Informativne i promo table u kutku, novi sajt i aplikacija – ovo su novine u udruženju Zoo planet iz Niša. Sve ovo su uradili kako bi posetiocima i sugrađanima omogućili da se bolje informišu o raznim životinjama, zaštićenim vrsta i ugroženim vrstama. Da još bolje brinu o životinjama pomaže im i nedavno otvoreni stacionar, koji je već pomogao da više od 60 životinja bude spašeno.
Svi koji dođu u ZOO kutak sada na info i promo tablama mogu da saznaju brojne zanimljive i korisne stvari. Koje su zmije otrovne, a koje ne, saveti o čuvanju kućnih ljubimaca, ali i informacije o životinjama koje su u kutku – sve ovo se sada nalazi na info i promo tablama u ZOO kutku.
„Želeli smo da na taj način omogućimo da posetioci dok borave u Zoo kutak mogu da se informišu na koji način da se zaštite kada su prirodi ili kako da zaštite svoj dom i dvorište od otrovnih i neotrovnih zmija. Kako da prepoznaju vrste ptica koje žive u gradovima i parkova i na koji način da razlikuju razne životinje“, navodi Dušan Stojanović iz udruženja Zoo planet.
Cilj im je da u ZOO kutku nastave da spajaju čoveka s prirodom. Ono što će im u tome pomoći je i aplikacija i novi sajt udruženja.
„Ono što je još jedna novina samog Zoo planeta jeste veb sajt i aplikacija gde smo omogućili svim korisnicima da mnogo brže i na lakši način dođu do informacija kako da pomognu mladuncu kada se nađe kada je ispalo iz gnezda, ili kako da se preventivno zaštite od zmije ili drugih životinja na koje naiđu u prirodi, ili u svojoj okolini gde žive“, navodi on.
Stacionar pomogao u spasavanju brojnih životinja
Volonteri mnogo lakše rade otkada imaju stacionar za zbrinjavanje povređenih životinja. Od otvaranja do danas spasili su oko 60 životinja.
„Trenutno u stacionaru boravi nekoliko mladunaca raznih vrsta ptica i imamo nekoliko oduzetih mladunaca lisica koje su krijumčarene. Sada su kod nas na odrastanju, biće prebačene u drugi prostor kako bi se osamostalili i navikle na život u prirodi nakon toga vraćene u prirodu“, ističe Stojanović.
Projekat Tvoje mesto u Srbiji im je značio jer su hteli da ojačaju udruženje – od novih volontera, do sređenijeg prostora. Imali su mentorsku podršku sve vreme i finansijsku podršku oko izgradnje infrastrukture koja im je bila neophodna i uređenja prostora.
„U Zoo kutku se nalaze i pozivi na jedan kreativan način za društvene-odgovorne kompanije tako da se nadamo da će se i one uključiti u samu podršku Zoo kutka kako bi predstavili svoju kompaniju, a sa druge strane pomogli zbrinutim životinjama. Dalje radimo na povećavanju i proširavanju kapaciteta samog prostora Zoo kutka. U planu nam je otkup dodatnih parcela i rekonstrukcije i širenje, ali i izrgadnja novih objekata za novopristigle životinje, te rekosntrukcija starih objekata za životinje koje već žive ovde“, dodaje on.
Svi koji žele da uživaju u prirodi i da posete životinje mogu da posete Zoo kutak subotom i nedeljom.
Inicijativa “Pozdrav iz kraja” iz Udruženja “Satibara” ima za cilj da pokrene mlade preko društvenih mreža, prvenstveno kako bi što bolje upoznali svoju zajednicu i njeno kulturno nasleđe. Time žele da mladi doprinesu izmeštanju kulturnih i umetničkih sadržaja iz glavnog grada, a sve to na jedan jako dobar način- kroz umetnost i različite radionice. Za promeni.rs Marija Rodić prenela je svoje utiske i zašto je za njih aktivizam važan.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Veoma je važan jer pokreće razne pozitivne procese u društvu koji mogu dovesti do velikih promenama. Bez njega ne bi bilo evolucije ni svesti ni društva. A i ljudi bi se verovatno dosta otuđili, aktivizam ipak počiva pre svega na udruživanju.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Što smo više putovali, više smo otkrivali koliko manja mesta kriju decu i mlade koji su talentovani, energični i spremni da ruše predrasude, ali često deluju uspavano samo zato jer ne dobiju ni priliku da budu glasnogovornici svoje zajednice, niti da učestvuju u kulturaktivističkim inicijativama. Za Dolovo su presudile dve stvari: 1. postoji ogroman dom kulture, pun potencijala; 2. na pitanje o kulturnim sadržajima, dobili smo odgovor: „Pa, ovde ima samo folklor.”
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Da, onda kada smo se premorili od adiministracije, uspavanosti institucija… A naročito kada su neki lokalni političari ograničavali pristup mladima. U jednom trenutku je delovalo kao da na svakom koraku preskačete neke nove zidove. Ali, pozitivni efekti koji je naš program imao na zajednicu ohrabrio nas je da preguramo krizu, a direktor doma kulture se angažovao i više nego što smo od njega očekivali ili tražili. Udružili smo se sa meštanima i na kraju uradili i više od planiranog.
Foto Jovana Jankov
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Najmučnije nam je bilo da podnosimo toksične elemente vladajuće političke partije, koji su u malom mestu prisutni na svakom koraku i ugrožavaju ekosistem zajednice. Imali smo ponekad utisak da je sloboda izbora toliko ugrožena, da se na kraju otprilike gleda i kod kog pekara kupuješ hleb. Uspešno smo zaobišli sve to, ali takve stvari nas uvek iznova razočaravaju.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
U jednom trenutku smo imali dve grupe polaznika radionica, konstantne pozive da dođemo opet što pre i par neplaniranih volontera koji su uživali da doprinose svemu što radimo. Pored toga, lančano je krenula da se stvara jedna nova zajednica svih generacija u kojoj smo svi bili jednaki, slobodni i kreativni. A onda još i 13-godišnja Sara pita kako se upisuje filmska produkcija, i samoinicijativno organizuje promo-materijale po selu!
-Po(r)uka budućim aktivistima…
Nikad se ne zna ko će prepoznati značaj vašeg aktivizma i kada ćete izazvati talas dobrih reakcija. Zbog toga je važno da i kad ide sporo, imate u vidu da će biti i naglih skokova.
Zahvaljujući ovoj podršci dobili smo priliku da aktivističke umetničke prakse iz našeg inkluzivnog kinokluba „Moj krupni plan” testiramo u manjim sredinama na duži period. Započeli smo proces izlaska „Satibare“ iz Beograda, ali ne samo kroz jednokratne aktivnosti, već decentralizaciju i našeg tima.
Otvaranjem prve galerije pod vedrim nebom, organizacijom radionica kreativnog preduzetništva i pokretanjem onlajn prodavnice gde se mogu pogledati i kupiti dela umetnika iz Subotice, udruženje „Klara i Rosa“ nastavlja da osnažuje kulturne radnike. Ovo udruženje pokrenulo je i onlajn radio “Plac”, a za naredne mesece najavljuju nove radionice, koncerte i umetnike kojim nastavljaju da bude kulturu ovog dela Vojvodine. Za promeni.rs iz ovog udruženja govorili su o svojoj priči i aktivizmu.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Višedecenijske društveno-političke okolnosti u našoj državi, temeljno i duboko ubedile su svakog pojedinca da njegova akcija nema moć da promeni išta. Sugrađani su pasivni, nezainteresovani i ne veruju da je društvena promena moguća. Društvo je polarizovano, naginje radikalnim desnim idejama i neguje uverenja koje se kritički ne propituju već nasleđuju sa generacije na generaciju. Uloga aktivista je da budu glasnici promena, da neprestano ulivaju optimizam i veru da je promena moguća, otvaraju mogućnosti, donose alternative, podsećaju na važnost akcije i očuvanja životne sredine, građanskih vrednosti i ljudskih prava. Verujemo da su kultura i umetnost najfiniji alati komunikacije sa sugrađanima koji postepeno mogu dovesti do pojedinačne promene, katarze i oplemenjivanja svakodnevnog života.
-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Projekat “Jedna uz drugu” realizovan od novembra 2018. godine do aprila 2019. godine, koji je ujedinio subotičke nezavisne umetnice, mapirao je nepostojanje fizičkog nezavisnog kulturnog prostora u Gradu, ali i snažnu potrebu za stvaranjem, povezivanjem i izgradnjom simboličkog prostora i atmosfere slobode izražavanja, istraživanja, povezivanja i razmene. Jačanje tradicionalnih sadržaja, nacionalnih ideja, sve veća zatvorenost i inertnost gradskih institucija kao i proterivanje stručnih ljudi iz javnih kulturnih institucija, nagnala nas je da samostalno pokušamo da unapredimo položaj nezavisnih umetnika, ali i da kulturu i umetnost učinimo dostupnim građanima Subotice na dva jezika (srpsko-hrvatskom i mađarskom), čvrsto se zalažući za solidarnost, decentralizaciju, dvojezičnost, razvoj kritičkog mišljenja, demokratizaciju kulture i umetnosti kao i buđenje građanske svesti. Septembra 2019. godine smo odlučile da ćemo organizovano i udruženo nastaviti da, nasuprot gradskoj političkoj strategiji, kulturu koristimo kao sredstvo koje spaja, a ne razdvaja sugrađane.
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Večita dilema: otići ili ostati? Svakodnevno se potvrđuje činjenica da je izazovno funkcionisanje u našem društvu, naročito u malom gradu u kom je svakodnevni narativ zasnovan na nacionalnim podelama, etničkom ili partijskom pripadanju, biranju strane i dobijanju nagrade ili kazne za svoj izbor. U ovim okolnostima veliki broj naših sugrađana je, zbog dvojnog državljanstva, odlučio i uspeo da ode. Svakodnevno svedočimo da svako ko pokušava da gradi, spaja, ujedinjuje, edukuje, aktivira, animira, unapređuje, pokreće, nema podršku većine, te njegov rad ostaje neprepoznat i neshvatljiv za šire društvene grupe. Takođe, dešava se da se rezultati tuđeg rada prisvajaju i predstavljaju kao delovanje Gradske uprave, te napori organizacije ostaju neprepoznati od strane sugrađana. U Subotici je veoma nerazvijen civilni sektor, mali je broj organizacija koje profesionalno funkcionišu jer je izazovno finansijski opstati. Retka smo organizacija koja se potpuno, posvećeno, tokom celog svog dana bavi projektnim zadacima. Svesne smo da je za promenu potrebno vreme i proces, te da bismo zaista napravile temeljnu promenu, moramo postepeno, strateški, osmišljeno i strpljivo da radimo, te korak po korak, da svakodnevno gradimo atmosferu u kojoj, u budućnosti, želimo da živimo. Ako odlučimo da ostanemo, nemamo drugi izbor do da nastavimo da se borimo za bolje društvo, probuđenog pojedinca, aktivnog sugrađanina koji će nam se u borbi priključiti.
Foto Szerda Zsófia
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Svako nastojanje da se neki javni prostor oplemeni i redefiniše dovodi do komunikacije sa nadležnima, do prebacivanja nadležnosti sa jedne kancelarije na drugu, do pisanja mnoštva zahteva, molbi, upita i čekanja na njihove odgovore. Susret sa birokratijom, dozvolama i nepromišljenim odlukama i objašnjenjima koja se nekritički prenose (po principu copy-paste) iz zvaničnih dokumenata, čini da se zapitamo o pojedinačnoj odgovornosti u trenutnom društvenom uređenju i da shvatimo da društvo čine pojedinci koji imaju izbor da biraju ono što čine. Mnogo puta pomislimo da je uzaludno ono što radimo te da se borimo sa vetrenjačama, ali sutrašnji dan donese novu energiju i mi nastavljamo da radimo ono u šta verujemo. Prekarni radni položaj, neizvesno finansiranje, brojni zahtevi donatora i projektna birokratija, dodatni su izazovi na aktivističkom putu. Ono što je jedino izvesno je da je ovo naš put, na kom učimo, saznajemo i otkrivamo.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Tokom svakog projekta ili akcije osećamo uzbuđenje ali i radost nakon uspešno organizovanog događaja kada sugrađane vidimo nasmejane, zadovoljne i zahvalne što se nešto drugačije i novo dogodilo u našem gradu. Mnogo radimo i nekad uzaludno trošimo mnogo energije za nešto što se lakše može uraditi, ali mnogo i učimo, upoznajemo, saznajemo i sve nas to lično motiviše da nastavimo sa radom. U maloj sredini veoma je teško pronaći kreativan posao, a kako su članice organizacije sa umetničkih fakulteta i istovremeno i same predstavljaju ciljnu grupu za čiji se bolji položaj bore, uspele su da same stvore kreativan, specifičan i autentičan posao koji doprinosi i zajednici i njima lično. Čini se da kroz ovaj proces dokazujemo da je moguće i u izazovnoj, maloj i zatvorenoj sredini uspeti izgraditi vrednost, ako se strpljivo, uporno, hrabro i promišljeno ne odustaje od svog htenja. Kada odlučimo da ostanemo, ovo je jedini izbor koji imamo.
-Po(r)uka budućim aktivistima…
Budi promena koju želiš da vidiš ali ne očekuj da će tvoji napori sutra doneti rezultate i uživaj u procesu!
Podrška kroz promeni.rs nam je mnogo značila jer smo u radu sa timom Fondacije Jelena Šantić došli do brojnih uvida te redefinisali svoje zadatke i nastojanja. Prošli smo kroz dugačak put uviđanja da fizički nezavisni kulturni prostor nije ono za šta smo još spremni, iako nam je to bila prva stavka na listi. Mnogo je važnije pripremiti teren za taj kulturni prostor, izgraditi simbolički prostor razmene, istraživanja, slobode, atmosferu u kojoj je normalno da se pripadnici različitih generacija, nacija, jezika, profesija susreću i sarađuju. Trenutno radimo na razvoju publike i stvaranju okolnosti u kojima će građani Subotice biti u mogućnosti da što više otkriju, nauče, saznaju kroz kulturu i umetnost. Dvorišna galerija, Radio Plac – radio zajednice, umetničke intervencije u javnom prostoru i brojna kulturna dešavanja samo su kanali kojima nastojimo da skrenemo pažnju, probudimo, zapitamo, okupimo i aktiviramo sugrađane te doprinesemo povećanju kvaliteta života u Subotici.
Tim Fondacije Jelena Šantić, Grupe 484 i Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koji su nam bili podrška u ovom procesu, postavili su nas na noge i neizmerno smo zahvalne na zaista iskrenoj pomoći našem radu, posvećenosti, načinu komunikacije, fleksibilnosti i osećaju da smo na istom zadatku kao partneri, a ne u poziciji donator-korisnik donacije, koji često zna da bude veoma stresan. Zaista smo osećale da gajimo iste vrednosti i iskrenu želju za promenom, i da je sadržaj važniji od ispunjavanja formi.
Podrška nam je značila jer smo se povezale sa sličnim organizacijama u Srbiji (često jedni drugima možemo biti motivatori i podrška), naučile smo mnogo, preispitale naša uverenja, otkrile nove načine funkcionisanja, ali i dobile finansijsku podršku za naše ideje te izgradile organizaciju koja je prepoznatljiva u Srbiji.
Prema procenama, u Nišu ima oko 400 gluve i nagluve dece, a u Srbiji oko 9.000. U medijima gotovo da nema sadržaja na znakovnom jeziku koji bi značili i deci i odraslima sa problemima sa sluhom. Zato je grupa mladih iz grada na Nišavi odlučila da stvara za njih. Kroz svoju inicijativu Zu Zu Zujalice, ovi mladi ljudi prilagodili su video sadržaje gluvoj i nagluvoj deci i roditeljima, ali i napravili predstavu „Čuvari prirode“ koju su izveli i na prošlogodišnjem Nišvilu, a zatim i u nekoliko gradova. O dosadašnjim aktivnostima, izazovima i samoj inicijativi Zu Zu Zujalice, za promeni.rs govori Milica Lazarević.
Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je važan jer ukazuje na probleme u društvu za koje (još uvek) ne postoji efikasno sistemsko rešenje. Pokreće ga uglavnom lični osećaj i potreba pojedinca za nekom važnom promenom, a održava se zajedničkim radom na ostvarenju ciljeva.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Premalo kvalitetnih medijskih sadržaja namenjenih deci nas je podstakao da pokrenemo muzičku grupu Zu Zu Zujalice. Odmah smo krenuli da sve što stvorimo prevodimo na znakovni jezik, a položaj gluvih i nagluvih u Srbiji se prirodno pojavio kao tema kojom se bavi film “Bitisanje- Gluv nije nem”.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Tokom ovih par godina rada, nailazili smo na mnogo prepreka i izazova, ali uspevali smo da nalazimo rešenja za svaki problem, povratimo entuzijazam i nastavimo sa radom.
Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Najveći izazovi su vezani za naše neaktivističke (regularne) poslove, odnosno za organizaciju vremena i usmeravanje energije koju treba da uložimo u aktivizam.
Foto Zu Zu Zujalice
5. Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Bilo je mnogo trenutaka koji su nam ukazali da je vredelo ući u sve ove projekte, ali najznačajnije su svakako reakcije koje dobijamo od dece i roditelja. Takođe, nakon objavljivanja filma, dobili smo pregršt predivnih komentara i putem društvenih mreža i uživo nakon projekcija. Posebno smo zadovoljni reakcijama mladih ljudi koji žele da se uključe i daju svoj doprinos da se situacija poboljša.
Promeni.rs i ceo tim koji pomaže aktivistima su nam neizmerno pomogli na svakom koraku, ohrabrili nas, osnažili i omogućili da uvidimo da smo uz podršku divnih ljudi sposobni da stvaramo lepša i bolja dela.
Irida predstavlja jedinstvenu platformu na kojoj mladi mogu da stiču i razvijaju znanja iz oblasti rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja. Povezujući se sa mladim ljudima aktiviraju se u svojim zajednicama i na taj način ohrabruju mlade da daju svoj doprinos ka društvu u kome i devojke i mladići treba da se osećaju bezbedno. Iz organizacije Irida govorili su zbog čega je za njih bio značajan aktivizam, kao i o svojim dostignućima.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je važan zato što pruža mogućnost svakom/svakoj od nas da podigne glas i učini nešto dobro i važno za svoju zajednicu. Osim toga, aktivizam okuplja ljude koji su motivisani da se udruže oko zajedničkog cilja iz čega neretko proizađu i divna prijateljstva.
-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Organizacija Irida je osnovana sa idejom da podstaknemo mlade na aktivizam u polju rodne ravnopravnosti. Kako verujemo da su mladi pokretačka snaga društva i da imaju baš sve ono što je potrebno kako bi reagovali na sve ono što ih “žulja” u njihovoj okolini, stvorili/e smo platformu koja će okupiti mlade koji ne okreću glavu kada primete nasilje, ne smatraju da je feminizam “ružna reč”, ne dele poslove na muške i ženske i spremni/e su da podstaknu i svoje vršnjake i vršnjakinje, ali i širu javnost da učine male, ali značajne korake ka rodno ravnopravnom društvu.
Foto Irida
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
U dosadašnjem radu nismo došli do trenutka u kom smo želeli/e da odustanemo, iako je svakako bilo mnoštvo izazova koje smo morali/e da prevaziđemo. Verujemo da je razlog tome to što uvek imamo na umu zbog čega radimo to što radimo i kakvu promenu pravimo za brojne mlade kroz naše projekte i aktivnosti.
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Izdvojila bih da nam je najveći izazov bio na početku, kada je naš tim bio izuzetno mali i kada smo sve aktivnosti sprovodili/e bez finansijske podrške donatora. Osim toga, na početku nam je izazovno bilo i predstavljanje organizacije na društvenim mrežama, s obzirom da smo od samog početka uvideli/e njihovu važnost, a među nama se nije nalazio/la neko ko je stručnjak/inja u toj oblasti.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Kao izuzetno važan period za naš rad, izdvojila bih projekat “Nasilje je uvek izolacija”, koji je imao za cilj povećanje vidljivosti SOS kontakt telefona, s obzirom da je za vreme pandemije nažalost povećana stopa rodno zasnovanog nasilja. Momenat u kom smo shvatili/e da je projekat uspešan jeste kada smo dobili/e informacije da je u periodu sprovođenja naše akcije broj poziva znatno povećan u odnosu na isti period prethodne godine. Tada smo zaista postali/e svesni/e promene koju pravimo!
-Po(r)uka budućim aktivistima…
Poručila bih budućim aktivistima i aktivistkinjama da se ne plaše da započnu borbu za promene koje smatraju neophodnim. Svaki doprinos, iako naigled mali, zaista predstavlja važan korak na putu ka društvu bez nasilja i diskriminacije, društvu u kome se slušamo i poštujemo i kakvom težimo.
Podrška nam je bila značajna jer smo dobili/e priliku da stvorimo prostor gde mladi zainteresovani za pitanje rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja mogu da se okupljaju, upoznaju, razmenjuju mišljenja i ideje i udružuju da sprovode akcije u svojim zajednicama širom Srbije. Na ovaj način, podržana je naša misija da omogućimo mladima da otkriju svoj aktivistički potencijal i da preuzmu odgovornost za stvaranje društva po svojoj meri.
Kada vide životinju u nevolji, Nišlije će najpre pozvati ZOO planet. Nije reč o zvaničnoj lokalnoj ustanovi koja se bavi spašavanjem životinja, već o grupi volontera koja svaki slobodan trenutak koristi da brine o životinjama. Pre 9 godina napravili su ZOO kutak u Kamenici kraj Niša. Ovo mesto za prihvat i zbrinjavanje povređenih divljih životinja i mladunaca koji su ostali bez roditelja ubrzo je postalo omiljeno za beg iz grada, pogotovo među najmlađima. Iako je bilo teških trenutaka i brojnih neprospavanih noći, osnivaču ZOO planeta Dušanu Stojanoviću, nikada nije padalo na pamet da odustane.
– Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je jako bitan, kako za uticaj na promenu zajednice uopšte, tako i na podsticaj mladih da menjaju sredinu u kojoj žive, na bolje.
– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?
Potreba za boljim uslovima u radu organizacije me je podstakla da konkurišem putem platforme promeni.rs. Kroz ovu inicijativu stvorili su se uslovi za pružanje profesionalnije pomoći životinjama, poboljšali smo rad u organizaciji ljudstva i volontera i uticali na stvaranje mogućnosti za bolje informisanje građana kada je u pitanju zaštita životinja i pravilno ophođenje prema kućnim ljubimcima.
– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Bilo je mnogo situacija kada sam želeo da odustanem od svega, ali uglavnom su to teške situacije i problemi sa kojima se svako od nas u životu suočava. Međutim, naučio sam da ne donosim ishitrene odluke već da u takvim situacijama pokušam da pronađem rešenje i da se konsultujem sa prijateljima koji mi daju podršku. Drago mi je da zajednica prepoznaje našu požrtvovanost i da žele da nam pomognu u teškim situacijama da prebrodimo probleme.
FOTO MRCN
– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Svaka novina je određeni izazov za mene, a i za ljude koji su sa mnom u timu. S obzirom da je sam rad sa živim bićima, pogotovo sa životinjama, sam po sebi jedan veliki izazov i svaka aktivnost i situacija je nepredvidiva, navikao sam se i naučio da lako prebrodim svaki izazov i da pravilno donesem odluku koja se, do sada, uvek pokazala kao ispravna.
– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Svaka spašena životinja ili osmeh na licu deteta je moja nagrada i pokazatelj da radim pravu stvar. Svako vraćanje izlečene životinje u prirodu ili odhranjenog mladunca je trenutak koji mi govori da je sve ovo što radim poslednjih 15 godina vredelo truda i neprospavanih noći. Takođe, i generacije volontera koji su prošli kroz ZOO Planet su pokazatelj da je to što radimo od velike važnosti.
– Po(r)uka budućim aktivistima…
Slobodno vreme iskorišćeno kroz aktivizam, uz pružanje pomoći drugima je kvalitetno uložen resurs koji se itekako vrati u pozitivnom smislu.
– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Značajna pomoć u vidu bolje organizovanosti, obezbeđivanja novih resursa za rad i spasavanje životinja kroz stacionar, kao i osposobljen tim koji će na bolji način moći da napreduje i da razvija aktivnosti koje će uticati na poboljšanje uslova zbrinutim životinjama.
Želja za nastavkom rada predškolske ustanove “Neven” u Zrenjaninu okupila je roditelje, članove organizacije Zrenjanski socijalni forum, kao i brojne zajednice kako ovo mesto ne bi prekinulo sa radom. Peticiju je popunilo preko 2.000 ljudi i na taj način uspeli su da zadrže jaslice za koje je prethodno najavljeno da će biti ugašene zbog sigurnosti dece. Za promeni.rs govorila je Tara Rukeci o borbi iz koje su izašli kao pobednici.
Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam ne treba posmatrati tako kao nekakvu posebne sfere života, nečiju profesiju, životni put, poziv…. Mnogo je ljudi koji se bune ali ne znaju kako da se organizuju, kako i ka čemu usmeriti nezadovoljstvo ili pak kako učiniti neke dobre akcije vidljivim van svoje zajednice. Aktivizam treba gledati šire, kao svaki vid aktivnog učestvovanja u životu zajednice, stoga je živeti u zajednici i pokazati interesovanje za nju, već je aktivizam. Svaka društvena akcija je i politička, stoga je važno da se aktivizam ne vezuje za pojam apolitičnog delovanja u zajednici. Dakle, možemo se vratiti na Aristotela, možeš biti ili političko/zainteresovano biće za zajednicu ili idiot.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
U našem slučaju, ne možemo govoriti o nekoj inicijalnoj kapisli…već o malom gradu u kome su se na nekim tačkama spojili oni koji su zainteresovani za zajednicu, društvo. Dolazimo iz različitih borbi, a kako su svi problemi mahom uvezani, nije bilo teško da se nađemo na nekoj konkretnoj temi, bilo ona odbrana vrtića, ili borba protiv privatizacije komunalnih delatnosti ili za radnička prava i ostalo.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Nije bilo trenutaka kada je došlo do želje da se odustane, već su ćorskokaci služili da se preispitaju metodi borbe, mogućnosti borbe u datim uslovima i da se nastavi da se uči kako do cilja.
Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Izazovi se sastoje upravo u onome što je i najveći problem ako se sva borba svodi na institucionalnu, konvencionalnu vrstu borbe- vreme i crpljenje energije i uvek i iznova shvatanje da se u visokobirokratizovanom, koruptivnom sistemu na kapitalističkim osnovama dolazi do zaključka da je Kafka pisao istinu, a ne fikciju. Kafkijansko, to je ono što je najveći izazov, shvatiti kako može drugačije i da li je to put kojim želiš dalje da ideš. Mali koraci te ohrabre, ali cena koju platiš dok ideš od jednog zahteva do drugog, pregovora, obećanja….mislim da može drugačije.
FOTO MRCN
Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Trud vredi samo ukoliko nekom, makar tom jednom čoveku, život bude bolji zbog delovanja grupe. Bude dobar osećaj kada vidiš da si zaustavio nekog da zarad ličnog interesa, profita otme nečije javno dobro. Međutim, kakvo je to društvo u kome postoje tolike nejednakosti, toliko neravnopravne borbe? Truda vredi samo ukoliko pobeda dovede do jačanja entuzijazma da se, ne samo nastave borbe, već preispita kakvo mi društvo želimo i na kojim osnovama su naše želje moguće da postanu stvarnost.
Po(r)uka budućim aktivistima…
Poruka je da svaka iskra biće deo ognja, stoga ne treba odustati od toga da se bude zaintresovan za društvena pitanja, za problem u zajednici i da treba graditi solidarnost sa onima sa kojima dele isti interes i društveni položaj.
Podrška je bila značajna pre svega jer je potpomogla da se dođe do cilja, da jaslena grupa ostane i krene se u adaptaciju vrtića, dakle, dala je neki konkretan, opipljiv rezultat. Drugo, pomogla je da priča postane vidljiva, da se drugi sa sličnim problemima povežu, to će svakako doprineti lakšem organizovanju budućih borbi, ma kakve one bile. Važno je da se ljudi vide, čuju, da drže negde u malom mozgu da postoje neki ljudi koji su tad i tad uradili to i to, pa možda mogu i ja da probam slično ili da ih pozovem na solidarnost u mojoj borbi.
Oni nisu dozvolili da rodna zemlja u selu Donji Barbeš kraj Gadžinog Hana ostane pusta. Shvatili su da je odlazak mladih poguban po selo. Zavrnuli su rukave, pokrenuli komšije i formirali poljoprivredno- socijalnu zadrugu Barbeš. O tome kako teče obnova sela, koji su izazovi, kako reaguju na uspehe i šta ih podstiče da nastave dalje, za platformu promeni.rs govori inicijatorka zadruge Barbeš, Eleonora Milić.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je važan jer kanališe energiju pomešanu sa osećajem odgovornosti kojom pokreće ljude oko sebe i budi celu zajednicu. Taj osećaj daje pokretačku snagu, ideje i smisao čiji rezultat može biti buđenje i preporod čitavog društva.
–Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?
Grupa mladih poreklom iz Donjeg Barbeša okupila je ljude sa entuzijazmom i sa zajedničkim planom obnove sela i unapređenje života na selu. Nas povezuje naše selo, odnosno rodno selo naših roditelja, kao i naše uspomene iz detinjstva provedenog u selu.
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Dešavalo se u situacijama kada smo nailazili na nerazumevanje od strane lokalnih vlasti koje nisu delile naš entuzijazam i ni na koji način nisu htele da pomognu u ostvarenju naših ciljeva.
FOTO MRCN
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Jedna od naučenih lekcija jeste da je za motivisanje seoskog stanovništva potrebno puno volje i energije da bi se ljudi probudili iz stanja ravnodušnosti i da bi se ohrabrili za zajedničko delovanje, sticanje novih znanja i veština, a sve u cilju da bi se ponovo aktivirali i postali korisni sebi, svojoj porodici i najširoj društvenoj zajednici. Za sve to potrebno je vreme, trud i ogromno razumevanje njihovih problema i potreba u svakodnevnom životu. Od ogromnog je značaja da se čuje svačije mišljenje. Iako se u početku stide da ga iskažu, vrlo brzo bivaju oslobođeni tih stega. Mladi se brže bude i pozitivno reaguju na rezultate, dok kod starijih duži period postoji određena doza nepoverenja. Činjenica je i da su ljudi nepoverljivjji prema osobama koje ređe viđaju, dok poverenje poklanjaju onima koje poznaju više godina ili od ranog detinjstva. Želja koju su meštani dobili da se priključe u uređivanju sela i stvaranje uslova za povratak mladih na selo je baš to čemu težimo. Rezultati koje smo postigli za kratko vreme pokazali su svima da naše vizije sela nisu “dečija igra“, već ozbiljni ciljevi. Ova godina biće zabeležena kao godina buđenja posle dugog sna. Bitno da je nastavi u istom ritmu, da se realizuju ostale planirane aktivnosti i da se održava tenzija, kako bismo postigli što bolje rezultate i ovu godinu upamtili kao godinu preporoda našeg sela.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Samo otvaranje parkića za decu bilo je više nego inspirativno i najmerodavniji pokazatelj da smo na pravom putu. Roditelja, dece i starijih meštana bilo je oko 70. Srpska i romska deca su bila oduševljena i tolika graja se nije čula u selu decenijama, kako kažu stariji meštani. Žene iz sela pomagale su oko posluženja za najmlađe i sve posetioce. Mladi momci postavili su i učvrstili mobilijare. Svaki mališan dobio je neki poklon, a roditelji promo materijal i poziv da nam se pridruže u uređenju naše zajednice.
– Po(r)uka budućim aktivistima…
“Nikada ne sumnjajte da mala grupa posvećenih, promišljenih ljudi, može promeniti sve. Ustvari, uvek je samo to i bilo dovoljno.” (Margaret Mid)
-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Podrška koju nam je pružio promeni.rs videla se odmah nakon proslave Markovdana i otvaranja seoskog parka. Novi parkić postao je zborno mesto starijih koji čekaju poštara, mladih koji se druže i dece koja se igraju. Za sve buduće događaje prijavili su se novi volonteri koji nakon ovih rezultata veruju u naše dobre namere i ciljeve. Inicirano je uređenje terena za fudbal i odbojku, kao i čišenje seoskog vodovoda, gde ćemo učestvovati pojačani novim volonterima. Svi sa nestrpljenjem očekuju sledeće aktivnosti koje ćemo realizovati i puno više veruju u mogućnost ostvarenja naših ideja.
Članove udruženja ”Stop neplaniranoj gradnji” čine ljudi povezani oko istog cilja- sređivanje naselja i stopiranje neplanske gradnje. Svoju priču o tome kako su rešili da se aktiviraju i udruže je sa nama podelio jedan od članova udruženja, Milorad Mikuljanac.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je važan zbog podizanja svesti o određenom problemu, koji se može rešiti organizacijom određenih aktivnosti.
–Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Neplanska gradnja u naselju. (Izgradnja zgrada jedna do druge narušavajući pritom osnovna ljudska prava)
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Ne. Ovo je bio jedini način da se problem ukloni.
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Podrška odgovarajućeg broja građana i svest vlasti o problemu.
FOTO MILORAD MIKULJANAC
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Aplauz svih koji su učestvovali u borbi i podška nezavisnih medija kada se cilj ostvario.
-Po(r)uka budućim aktivistima…
I kada deluje nemoguće, treba se boriti. Ne postoji prepreka kada su svi zajedno u nameri da ostvare jedan cilj.
Velika podrška u vidu savetovanja i usmeravanja. Takođe, finansijska podrška je omogućila da se ideja o načinu rešavanja problema proširi kroz flajere, postere i organizaciju muzičkog događaja da bi se privukla pažnja što većeg broja građana.
Kada pitate ljude kakva osećanja gaje prema svom zavičaju, većina će reći pozitivna, nostalgična, topla. Kada ih, međutim, pitate šta su uradili za svoj zavičaj, verovatno ćete naići na neprijatno ćutanje. Ukoliko, međutim, to pitanje postavite Srđanu Cvetkoviću iz udruženja “Ja volim Topli Do”, govoriće vam o odbrani prirodnih lepota svog kraja, Festivalu slobodnih reka i planina, snazi staroplaninskih vodopada, vrednim stočarima iz Toplog Dola.
– Zbog čega je aktivizam važan?
Čovek koji uspe da doprinese svojoj najbližoj okolini, svom selu, svom gradu, svojoj državi, planeti, onaj ko uradi neka dela koja ostaju iza njega – ta dela ga ostavljaju živog i posle njegove smrti.
– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?
Ja sam poreklom sa Stare planine ali sam i ljubitelj prirode, zdravog načina života. Konkretna ideja o obnovi Toplog Dola i formiranju udruženja rodila se na barikadama, tokom odbrane od investitora koji je hteo na nasilan način da sprovede suludu ideju da Toplodolsku reku i njene vodopade, biser Stare planine i Srbije, bitno osakati gradnjom derivacione mini-hidroelektrane. Tu se stvorila košnica ljudi koji su se uvezali oko inicijative “Odbranimo reke Stare planine”. Iako međusobno različiti, ti ljudi su stvorili energiju koja se prelila u razne ekološke, pa čak, u manjoj meri, i političke inicijative.
– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Svaki put, kao i svaki čovek kada se umori, kada mu nešto ne ide od ruke, kada dobije negativan odgovor od organizacije za koju misli da bi trebalo da ga podrži, kada se oseti sam i nedovoljno ispoštovan i podržan, čak i od nekih svojih saradnika. Ali, to traje kratko, okrećemo drugi list, čovek se odmori i opet ga uhvati volja, želja, dođu i lepe stvari. Ono što ga motiviše je da, kada pogleda iza sebe i vidi promene koje je izdejstvovao sa svojim saradnicima i svojom upornošću… Onda vidi ipak neki smisao i korist. To ga motiviše da dalje dela uprkos teškoćama i zasićenju koji neminovno dolaze u nekim trenucima.
– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Prvo, problemi sa ljudima. U Toplom Dolu, recimo, između tradicionalnih meštana, stočara, aktivista, mlađih ljudi i ljudi koja dolaze tu, kupuju placeve, kuće – tu se javljaju razni interesi i ideje, neslaganja, pa i sukobi. To je bitan korpus problema kada se radi aktivizam u jednoj ovakvoj sredini. Drugi, a možda i glavni problem jesu ograničeni materijalni resursi. Za sve naše lepe ideje uvek su problem finansije, uvek smo ograničeni, skučeni, prinuđeni da se snalazimo, da odlažemo. Treći problem je taj što nemamo uvek podršku lokalne samouprave i države.
FOTO MRCN
– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
To su oni lepi trenuci posle neke akcije kada vidite uređen prostor, zasađene šume, obnovljenu crkvu, obnovljene kuće, seoski vodovod, odbranjenu reku… Svo to blago koje ste sa svojim saradnicima, prijateljima, pomagačima zajedno sačuvali za buduća pokolenja i oteli od zaborava, propadanja.
– Po(r)uka budućim aktivistima…
Živi, radi, ostavi iza sebe trag… Menjaj svet na bolje!
Osećaja da nismo sami, da imamo podršku nekih ljudi i organizacija. Na taj način se lakše hvatamo u koštac sa našim zamislima i ostvarenjem naših ideja. Vaša podrška nam je neka vrsta savezništva s kojim se osećamo jačim psihološki, a i materijalno.
