Snežana Manić, udruženje Lav: Otvorili smo vrata ’’nevidljivima’’

Budući da sistem, zbog komplikovanih administativnih procedura, neretko zatvara vrata siromašnima i ljudima na društvenoj margini, nekoliko entuzijastkinja iz Pirota, odlučilo je da im ta vrata otvori. Aktivistikinje udruženja Lav iz Pirota su prepoznale probleme velikog broja ’’nevidljivih’’ i pokrenule inicijativu Otvorena vrata. Isprva su ih socijalne  službe gledale kao rivalke, ali  su im one pokazale da su im, zapravo, partneri koji su na istom zadatku. O ovom, ali i o drugim izazovima i prilikama za Aktivistički leksikon govori jedna od Lavica Snežana Manić.

 Zbog čega je aktivizam važan?

  U  svakom  društvu koje teži demokratskom uređenju i nenasilnom rešavanju problema svakog pojedinca, ali i zajednice u celini – aktivizam bi trebalo da igra jednu od ključnih uloga. Budući da je cilj svakog aktivizma da se najrazličitijim aktivnostima unapredi stanje, podigne svest ljudi o najrazličitijim problemima, prevenira ili zaštiti od nasilja dovoljno govori o značaju aktivizma u stvaranju boljih uslova života na čitavoj planeti.

 –  Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

 Realizujući brojne projekte koji su podrazumevali aktivnosti na terenu i neposredni kontakt sa građanima, došli smo do poražavajućih podataka da aktuelni sistem socijalne zaštite zbog administrativnih i zakonskih procedura ne prepoznaje sve one kojima je neophodna pomoć i podrška društva. Broj onih koji su “nevidljivi” za sistem je veći od broja korisnika socijalne zaštite. Tako smo, na primer, u selu Izvor koje je udaljeno samo nekoliko kilometara od Pirota naišli na porodicu (majka stara 70 godina i sin 47 godina) koji nemaju nikakve prihode, nemaju socijalno niti zdravstveno osiguranje. Oni žive ispod svakog dostojanstva. Nemaju pravo na socijalnu pomoć jer je majka od roditelja nasledila 10 ari zemlje koja je nepristupačna za obradu, a ne može ni da se proda.Sin je završio višu školu, ali nikada nije uspeo da dođe do stalnog zaposlenja. Život u takvim uslovima je doveo do toga da je psihički oboleo i sada niko ni ne želi da ga zaposli. Majka je hronični srčani bolesnik. Oboje su bez lične karte i zdravstvene knjižice  što znači da nemaju osnovne uslove za lečenje. Njihov život zavisi od dobre volje komšija koji im donesu po nešto od hrane, obuće i odeće. Zbog neplaćenih računa za utrošenu električnu energiju, oni su godinama bez struje. Ovo je samo jedan, ali najdrastičniji primer koji nas je naterao da pokrenemo inicijativu za  podizanjem svesti javnosti o kvalitetu života tzv. “nevidljivih”  kategorija stanovništva kao i o potrebi da se  ovakvi slučajevi uključe u sistem socijalne zaštite.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

 Upravo u pomenutom slučaju nam se desilo da doživimo neprijatnosti koje su nas navele da se zapitamo zašto nam je sve ovo potrebno. Kao što sam več navela, sin je psihički oboleo pa je, najpre, pristao da nam govori o problemima sa kojima se majka i on svakodnevno suočavaju. Međutim, kada smo to sve zabeležili, on se razbesneo I pretio nam da to ne objavljujemo niti o tome govorimo u javnosti. Na sreću, predsednik Mesne zajednice nam je izašao u susret te je on govorio u njihovo ime kao i u ime meštana sela koji su voljni da im pomognu.

– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

 Ono što je za nas bio izazov jeste činjenica da predstavnici ustanova u oblasti socijalne zaštite naše aktivnosti najčešće doživljavaju kao mešanje u njihov posao i nas,  aktivistkinje, doživljavaju kao rivale, umesto kao partnere. Za nas je bilo gotovo nezamislivo da u ustanovama socijalne zaštite nisu čuli za pojedine slučajeve na koje smo naišli na terenu. Kad smo im to predočili njihov odgovor je najpre bio: Ko su ti ljudi? Kako ste došli do njih? Zašto se najpre nisu obratili nama? Trebalo nam je vremena da pokažemo da smo na istom zadatku i da nam je namera da se borimo za bolji položaj najranjivijih kategorija ljudi, a ne populizam .

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

 Posle višemesečne kampanje na terenu i u medijima, lokalna samouprava nas je prepoznala kao kredibilne zagovarače i partnere tako da imamo predstavnika u radnoj grupi za društvene delatnosti u izradi Plana razvoja grada Pirota od 2021– 2028. godine. To nam je prilika da probleme uočene na terenu pretočimo u konkretne predloge za podršku i pomoć koji će ući u strateške dokumente Grada Pirota za socijalnu zaštitu.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

 Moć aktivizma u kreiranju javnih politika je velika i zato nikada ne odustajte. I kada vam se čini da svi vaši napori ne daju rezultate, kad-tad će neko prepoznati vaše namere i rezultati neće izostati.

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

 Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog toga što smo dobili priliku da otvorimo kancelariju gde je svako ko je u problemu ili poznaje nekog ko je “nevidljiv” za sistem može da dođe, razgovara sa nama, iznese problem, predloži rešenje. Dakle, inicijativa “Otvorena vrata” opravdala je naziv u svakom smislu te reči. Kancelarija je nastavila sa radom i posle završetka projekta, uprkos tome što nam je pomalo otežano finansiranje zakupa i ostalih troškova. Očekujemo da će neki donator prepoznati naše namere i rezultate koje želimo postići i da će podržati neku sličnu inicijativu. To bi nama, ali i ljudima koji žive ispod granice dostojanstva olakšalo život.

Janko Belić, K- town group: Sabotaža iz Doma kulture nas je učinila jačim

Ni mnogo veći gradovi u Srbiji ne mogu se pohvaliti alternativnim kulturnim centrom. Kosjerić koji broji nešto više od 12 hiljada ljudi to može. AKC Poligon nije osnovala lokalna samouprava. Naprotiv, iz Doma kulture, u kome je prvobitno trebalo da se nalazi, kada je sve bilo spremno za otvaranje –  otkazali su dogovor. To mlade ljude iz udruženja K-town nije pokolebalo u borbi da Kosjerić dobije mesto namenjeno mladima kojih je, i zbog nedostatka sadržaja, sve manje u ovoj varošici u Zapadnoj Srbiji. O borbi mladih, udruženih ljudi da Kosjerić dobije ’’poligon’’ okupljanja mladih govori Janko Belić iz udruženja K-town.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Smatram da je aktivizam apsolutno važan element svakog društva jer na taj način, bez direktnog ulaska u politiku i političke stranke, veliki broj stvari koje ne funkcionišu kako treba može da se promeni. U životu generalno, a svakako i po pitanju aktivizma, se uvek vodim izrekom: “Budi promena koju želiš da vidiš u svetu”. Nisam siguran ko je to rekao, ali svakako mislim da direktno i detaljno odgovara na ovo pitanje. Verujem da svako može da odvoji u proseku bar po pola sata dnevno za neku aktivističku inicijativu u koju veruje i da time neće poremetiti nijednu redovnu dnevnu obavezu, a zauzvrat može da reši neki problem u svojoj zajednici.

-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Inicijalna kapisla za našu inicijativu je bila to da smo hteli da naše aktivnosti koje su periodične pretočimo u kontinuirane tokom cele godine, jer Kosjerić tokom cele godine ima jako skromnu kulturno-umetničku ponudu, a posebno u smislu paticipativnih događaja. Za to nam je trebao prostor i, uz dogovor sa direktorom Doma kulture, počeli smo da adaptiramo jedan prostor u okviru te institucije. Kako su radovi završeni, dobili smo informaciju da ne možemo da koristimo taj prostor i da je rukovodstvo Doma Kulture odlučilo da prostor iskoristi za drugu namenu. Posle odluke suda, isplaćena su sredstva koja su bila uložena u adaptaciju tog prostora I, u dogovoru sa našim donatorom, ta sredstva su preusmerena društvu za celebralnu i dečiju paralizu. Mi smo našli drugi prostor koji smo počeli da uređujemo sredstvima koja smo prikupili iz dve crowdfunding akcije i to je početak našeg centra. 

K-town

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Bilo je teških trenutaka, ali nijednog trenutka nismo razmišljali da odustanemo od ove inicijative  jer smo ekipa koja isključivo traži rešenja u teškim i izazovnim situacijama.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Kao što sam prethodno naveo, izazov sa sabotiranjem, odnosno činjenica da smo nekome uredili prostor i da nam nisu dali da ga koristimo je bio jako težak udarac za nas, ali smo iz toga apsolutno izašli kao pobednici i jači za jedno veliko iskustvo. Svakako nas je usporila pandemijska situacija sa svim epidemiološkim merama koje su bile propisane, jer mislim da bi AKC Poligon do sada bio dosta bolje etabliran u zajednici i regionu, ali ubeđen sam da ćemo jako brzo nadoknaditi taj, uslovno rečeno, ispušteni period.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Mislim da je prvi najznačajniji trenutak tokom ove inicijative bio odgovor zajednice tokom Crowdfunding kampanje gde smo prikupili 130.000 dinara više od inicijalno zacrtanog cilja, kao i to što je se javio veliki broj ljudi da pomogne rad prostora kroz in kind donacije. Kada smo intenzivirali programske aktivnosti pre par meseci, od samog starta je odaziv zajednice bio pozitivan i ta prva poseta je bila, takođe, značajan trenutak za sve nas. Zahvaljujući tim momentima siguran sam da će se AKC Poligon ubrzo pozicionirati kod širokog spektra ljudi kao zajednički prostor u koji će moći da dođu bilo kad da se druže i razvijaju svoje ideje i potencijale.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Neka u startu okupe dobar tim koji deli iste ili slične vrednosti, gde mogu da se oslone jedni na druge u bilo kojoj situaciji i da to bude srž svake inicijative – ma koliko ona bila jednostavna ili kompleksna. Ljudi, odnosno njihova motivacija i želja su temelji svake uspešne inicijative.

Janko Belć K-town

-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Platforma promeni.rs nam je bila, kako bi rekli u sportskom žargonu, “vetar u leđa” u svakom smislu tokom našeg projekta, a verujem da će to i ostati po završetku ove faze. Takođe, platforma je dobra zbirka zanimljivih aktivističkih priča i uvek je sjajno pročitati čime se bave ostala udruženja i neformalne grupe u svim delovima Srbije, kako razvijaju svoje zajednice i utiču na unapređenje svog okruženja. Svakako, platforma je dobar alat ka razvoju i promociji građanskih inicijativa.

Pogledajte kratku video priču o ovom udruženju.

Jasmina Vladisavljev, Kreativni pogon: Cilj kojem stremimo je da uspemo u nameri da probudimo aktivizam u što većem broju zajednica

Njihov cirkus ne zatvara u kaveze. On, naprotiv, povezuje. Njihov cirkus ne dresira već, nasuprot tome, otvara prostore za slobodnu i kreativnu misao, mesta za kulturni razvoj. O tome kako se razvijao Kreativni pogon i zašto je baš cirkus, pokazalo se, bio odličan način za povezivanje ljudi u ruralnim vojvođanskim zajednicama za promeni.rs govori jedna od aktivistkinja Jasmina Vladisavljev.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Usaglašeno mišljenje koje vlada kod članova našeg tima je da male promene koje proizvedimo, kao pojedinci ili grupa u našoj zajednici mogu dovesti do velikih korenitih promena koje imaju efekat na društvo uopšte. Zato smatramo da je aktivizam važan i da ga treba podsticati. Svaki pojedinac treba da uzme učešće u menjanju stvari na bolje. Na žalost, neki ljudi su manje aktivni, uplašeni, nesigurni, a naš cilj je da ih ohrabrimo, podržimo, pokrenemo i zajedno menjamo stvari na bolje.

  •  Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu? 

Godinama unazad naše udruženje kroz razne projekte i programe deluje u malim sredinama širom Srbije. Ono što smo primetili je da u ovim mestima nedostaje sadržaja, pre svega kulturnih. Nedostaje mesta za okupljanje, druženje, razmenu ideja. Nedostaje i motiva kod meštana da bilo šta promene. Međutim, tokom realizovanja cirkuskih radionica za decu u mestu Čerević, putem cirkusa smo se povezali sa meštanima i zadobili njihovo poverenje. Ljudi su se spontano okupljali na radionicama i razmenjivali ideje. Uspeli smo da ih animiramo da se pokrenu, aktiviraju i zajedničkim snagama smo renovirali dečije igralište u njihovom mestu, koje sada koristi veliki broj mališana. Tada nam je postalo jasno, da je moguće pokrenuti ljude na aktivizam i da vredi boriti se za tu ideju. Nakon Čerevića, posetili smo mesto Novi Kneževac i putem društvenog cirkusa uspeli smo da kod meštana probudimo aktivizam i uključimo veliki broj pojedinaca, gradsku upravu, lokalna udruženja i privrednike da zajedničkim delovanjem ostvare cilj, a to je formiranje kulturne stanice K3. “K3 Novi Kneževac” sada predstavlja jedan moderan prostor u kome se okuplja zajednica, održavaju sastanci, izložbe, književne večeri, radionice ali i rešavaju lokalni problemi. K3 Novi Kneževac je pozitivan primer koji je postao model za formiranje K3 i u drugim mestima. Cilj kojem stremimo je da uspemo u nameri da probudimo aktivizam u što većem broju zajednica i pomognemo u osnivanju kulturnih stanica K3 u njihovim mestima koje će uzajamno sarađivati i biti održive.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

U većini mesta postoji neki prostor koji je u vlasništvu mesne zajednice i mogao bi biti ustupljen meštanima na korišćenje, ali mesna zajednica ne želi da izađe u susret. Jedan od takvih primera je Ruma (nekadašnji Dom kulture). Takva činjenica izaziva nezadovoljstvo među aktivistima, oni se povlače, nemaju hrabrosti da se upuste u borbu za prostor, ne smeju da se zameraju gradskim vlastima zbog posledica koje će možda snositi. Takvo stanje izaziva nelagodu i stanje bespomoćnosti, svakako otežava svaki trud pojedinca da nešto promeni na bolje u svojoj zajednici. Pozitivna činjenica koja uliva nadu je da, bez obzira na sve poteškoće koje nastaju, svi pojedinci i grupe sa kojima smo imali priliku da sarađujemo saglasni su u tome da nema odustajanja od cilja. Možda ne u ovom trenutku, ali sigurno u budućnosti, uz maksimalni trud i zalaganje, uspećemo da prebrodimo prepreke, rešimo probleme (nađemo adekvatne prostore) i osnujemo nezavisne kulturne stanice u svim mestima koja pokažu interesovanje. Nema odustajanja!

  •  Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Saradnja sa udruženjima i pojedincima koju smo uspostavili tokom ovog projekta je od obostranog značaja i omogućila nam je sticanje značajnog iskustva koje će nam koristiti u daljem radu. Sa nekim od njih nastavili smo saradnju i na drugim projektima. Ono što izdvajamo kao najznačajni trenutak je saradnja sa udruženjem Arka iz Beočina sa kojima smo započeli formiranje nezavisne kulturne stanice u njihovom mestu. Članovi njihovog udruženja su divni, humani ljudi, koji već godinama sprovode pozitivne akcije u svojoj zajednici. Održavaju edukativne radionice za decu iz svog sela i okoline, domaćini su biciklistima koji prolaze kroz njihovo mesto, brinu se o napuštenim i zlostavljanim životinjama (medvedima iz cirkusa).

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Važno je imati potpuno jasan cilj  i viziju,  stremiti ka njima. Bez obzira na poteškoće koje nastaju, nikada ne odustajte od svoje ideje. Nađite ljude koji isto razmišljau i umrežavajte se.

  •  Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Mi smo kroz ovu podršku puno toga dobili. Nadaleko se čulo o onome što radimo.  Povezali smo se sa drugim udruženjima i saznali neke nove, korisne stvari. Takođe, podrška koju dobijamo  kroz mentorski rad  je veoma značajna jer znate da imate ljude koji veruju u vas i vase ideje. Osećali smo se kao deo porodice.

Pogledajte kratku video priču o ovom udruženju:

IRIDIN stiker izazov „Feminizam je za svakoga“ u Novom Sadu i Beogradu

Mladi, u okviru IRIDINOG kursa o rodnoj ravnopravnosti i aktivizmu, organizuju stiker izazov „Feminizam je za svakoga“ u Novom Sadu i Beogradu, sa ciljem da široj javnosti približe pojam feminizma i pokažu da feminizam nije ružna reč, već da doprinosi boljem društvu i ženama i muškarcima.

U periodu do 9. do 15. maja, organizacija IRIDA i mladi pozivaju građane i građanke iz Novog Sada i Beograda da se uključe u stiker izazov tako što će pronaći stikere sa feminističkim porukama na različitim lokacijama u ova dva grada, fotografisati ih i podeliti u storijima na Instagramu uz tagovanje profila @feminizam_je_za_svakoga_ i @organizacija.irida.

„Osoba koja pronađe najviše stikera sa različitim porukama, biće nagrađena stikerima i knjigom“, navode iz IRIDE.

Stiker izazov „Feminizam je za svakoga” mladi sprovode u okviru IRIDIUM-a, onlajn zajednice za rodnu ravnopravnost za mlade, uz pomoć USAID-a i Nacionalne koalicije za decentralizaciju kao deo projekta Tvoje mesto u Srbiji.

Podsetimo, u proteklom periodu IRIDA je, zajedno sa mladima, organizovala filmske pričaonice u Smederevu, Nišu, Beogradu i Kragujevcu na temu plasiranih standarda lepote.

Kaća Dimitrijević, udruženje “Fakiri sa juga”: Hrabro i ne postavljajte sami sebi granice

Istorija kruševačkog Gnezda ogleda se u nekada napuštenoj zgradi, sada alternativnom kulturnom centru, koja je zabeležena u dokumentarnom filmu, zahvaljujući udruženju “Fakiri sa juga”. Film karakteriše aktivizam, volontiranje, priča o izgradnji krova, a nastao je od materijala koji su upravo Fakiri prikupljali prethodnih godina, a šta je bio pokretač svega ispričala nam je Kaća Dimitrijević. 

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je moćan alat jer podrazumeva da osoba prvo postane svesna snage koju ima kao ljudsko biće, uticaja koji ostvaruje na sve oko sebe, druge ljude, prirodu, događaje…Silina ove snage menja zajednicu, a kada je ona još pravilno usmerena, menja je na bolje i ostvaruje dugoročne efekte, efekte koje će osećati oni koji budu tu i kada nas više ne bude. Aktivizam se tiče budućnosti ove planete i zbog toga je jako važan.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Ne znam da li se može reći da je postojao neki okidač ili smo u tu priču ušli postepeno i spontano, pa smo tek u hodu shvatali da postoji neki termin “aktivizam” i da smo mi, možda neki “aktivisti”. Potreba da promenimo što nam se ne dopada i unutrašnji glas koji kaže da smo deo ovog društva, da mi imamo prava da donosimo odluke, da želimo da iznesemo svoje mišljenje o temama koje su nam bitne, sve je to neki “starter pack”. Što si stariji to bolje počinješ da razumeš svoja osećanja, postupke, sistem oko sebe i onda malo bolje planiraš šta radiš kako bi napravio promenu koju želiš.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Da, poželimo da odustanemo svakog parnog dana, a svakog neparnog smo rešeni da istrajemo. Svi koji rade u nevladinom sektoru, pogotovu prvih godina, znaju koliko je to naporno i osećaju posledice prekarnog rada. Mislim da nije sramota priznati da je teško, ali i dalje smo, kao magnetom, privučeni aktivizmu, pa možda nije sve ni stvar izbora koliko tog osećaja u sebi, goriva na koje se vozite. 

  • Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najveći izazov je, nažalost, finansijske prirode, ali utiče na mentalnu stabilnost, pa se nalazite kao na klackalici, čas gore, a čas dole. Sklopiti konstrukciju, izdržati, naći sredstva za aktivnosti koje su neophodne.. Izaći na kraj sa sobom i opravdati sebi sve te utrošene sate, dane i godine na volonterski rad, energiju, na nešto što nema opipljivu, materijalnu korist. Lakše je kada raspolažete samo svojim vremenom, ali ukoliko imate porodicu ili neko zavisi od vas, morate biti baš sigurni u vrednosti koje branite i zašto to radite.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Svaki drugi dan postoji neki trenutak, bilo da je to razgovor sa nekim ko je pre par godina učestvovao u vašem programu pa mu je to promenilo život i usmerilo ga, ili je to nova inicijativa koju su pokrenuli mladi koji su bili vaši volonteri, ili je to promena na koju ste uspeli da naterate lokalnu samoupravu, a koja će uticati pozitivno na živote ljudi iz vaše zajednice.  Nekada je to, jednostavno, sedenje na jutarnjoj kafi sa ljudima iz komšiluka i prisećanje na početak i kako je sve to izgledalo i koliko toga smo naučili usput.

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Ne samo što drugi ljudi ne znaju koliko vi zapravo možete, nego čak ni vi to ne znate. Hrabro i ne postavljajte sami sebi granice.

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Imali smo priliku da, zahvaljujući podršci promeni.rs, sprovedemo u delo ideju o arhiviranju foto i video dokumentacije i snimimo kratak film o AKC Gnezdo. Tokom tog procesa vodili smo divne razgovore sa ljudima i slušali njihova sećanja na istoriju objekta i aktivnosti koje su se u njemu dešavale. Naše aktivnosti su dobile na vidljivosti i bile su promovisane mnogo bolje nego što smo to sami umeli da radimo. Upoznali smo super ljude i dobili podršku u vidu saveta, konsultacije, i jednostavnog prijateljskog razgovora. Prateći promeni.rs saznali smo za druge sjajne inicijative i probleme kojima se bave na kreativne i fantastične načine.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Nataša Zendilovski, Ideja Distrikt: Budite uporni u nameri da realizujete svoje ideje, jer gde postoji volja postoji i način

Društvena organizacija “Ideja Distrikt” ima za cilj da doprinese kreiranju održivih uslova za život na selu za sve generacije. Grupu čine mladi entuzijasti koji su motivisani da svoje ideje pretvore u stvarnost i svojom energijom doprineli su da svaka aktivnost čini deo slagalice koja staje u lep okvir. Svoje utiske o aktivizmu, usponu i padu, prenela je Nataša Zendilovski.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

 Aktivizam nam je važan jer predstavlja način pojedinaca i grupa da podstakne lokalne zajednice i svih njihovih činilaca po pitanju poboljšanja uslova života, odnosno da se sa razmišljanja i planova krene u dela.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

 2019.godine smo odlučili da više ne čekamo da će neko određene problem rešiti i pokrenuli se.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Nismo odustali, bez obzira na određene prepreke i nedostatak finansijskih sredstava.

  • Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Vremenski uslovi, uslovi prouzrokovani pandemijom Covid-19, nedovoljna finanasijska sredstva.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Trenutak kada smo saznali da se ljudima ideja dopada, da su je prihvatili i da žele da budu deo projekta.  

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Budite uporni u nameri da realizujete svoje ideje, jer gde postoji volja postoji i način.

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

 Značilo nam je zbog toga što smo sa vama započeli svoj prvi projekat ove vrste.

 

Predrag Matić, Lokalni odgovor, Valjevo: Da bi nas bilo što više, svest moramo graditi i razvijati kroz aktivno učešće građana

Polazna tačka udruženja “Lokalni odgovor“ je čvrstvo uverenje da je vladavina prava stub i osnov pravednog društva, otvorenog za sve njene učesnike. U okviru projekta “Kako se troši zeleni dinar?” istraživana je efektivnost realizacije budžeta za zaštitu životne sredine grada Valjeva, a upravo uz pomoć komunikacije sa građanima i uviđanja njihove percepcije učinka “zelenog budžeta”. Zbog čega je bila značajna podrška promeni.rs i odgovore na druga važna pitanja, dao je Predrag Matić.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Da bi jedno društvo bilo demokratsko i da bi se odluke o ključnim problemima društva donosile na transparentan način, koji bi koristio građanima, po samoj logici stvari građani moraju biti uključeni u sam proces donošenja odluka koje se tiču njih samih. Samo svestan građanin, koji je informisan i upućen u probleme društva i zajednice čiji deo jeste, može da predstavlja nosioca suverenosti. Da bi se sama svest građana podigla i stvorila, da bi se građani uključili u proces donošenja odluka i da bi bili pitani, oni (građani) se moraju aktivirati i uzeti učešće u društvenim procesima. Jedan od ključnih mehanizama za nešto takvo jeste upravo građanski aktivizam.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Lokalni Odgovor Valjevo je udruženje građana koje čini dugogodišnji građanski aktivisti koji su prethodnih godina ( decenija ) svojim angažovanjem učestvovali u bitnim društvenim događanjima i procesima. Naše okupljanje u jedinstvenu organizaciju jeste logičan sled naših prethodnih angažovanja koje je za cilj imalo da senzibiliše i podstakne javnost da uzme aktivno učešće u borbi za ostvarivanje svojih građanskih prava i sloboda.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Iz prethodnog odgovora jasno je da naše udruženje i njegovi članovi svoje motive i ciljeve nikada nisu napuštali, tako da ne planiramo da odustanemo od borbe za slobodu, vladavinu ljudskih prava i zaštitu životne sredine.

  • Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Tokom borbe za prava građana pred nama su se nizali i verovatno će se nastaviti izazovi sa kojima se susrećemo. Po mom mišljenju najveći izazov jeste samo društvo, društvo koje je osiromašeno , opljačkano i razoreno od strane aktuelnog i prethodnog režima. Tokom proteklih 30ak godina naše društvo je razoreno u obrazovnom, ekonomskom, demografskom i u  mnogim drugim segmentima društvenog sistema. A kako samo svestan građanin može biti nosliac suverenosti države i samog društva , naš najveći izazov predstavlja društveni sistem u kom živimo. Ne treba zaboraviti da je politički sistem deo tog društvenog sistema koji je uticao negativno na same građane.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Tokom godina borbe, kroz raznorazne aktivnosti, tribine, proteste, projekte susretali smo se sa velikim brojem ljudi sa kojima smo ostvarili saradnju na poljima građanskog aktivizma i upravo ti ljudi, veliki broj građanskih udruženja širom Srbije jesu podstrek za nastavak borbe. Takođe, građani koji učestvuju u aktivnostima koje naše udruženje sprovodi jesu dokaz da ne treba odustati od borbe , jer borba za prava građana i slobodu jeste jedino što nam u ovom trenutku preostaje.

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Poruka za sve buduće aktiviste : Samo svestan građanin jeste preduslov da se stvari mogu promeniti u dobrom smeru. Da bi nas bilo što više, svest moramo graditi i razvijati kroz aktivno učešće građana tj. kroz građanski aktivizam.

  • Podrška kroz rs nam je značila zbog…

Podrška na projektu bila nam je značajna iz više razloga. Nova znanja koja smo dobili, novi ljudi i organizacije koje smo upoznali i sa kojima smo ostvarili saradnju. Takođe, partnerski odnos i saradnja na rešavanju istih problema i ostvarivanju zajedničkog cilja jeste ono što i jeste suština stvari. Tako da podrška nam je značila jer smo sa našim partnerima razvili prijateljski odnos koji je u pravom smislu bio građanski aktivizam na delu!

Milica Batričević, BeFem, Beograd: Hvala unapred svakom ko pored svih izazova izabere da pokaže da društvo može i treba drugačije da izgleda

Feministički kulturni centar BeFem već godinama unazad svojim programima utiče na povećanje vidljivosti žena u medijima. Preispituje, promoviše i aktivira feminističku politiku, kulturu, kao i umetnost. BeFem tim je u okviru projekta “Zelena feministička transferzala” posetio sela na Vojvodini sa ciljem regionalnog povezivanja aktivnih žena aktivnim u ruralnim zajednicama širom Srbije. O svom iskustvu govorila je Milica Batričević iz ove organizacije. 

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Na mom stolu stoji poruka “Ovaj svet može da bude bolji” i zaista verujem da aktivisti i aktivistkinje svojim radom, odnosno kroz aktivizam to pokazuju i smatram da je to važno.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Naših aktivističkih priča je mnogo, od pokretanja feminističkog festivala koji je okupljao žene iz regije i šire Švedske, prepoznavanja toga da ženski doprinos nije prepoznat i nagrađivan, te pokretanja dodele feminističkih priznanja Bring the noise, do prvih feminističkih letnjih susreta u selu Bezdan koji su stvorili prostor za razovor o feminizmu na selu.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Nismo nikada poželele da odustanemo, ali smo poželele da imamo više vremena za odmor.

  • Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Izazova je mnogo, ali izdvojila bih vreme i finansije kao ograničen resurs koji često onemogućavaju da vodimo sve borbe koje smatramo važnim, koje nas pokreću i koje donose promene. Izazov je i sužen prostor za razvoj i predstavljanje ženskih inicijativa i njihovog rada koji je od važnosti za celo društvo. Mi vidimo da je tim temama i perspektivama mesto u  mainstream-u. Baš zbog toga BeFem uporno radi na ohrabrivanju, podizanju vidljivosti i razvoju organizacija i samih aktivistkinja kreirajući prostor koji u društvu nedostaje.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Takvih trenutaka srećom ima mnogo, a poslednji koji bih izdvojila jeste susret aktivnih žena od Bezdana do Brodareva i energija zajedništva, razmene i solidarnosti koja se stvorila među svima nama tamo prisutnim.

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Moja poruka tiče se odgovara sa početka, a to je zašto je aktivizam važan i sa tim u vezi želim da kažem hvala unapred svakom ko pored svih izazova izabere da pokaže da zajednice, društvo i svet mogu i treba drugačije da izgledaju.  

  • Podrška kroz rs nam je značila zbog…

Mogućnosti da kroz naš kontinuirani rad porastemo,  izgradimo nova savezništva, prijateljstva i perspektive koje nam, u zajedništvu sa starim saradnicama, daju snagu i vetar u leđa da nastavimo da dalje radimo, kao i zbog podrške koju smo bili u prilici da pružimo drugim inicijativama.

Marko Cvijanović, Ruralni centar sova: Volimo prirodu i lokalnu zajednicu i uživamo u razvoju i zaštiti iste

Sova ušara ili utina je jedna od naših manje poznatih gradskih divljih ptica. Ove ljupke ptice, važni su stanovnici gradova jer imaju značajnu ulogu u kontroli populacije glodara. Najviše ih ima u Kikindi, ali su mnoge od njih svoj dom pronašle u Sremskoj Mitrovici. Kako bi im obezbedili bezbedno stanište Ruralni centar “Sova” je kroz inicijativu “Zaštitimo sove Sremice”, uticao na plansko orezivanje drveća i sprečio povređivanje ptica stavljanjem nalepnica na prozore poslovnih zgrada.  O aktivizmu i inicijativi razgovarali smo sa Markom Cvijanovićem iz ovog udruženja.

  1. Zbog čega je aktivizam važan?

Ako se mi ne aktiviramo, ko će? Nisam naučen da sedim i gledam kako nešto ne može. Imam potrebu da probam da promenim, prvo kritikom (rečju) pa pokušajem (delom) i ukoliko treba i pravnim aktom.

  1. Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Inicijalna kapisla bili su redovni obilasci terena i priče to su tamo neke ptice, ili one su oduvek tu i biće… Nisu i neće. Prepoznali smo problem i povezali uzrok, posledicu i predvideli neželjeni sled dogadjaja. Tokom inicijative smo adresirali problem na lokalu i imali odjeka da se ne seku drveća, ali nismo bili svesni da zavod za zaštitu prirode radi kako radi, odnosno, ne obilazi teren i ne evidentira naše podatke. Pa smo morali ponoviti inicijativu i adresirati ponovo kampanju na pravu adresu.

  1. Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Kada aplicirate na lokalne fondove grada i opredele vam 20-30.000 dinara, a i sami ste svesni da bez 300-400 ne možete uraditi ništa konkretno vidljivo za tekući problem. Dođe trenutak, onda sednemo pa preračunamo šta možemo ipak uraditi, jer niko od nas ne živi na račun Ruralnog centra sove, nego imamo poslove van organizacije. I upravo ta naša sloboda i sagledavanje probleme iz drugog ugla i plana da nam snagu da nastavimo jer volimo prirodu i lokalnu zajednicu i uživamo u razvoju i zaštiti iste.

  1. Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Papirologija i kad se ne zna šta je čija nadležnost i što ne znaju ni nadležni nego vrtenje u krug. Sve se to iščivija, ali to traje i dosta se energije gubi. A to spada u stvari koje bi trebalo da su rešene i da se znaju.

  1. Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Inicijativa slične našima koji mladi sprovode u gradu. Ozelenjavanje parkova i škola (programe koje sprovodimo mi od 2014), oslikavanje murala sova u zimovalištu (2021), prijave ispadanja sovića iz gnezda, nalazi roda i drugih ptica, kao i mnoge druge sitnice tokom radionica sa decom kad pokažu neke inicijative i znanje 

  1. Po(r)uka budućim aktivistima…

Uvek će biti neko ko će reći da je nemoguće, da to ne treba da radite, da je glupo i bezveze ali upravo to što pričate o problemu i to što nešto uradite pravi razliku izmedju vas i posmatrača. Da svako od nas napravi tu malu razliku i stvori tu pozitivnu energiju biće nam svima lepše i bolje.

  1. Podrška kroz rs nam je značila zbog…

…pokretanja lokalne zajednice u zaštiti sova i povezivanja inicijative organizacije civilnog društva sa javnim institucijama i lokalnom zajednicom. Ujedno i postavljanje temelja za buduće akcije. Javna kampanja koju su nam omogućili je bila osnova za našu prepoznatljivost i preporuku za dalji rad.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

AMIK plesom ukazuje na ekološke probleme u Beogradu, a u performanse uključuju i publiku

Reke koje se ne vide od splavova, nedostatak zelenih površina, uništavanje biodiverziteta i zagađenje vode problemi su na koje je Asocijacija modernih igrača i koreografa (AMIK) iz Beograda, plesnim performansima, ukazivala sugrađanima. Najavljuju da će nastaviti da na zanimljiv način na ukazuju važnost zaštite životne sredine.

U protekloj godini AMIK je imao akciju u sklopu inicijative „Da li razumeš ili treba da ti otplešem“ na Savskom keju, gde su održali pet plesnih performansa. Kako bi građani bolje razumeli šta su hteli da pokažu, organizovali su i info pult sa neophodnim pratećim materijalom.

„Hteli smo da skrenemo pažnju građanima na ekološke probleme koje nas okružuju i mogu da kažem da smo vrlo uspešni izveli tu akciju, zadovoljni smo i odzivom građanama i njihovom podrškom na društvenim mrežama, ali i na performansima jer su stvarno bili u velikom broju i došli da nas podrže“, kaže Marina Maksimović iz AMIK-a.

Što se tiče samih performansa, odziv publike je bio odličan, a prema rečima Maksimovićeve, nisu samo posmatrali, već su i učestvovali.

„Apsolutno su publika i građani reagovali na to što smo želeli da kažemo, čak smo, pošto smo imali poseban pult koji je info pult, oni su dolazili i davali nam svoje predloge i mi smo ih usvajali i na nekom narednom performansu koristili to što su oni rekli, tako da nam je to, da kažem i olakšalo, ali i značilo da se toliko publika uključila u ovo i da je ustvari prihvate“, ističe ona.

Sa aktivnostima su nastavili i kada se inicijativa završila. Naime, Asocijacija modernih umetnika i koreografa je ideju iskoristila i zajedno sa opštinom Vračar u Čuburskom parku je održan plesni performans.

„Plan nam je da i na ostalim opštinama sprovedemo istu inicijativu. Trenutno radimo na promociji festivala koji smo imali smo imali u martu. U pitanju je AMIK festival koji se 17 godina održava tradicionalno. Imali smo celodnevni program, od ranih jutarnjih sati pa do uveče. U pitanju je bio dečiji festival gde oni promovišu svoje talente, bilo je i juniora i seniora“, kaže Maksimovićeva.

Uz ovaj festival imaju i akciju humanitarnog karaktera „Deca deci“ gde prikupljaju paketiće za decu iz prihvatilišta i domova i nose ih nakon festivala u prihvatilišta na teritoriji Beograda.

„Sada smo zbog cele situacije sa kovidom malo ranije odradili –  pre novogodišnje praznike, ali smo samo zahvalni svim građanima koji su učestvovali u akciji i podržali nas i koji nas podržavaju već godina u tome“, dodaje ona.

Podrška koju su dobili od strane projekta “Tvoje mesto u Srbiji” im mnogo znači, pogotovu, kako kažu, zbog poboljšanja same organizacije, ali i za kontakte koje su ostvarili tokom trajanja inicijative. Nadaju se da će se iz svega toga roditi neka buduća saradnja na sličnim projektima.