Istorija kruševačkog „Gnezda“ iz ugla onih koji su ga „svili“

„Belu bocu“, zgradu u kojoj se sada nalazi kruševački Alternativni kulturni centar „Gnezdo“, sopstvenim donacijama podigli su meštani ‘70-ih godina. Najpre je pripadala fudbalskom klubu „Borac“, s vremenom je više puta menjala namenu, ali je uvek bila mesto gde su se ljudi rado okupljali. Njenu istoriju i značaj za Kruševljane prikazaće dokumentarni film, koji priprema organizacija „Fakiri sa juga“.

„Zgrada je nastala tako što su se svi iz komšiluka uključili, dali novac i učestvovali u radovima kako bi njihov fudbalski klub imao svlačionice. Izgrađena je u volonterskom duhu, i tu smo uočili povezanost između prošlosti i sadašnjeg trenutka u kome mi radimo u objektu. I mi smo novi život udahnuli upravo volonterskim radom, uz pomoć ljudi iz okoline“, priča Kaća Dimitrijević iz udruženja „Fakiri sa juga“, organizacije koja se pre dve godine uselila u ovaj prostor, renovirala ga i opet stavila na raspolaganje Kruševljanima.

Zgradu je projektovao arhitekta Adam Topličanin, a naziv „Bela boca“, po kome je u Kruševcu poznata, ne znači flaša, nego čičak, jer vizuelno podseća na to. Preko puta se nalazio fudbalski teren, pa je sa terase uprava kluba „Borac“ pratila utakmice.

„Nakon toga je ovde bila kafana, i tako je naše komšije najviše i pamte, pa diskoteka, zatim prodavnica igračaka, i sada je tu naše ‘Gnezdo’“, kaže Kaća Dimitrijević.

Dokumentarni film sadrži intervjue sa ljudima iz komšiluka o tome kako oni pamte ovu zgradu i koje događaje u njoj, jer je tu bilo i svadbi, ispraćaja u vojsku i drugih veselja.

„Bitno je sačuvati neke stvari od zaborava i znati prošlost nečega kako bi se uvideo njegov značaj danas. Ovo nije bilo kakav objekat, on je bitan za Kruševac i Kruševljane. Meštani su zadovoljni time što smo renovirali zgradu, jer je veoma dugo bila napuštena. Većina njih je ili učestvovala u izgradnji, ili izdvojila novac, tako da im je vrlo bitno što nije tek tako propala, pa su mnogi od njih sa suzama pričali koliko im je drago što neko tu nešto radi. Teško je gledati nešto kako propada, pogotovu ako ste emotivno bili umešani u to“.

Kaća Dimitrijević kaže da za naredni period imaju u planu da u rad Aleternativnog kulturnog centra uključe što više mladih iz Kruševca kako bi osetili da ovaj prostor postoji baš zbog njih, i kako bi nastavili priču koju su Fakiri započeli. 

 

Udruženje koje postoji zbog građana

„Fakiri sa juga“ zvanično postoje od 2017, nezvanično su radili i dve godine ranije. Sebe predstavljaju kao udruženje koje se bavi umetnošću, kulturom, umetničkom produkcijom, sakupljanjem umetničkih dela, kulturnom razmenom, alternativnim obrazovanjem. Imaju petoro aktivnih članova i vode Alternativni kulturni centar „Gnezdo“.

„Ovaj prostor smo otvorili kako bismo imali platformu na kojoj možemo da se izrazimo i zato što mislimo da je kreatvni potencijal u društvu veoma bitan – bitno je pronaći ga, istražiti i razviti. Ovaj prostor nudimo svima koji traže svoj umetnički izraz i žele da podele ono što su naučili“, priča Nenad Dimitrijević, jedan od „Fakira sa juga“.

Ideju za osvajanje prostora „Bele boce“ u Kruševcu dobili su živeći u skvotovanoj zgradi Ineks filma u Beogradu.

„Tamo smo prekovali znanje o skvotovanju ruševine, šta sve može da nastane iz nje i kako je lepota u oku posmatrača. Čovek koji dođe u ruševinu i u njoj vidi lepotu za nas je mnogo značajniji od onog koji lepotu vidi tek kada se ruševina sredi. U Ineks filmu smo izučili kako je to naseliti ruševinu, srediti je, privesti nameni i dati zajednici na raspolaganje. Kada smo se doselili u Kruševac, videli smo ovu zgradu u vrlo lošem stanju, raspitali smo se čija je i sve je krenulo svojim tokom“, priča Nenad Dimitrijević i dodaje da je bilo dosta naporno srediti zgradu, zaštititi je od kiše i vremenskih nepogoda i otvoriti Alternativni kulturni centar. Ove godine prostor bi trebalo da dobije i grejanje nakon akcije „Ugrejmo Gnezdo“, tokom koje su prikupili sredstva i za ovo.

U „Gnezdu“ se, kaže on, vode filozofijom „Nemoj blokirati“, pa tu svako može prikazati sve čime želi da se predstavi.

„Do sada su to bili koncerti, žurke, slobodne svirke, improvizacije, projekcije filmova, promocije knjiga, pesničke večeri, predstave. Posebno se ponosimo inkluzivnim programom, imali smo ih dva u saradnji sa Fondacijom ‘Jelena Šantić’. Prvi je bio u saradnji sa Domom za nezbrinutu decu ‘Jefimija’. Toj deci držali smo radionice glume i scenografije, na kojima su oni pripremili predstavu ‘Zlata Kosić i njene avanture’. Drugi program radili smo u saradnji sa udruženjem ‘Osmeh na dlanu’ i Udruženjem za pomoć osobama sa autizmom. Neki od njih su učili da glume, neki su šili kostime i to je bilo mnogo lepo druženje“, naglašava Nenad Dimitrijević.

 

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on skype
Share on email