kruševac - Platforma Promeni

Kaća Dimitrijević, udruženje “Fakiri sa juga”: Hrabro i ne postavljajte sami sebi granice

Istorija kruševačkog Gnezda ogleda se u nekada napuštenoj zgradi, sada alternativnom kulturnom centru, koja je zabeležena u dokumentarnom filmu, zahvaljujući udruženju “Fakiri sa juga”. Film karakteriše aktivizam, volontiranje, priča o izgradnji krova, a nastao je od materijala koji su upravo Fakiri prikupljali prethodnih godina, a šta je bio pokretač svega ispričala nam je Kaća Dimitrijević.

Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je moćan alat jer podrazumeva da osoba prvo postane svesna snage koju ima kao ljudsko biće, uticaja koji ostvaruje na sve oko sebe, druge ljude, prirodu, događaje…Silina ove snage menja zajednicu, a kada je ona još pravilno usmerena, menja je na bolje i ostvaruje dugoročne efekte, efekte koje će osećati oni koji budu tu i kada nas više ne bude. Aktivizam se tiče budućnosti ove planete i zbog toga je jako važan.

Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Ne znam da li se može reći da je postojao neki okidač ili smo u tu priču ušli postepeno i spontano, pa smo tek u hodu shvatali da postoji neki termin “aktivizam” i da smo mi, možda neki “aktivisti”. Potreba da promenimo što nam se ne dopada i unutrašnji glas koji kaže da smo deo ovog društva, da mi imamo prava da donosimo odluke, da želimo da iznesemo svoje mišljenje o temama koje su nam bitne, sve je to neki “starter pack”. Što si stariji to bolje počinješ da razumeš svoja osećanja, postupke, sistem oko sebe i onda malo bolje planiraš šta radiš kako bi napravio promenu koju želiš.

Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Da, poželimo da odustanemo svakog parnog dana, a svakog neparnog smo rešeni da istrajemo. Svi koji rade u nevladinom sektoru, pogotovu prvih godina, znaju koliko je to naporno i osećaju posledice prekarnog rada. Mislim da nije sramota priznati da je teško, ali i dalje smo, kao magnetom, privučeni aktivizmu, pa možda nije sve ni stvar izbora koliko tog osećaja u sebi, goriva na koje se vozite.

Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najveći izazov je, nažalost, finansijske prirode, ali utiče na mentalnu stabilnost, pa se nalazite kao na klackalici, čas gore, a čas dole. Sklopiti konstrukciju, izdržati, naći sredstva za aktivnosti koje su neophodne.. Izaći na kraj sa sobom i opravdati sebi sve te utrošene sate, dane i godine na volonterski rad, energiju, na nešto što nema opipljivu, materijalnu korist. Lakše je kada raspolažete samo svojim vremenom, ali ukoliko imate porodicu ili neko zavisi od vas, morate biti baš sigurni u vrednosti koje branite i zašto to radite.

Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Svaki drugi dan postoji neki trenutak, bilo da je to razgovor sa nekim ko je pre par godina učestvovao u vašem programu pa mu je to promenilo život i usmerilo ga, ili je to nova inicijativa koju su pokrenuli mladi koji su bili vaši volonteri, ili je to promena na koju ste uspeli da naterate lokalnu samoupravu, a koja će uticati pozitivno na živote ljudi iz vaše zajednice. Nekada je to, jednostavno, sedenje na jutarnjoj kafi sa ljudima iz komšiluka i prisećanje na početak i kako je sve to izgledalo i koliko toga smo naučili usput.

Po(r)uka budućim aktivistima…

Ne samo što drugi ljudi ne znaju koliko vi zapravo možete, nego čak ni vi to ne znate. Hrabro i ne postavljajte sami sebi granice.

Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Imali smo priliku da, zahvaljujući podršci promeni.rs, sprovedemo u delo ideju o arhiviranju foto i video dokumentacije i snimimo kratak film o AKC Gnezdo. Tokom tog procesa vodili smo divne razgovore sa ljudima i slušali njihova sećanja na istoriju objekta i aktivnosti koje su se u njemu dešavale. Naše aktivnosti su dobile na vidljivosti i bile su promovisane mnogo bolje nego što smo to sami umeli da radimo. Upoznali smo super ljude i dobili podršku u vidu saveta, konsultacije, i jednostavnog prijateljskog razgovora. Prateći promeni.rs saznali smo za druge sjajne inicijative i probleme kojima se bave na kreativne i fantastične načine.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Fakiri sa juga ipak neće odleteti iz Gnezda

Kruševački fudbalski klub „Borac“ ponovo dobija svoj stadion, i to je dobra vest za sve ljubitelje ovog sporta u Kruševcu, ali je Alternativni kulturni centar „Gnezdo“ to umalo koštalo opstanka u zgradi koju je zajedno sa komšijama renovirao ugrađujući u nju, osim krova i fasade, i mnogo ljubavi. Posle pregovora sa gradom i čelnicima FK „Borac“, ipak je dogovoreno da „Fakiri sa juga“ i dalje koriste sprat Bele boce kako bi u njemu gnezdili svoj kulturni centar.

Udruženje „Fakiri sa juga“ je krajem prošle godine obavešteno da će se obnavljati stadion FK „Borac“, ali su ovog februara iz medija saznali kako se planira da zgrada Bela boca postane kuća fudbala i da se, osim obnavljanja svlačionica u prizemlju, planira i opremanje kancelarija na spratu, gde se trenutno nalazi Alternativni kulturni centar „Gnezdo“.

„U tom trenutku smo se već zabrinuli za našu sudbinu, naročito zato što nismo imali kontakt ni sa kim i nismo imali konkretne informacije. Kasnije smo pozvani na sastanak u gradsku upravu, gde nam je rečeno da obnova zgrade jeste u planu, da na donjem spratu budu svlačionice, a na gornjem kancelarije, da je u planu izgradnja mosta i stadiona Fudbalskog kluba ’Borac’. Taj sastanak je protekao u prijateljskom tonu. Mi za gornji sprat imamo desetogodišnji ugovor sa klubom, koji podrazumeva i opciju jednostranog raskida ugovora, ali ukoliko je to bez krivice korisnika, klub bi bio obavezan da isplati nadoknadu za sva ulaganja. Samo da podsetim, mi smo zgradu zatekli u ruiniranom stanju, sami smo izvršili elektrifikaciju, popravku fasade i bilo je još mnogo građevinskih radova. Obavili smo ih sami, sa našim volonterima“, priča Kaća Dimitrijević iz udruženja „Fakiri sa juga“.

Na tom sastanku njima je ponuđen alternativni prostor, koji je, kako kaže Dimitrijevićeva, neadekvatan po različitim osnovama.

„To je kuća sa malom kvadraturom, u jako lošem stanju i zahtevala bi dosta ulaganja. Postoji niz faktora zbog kojih mi nismo bili raspoloženi za taj prostor. Pregovore je prekinula pandemija, pa smo bili na čekanju neko vreme. Naknadno je u samom Gnezdu održan sastanak, kome je prisustvovala gradonačelnica Kruševca, arhitekte koje su zadužene za projekat izgradnje stadiona i svlačionica, predstavnici FK ’Borac’ i naravno mi iz udruženja. Na sastanku smo vagali kako da razrešimo sve, i na našu veliku radost ispalo je najjednostavnije – da mi zadržimo gornji sprat objekta, da te kancelarije budu na drugom mestu, a da se svlačionice obnavljaju u prizemlju. Postavljaju se i kontejneri svlačionice pored samog stadiona, tako da je pronađeno rešenje koje, čini mi se, svima odgovara“.

Kao i mnoge organizacije, i Gnezdo je zbog pandemije prekinulo sa planiranim programom rada i biće tako dok je okupljanje rizično.

„Pošto nismo bili sigurni kako će se odvijati situacija sa našim opstankom na ovom prostoru, ove godine nismo konkurisali za projekte iz oblasti kulture i umetnosti, kao ni za međunarodni volonterski kamp, sve smo stavili na čekanje. Sa druge strane, to nam ostavlja priliku da probamo neke druge stvari, pa ćemo ove godine možda krenuti sa školicom crtanja i slikanja, jer je ovaj prostor idealan za to. Preko leta ćemo biti ovde, pa će ljudi moći da svraćaju i tu provode vreme, a u narednom periodu ćemo konkurisati i sa nekim projektima“, kaže Dimitrijevićeva i podseća da se svi koji u Srbiji rade u kulturi suočavaju sa ogromnim problemima i u redovnom stanju, a naročito za vreme i nakon vanrednog stanja u zemlji, pa je tako i sa „Gnezdom“.

Za „Fakire sa juga“, ali i sve ljubitelje alternativne kulture u Kruševcu, mesto na kome su svili gnezdo je posebno i teško se može zameniti nekim drugim.

„Nama mnogo znači opstanak baš ovde, jer se mi verovatno ne bismo usudili na ovakvu inicijativu da je bio u pitanju neki drugi prostor. Ovaj je bio naročito inspirativan za nas samim svojim oblikom i lokacijom. Da ne govorim o ogromnom naporu i energiji koju su uložili svi, ne samo iz našeg udruženja nego i brojni volonteri. Mnogo bi drugačija situacija bila da smo mi iznajmili neki lokal, tada bi nam mnogo lakše palo premeštanje iz jednog prostora u drugi. Za nas je ova zgrada simbol jedne lokalne, građanske inicijative, jedne solidarnosti među mladima, jer je ovaj prostor upravo njima namenjen“.

AKC Gnezdo fakiri sa juga FK "Borac" kruševac

Kruševačko Gnezdo – od mesta za proslave do alternativnog kulturnog centra

Priča o kruševačkom Gnezdu, nekada napuštenoj zgradi, sada alternativnom kulturnom centru, zabeležena je u dokumentarnom filmu, koji su snimili Fakiri sa juga.

Film ima nekoliko poglavlja i prikazuje muziku koja se u Gnezdu izvodi, volontiranje, aktivizam, utiske ljudi iz tog kraja, priču o izgradnji krova… Nastao je od materijala koji su Fakiri prikupljali prethodne tri godine, fotografišući i snimajući događaje.

„Želeli smo da gledaocima objasnimo šta je Gnezdo i šta mi to ovde radimo, jer imam osećaj da šira zajednica grada Kruševca ne zna da mi uopšte postojimo. Ovim filmom ljudima objašnjavamo ko smo, šta radimo i kako da se i oni u to uključe, jer je Gnezdo na raspolaganju svim građanima Kruševca“, objašnjava Nenad Dimitrijević, jedan od Fakira sa juga.

Projekciji je prisustvovalo 70-80 ljudi i reakcije su bile odlične, kaže Dimitrijević, naročito posle poglavlja Komšiluk, jer su ljudi bili oduševljeni baba-Smiljkom i njenim pogledom na Gnezdo.

„Imamo čak i fotografije sa venčanja iz ’80-ih godina, što je bilo i pre mog rođenja, kada je ovde bio restoran u kom su se organizovale svadbe, ispraćaji i slično“.

Kao centar za alternativnu kulturu, Fakiri se bave pre svega umetnošću i umetničkom produkcijom, za šta su u Gnezdu stvorili sopstvenu platformu.

„Nama ne odgovaraju galerije, muzeji i slično, zbog toga što to nameće čistoću i okvir, a nama se taj okvir ne sviđa. Alternativna kultura se u moderno doba uglavnom svodi na ruševine i na zgrade kojima je promenjena namena. Tu imate slobodu kakvu nikada nećete imati u muzeju, možete da zakucate ekser, da izbušite rupu, da ofarbate zid, dok vam u muzeju ili galeriji to nikada ne bi dozvolili. Ovako možete da pravite eksperimente, jer imate mnogo veću umetničku slobodu“, priča Dimitrijević.

Fakiri kažu da bi voleli da njihovu platformu koriste i drugi umetnici, koji bi svoj umetnički sadržaj podelili sa njima. Osim za umetnost, Gnezdo je otvoreno i za alternativno obrazovanje, nauku, aktivizam, podizanje svesti…

Planiraju da organizuju edukativni ekološki interaktivni festival, za koji će teme biti objavljene na internetu pre festivala.

„Publika će imati mogućnost da unapred pita predavača ono što je najviše zanima, a predavač će detaljno i precizno pripremiti odgovore. Festival će se zvati ’Hoću da znam’, a obuhvataće projekcije filmova i interaktivna predavanja. Na ovaj način videćemo šta u stvari zajednica želi da zna“.

Dimitrijević kaže da alternativna kultura mora da bude avangardna, mora da iznenadi posmatrača, mora da iskoči iz svih okvira i da nastavi tamo gde staje mejnstrim kultura. To je naročito bitno u današnje vreme, kada je mejnstrim kultura pod tvrdom kontrolom i slabo razvijena, zaključuje on.

alternativna kultura Gnezdo kruševac

Istorija kruševačkog „Gnezda“ iz ugla onih koji su ga „svili“

„Belu bocu“, zgradu u kojoj se sada nalazi kruševački Alternativni kulturni centar „Gnezdo“, sopstvenim donacijama podigli su meštani ‘70-ih godina. Najpre je pripadala fudbalskom klubu „Borac“, s vremenom je više puta menjala namenu, ali je uvek bila mesto gde su se ljudi rado okupljali. Njenu istoriju i značaj za Kruševljane prikazaće dokumentarni film, koji priprema organizacija „Fakiri sa juga“.

„Zgrada je nastala tako što su se svi iz komšiluka uključili, dali novac i učestvovali u radovima kako bi njihov fudbalski klub imao svlačionice. Izgrađena je u volonterskom duhu, i tu smo uočili povezanost između prošlosti i sadašnjeg trenutka u kome mi radimo u objektu. I mi smo novi život udahnuli upravo volonterskim radom, uz pomoć ljudi iz okoline“, priča Kaća Dimitrijević iz udruženja „Fakiri sa juga“, organizacije koja se pre dve godine uselila u ovaj prostor, renovirala ga i opet stavila na raspolaganje Kruševljanima.

Zgradu je projektovao arhitekta Adam Topličanin, a naziv „Bela boca“, po kome je u Kruševcu poznata, ne znači flaša, nego čičak, jer vizuelno podseća na to. Preko puta se nalazio fudbalski teren, pa je sa terase uprava kluba „Borac“ pratila utakmice.

„Nakon toga je ovde bila kafana, i tako je naše komšije najviše i pamte, pa diskoteka, zatim prodavnica igračaka, i sada je tu naše ‘Gnezdo’“, kaže Kaća Dimitrijević.

Dokumentarni film sadrži intervjue sa ljudima iz komšiluka o tome kako oni pamte ovu zgradu i koje događaje u njoj, jer je tu bilo i svadbi, ispraćaja u vojsku i drugih veselja.

„Bitno je sačuvati neke stvari od zaborava i znati prošlost nečega kako bi se uvideo njegov značaj danas. Ovo nije bilo kakav objekat, on je bitan za Kruševac i Kruševljane. Meštani su zadovoljni time što smo renovirali zgradu, jer je veoma dugo bila napuštena. Većina njih je ili učestvovala u izgradnji, ili izdvojila novac, tako da im je vrlo bitno što nije tek tako propala, pa su mnogi od njih sa suzama pričali koliko im je drago što neko tu nešto radi. Teško je gledati nešto kako propada, pogotovu ako ste emotivno bili umešani u to“.

Kaća Dimitrijević kaže da za naredni period imaju u planu da u rad Aleternativnog kulturnog centra uključe što više mladih iz Kruševca kako bi osetili da ovaj prostor postoji baš zbog njih, i kako bi nastavili priču koju su Fakiri započeli.

Udruženje koje postoji zbog građana

„Fakiri sa juga“ zvanično postoje od 2017, nezvanično su radili i dve godine ranije. Sebe predstavljaju kao udruženje koje se bavi umetnošću, kulturom, umetničkom produkcijom, sakupljanjem umetničkih dela, kulturnom razmenom, alternativnim obrazovanjem. Imaju petoro aktivnih članova i vode Alternativni kulturni centar „Gnezdo“.

„Ovaj prostor smo otvorili kako bismo imali platformu na kojoj možemo da se izrazimo i zato što mislimo da je kreatvni potencijal u društvu veoma bitan – bitno je pronaći ga, istražiti i razviti. Ovaj prostor nudimo svima koji traže svoj umetnički izraz i žele da podele ono što su naučili“, priča Nenad Dimitrijević, jedan od „Fakira sa juga“.

Ideju za osvajanje prostora „Bele boce“ u Kruševcu dobili su živeći u skvotovanoj zgradi Ineks filma u Beogradu.

„Tamo smo prekovali znanje o skvotovanju ruševine, šta sve može da nastane iz nje i kako je lepota u oku posmatrača. Čovek koji dođe u ruševinu i u njoj vidi lepotu za nas je mnogo značajniji od onog koji lepotu vidi tek kada se ruševina sredi. U Ineks filmu smo izučili kako je to naseliti ruševinu, srediti je, privesti nameni i dati zajednici na raspolaganje. Kada smo se doselili u Kruševac, videli smo ovu zgradu u vrlo lošem stanju, raspitali smo se čija je i sve je krenulo svojim tokom“, priča Nenad Dimitrijević i dodaje da je bilo dosta naporno srediti zgradu, zaštititi je od kiše i vremenskih nepogoda i otvoriti Alternativni kulturni centar. Ove godine prostor bi trebalo da dobije i grejanje nakon akcije „Ugrejmo Gnezdo“, tokom koje su prikupili sredstva i za ovo.

U „Gnezdu“ se, kaže on, vode filozofijom „Nemoj blokirati“, pa tu svako može prikazati sve čime želi da se predstavi.

„Do sada su to bili koncerti, žurke, slobodne svirke, improvizacije, projekcije filmova, promocije knjiga, pesničke večeri, predstave. Posebno se ponosimo inkluzivnim programom, imali smo ih dva u saradnji sa Fondacijom ‘Jelena Šantić’. Prvi je bio u saradnji sa Domom za nezbrinutu decu ‘Jefimija’. Toj deci držali smo radionice glume i scenografije, na kojima su oni pripremili predstavu ‘Zlata Kosić i njene avanture’. Drugi program radili smo u saradnji sa udruženjem ‘Osmeh na dlanu’ i Udruženjem za pomoć osobama sa autizmom. Neki od njih su učili da glume, neki su šili kostime i to je bilo mnogo lepo druženje“, naglašava Nenad Dimitrijević.

bela boca fakiri sa juga gnozdo kruševac