili roditelji ne mogu da odgovore na to da deca budu u smislenom kreativnom okruženju, da odrasli nisu tu da ih podstaknu, da probude to stvaralačko u sebi – to jeste smisao nastajanja Dedine garaže da ujedinjenii zajedno budimo ono kvalitetno u deci i sebi”, kaže ona.

 

Spasićeva dodaje da im je digitalni svet uskratio da osete moć svojih ruku, jer rad rukama uspostavlja veoma važne neuronske veze u mozgu deteta. Tako ono razvija svoje potencijale.

U-Dedinoj-garazi-odrzana-radionica-za-decu-sa-poteskocama-u-razvoju-4“Ono što dete mora da oseti jeste koliko je moćno, da nije jedan konzument i potrošač, već da je kreator i stvaralac, da je korisnik isto koliko i stvoritelj. To je nešto što se danas potiskuje i deca ulaze u neku fazu mirnog, gde nemaju aktivnost i gde su previše pasivna”, objašnjava.

Inače “Dedina garaža” već šest godina kroz majstorije, igru i stvaralaštvo kod najmlađih budi prirodnu radoznalost. To su sve stvari koje njima, kako kažu, pomažu da život doživljavaju celovitije i da budu srećniji.

TikTok – ima li mesta za politiku i aktivizam?

Ako se bumeri osećaju staro u odnosu na nas milenijalce, šta mi da kažemo? Za generaciju Zed smo pomalo smešni, za nadolazeće Alfe – dinosaurusi. Jaz generacija očigledan je društvenim mrežama, a jedna to posebno produbljuje. Tik Tok. Ono što je Fejsbuk za teoretičare zavere, Instagram za blogerke, to je Tik Tok za sve one koji imaju nešto da izvedu, odigraju, odglume. Da li ta mreža, pak, može biti i više od zabave? U SAD-u je već postala platforma za politički aktivizam. Može li se tako nešto izroditi i na domaćoj sceni? Ima li društvene angažovanosti makar u naznakama?
 
Ceo tekst možete pronaći ovde. 
 
Autorka: Miljana Miletić
Fotografija: Canva

Koliko brinemo o privatnosti i zašto tako malo?

Država ne samo da ne radi dovoljno na tome da građani postanu svesni koliko je važna zaštita privatnosti, nego je i sama na razne načine ugrožava. Kada bismo pokušali da zamislimo kome su sve dostupni podaci o našem kretanju, zdravlju, potrošnji itd. i kakve sve mogućnosti zloupotrebe to otvara, možda bi nas oblio hladan znoj. I ako “nemamo šta da krijemo”, ne treba da nam bude svejedno ko nas i zašto sve nadzire.
 
Više o ovoj temi možete saznati ovde. 
 
Autorka: Mihaela Šljukić Bandović
Fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović

 

 

Publikacija: Prava i obaveze aktivista prilikom učestvovanja na okupljanjima i u postupcima pred institucijama

Ovaj vodič izrađen je sa ciljem da upozna aktiviste sa pravima i obavezama koje imaju prema zakonima Republike Srbije kako bi zaštitili svoju organizaciju i sebe, i kako ne bi izgubili upravo ona sredstva koja će biti suštinska za ostvarenje njihovih ciljeva kao aktivista.

U okviru vodiča čija je autorka Nina Nicović, advokatica i medijatorka, predstavljena su prava i obaveze aktivista prilikom učestvovanja na okupljanjima i u postupcima pred institucijama, šta raditi u situaciji kada je aktivistima privremeno ograničena sloboda kretanja, kako postupati u susretu sa privatnim obezbeđenjem, šta treba znati ukoliko aktivisti budu dovedeni u policiju, javno tužilaštvo ili sud, kao i prava i obaveze aktivista kada su oštećeni u nekom od ovih postupaka.

Publikaciju možete preuzeti OVDE

Selo Resnik u Sokobanji uskoro bez divljih deponija, u akciju čišćenja uključeni i građani i lokalna samouprava

Iako Sokobanja predstavlja pravo prirodno bogatstvo, Sokobanjsko ekološko društvo (SED) mapiralo je više od 100 divljih deponija na teritoriji ove opštine. Kako bi se izborili za čistiju sredinu, prošle nedelje je stotinak aktivista očistilo javne površine u selu Resnik na nekoliko lokacija. Takođe, plan je da do jeseni Resnik dobije sudove za smeće gde će građani moći da ostavljaju otpad.

Većina ljudi Sokobanju percipira kao divnu, zelenu oazu okruženu planinama, šumovitim, bistrim potocima, čistim vazduhom, toplim mineralnim vodama. Ipak, na ovoj zelenoj slici postoje i mnoge “fleke”, kaže Vladan Dimitrijević iz SED-a.  Reč je o više od stotinu diviljih deponija u opštini, koje, kako kaže, nastaju zbog neuređenog sistema upravljanja otpadom.

“Pojedini znaju da ga odlože u gradu ili na gradskoj deponiji, a pojedinima je to teško ili prosto nemaju osećaj i bacaju ga u prirodu. Mi želimo da se bavimo tim problemom, želimo da rešimo taj veliki problem Sokobanje i zato nam je bilo potrebno jedno selo gde bi sproveli pilot projekat, gde bi probali da taj problem rešimo i gde bismo videli koji su sve to izazovi, koji su potencijalni problemi i kad taj projekat uspe, onda ćemo imati metode da to rešimo i u drugim selima”, dodaje Dimitrijević.

Za sprovođenje pilot projekta odabrali su selo Resnik zato što je najveće u opštini Sokobanja i ima mnogo mladih ljudi koji su spremni da podrže ovaj projekat, ali i onih starijih koji žele da pomognu. 

“Ovo nam je najmasovnija aktivnost koju smo planirali, ovo je centralna akcija čišćenja. Mi sada sa planinarima iz Oštre čuke, sa meštanima i uz podršku i opštine Sokobanja, čistimo javne površine u selu. Čistimo i dve manje deponije na Čučinskoj reci u blizini sela. Veoma smo zadovoljni što smo od svih njih dobili podršku, ne samo usmeno, nego su već neke konkretne aktivnosti preduzete i po našem mišljenju na dobrom smo putu da ovaj projekat realizujemo baš onako kako je zamišljeno.”

Kako kaže jedan od članova PD “Oštra čuka” Mladen Antić oni sa SED-om sarađuju godinama unazad, jer su slični, s tim što se oni bave planinarskim aktivnostima, ali i stazama koje redovno čiste. 

“Mi se bavimo planinarskim aktivnostima, i naravno nam je u interesu da organizujemo planinarske aktivnosti, i kada turisti planinari dođu jednostavno ne zateknu smeće ili otpad pored staze. Ovo je jedna od više akcija u kojima smo učestvovali zajedno sa SED-om. Velika stvar je ovo za jedno selo i nadam se da će sva ostala naselja u sokobanjskoj opštini slediti ovaj primer. Naravno, mi smo tu da ih podržimo i kao planinari, jer je i nama bitno da ta mesta budu čista, sređena i lepa. Jednostavno, ljudi vole i prirodua, a mislim da je otpad ono što kvari celu tu koncepciju, i na tome treba raditi”, kaže Antić.

Kako bi sve ovo uspelo, udruženje “SED” konkurisalo je preko sajta promeni.rs. Kažu da su dobili značajnu savetodavnu pomoć i pomoć u pisanju projekta i formiranju cele ideje na pravi način.

“U tome su nam pomogli ljudi iz organizacije ORCA koja je takođe deo projekta Tvoje mesto u Srbiji. Mi smo im na tome veoma zahvalni, i uz pomoć tog znanja i iskustva, uspeli smo da prođemo još jedan projekat koji paralelno realizujemo i koji je takođe značajan za našu opštinu”.

Plan je da do jeseni u selu ostane samo jedno smetlište koje građani mogu da koriste. Do tada će očistiti sve javne površine i divlje deponije. 

U akciju čišćenja uključena i lokalna samouprava

Kako bi se problem rešio sistemski, članovima udruženja i aktivistima u pomoć stiže i mehanizacija, kao i radnici i zaposleni javnog preduzeća “Zelenilo”.

“Na jesen će meštani dobiti adekvatne sudove za smeće, a potom će započeti odvoženje smeća. Kako bi sve to funkcionisalo, pobrinuće se jedan tim kontrola koji smo formirali, koji će raditi monitoring, znači, šta god da zaškripi u upravljenju otpadom, bilo neki eventualni problem sa komunalnim preduzećem ili neki meštani ne budu hteli da podrže, neki da poštuju ta pravila, mi ćemo to svakako prijavljivati”, kaže Dimitrijević. 

Očekuju ih razgovori sa opštinskim inspekcijama, gde će tražiti da se takvi građani brzo sankcionišu, kako bi sprečili da projekat ne uspe.

“Vrlo smo posvećeni tome, i mi i mesna zajednica, ali i opština koja je rado prihvatila učešće u projektu. Verujem da je to jedna prava sinergija i jedan zamajac koji moramo da iskoristimo da ovo uspe i da to bude sistem koji će zaživeti u svim sokobanjskim selima, i da ćemo imati tu sliku Sokobanje sa bukvalno netaktnutom prirodom i bez ikakovog otpada.”

Uz čistije selo do razvijenijeg turizma

Kako kaže predstavnik sela Resnik i odbornik skupštine Sokobanja Mladen Milosavljević trude se da većinu svog stanovništva motivišu da ostanu u selu. Resnik je jedino selo u opštini Sokobanja koje ima vrtić zbog velikog broj dece. 

“Ova akcija doprinosi opstanku dece i mladih i zato se svi borimo za čistiji Resnik i samim tim će doći do neprestanog razvoja seoskog turizma kome svi gravitiramo zbog blizine Sokobanje. Zdrava životna sredina je jedan od uslova za bavljenje seoskim turizmom. Bavićemo se i organskom proizvodnjom hrane”, kaže Milosavljević. 

Prema rečim predsednika Skupštine Sokobanja Vladana Petkovića ova akcija je dobar primer jedne male zajednice kako se može biti aktivan i društveno odgovoran kako bi se rešili neki problemi.

“To što je Sokobanja ekološka opština, to ne znači da nema ekološke probleme. SED je sa mesnom zajednicom organizovao akciju, a ima i podršku JP Zelenilo. Mi sa SED-om imamo dobru saradnju. Pomažemo kroz projektno finansiranje, ali i kroz druge aktivnosti. Bili su uključeni u javnim raspravama planskih dokumenata, a nama su oni ukazali na mnoge probleme. Popisali su veliki broj deponija, a nadamo se da ćemo dobiti novac na konkursima kako bi sve to sanirali”, ističe Petković. 

SED od osnivanja u borbi za ekologiju

SED je grupa građana pretežno stanovnika Sokobanje koji su prepoznali značaj očuvanja životne sredine i koji su spremni da izađu i anagažuju se za rešavanje ekoloških problema. Iako postoje tek tri godine, od 2019. do danas napravili su vidne ekološke pomake u ovoj opštini.

“Radili smo na zaštiti pojedinih područja. Nekoliko smo im predložili za zaštitu, dva su u proceduri. Jedno smo nedavno predložili, čekamo odgovor Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Radimo puno na zaštiti životnog sveta, pomažemo povređenim životinjama, imamo dosta edukacija. Naročito radimo sa školskom decom svih uzrasta u sokobanjskim školama, a pored toga učestvujemo redovno u javnim raspravama i radu prostornih planova”, ističe Dimitrijević.

Inače, pored uklanjanja divljih deponija, ovo udruženje se skoro izborilo i protiv mini hidroelektrana na sokobanjskim vodotokovima u prostornom planu. Nedavno su se izborili i protiv velikog vetro parka na planini Devici, koji bi, kažu, u potpunosti ugrozio ovu netaknutu planinu, koja je i za sokobanjske prilike izuzetno blago u smislu prirodnih lepota i živog sveta.