Nina Spasić, Dedina garaža, Niš: Duh jačamo zajedništvom

’’Dedina garaža’’ je mesto u Nišu namenjeno svim klincima i klincezama koji bi da slobodno vreme provedu kreativno, zabavljajući se mimo ekrana računara i mobilnih telefona. Praveći igračke, razvijaju svoju motoriku, a donirajući ih drugoj deci odrastaju u solidarne i humane ljude. Na ideju da napravi jedno ovakvo mesto došla je Nina Spasić koja sa prijateljima i saradnicima, već sedam godina organizuje radionice – garažaonice u kojima deca provode kvalitetno vreme, kako sa drugom decom, tako i sa roditeljima.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Važna je inspirisana akcija koja pokreće jer budi kapacitet čoveka za promenom. Kada percipiramo nedostatak ili negativnu pojavu, duh je taj koji reaguje a aktivizam je oblik podržavanja živosti duha. Činiti stvari, a ne očajavati je ono što aktivizam budi u ljudima.

-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Nedostatak  sadržaja namenjenih porodicama i nepoštovanje dečijih autentičnih potreba za smislenim radom i igrom,  izazivalo je osećanje razočarenja i tuge, na šta smo želeli da reagujemo. Uverenje da se deci pružanjem kvalitetnog sadržaja omogućuje  pravilan  razvoj  i podstiču kreativne i stvaralačke sposobnosti predstavljalo je inicijalnu kapislu za pokretanje naše inicijative.

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Svi elementi naših aktivnosti planirani su i realizovani iz dubokih uverenja, sa ljubavlju i strašću prema samom procesu. Znajući da to nije brz put kada sledite svoje srce, svaku prepreku smo prihvatali i doživljavali je kao smernicu za dalje putovanje.

FOTO MRCN

–Koji su bili najveći izazovi?

Okupljanje porodica u doba pandemije sa ograničenjima osoba koje borave u istom prostoru i na otvorenom je bio najveći izazov u toku sprovođenja aktivnosti.

–Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Svaki susret sa decom i porodicama, rezultirao je radošću i zadovoljstvom. Svaka napravljena igračka koja izaziva bujicu uzbudjenja kod dece, osećaj samouverenosti i pouzdanja u svoje sposobnosti je u svakom trenutku hranilo naša uverenja i dokazivalo da je vredelo truda.

–Po(r)uka budućim aktivistima…

Kada  prepoznate ono u šta verujete i kada ste spremni da bez ikakve podrške stojite uz to celim bićem, koraci se pojavljuju i vrata otvaraju. Jačanje duha je cilj koji se najlepše postiže zajedništvom.

–Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Osećanje da smo prepoznati, podržani  i da je neko u zajednici  osetio značaj našeg rada za decu i porodice, ojačalo je naše kapacitete za intenzivnijim dosadašnjim radom. Data nam je mogućnost da upoznamo širi krug zajednice sa aktivnostima Dedine garaže, da obuhvatimo školsku decu, decu sa smetnjama u razvoju i proširimo mogućnosti angažovanja dečice na kreativnim stvaralačkim poduhvatima, da se osetimo kao pokretači pozitivnih promena u društvu i izazivači sreće kod dece. 

Marko Panajotović, Reflektor teatar, Beograd: Navikli smo na poteškoće, ali ne odustajemo

Potrebu za mestom u kojem je moguće ukazati na probleme u zajednici Marko Panajotović pronašao je u teatru. I to ne bilo kakvom, već Reflektor teatru koji osvetljava probleme savremenog društva. Pokrenuo je Projekat SLOBODA kroz koji je, sa tridesetoro mladih ljudi, radio na predstavi “Ćao svima” koja se tiče ograničenja sa kojima se danas srećemo. Ono što, između ostalog, ovaj komad izdvaja od drugih jeste i to što je njegov koproducent – publika. Da pokrene ovakvu inicijativu podstakla ga je vlastita potreba, kako za ličnim, tako i za razvojem zajednice. 

-Zbog čega je aktivizam važan?

U zajednici se predano veruje da su mladi ljudi pasivni. To mišljenje je proisteklo iz formalnog obrazovanja svih nas, koje je, takvo kakvo je, nastalo zbog ograničenih narativa koje se olako prihvataju kao činjenice i koje je posle dugog utabanog puta protkanog ekonomskim krizama, dovelo do kolektivnog nekritičkog ponašanja. Pre nego što sam počeo da se bavim aktivizmom oduvek sam želeo da postoji neko mesto gde sam mogao da istaknem probleme u lokalnoj zajednici, da postoje neki ljudi koji se ne plaše da iskažu svoje mišljenje i bore se za sebe i svoje sugrađane. To sam našao u Reflektor teatru, gde smo kroz pozorište iskazivali probleme koje smo smatrali važnim za zajednicu u kojoj smo živeli, koja se godinama i te kako menjala. Jedan od postulata Reflektor teatra jeste da čovek, čime god da se bavi, mora da nađe vremena za bavljenje društvom, odnosno lokalnom zajednicom. Na taj način se direktno utiče na lični razvoj, kao i na razvoj kolektiva, pritom se stiču nova znanja, veštine, prijatelji i što je mnogo važno – zabavno je! Dakle, ako pravimo generalizacije, mladi ljudi nisu pasivni, samo su naučeni da budu pasivni. 

-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu ”Projekat Sloboda”?

Projekat SLOBODA je istraživačko-edukativno-umetnički projekat zamišljen kao platforma koja će okupiti preko 30 mladih umetnika i omogućiti istraživanje novih umetničkih formi, novih tehnologija i novog aktivizma u zajednici na temu slobode, a u kontekstu kulturne raznolikosti i umetnosti. Period u kome se svet nalazi, pandemija Covid-19 virusa i okolnosti u koje nas je stavila, naterale su nas da aktivno istražujemo i preispitujemo nove formate angažovane umetnosti. Projekat SLOBODA nastao je kao direktan odgovor zajednice na potrebu da reaguje na uskraćivnje sloboda izazvanih kulturnom raznolikošću.

Foto MRCN

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Zapravo, ne. Koliko god bilo teško imati šestomesečni proces istraživanja i probe za predstavu, navikli smo na poteškoće i nikad nismo odustali, uprkos brojnim problemima sa kojima smo se susretali. Bio je uključen veliki broj mladih ljudi, pa je taj celokupni angažman bio olakšan. Svakako je bilo malo ljudi u krovnoj organizaciji i ne može se reći da je sve bilo idealno, ali pošto smo se bavili aktivističkim radom koji je poduprt kulturom i pravljenjem jedne društveno aktuelne predstave, ishod je morao da bude uspešan. Reflektor teatar nikad nije bio podržavan od strane državnih institucija, pa smo se okrenuli drugim vidovima podrške. Svakako se ne predajemo i ne odustajemo od institucija. Štaviše, mi smo ti koji ćemo dovesti kulturu na vrh liste prioriteta.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Nedostatak sredstava, nedostatak podrške društvenih institucija, suženje medijskog prostora, nedovoljna prava i prostor slobode, neki od razloga zbog kojih i jesmo pokrenuli projekat. Pandemija korona virusa dodatno je uticala na pogoršavanje situacije i ograničenja sloboda, ali ti problemi su nas motivisali da nam izolacija u kojoj smo se našli, u stvari bude prednost, pa smo pronašli nov (online) prostor u kojem smo se bavili umetnošću i proširili svoje vidike. Nastao je projekat koji kombinuje virtuelni i stvarni svet, digitalne tehnologije i analogne alate, javni i privatni prosor.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Želim da se neki stavovi u društvu promene, da mogu mirno da kažem – uspeli smo. Do tada ću vredno raditi na lokalnoj zajednici i za lokalnu zajednicu. Dok se ne desi taj trenutak, neću biti zadovoljan, ali taj trenutak će se desiti, samo je pitanje trenutka.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Kao i svuda, ni i u nevladinom sektoru nije sve sjajno i mladi ljudi moraju da paze sa kim sarađuju i sa kim ulažu svoje vreme i u koju vrstu borbe. Imam da im poručim da budu kritički nastrojeni i oprezni, da paze, pre svega, na svoje mentalno zdravlje, pa mogu onda da se bave i aktivizmom.

-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Promenila nam je način razmišljanja i inspirisala nas je za nove vidove rada i funkcionisanja. Podrška građana i građanki je ključna u funkcionisanju u narednim godinama. Građani i građanke su ko-producenti/kinje i sad imamo mnogo veću odgovornost u radu i prema društvu koje i sami pokušavamo da promenimo na bolje. 

Udruženje Asocijacija Modernih Igrača i Koreografa, Novi Beograd: Aktivizmom zajedničkim snagama pronazimo rešenje za postojeći problem

Udruženje AMIK okuplja veliki broj igrača i koreografa kako bi zajedno udruženo promosivali moderne stilove igre. Kroz inicijativu “Da li razumeš ili treba da ti otplešem?!“ ispunjenom plesom, glumom i muzikom ističu problem zagađenja vode, ugroženost poplavne brane, kao i nevidljivost reke usled nelegalnih splavova koji se nalaze pri obali. Iz ovog udruženja za promeni.rs govorili su koliko im je bila značajna ova inicijativa i kako su je pokrenuli, kao i o drugim važnim pitanjima.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam po našem mišljenju predstavlja  veoma bitnu ulogu u društvu. To je jedini ispravan i nenasilan način  da se skrene pažnja na određeni problem na koji nailazimo kao građani, na taj način možemo da se udružimo i podignemo svest o važnosti teme kojom želimo da se bavimo, ali i da zajedničkim snagama pronađemo rešenje za postojeći problem. Smatramo da aktivizam u zajednici posebno stimuliše pojedince da doprinesu svojim zalaganjem i da na taj način utiču na poboljšanje uslova života  u okolini u kojoj žive.

–Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Tokom perioda korone naš centar zbog celokupne situacije oko pandemije odlučio je da svoje časove plesa održava u prirodi i to baš na Savskom keju koji nam se nalazim u blizini, kako bismo radili na sebi, ali i na svojoj psihi u toj specifičnoj situaciji. Ono sa čime smo se susreli je ono što smo znali i što nas je okruživalo sve vreme, ali nismo toliko tome pridavali značaj. Nemogućnost da vidimo reku od nelegalno izgrađenih splavova, buka koja dolazi sa istih, đubre koje se nalazi u našoj reci i to koliko ne čuvamo našu životnu sredinu! To je bila slika koju smo videli i koja nas je podstakla da vidimo šta mi možemo da uradimo po tom pitanju kako bismo poboljšali i ucinili lepšom našu zajednicu. To je bila inicijalna kapisla da sazovemo sastanak, okupimo članove naše zajednice i započnemo plan kako da mi na jedan umetnički i kreativan način skrenemo pažnju građanima, ali i zvaničnim institucijama na problem sa kojima se susrećemo.

                                   FOTO MRCN

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Odustajanje kao opcija nije nam padala na pamet. Veoma smo želeli da sprovedemo našu ideju, čak smo godinu dana aplicirali na različite konkurse, sve dok Promeni.rs nije primetio potencijal u našoj ideji i pružio nam potpunu finansijsku i logističku podršku da realizujemo inicijativu “Da li razumeš ili treba da ti otplešem?!” Smatramo da su i prepreke sa kojima smo se susretali doprinele da se razvijemo kao organizacija i još bolje sprovedemo ideju u delo.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Izazovi sa kojima smo se susretali bili su širenje informacija i mobilizacija građana, jer do sada nismo imali prilike na ovakav način da se predstavimo, te nismo znali šta da očekujemo i da li će građani prepoznati našu ideju! Međutim, kada smo uspeli da raširimo priču, čak i oni koji su bili skeptični su nam pokazali da smo uspeli da im promenimo mišljenje s obzirom na rezultate koje smo postigli.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Najznačajniji trenutak za sve učenike i organizatore ove naše inicijative bio je momenat kada smo shvatili da smo dobili potpunu podršku građana, da je naša ideja prepoznata i da su svi želeli na neki način da doprinesu i učestvuju u akciji. Nama je doprinos svakog pojedinca mnogo značio, jer zajedno smo jači i samo tako možemo napraviti neke konkretnije promene u društvu i našoj okolini. Ljudi su želeli da učestvuju u radionicama, performansima, delili su na svojim mrežama informacije i novosti o našoj akciji, što je doprinelo da više ljudi čuje za sam značaj inicijative.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Naša poruka budućim aktivistima bi bila da uvek prate svoju ideju, bez obzira koliko im je vremena potrebno da je sprovedu u delo, mi smo godinu dana pričali o našoj ideji i tražili način na mnogo strana, konkursa da je realizujemo. Na kraju ne samo da smo uspešno sve realizovali, nego smo pokrenuli građane i povezali se sa mnogo organizacija koje se bave sličnim ili istim problemom, što će nam omogućiti uspešne saradnje u budućnosti. Čvrsto stojite iza svoje ideje!

–Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Podrška u ovom projektu i ideji koju smo dobili kroz promeni.rs značila nam je jer smo uvideli da svaka ideja može da se sprovede u delo, pored finansike pomoći koju smo dobili, bila je tu i logistička podrška, koja nam je u nekim trenutcima bila i značajnija, jer smo uz konsultacije i mentore dobili odgovore na mnogobrojna pitanja koja su nam pomogla da poboljšamo rad organizacije i pomoću saveta započnemo neke nove projekte i inicijative.

Miljana Rančić, Kuća za nas, Babušnica: Kompostiraj – profitiraj!

Opštinu Babušnica čine 52 sela, ali se otpad ipak odnosi samo iz gradske sredine. Udruženje „Kuća za nas“ našlo je način kako da reši problem odlaganja otpada u selima, a da uz to i poljoprivredna gazdinstva imaju dodatnu korist. Za 10 proizvođača u opštini Babušnica obezbeđeni su komposteri u kojima oni odlažu organski otpad, a koji se za par meseci pretvara u prirodno đubrivo. O inicijativi „Kompostiraj-profitiraj“ za promeni.rs govori Miljana Rančić.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je važan jer na taj način doprinosimo stvaranju boljih uslova za život u našim zajednicama, kako za sadašnje, tako i za buduće generacije.

-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Sve veći broj divljih deponija u našoj opštini i nepostojanje sistemskog rešenja za odlaganje otpada, naročito u seoskim sredinama, je ono što nas je pokrenulo na akciju. U našoj opštini se stanovništvo pretežno bavi poljoprivredom. Biorazgradivi otpad koji nastaje kao posledica čini polovinu ukupne količine otpada. Moguće ga je kompostirati i ostvariti dvostruku korist, zaštititi prirodu i uštedeti novac. 

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Smatramo da je naš predlog za uvođenje kompostiranja kao primarnog načina upravljanja biorazgradivim otpadom najbolje rešenje za sredinu u kojoj živimo i ni jednog trenutka nismo imali nedoumice, niti želje da odustanemo od te ideje.

             Foto Kuća za nas, Babušnica

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Opština Babušnica spada u najsiromašnije opštine, stanovništvo je okupirano svakodnevnim brigama i najteže je temu kao što je zaštita životne sredine, staviti u prvi plan.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Najveće ohrabrenje dolazilo nam je kroz ulične akcije, kada uspemo da zainteresujemo ljude da razmisle o ovoj temi i započnu kompostiranje u svojim domaćinstvima.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Pokreni se i utiči na svoje bolje sutra!

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Prvenstveno zbog toga što je neko prepoznao našu ideju kao dobru, ukazao nam poverenje i omogućio da realizujemo naš prvi projekat na najbolji mogući način.

Dejan Grujić, Stambena zajednica Davorina Jenka 3a, Mirijevo: Sve je moguće samo ako postoji grupa ljudi sa istim interesovanjima i istim željama

Primer timskog rada, sloge i aktivizma mogli bismo da prepišemo od stanara iz ulice Davorina Jenka 3a iz Mirijeva. Reč je o 20 porodica koje nisu imale mesto za boravak sa decom i druženje. Nakon što im je investitor ustupio na korišćenje deo parcele namenjen za park, stanari su zasukli rukave i zahvaljujući svojoj inicijativi „Parkić za decu“, uredili prostor. Udruženim snagama postavili su klupice, izravnali površinu tada budućeg parka, postavili kante za smeće, a na tome se, kažu, neće zadržati. O svemu ovome za PROMENI govori jedan od inicijatora, Dejan Grujić.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Današnje vreme je pokazalo da se neke stvari ne mogu samostalno izvršiti. Aktivizam je važan iz više razloga: potreba za aktiviranjem veće grupe ljudi, promocija određenih ideja, rad na samo promociji kao i promena svesti kod građana da neke stvari zavise i od nas samih, a ne samo od sistema.

-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Kao što sam u više navrata rekao ideja naše organizacione jedinice, odnosno stambene zajednice je bila ta što pored velikog broja male dece hteli smo da napravimo nešto što bi moglo da koristi svima nama kao mesto za slobodne aktivnosti i opuštanje. U više navrata smo se obraćali državnim institucijama od sekretarijata za sport i omladinu, zelenila beograd, beokom centra, koji su nam odgovorili da oni nisu nadležni za privatne svoji i da mogu da izađu u susret samo ako je određena parcela u državnom vlasništvu. Zadnja opcija nam je bila platforma promeni.rs, koja je zainteresovala naša priča i koji su nam se obratili u roku od dva dana.

                                     Foto Dejan Grujić

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Mogu iskreno da kažem da sam u početku razmišljao o tome da odustanemo od ideje, ali naravno inat je bio jači od svega i želeo sam da ovaj projekat isteram do kraja po svaku cenu i da dokažem sebi da je ovako nešto moguće u Srbiji. Potrebno je samo strpljenje i upornost.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najveći izazovi su nam bili ti što projekat nismo mogli da započnemo na vreme zbog vanredne situacije sa COVID 19 pa smo morali da se ubrzamo nakon ukidanja mera. Možda pod izazove mogu da navedem i to što smo svi radili nakon dolaska sa posla i što je određen broj ljudi koristio svoje godišnje odmore tokom leta pa smo morali malo da usporimo sa radovima. Drgih značajnijih izazova nije bilo.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Najznačajniji trenutak je taj kada smo proslavili prvi dečiji rođendan i kada smo shvatili da smo konačno uspeli da napravimo pravo mesto za takve aktivnosti. Danas je to tradicija i više od polovine članova danas ovde proslavlja rođendane za mališane. Mi konačno ne moramo više da brinemo da li nam se deca igraju u prašini ili na betonu.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Moja poruka budućim aktivistima je ta da uz malo truda i strpljenja moguće je uraditi ovako nešto u Srbiji. Potrebno je samo imati viziju i stremiti ka njoj. Naravno ovo sve je moguće samo ako postoji grupa ljudi sa istim interesovanjima i istim željama. Verujem da u Srbiji postoje još ovakvih ljudi kao što smo mi neka im ovo bude smernica za budući aktivizam. 

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Obzirom da smo mi kao jedna nova celina tek stasala za ovakve projekte, sama podrška promeni.rs nam je značila kroz njihovo mentorstvo i verom da mi možemo da istrajemo u ostvarivanju cilja. Naravno uvek ljubazni i na raspolaganju ovi većinom mladi ljudi su na nas ostavili ogroman utisak da i mi sami probamo da poradimo na sebi i pokušamo zajednički da se ujedinimo u što većem broju kako bi svoje buduće projekte mogli da ostvarimo i na lokalu.

Vesna Marković, Sejači sreće, Varvarin: Građani pokretači pozitivnih promena u zajednici

Kako od zapuštenog prostora napraviti prijatno mesto za decu, mlade i meštane, znaju u udruženju „Sejači sreće“. Oni su u okviru inicijative „Zajedno za dečiji osmeh“, uredili zapušten prostor odnosno dvorište mesne zajednice sela Varvarin. Prostor su ispunili cvećem i drvećem, napravili su fontanu od prirodnog kamena, a planova ima još. Ipak, možda je i najvažnije to što je ova inicijativa okupila veliki broj meštana koji su želeli da zajedno sa članovima udruženja budu pokretači pozitivnih promena u svojoj zajednici, a proizišle su i neke nove ideje. O izazovima koji su ih sačekali, aktivizmu i samoj inicijativi, za PROMENI govori Vesna Marković.

-Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je važan jer vam donosi mogućnost da menjate svet u kome živite praveći ga boljim mestom za život.

-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Primetili smo da deca i mladi ne provode kvalitetno svoje slobodno vreme. Primetili smo i da postoji prostor, idealan za njihove potrebe, ali nije postojala želja niti inicijativa da se taj prostor uredi. Zato smo odlučili da pokrenemo inicijativu i obezbedimo prvenstveno deci i mladima uslove za kvalitetno provodjenje slobodnog vremena.

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Nikada nisam poželela da odustanem, naprotiv, svaki novi dan u aktivizmu je nova pobeda i podsticaj za nove ideje i aktivnosti.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Izazov je bio okupiti meštane i druge aktiviste oko zajedničkog cilja, motivisati ih a se i sami uključe. Pored toga, izazov su bili i razni pregovori i dogovori sa donosiocima odluka i njihovo prepoznavanje našeg aktivizma.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Dvorište MZ Sela Varvarin je svakog dana ispunjeno veselom grajom i smehom dece i mladih. Svakim danom sve više njih provodi vreme na uredjenom i opremljenom prostoru. Dobili smo veliki broj mladih aktivista koji imaju stalnu potrebu i želju da se uključuju u aktivnosti, ali ono što je karakteristično i veoma značajno je to što svaki put dolaze sa novim predlozima, idejama, preuzimaju inicijativu i konstantno žele da urade nešto korisno za svoju zajednicu i bolji život u njoj.

-Po(r)uka budućim aktivistima…
Kreirajte svet po vašoj meri. Napravite ga mestom gde bi najradije živeli. I ne čekajte da to uradi neko drugi umesto vas. Najlepši su vrtovi koje sami stvorimo i negujemo. Radite na sebi. Negujte svoju dobrotu i znanja, ali ih uvek podelite i sa drugima. Družite se više, budite empatični, zračite pozitivnom energijom. Uzimajte sve najlepše od života, ali pametno i polako. Ne žurite i ne grabite. “Onaj ko grabi sebi, nikada neće uhvatiti sreću. Sreća se uzima raširenih ruku”.

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…
Podrška kroz promeni.rs je ustvari pokrenula sve. Nakon pokretanja inicijative, pokrenule su se i završile i mnoge druge- sagradili smo fontanu od prirodnog kamena, teretanu na otvorenom i trenutno radimo na izgradnji dečjeg igrališta u ovom prostoru.

Miloš Antić, Džedajski pokret: Beskompromisno služenje čovečanstvu je najdivniji poziv

Krilatica Neka sila bude s tobom je Nišliju Miloša Antića podstakla da pokrene ljude iz  letargije i osnuje Džedajski pokret. Sa ekipom džedaja je, potom, učinio mnogo toga za lokalnu zajednicu – od organizacije kampa za decu bez roditelja do popularisanja urbane kulture među mladima kroz, sada već tradicionalni, festival Džedajkon. Za aktivistički leksikon džedaj Miloš govori o značaju aktivizma pa, shodno tome i zašto ne može sebe da zamisli na uobičajenom radnom mestu ‘’od 9 do 5’’.

– Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je važan jer gura društvo na evolutivnom razvoju. Aktivisti ulažu veliki napor da se bave društvenim problemima i svojom posvećenošću, zalaganjem i hrabrošću su živi dokaz da ljudi nisu odustali od ljudi. Zato je aktivizam stil života koji uliva nadu čovečanstvu koje je u, ogromnoj većini, u poptunom neznanju.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?
Inicijalna kapisla je bila letargija i potpuna predaja od života kod ljudi oko nas.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Sa pokretom sam 9 godina, a socijalno preduzeće razvijam 4 godine. Imam svoje sportsko udruženje sa kojim organizujem polumaraton, maraton, trijatlon i trku na 6-12-24h, držim besplatne kurseve meditacije i besplatne mentorske programe za mlade. Ponekad mi se javi pomisao kako bi izgledalo da vodim život od 8 sati rada u nekoj finoj, slatko ambijentalnoj kompaniji, dodjem kući i ne razmišljam ni o čemu. Imao bih finu platu i perfektan društveni, zabavni život. No, duboko sam zahvalan što imam svest da razumem u kakvoj je nedaći danas svet i to mi ne dozvoljava da se predam ni u jednom momentu, čak i kada sam umoran, trpim osude ili sam u finansijskim problemima. Beskompromisno služenje čovečanstvu je najdivniji poziv i privilegija koju bih poželeo svakom čoveku da oseti.

– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Najveći izazovi je izdržati mentalno u trenucima kada te ni porodica ne razume već kritikuje zašto ne ulažeš novac od kompanije u razvoj kompanije nego ulažeš u jačanje kapaciteta aktivista(saboraca). Najveći izazov je održati ljude u timu na kursu da izdrže programsku godinu iako svi rade i jedva drže fokus da mogu i druge pomagati. Izazov je stvoriti održivu organizaciju sa vrednostima koji će živeti i da nema osnivača više, a ja sam blizu da to i ostvarim..

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Kada samo prvi put sakupili novac za decu bez roditeljskog staranja i obezbedili im kamp na Vlasini. U prvom trenutku nismo prikupili sredstva u roku u kom bi nam duplirali sakupljeni novac. Kada sam preneo timu tu informaciju i očekivao da će svi biti skrhani, usledio je
poznati balkanski inat “Ma sami ćemo sakupiti sve” i onda, nakon 17 akcija i dva meseca zalaganja, smo sakupili potreban novac.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Ne plašite se nikada! Niste sami 🙂

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Kroz ovu podršku smo rasli kao organizacija. Povećali smo vidljivost organizacije, društveni uticaj, povećali broj članova i naučili mnogo novih veština potrebnih za strateški pristup budućim izazovima.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Nađa Bobičić, Pobunjene čitateljke: Aktivizam je važan zbog toga što nam otvara prostor da zajedno delujemo u pravcu promene

U uži izbor za Ninovu nagradu 2021. godine nije ušla nijedna autorka. To je podstaklo Pobunjene čitateljke koje se i inače bore protiv stereotipa u književnosti da ustanove priznanje Štefica Cvek čiji cilj nije uobičajeno nadmetanje za najbolju knjigu već naprotiv – afirmacija nekompetitivne, višeglasne, regionalne, feminističke, kvir i antifašističke književnosti. O motivima, izazovima, značaju borbe i aktivizmu iz perspektive Pobunjenih čitateljki za platformu PROMENI govori Nađa Bobičić.

– Zbog čega je aktivizam važan?
Zbog toga što nam otvara prostor da zajedno delujemo u pravcu promene, koja nam je u trenutnim globalnim okolnosti dominacije neoliberalnog kapitalizma i ekološke katastrofe, mnogobrojnih ratova i sistemskog nasilja, više nego neophodna.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?
Godinama pratimo i kritikujemo rodno nesenzitivisanu književnu i kulturnu scenu. Tako smo redovno pisale seriju tekstova kao komentar na dodeljivanje nagrade NIN – NIN po majci, NIN po tetki (za izbor knjiga izdatih 2018), NIN 2019: Jugoslavija bez Jugoslovenki. Kako
bismo napravile jedan prelomni korak, pisale smo o romanima koje potpisuju žene, jer u užem izboru za nagradu NIN nije bilo uključeno delo nijedne književnice. Takve prakse smatramo vrlo problematičnim, pa smo odlučile da kritiku književnosti glavnog toka, upotpunimo nekim novim i drugačijim praksama. Zato smo sastavile tekst sa našom alternativnim isključivo ženskim izborom Pobunjeni NIN-in izbor: šest autorki za neformalnu selekciju. Kao logičan korak nastalo je priznanje Štefica Cvek, koje je sve što klasične književne nagrade nisu – nekompetitivno, višeglasno, regionalno, feminističko, kvir, antifašističko. Jedinstvenost nagrade Štefica Cvek među  regionalnim književnim nagradama jeste u procesu izbora, koji sadrži dve glavne faze. U prvoj fazi smo pozvale što veći broj kulturnih radnica i radnika u književnom polju (književnice/i, urednice/i, kritičarke/i, novinarke/i) da predlože naslove pobunjene prozne književnosti objavljene tokom 2021. Njih 54 predložili su ukupno 76 knjiga, od kojih je u konkurenciju prema žanru, godini i jeziku prvog izdanja ušlo 48 (16 knjiga autora i 29 knjiga autorki te 3 kolektivna dela). Pored preporuka za knjige, zamolili smo ih i da proslede kontakte drugih koleginica i kolega koji bi mogli dati svoje preporuke, što je doprinelo stalnom uvećavanju zajednice. U drugoj fazi, žiri Pobunjenih čitateljki, prolazio je kroz preporučene naslove i napravio selekciju za ovogodišnju nagradu Štefica Cvek. U prvoj godini Šteficu Cvek dobilo je devet knjiga.

       

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Bilo je izazovno pročitati korpus od pedeset knjiga i tehnički organizovati istraživanje sa uključivanjem najšire regionalne književne zajednice, ali nismo uopšte razmatrale opciju da odustanemo. Verovatno zato što je pokretanje ovog priznanja i objavljivanje pratećeg biltena bilo naredni korak na putu kojim već godinama koračamo pored svih izazova.

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe? 

Izazov je kontinuirano raditi, rasti i stalno prekoračivati granice koje nam nameće konzervativno društvo, kako bismo otvarale prostor za višeglasje progresivnih poetika i ideja. Srećom, naučile smo da se ti glasovi vremenom sve više umnožavaju, da naš rad ima
saveznice/ke širom nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, tako da ne odjekuju kao prazan odjek, nego da nam se vraćaju bogatiji i glasniji, kao sve jači odjek. Sa svakim tekstom, emisijom, podkastom, radionicom, pobunjene su brojnije i dopiru do većeg kruga drugih
pobunjenih čitateljki.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Nekoliko je takvih trenutaka. Prvi je bila reakcija književne zajednice kojoj smo se obratile i koja nam je u velikom broju odgovorila na upitnik i preporučivala kontakte drugih kolega/nica. Njihovi, mahom pozitivni komentari delovali su ohrabrujuće, ali i kao znak da postoji klima za ovakvu solidarnu inicijativu nasuprot umetničkoj sujeti i nametnutoj izdavačkoj kompeticiji koja, nažalost, dominira u književnom polju. Drugi, kada smo konačno nakon mnogo rada prelomile kojih devet knjiga ulaze u izbor. Zato što je svaka od njih vredna čitanja, uzbudljiva na svoj način. Dakle, onda kada smo napravile spisak koji bismo bez dileme preporučile drugim pobunjenim čitateljkama i za koji smo siguran da će razdrmati stvari na književnoj sceni regije. I treći, nakon proglašenja nagrade, kada su i dobitnice i najšira zajednica prihvatili izbor i njegovu nekompetitvnu prirodu, dajući podršku, preporučujući i čitajući izabrane knjige bez
obzira da li su ih napisale mlađe ili iskusnije autorke.

– Po(r)uka budućim aktivistima…
Pobunite se protiv fašizma i kapitalizma, protiv nejednakosti, i nepravde!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Zato što smo uspele da održimo kontinuitet izdavanja biltena, ali i da pokrenemo izbor Štefica Cvek koji će se tek razvijati u budućnosti, i za koji se nadamo da će imati dugoročni uticaj. Kako malo u šali a malo u zbilji kažemo, da će trajati barem koliko nagrada NIN.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Tatjana Ilić, Vlasinska vila: Vredelo je! Pokrenite se, pokušajte!

Kej na reci Vlasini, iako omiljeno mesto okupljanja Vlasotinčana, bio je prljav i neuredan. To je podstaklo mlade iz udruženja Vlasinska vila na akciju. Želeli su lepo uređeno šetalište, kej bogat sadržajima, uredno i mesto atraktivnog izgleda. I, to su ubrzo ostvarili. Angažovali su mlade umetnike da iscrtaju mural po motivima Van Gogove ‘’Zvezdane noći’’, postavili nove klupe i putokaze. Omogućili su svojim sugrađanima mnogo lepši pogled na reku. Iskustva ulepšavanja svoje varoši sa nama je podelila jedna od ‘’Vlasinskih vila’’ Tatjana Ilić.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je važan upravo zbog mogućnosti aktivnog uključivanja i učešća građana u pokretanju i  realizaciji inicijativa koje mogu unaprediti i poboljšati život zajednice u različitim životnim oblastima. Važan je i zbog samog osećaja da kao pojedinci i grupe možemo doprineti nekim promenama koje su za nas bitne.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Opservacija izgleda grada, šetališta, keja, razmišljanje i maštanje kako bi sve to moglo da izgleda mnogo lepše, urednije…A, istovremeno i zapitanost zbog čega se godinama unazad ništa ne menja ili se menja veoma sporo.

  • Da li ste nekada poželeli da odustanete?

Naša inicijativa je imala kraći rok za realizaciju tako da nije bilo težih momenata koji bi uticali na želju za odustajanjem.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Najznačajniji trenutak je bio svakako krajnji ishod akcije, odnosno novi detalji na šetalištu koji su osvežili, ulepšali deo grada i izazvali mnogo lepih komentara, pozitivne i podsticajne reakcije. Smatram da smo akcijom skrenuli pažnju javnosti na to koliko je važan izgled našeg okruženja i pokrenuli i druge aktiviste, ali i zvanične institucije na lokalu na razmišljanja tako da su kasnije usledili radovi većeg obima na uređenju ovog dela grada. Sama akcija je protekla sa jednom lepom energijom, uključila je dosta učesnika i iznedrila novu motivaciju, nove planove…

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Vredelo je! Verujte, pokrenite se, pokušajte!

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Značila nam je mnogo, zbog pružene šanse i podrške u svakom pogledu. I, svakako, zbog ukazanog
poverenja.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Dragan Kuveljić, Grupa Mašta: Ako želiš da nešto promeniš, onda ti moraš biti ta promena

Dete kao glavni instruktor vlastitog znanja, njegovo pravo, kulturna raznolikost, rodna ravnopravnost i zdrava planeta, predstavljaju osnovnu ideju grupe “Mašta”. Izložbom fotografija „I crno i belo, tako nam se htelo – i ti se pitaš“ fokus je dat upravo na ophođenju građana prema okolini, kao i na tome da to crno nije doneo niko sa strane, već mi ili neko nama blizak. Dragan Kuveljić ukazao je na izazove sa kojima se grupa susrela, kao i na to šta je bio glavni pokretač ove izložbe.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Zbog potrebe za boljim i drugačijim, zbog otpora popularizmu, korupciji, ličnim interesima, nepravdi, šteti, diskriminaciji, ugrožavanju dostojanstva. Zbog čuvanja i afirmacije lične i kolektivne slobode mišljenja, kazivanja i delanja. Zbog dijaloga, podrške i prihvatanja drugih i drugačijih. Zbog potrebe da stvaramo bolje i pravednije društvo. Da se menjamo, da budemo bolji ljudi.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Hteo sam da neke stvari učinim boljim, pravednijim i humanijim, a kroz zvanične institucije to nije bilo moguće.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Kontakti i procedure sa institucijama društva su me obeshrabrivale i gasile želju i potrebu da nastavim sa humanim i plemenitim aktivnostima i idejama. Na odustajanje me podsticao i odnos donosioca odluka koji su najčešće počinjali dijalog rečenicama kako nešto ne može, a ne kako može.

                                                        FOTO DRAGAN KUVELJIĆ
  • Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Steći poverenje i prihvatanje, osetljivih i marginalizovanih grupa. Podstaći ih na saradnju i veru u promene.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Afirmacija i prihvatanje vrednosti za koje smo se zalagali. Rezultati i javni nastupi. Promocije postignuća i vrednosti.  Ostvarenje ciljeva.

 

 

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Negde sam pročitao i dopalo mi se. Ako želiš da nešto promeniš, onda ti moraš biti ta promena.  Da bi menjali treba prvo mi da se promenimo.

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Znao sam da nisam sam. Važno mi je da je i drugima stalo do boljeg, drugačijeg i pravednijeg društva.  Saradnja sa aktivistima drugih organizacija me učinila jačim i samopouzdanijim. Znači mi kada delimo zajedničke vrednosti. Podrška povećava motivaciju i veru u ono što radiš.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju: