Gadžin Han: Park za mališane u selu Donji Barbeš, uskoro i bioskop na otvorenom

Kako bi se mladi vratili i oživeli svoj kraj, u Donjem Barbešu je osnovana poljoprivredno-socijalna zadruga “Barbeš”. Žele da se u selu pokrene poljoprivreda, jer je, kako kažu iz udruženja, zemlja plodna, ali najmanje obrađena, a kasnije da se pokrene i proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda. Za najmađe je prošlog vikenda otvoren park u centru sela, dok je u planu da se u narednom periodu radi i na parkovima za starije. 

U Donjem Barbešu kraj Gadžinog Hana zvanično je otvoren park sa mobilijarom za. U početku su, kako kažu u udruženju, u saradnji sa opštinom rasčistili rastinje i šiblje, kako bi ceo park bio spreman za za mališane koji će sada svoje vreme često provoditi ovde.

“Do sada smo donacijom svih meštana i nekih ljudi sa strane nabavili sredstva za pravljenje i postavljanje prohromskog krsta koji smo postavili i osveštali za Markovdan ovde. Takođe, planiramo ubuduće postavljenje još dečijih mobilijara za malo stariju decu, sada smo ovim sredstvima nabavili samo za najmlađe”, dodaje direktor zadruge “Barbeš” Milan Stevanović.

U planu je postavljenje i bioskopa na otovorenom. Sem parka, oni su prikupili sredstva donacijom većine prijatelja iz inostranstva i napravili letnjikovac.

“Težićemo da obogatimo ceo ovaj kompleks da tu ima sadržaja i za mlade i za starije ljude. Naravno, ovde u selu su za sada stariji ljudi i za njih ćemo gledati da uradimo neke stvari koje će njima značiti”.  

Prvenstveno žele pokrenu mlade koji žele da urade nešto za svoju zajednicu i mlade koji su se odselili kako bi svoje slobodno vreme više provodili na selu.

“Naš cilj je da se u ovom selu razvije poljoprivreda. Ovde, na teritoriji naše opštine, je da kažem, veoma plodno zemljište, ali najmanje obrađeno u ataru našeg sela. Tako da smo mi planirali da svo to zemljište koliko možemo u početku pomalo, a kasnije sve više i više, stavimo u svrhu proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, zatim dalje prerade i prodaje”, dodaje Stevanović.

Selu nedostaju deca, ambulante, prodavnice, ali i češći javni prevoz ka gradu

Imali su podršku svih mladih u selu, koji su im se, kako kaže, sem na rečima, pridružili i na delu. Naime, na seoskoj slavi “Markovdan” okupili su se i organizovali anketu, kako bi videli kako će ljudi reagovati na akcije i planove koje imaju u narednom periodu, ali i uvideli šta meštanima u ovom kraju najviše nedostaje.

“Anketa je imala neke zanimljive odgovore. Najviše ovom selu nedostaju deca, mladi ljudi, zatim prodavnica, ambulanta, češći polasci autobuskih linija i tako dalje. Ljudi su se usaglasili da bi podržali i naredne akcije koje ćemo imati”. 

Iz udruženja kažu da ovo ne bi mogli da urade da nisu konkurisali za sredstva preko sajta promeni.rs. 

“Od Nacionalne koalicije za decentralizaciju dobili smo logističku podršku i savete, u okviru pisanja ovog projekta i pripremanja za sledeću fazu, za kojuse nadamo da ćemo takodje konkurisati i nadamo se uspešnom ishodu”, kaže Stevanović.

Jerej Dušan Janković, paroh zapljanski, kaže da je veliko čudo videti mlade ljude koji su u ovom kraju pokrenuli ovakvu inicijativu. Dodaje da je srpsko selo napaćeno, a zapljanska još više, jer je prosek godina na ovim prostorima preko 45. 

“Videti sve ove mlade ljude zasita je veliko čudo, ne samo za ovaj kraj i za ovo mesto, nego i za državu. Tošto su se okupila ova deca je divno. Jedan osmeh, jedna radosna reč i taj dečiji osmeh jači je od miliona, miliona razjarenih duša. Ovaj njihov osmeh danas pokazuje veliku pobedu u jednoj bitki, ali ne i u ratu. Ovo jeste jedna bitka, bitka za srpsku porodicu, bitka za srpsko selo, bitka za ovaj kraj, ali i bitka za celu državu. Jer naše selo je trenutno razapeto, mi smo počeli da se okupljamo oko krsta, obnovili smo krst i evo došli smo do tog trenutka da okupimo ove mlade ljude ovu mladu dečicu sa namerom da im učinimo jednu radost. Zahvaljujući  donacijama i, mi smo im učinili tu jednu radost i učinili, da sve ono što imaju gradska deca da na delić i ova deca koja ovde odrastaju to imaju”. 

Ovakva inicijativa je pre svega obradovala mališane, ali i roditelje. U narednom periodu radiće se na novim elementima kako bi se park proširio.  

Otvoren Kamp “Fabrika umetnika” kraj Nišave u Brzom Brodu

U Brzom Brodu kraj Nišave proteklog vikenda Kamp “Fabrika umetnika” i zvanično je počeo sa radom. Ovo jedinstveno mesto za stvaranje umetničkih dela biće otvoreno svakog dana tokom leta. Plan je da se u kampu organizuju izložbe, koncerti, predstave, edukacije i masterklasovi, koji će privući umetnike, ali i sve ljubitelje umetnosti i prirode.

Veliki broj Nišlija je vedro, subotnje popodne proveo u Kampu “Fabrika umetnika” koji je tada prvi put “otvorio vrata” za posetioce. Za dan svečanog otvaranja organizatori su pripremili celodnevni program – od muzičkih nastupa, preko škole crtanja i radova najmlađih umetnika, pa sve do izložbi akademskih slikara i studenata Fakulteta umetnosti i Univerziteta Metropoliten. Jelena Rudić, koja je ovu inicijativu pokrenula, kaže da je plan da kamp bude mesto za sve kreativce, pojedince i organizacije koji vole prirodu i umetnost.

“Ovde imamo jedan lep prostor u prirodi, koji nismo remetili. Uklopili smo se u uslove sredine gde ćemo moći da stvaramo, da prikazujemo svoje radove, i da malo edukujemo, pre svega neke mlađe sugrađane, talentovane… Da probamo da ih privučemo, kako bi im pokazali šta sve mogu da rade, kako mogu da stvaraju i kako se na lep način uživa u prirodi”, kaže Rudićeva. 

Ovu ideju su od prvog dana podržali i niški izviđači koji su pomogli da se prostor uredi, a koji će gosti kampa često biti i ubuduće. Veliku pažnju na otvaranju privukli su i zanimljivi, ručno pravljeni cvetovi od vune, koji su delo osnovaca škole “Dr Zoran Đinđić”. Ova škola nalazi se nedaleko od kampa, pa će tako ovi đaci biti njegovi gosti bar jednom nedeljno.

“Mi kao škola odavno imamo želju da nešto ovako postoji blizu škole. Ovo je divan potez pored reke, trava, priroda, šuma, zelenilo, i svaka čast Jeleni Rudić koja se setila da ovako nešto uradi. Ovo mnogo znači, deca će ovde imati priliku da drže časove u prirodi, da slikaju, da pevaju, da organizuju priredbe, da se igraju”, kaže učiteljica Mirjana Jovanović. 

Ona dodaje da su i roditelji i nastavnici sa oduševljenjem dočekali otvaranje kampa gde će deca razvijati svoju kreativnost, ali i puno toga naučiti o snalaženju u prirodi. 

Kamp otvoren i za amatere i za profesionalce

Cilj “Fabrike umetnika” je da okuplja umetnike, kreativce i edukatore iz regiona – profesionalce i amatere, kao i Nišlije koji će moći da slikaju, sviraju i uživaju u umetnosti. Svi koji žele da stvaraju ovde će moći da koriste atelje i sav potreban pribor za rad, ali i da organizuju izložbe.

“Imamo opremljen atelje na otvorenom sa svim potrebnim materijalom, gde će u bilo koje doba dana svako ko to poželi bez obzira na uzrast i da li se umetnošću bavi amaterski ili profesionalno moći da dođe i da stvara ukoliko mu ova priroda daje inspiraciju. Organizovaćemo izložbe, kocerte, predstave, organizovaćemo i edukacije, organizovaćemo predavanja gostujućih umetnika, masterklasove, i što je najvažnije trudićemo se da udružimo umetnike našeg grada”, ističe Jelena Rudić.

Ovakav prostor u prirodi gradu je bio preko potreban, kaže Rudićeva. Ideja je, dodaje, nastala tokom festivala “PozitviNi”.

“Mi smo na ideju došli na festivalu PozitivNi koji radimo godinama, gde uvek poslednjeg dana svi budemo nekako tužni jer mora to sve da nestane i da ode cirkus iz grada.”

Tada su shvatili da bi bilo dobro da u Nišu postoji mesto gde će i Nišlije svih generacija moći da se druže, ali i da dobijaju inspiraciju za nove poduhvate.

“Smatramo da je apsolutno najvažnije da svi umetnici budu na jednom mestu, da prvo vidimo koliko nas ima, da vidimo da to nije tako mali broj ljudi. Nije to tako mali broj ljud kako se priča. Nije baš da je sve zamrlo u Nišu, samo su svi ti ljudi malo vidljivi, a mi evo probamo da se vide malo više”, kaže ona.

Kada su se odlučili na ovaj korak, tražili su idealnu lokaciju za svoju ideju. Našli su je u Brzom brodu, na mestu “netaknute prirode” koju, kako kaže, nikako nisu hteli da poremete. 

“Želeli smo da se mi tu uklopimo najbolje moguće tako da smo mi energetski potpuno nezavisni. Uveli smo energiju preko solarnih panela i imamo svoj bunar, tako da se snadbavamo i vodom i strujom iz prirode, potpuno nezavisno”.

Kako bi ceo kamp bio osvetljen u toku je prikupljanje sredstava za solarne panele, a svi koji žele da pomognu do mogu uraditi putem platforme donacije.rs (ili klikom ovde).

Da se ideja i realizije, ovoj inicijativi pomogla je Nacionalna koalicija za decentralizaciju. 

“Uz pomoć NKD-a i uz pomoć USAID-a, Tvoje mesto u Srbiji, Fondacija Jelena Šantić, Grupa 484, programa EU za tebe, dobili smo sredstva i kompletnu logističku i  podršku svake vrste od svih njih, i na tome smo im veoma zahvalni”.

“Fabrika umetnika” će biti otvorena svakog dana kada vremenski uslovi to dozvole. Oni koji žele da ih posete, a potrebna im je neka dodatna informacija o radu kampa, mogu im se obratiti putem društvenih mreža. 

“Semafor zagađenja” postavljen u Smederevu

Da građani ne bi svakodnevno putem aplikacije proveravali nivo zagađenosti vazduha u Smederevu, “Crveni bedževi” postavili su takozvani “semafor zagađenja” u centru grada. To što će semafor, pogotovo zimi, neretko biti žut ili crven, dodatno će građane i gradsku vlast podsećati na gorući ekološki problem u ovom gradu i podstaći njegovo rešavanje.  

Prošle godine “Crveni bedževi” zajedno sa građanima prikupili su skoro 5.000 potpisa kako bi problem aerozagađenja u Smederevu bio rešen. Oni su od rukovodstva grada tražili da daju tačne informacije o zagađenju vazduha i uključe građane u donošenje odluka po pitanju poboljšanja kvaliteta vazduha.

Kako ističe jedna od članica inicijative “Crveni bedževi” Nataša Rašković građani su potpisivali četiri tačke Deklaracije za čist vazduh. Za dve od četiri tačke napravljen je pomak – gradonačelnik je inicirao izradu elaborata za kotlarnice i ubrzam je proces priključivanja na gas.

“Mi imamo 12 kotlarnica na mazut, čak su odvojili sredstva za jednu kotlarnicu da je konvertuju. Ubrzan je proces priključivanja građana na gas, da se ubrza proces gasifikacije.”, navodi Raškovićeva.

Ovo jeste veliki napredak, kažu u udruženju “Pro.tok21” koje je i pokrenulo inicijativu. Ipak, dodaju da dve važne tačke koje se tiču postavljanja LED ekrana sa informacijama o stepenu zagađenja i zaštite od industrijskog izvora zagađenja, nisu razmatrane.

“Treći i četvrti član te Deklaracije su izignorisani. Jedan je vezan za industrijsko zagađenje od Železare koji nije ni u dometu naše gradske uprave, da budemo iskreni. Ali informisanje građana koje smo zahtevali u toj peticiji putem LED ekrana, potpuno je izignorisano od gradske uprave”, ističe Raškovićeva. 

Kada su uvideli da uprkos brojnim akcijama i kampanjama Grad neće ništa uraditi po ovom pitanju, rešili su da to sami učine. Zahvaljujući građanima, partnerima i civilnim organizacijama, za samo 17 dana skupili su 480.000 dinara i sami postavili LED ekran, tačnije “semafor zagađenja” u centru grada. Sada su podaci o zagađenju vazduha u Smederevu, koji se mere na republičkoj mernoj stanici, vidno istaknuti i vidljivi svima koji tu prolaze.

“To jeste pobeda, jer možda ne možete vi, nećete vi, ali evo uradićemo mi. Ne moramo na sve da čekamo na Gradsku upravu, s jedne strane, a s druge strane ovaj semafor bi trebalo da otvori vrata i da se drugi otvore, da Gradska uprava drugačije u narednom periodu”, ističe ona. 

“Semafor zagađenja” – korak ka podizanju ekološke svesti

Pokretači ove akcije smatraju da će “semafor” doprineti da se ekološka svest građana unapredi, pogotovo u toku grejne sezone, kada prorade kotlarnice.

“Često je ovde zeleno, jer su isključene kotlarnice, duva vetar i pada kiša. Leti bude i žut i crven i to će građani videti vremenom i neminovno je da će morati da dođe do promene ekološke svesti. Nije svejedno kada vi stalno ulazite i proveravate preko aplikacije kakav je vazduh i kada izađete u grad sa detetom i vidite na LED ekranu. Očekujemo da će se suočiti sa istinom, s jedne strane, ovaj semafor će pomoći da se rasplete priča, da ljudi ne mešaju izvore zagađenja”. 

S druge strane, ističu, da je razlog zagađenja složen jer postoji više izvora. Veliki problem predstavljaju kotlarnice, ali i Železara koja je u blizini grada odakle se golim okom može videti zagađenje.

“Trenutno kod Železare sigurno nije čist vazduh jer mehaničko zagađenje možete videti golim okom, pa bi trebalo malo da razmislimo zašto tamo nema merača, semafora…  Zagađenje vazduha u centru ne zavisi od Železare i mi ovde možemo da rešimo što je u našem dvorištu – naše kotlarnice, gas. Kako budemo bolje razumeli problem, tako ćemo lakše da mu pristupamo i da ga rešavamo”, kaže Raškovićeva.

Semafor igra veoma važnu ulogu i predstavlja njihov prvi veliki cilj i pomak, jer su se uključili građani, i time počeli da učestvuju u raznim aktivnostima ove inicijative. Dokaz za to je da o ekološkom temama i ekologije sve češće govore i predstavnici gradske vlasti. 

“Iako ovim semaforom zagađenja vi nemate u trenutku odmah bolji vazduh, ali imate jedan ogroman potencijal da se otvore vrata, jer sve što smo postigli za zagađenje vazduha kroz sve programe, mi smo postigli tako što smo građanima dizali svest. Dok nisu građani počeli o tome da pričaju, učestvuju, potpisuju, da dolaze na naše događaje, nikoga od donosioca odluka ta tema nije zanimala, niti je ta tema bila u fokusu. Ipak možemo da kažemo da u ovom trenutku gradonačelnik često spominje ekologiju i ekološke teme. Pa nije to tek tako došlo i palo s neba. Možemo da očekujemo da kako ljudi više budu znali i kako se budu uključivali, da će da rastu i očekivanja i samim tim i donosioci odluka će, valjda, morati da preduzmu neke akcije.” 

Pomoć koju su dobili preko sajta promeni.rs bila je ključna, jer sve što su pre toga radili kao pojedinci bio je intuitivni aktivizam, ističe Raškovićeva. 

“Da bismo odštampali materijale, bedževe i ostalo – sve to ima materijalnu vrednost i bila je od presudnog značaja sa jedne strane, a sa druge strane ni ona ne bi značila da nije bilo mentorske podrške koju smo imali, jer smo potpuno novi bili u celoj ovoj priči i otvorilo nam je vidike kako sve građani mogu i na koje načine da koriste građanske alate i učestvuju u kreiranju društva. Imali smo mnogo savetodavnih sastanaka i dosta korisnih treninga”, dodaje. 

Zato sada apeluju da građani pokreću teme koje su njima bliske, programe i ideje, jer za to postoji mentorska i finansijska podrška. U ovom udruženju ističu da je na svima nama da menjamo društvo, a da u tome nismo sami. 

Udruženje “Zeleni zid” pokrenulo peticiju da Durlan dobije svoj park

Svi koji žele da podrže inicijativu udruženja da međublokovska površina u Knjaževačkoj postane Durlanski park, mogu to učini potpisivanjem peticije koju je pokrenulo udruženje “Zeleni zid Niš”. Peticija je dostupna svakog dana u onlajn formatu, a svi koji žele da je potpišu lično mogu to učiniti svake subote u maju od 11 do 13 sati u Knjaževačkoj.

Ideja da međublokovska površina od broja 120 do broja 140 u Knjaževačkoj dobije status zvaničnog javnog gradskog parka rodila se onog trenutka kada su zelenu površinu ispred zgrada zauzeli podzemni kontejneri. Ovo je, kaže Marija Peternel iz “Zelenog zida”, narušilo i taj mali prostor sa travom u čijoj neposrednoj bilizini se nalazi mobilijar. 

“Pokrenuli smo inicijativu jer nas je epidemija korone upravo uputila tu na taj jedini prostor ispred naše zgrade, na tu jedinu zelenu površinu. Shvatili smo da nemamo park u čitavom naselju, da nema nijednog jedinog parka, iako u našoj ulici postoji i obdanište i osnovna škola. Iskreno se nadamo da će nadležni odgovoriti na našu inicijativu”, kaže Peternel.

Grad je, podseća, i inače doneo strateške dokumente u kojima je naglašeno da su parkovi i zelene površine prioritet u gradu. 

“Znamo da u našem gradu ima jako malo parkova, da je Niš jedan od najzagađenijih gradova što se tiče vazduha, da dišemo jako zagađen vazduh, što utiče na naše zdravlje. Ono što mi kao stanari ovog dela naselja želimo je da ove zelene površine opstanu, da budu održavane, da ih uređuju redovno, da bude manje otpada na njemu, da se stanari ponašaju odgovornije prema svojoj okolini, i da svi zajedno partnerski učinimo sve da naš budući gradski park bude prostor zdrav za sve nas”, ističe Peternel.

Akciji se pridružio veliki broj komšija iz ovog dela grada. Ideja udruženja je i bila da najpre imaju direktnu komunikaciju sa njima i da čuju šta oni imaju da kažu o ovoj ideji.

“Bilo nam je bitno da čujemo šta misle o svim tim problemima, da li žele park, i zaista su rezultati sjajni. Prošlog vikenda smo sa eko aktivistima, sa “Eko gerilom” i aktivistima “Zelenog ključa”, čistili čitav ovaj potez od otpada. Još jednu takvu akciju ćemo organizovati za kraj sa našim komšijama koji su nas podržali u prethodnoj akciji, prekoputa u Knjaževačkoj. Iskreno se nadam da će ovakvih građanskih inicijativa biti što više i da će građani shvatiti da mogu javno da iskažu svoje potrebe koje utiči na njihov kvalitet života neposredno i da će njihova ekološka svest biti na malo više nivou”, dodaje Peternel. 

Onlajn peticiju možete potpisati na ovom linku, a ukoliko želite da potpišete lično to možete učiniti 22. i 29. maja od 11 do 13 sati kod AS trgovine u Knjaževačkoj ulici u Nišu.

U “Dedinoj garaži” održana radionica za decu sa poteškoćama u razvoju

Kako bi i deca sa poteškoćama u razvoju mogla da naprave svoje igračke i time vežbaju motoričke sposobnosti, proteklog vikenda su za njih “Dedina garaža” i udruženje “Sovuljak” organizovali radionicu. Iz “Garaže” navode da je važno da deca budu kreativna i stvaraju, jer na taj način oslobađaju sebe i pravilno se razvijaju.

Dedina garaža nastavlja da na kreativan način budi stvaralaštvo u mališanima. Ovog puta su osmislili radionicu gde su deca, kojoj je to potrebno, dodatno razvijala svoje motoričke sposobnosti praveći delove i spajajući ih u igračku. U pomoć im je priteklo udruženje “Sovuljak”, koje se prevashodno bavi rehabilitacijom i pružanjem pomoći deci sa poteškoćama u razvoju. 

U-Dedinoj-garazi-odrzana-radionica-za-decu-sa-poteskocama-u-razvoju-3“Mi smo za tu priliku dizajnirali jednu specijalnu igračku gde će deca uz pomoć nas i roditelja sastaviti taj komplet, a kasnije će imati jednu igračku uz koju će moći da vežbaju svoju motoriku”, kaže Nina Spasić iz Dedine garaže.

Kako kaže, veoma je bitno da se deci pruži osećaj radosti, jer oni kroz stvaranje oslobađaju sebe, jačaju i time doprinose da njihov svet bude veseliji. Na ovaj način, osim što upoznaju sebe, upoznaju i druge oko sebe.

“Dakle, time što zajednički rade, stvaraju osnovu da zajednički žive, poštuju i uvažavaju različitost, da bolje razumeju i druge i sebe, i time se doprinosi da među decom ne postoji agresivnost”, ističe Spasićeva. 

“Garažaonice” u novom prostoru 

Nina i ekipa iz “Dedine garaže” ranije su materijal za delove igračaka tražili i sklapali u prirodi i igraonicama. Ipak, kako je sve veći broj dece zainteresovan za ove kreativne majstorije, odlučili su da pronađu prostor u kom će biti dovoljno prostora za sve i koji će ličiti na pravu radionicu.

U-Dedinoj-garazi-odrzana-radionica-za-decu-sa-poteskocama-u-razvoju-5“U sklopu projekta podržanog od strane EU adaptirali smo prostor – garažu u kojoj ćemo deci moći da pružimo češće naše programe, da ošmišljavamo radionice, da sami stvaraju svoja dela i da iz naše garaže odu bogatiji za neku veštinu”.

U planu je da se u narednom periodu igraonice u “Garaži” – takozvane garažaonice, i na novoj adresi u Kovanlučkoj 50 održavaju vikendom. Kako bi ovaj prostor opremili po meri dece, “Dedina garaža” konkurisala je preko sajta promeni.rs. Zahvaljujući Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju su, kažu, uspeli da obnove stolice i materijale neophodne za rad u garaži.

“Bila je specifična pomoć, jer smo naišli na razumevanje problematike i čime se bavimo. Oni su osetili čime možemo da doprinesemo društvenoj zajednici i naša saradnja je proistekla iz njihvog osećaja”, dodaje Spasićeva.

I niški osnovci u “Dedinoj garaži”

Novi prostor dao je i nove mogućnosti – u “Dedinoj garaži” sada ima mesta za sve kreativce i male stvaraoce. U narednom periodu njihovi gosti biće niški osnovci. 

U-Dedinoj-garazi-odrzana-radionica-za-decu-sa-poteskocama-u-razvoju-2“U okviru nastave u osnovnim školama postoji predmet koji se naziva projektna nastava gde bi deca trebala da imaju proces stvaranja, sve ono što ih očekuje tokom izrade. Zato smo pozvali škole sa Palilule i šire da jedan čas projektne nastave održe u našoj radionici. Pravili bismo sa njima i učiteljicama drvenu društvenu igru gde bi oni učestvovali u osmišljavanju i izradi. To bi onda bio poklon njihovim školama, što bi mogli dalje da igraju sa drugarima”, dodaje Spasićeva.

Ona navodi da svako dete treba da razvija svoj stvaralački potencijal. 

“Danas, u ovom brzom vremenu kada škole ili roditelji ne mogu da odgovore na to da deca budu u smislenom kreativnom okruženju, da odrasli nisu tu da ih podstaknu, da probude to stvaralačko u sebi – to jeste smisao nastajanja Dedine garaže da ujedinjenii zajedno budimo ono kvalitetno u deci i sebi”, kaže ona.

 

Spasićeva dodaje da im je digitalni svet uskratio da osete moć svojih ruku, jer rad rukama uspostavlja veoma važne neuronske veze u mozgu deteta. Tako ono razvija svoje potencijale.

U-Dedinoj-garazi-odrzana-radionica-za-decu-sa-poteskocama-u-razvoju-4“Ono što dete mora da oseti jeste koliko je moćno, da nije jedan konzument i potrošač, već da je kreator i stvaralac, da je korisnik isto koliko i stvoritelj. To je nešto što se danas potiskuje i deca ulaze u neku fazu mirnog, gde nemaju aktivnost i gde su previše pasivna”, objašnjava.

Inače “Dedina garaža” već šest godina kroz majstorije, igru i stvaralaštvo kod najmlađih budi prirodnu radoznalost. To su sve stvari koje njima, kako kažu, pomažu da život doživljavaju celovitije i da budu srećniji.

TikTok – ima li mesta za politiku i aktivizam?

Ako se bumeri osećaju staro u odnosu na nas milenijalce, šta mi da kažemo? Za generaciju Zed smo pomalo smešni, za nadolazeće Alfe – dinosaurusi. Jaz generacija očigledan je društvenim mrežama, a jedna to posebno produbljuje. Tik Tok. Ono što je Fejsbuk za teoretičare zavere, Instagram za blogerke, to je Tik Tok za sve one koji imaju nešto da izvedu, odigraju, odglume. Da li ta mreža, pak, može biti i više od zabave? U SAD-u je već postala platforma za politički aktivizam. Može li se tako nešto izroditi i na domaćoj sceni? Ima li društvene angažovanosti makar u naznakama?
 
Ceo tekst možete pronaći ovde. 
 
Autorka: Miljana Miletić
Fotografija: Canva

Koliko brinemo o privatnosti i zašto tako malo?

Država ne samo da ne radi dovoljno na tome da građani postanu svesni koliko je važna zaštita privatnosti, nego je i sama na razne načine ugrožava. Kada bismo pokušali da zamislimo kome su sve dostupni podaci o našem kretanju, zdravlju, potrošnji itd. i kakve sve mogućnosti zloupotrebe to otvara, možda bi nas oblio hladan znoj. I ako “nemamo šta da krijemo”, ne treba da nam bude svejedno ko nas i zašto sve nadzire.
 
Više o ovoj temi možete saznati ovde. 
 
Autorka: Mihaela Šljukić Bandović
Fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović

 

 

BeFem: Do boljeg položaja žena na selu

Kako bi se povezali sa ženama iz ruralnih sredina, ali i drugih krajeva Srbije, udruženje BeFem pokrenulo je inicijativu “Zelena feministička transferzala” kako bi mapirali lokalne probleme, ali i uspehe koje su do sada postigli, pomogli zajednici i razmenili znanja.

Kampanja “Žene govore” koju je pokrenuo BeFem ima za cilj da istakne pozitivne primere i dođe do šire javnosti, kako bi i žene izvan aktivističkih krugova uvidele značaj aktivizma i feminizma, i samim tim podstakle promene u svojim lokalnim zajednicama, navodi predsednica udruženja BeFem Jelena Višnjić.

“Uvideli smo da postoji jedan brisani prostor, jedna nevidljiva istorija, zapravo vrlo intenzivna istorija ženskih glasova, treba da se učini vidljivom. To jeste jedan od naših strateških ciljeva, to je mapiranje glasova koji su višestruko isključivani iz dominantnih medijskih i javnih narativa. Učinilo nam se da bi bilo važno da prenesemo poruke i iskustva žena sa kojima smo mi sarađivali iz različitih sela, i to je prosto postao materijal i sadržaj naše kampanje Žene govore”. 

Udruženje je još pre nekoliko godina u saradnji sa Fondacijom Jelena Šantić i nekoliko drugih organizacija, započelo Letnje feminističke susrete mladih seoskih žena u malom selu Bezdan na obali Dunava, koje se nalazi na tromeđi između Hrvatske, Mađarske i Srbije. 

“Tada smo mobilisali jednu čitavu generaciju mladih žena. Uspjele smo da ih povežemo i sa ženama koje dolaze iz različith gradova i tu na licu mesta smo zajedno probale da dekonstruišemo neke od ključnih tekovina patrijarhata, ali i da vidimo šta su to feminističke politike koje bi mogle da unaprede njihov rad. Prvi Letnji feministički susreti bili su, sada već davne, 2014. godine i mi smo nastavile to naše jednogodišnje okupljanje i u okviru razvoja različitih Befem programa”, dodaje ona. 

Ističe da su susreti njima najdraži, i da je su druženje, saradnja i različite zajedničke aktivnosti koje su nastajale iz Letnjih feminističkih susreta bile uvod i za inicijativu Zelena feministička transferzala. 

“Vrlo je bilo važno da se transformišu ta znanja i da delujemo zajedno na lokalu, ali ne tako da dođemo na lokal i donesemo veštine, nego da se mapiraju potrebe koje dolaze od određenih grupa. Iako je vrlo važan čitav aktivistički naboj koji se dešava na društvenim mrežama a mislim da je ono što zaista donosi istinsku promenu zapravo transformacija lokalne zajednice”, navodi Višnjićeva.

Tim povodom su odlučile da u okviru inicijative u prvoj fazi mapiraju zajedno sa ženama iz Priboja, Užica i okoline Sombora koje su njihove lokalne potrebe, ali i šta su oni uspesi koji su do sada postigle i šta je ono što je moguće da zajedno udružene napravimo za njihovu lokalnu zajednicu, kao i šta je moguće da one iz te lokalne zajednice koje znanja zapravo prenesu i njima.

Uspele su da pokriju više aktivnosti. Videle su se i sa ženama iz televizije Forum, ženama jednog sela kod Priboja, Užičankama.

“Prije toga je urađen jedan kratak film o jednoj novoj inicijativi u Somborskom kraju ‘Polja lavande’. Žene su se okupile i na jednom parčetu zemlje počele da sade lavandu i meni su uvek te vrste kolektivne akcije kolektivnih udruživanja jasan signal da do neke promene u jednom trenutku mora doći”, kaže Višnjićeva. 

BeFem je za inicijativu Zelena Feministička Transferzala konkurisao preko portala promeni.rs. Ističu da je to vrsta nove politike solidarnosti kroz donatorsku politiku i da predstavlja pionirski gest.

“Ne samo što smo sve vreme osluškivali jedni druge i što se uspostavio participativni model rada, nego što smo bili u mogućnost da gradimo te mostove znanja jedni između drugih, i mojoj organizaciji je bilo vrlo važno da uspostavimo kontinuitet decentralizacije feminističke politike i zato nam je i bila i važna podrška svih ovih grupa. Takođe, ovo čime se vi bavite, kao Media centar, da se medijski arhiviraju različite inicijative, jeste jedan medijski iskorak i meni arhiviranje svih važnih ženskih glasova i inicijativa uvek budi nadu u mogućnost promjene”, navodi Višnjićeva. 

U Vojvodini postoji čitava grupa intezivnog feminističkog vrenja u Srbiji

Kako kaže Višnjićeva nezahvalno je da neka žena koja je odrasla u gradu i uživa u različitim privilegijama govori i prevodi kontekstualnu stvarnost nekih žena koje žive u nekim drugim zajednicama. 

“Drugo, čini mi se i u nekim drugim zajednicama sa različitim ženskim grupama koje su delovale u seoskim zajednicama nisam željela da pristupim iz neke hijerarhijske pozicije znanja i iskustva gradskog jezgra jer sam mislila da u procesu emancipacije žena jedino što možemo da uradimo jeste da budemo sve zajedno i da učimo jedne od drugih”. 

Višnjićeva ističe da je imala otpor prema različitim programima i projektima osnaživanja žena koji su se bavili konzerviranjem personalne usluge. 

“Kada to govorim, govorim o jednom paketu mjera i finansija koje su donirane ženskim seoskim grupama koje su se bavile tradicionalnim veštinama, kukičanjem, spremanjem kolača itd. jer sam osetila da tamo postoje, a pokazaće nam i realnost, različite grupe i različite inicijative koje su odlučile da ostanu u lokalnim zajednicama i da te iste unaprijede i promjene”, dodaje ona. 

Navodi da su to su bile žene koje su imale imanje u vlasništvu što je, kako kaže, zapravo malo drugačije u odnosu na ono što je opšta slika.

“Veoma je mali procenat žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstava koje nemaju zdravstvena i socijalna osiguranja, tako da otkriće žena koje su odlučile da ostanu, bave se različitim oblicima organske proizvodnje, pokreću svoje farme, su bile pravo osveženje i čini se se da u Vojvodini postoji čitava grupa žena, kao i da je to možda u ovom trenutku najintezivnije feminističko vrenje u našoj zemlji”, ističe ona.

BeFem ima plan da iz različitih sekcija, gradova, zajednica budu deo tog velikog ženskog glasa, koji se nekako, kako kažu iz BeFem-a, povremenemo utiša, ali nas manje više upozorava na goreće društvene probleme.

Zašto smo hiljadama lažnih vesti daleko od Finske?

Po nivou medijske pismenosti Srbija se nalazi pri dnu liste evropskih zemalja. Taj podatak posebno je neprijatan ako se zna da medijska pismenost ne podrazumeva (samo) sposobnost korišćenja digitalnih uređaja za komunikaciju nego, pre svega, kritički odnos prema sadržajima koje nam mediji plasiraju. Drugim rečima, jako smo podložni uticaju dezinformacija, lažnih vesti i svim drugim vidovima manipulacije. 
 
O ovoj temi možete više da pročitate ovde. 
 
Fotografija: Canva
 
Autorka: Miljana Miletić
 
 
 

Završen priručnik za nastavnike “Pohod na mjesec” po pripovetki Branka Ćopića

Kako bi deca kroz igru i radionice razvijala svoje kompetencije, članovi udruženja “Obrazovanje i kultura” osmislili i uradili priručnik za nastavnike “Pohod na mjesec”. Inspirisan pripovetkom Branka Ćopića, ovaj priručnik kroz rad na književnom tekstu povezuje znanja iz različitih školskih predmeta, pa je tako namenjen nastavnicima srpskog jezika, ali i nastavnicima geografije, istorije, likovnog i tehničkog obrazovanja. 

Kako navodi jedna od članica inicijative “Pohod na mjesec” Ana Pejović priprema priručnika bila je izazovna i kreativna, a ceo tim se upustio u novu oblast promišljanja šta je književno delo, čemu služi, i šta se desi kad ono, kako kaže, umesto da bude cilj, postane sredstvo u razvoju kritičkog razmišljanja i poimanja kod školske dece. 

“U izradi priručnika učestvovali su pre svega nastavnici srpskog jezika i književnosti Marija Dimitrijević i Željko Tešić, koji su postavili osnove metodološkog rada i ispisali ceo priručnik, kao i ilustratorka i dizajnerka Ana Petrović, koja ga je grafički uobličila i dala smernice kako se on može kreativno koristiti, uz minimalne uslove – papire, olovke i otvoreni prostor. Tu su takođe bile i urednice Jasminka Petrović, naša poznata spisateljica za decu, kao i Ana Pejović, menadžerka u kulturi i prevoditeljka”, navodi Pejovićeva.

Priručnik je zamišljen kao poziv na istraživanje i kreativnost. On daje smernice i ideje, ali ostavlja i nastavnicima mogućnost da sami dograde ili promene sadržaj.

“On za polazište ima pripovetku Pohod na Mjesec pisca Branka Ćopića, koja se obrađuje u petom razredu osnovne škole. Cilj mu je da se poveže sadržaj iz više nastavnih predmeta kroz rad na književnom tekstu, zarad razvijanja međupredmetnih kompetencija. Drugim rečima, on pokazuje kako se jedno književno delo može obraditi iz različitih uglova i predmeta, koji mogu povesti čitaoce u različitim smerovima, u skladu sa njihovim interesovanjima i sposobnostima. Primera radi, ova pripovetka bavi se i Mesecom i drugim planetama, ali i pitanjima porodice i međuljudskih odnosa, koji spadaju u nastavu građanskog vaspitanja i tako dalje”, ističe Pejovićeva.

Na priručniku su radili nekoliko meseci. Pre nego što su autori počeli samo pisanje teksta, radili su istraživanje vezano za prisutnost i načine obrade dela Branka Ćopića u školama u Srbiji, kao i kvalitet tog rada. 

“Sam tekst obuhvata tri celine, pripremnu fazu, interaktivnu igru i Brankov kutak, i on postepeno vodi nastavnike kroz segmente rada, kao i daje ideje i smernice za realizaciju dela koji smo nazvali interaktivna igra. Osim nastavnika, on može poslužiti i bibliotekarima, kao i drugim ljudima uključenim u rad s decom, dramskim pedagozima, urednicima itd. Priručnik je u online formatu, ali ga je lako i jednostavno i odštampati, pa se može koristiti na oba načina. Priručnik možete naći na sajtu ovde”, dodaje ona.

Da realizuju svoju ideju i priručnik učine dostupnim svima uspeli prijavom na sajt promeni.rs, za koji su saznali putem društvenih mreža. Smatrali su da njihova inicijativa odgovara uslovima konkursa i odlučili su da se prijave. 

“Dobili smo i materijalnu i savetodavnu pomoć, kroz mentorski rad koji nam je dosta koristio kako u samom promišljanju ovog projekta, tako i u smernicama za dalji rad”, kaže Pejovićeva. 

Inače, priručnik “Pohod na mjesec” rađen je u onlajn formatu i svi koji žele da ga pročitaju mogu ga pronaći na sajtu obrazovanjeikultura.rs. Radionice iz priručnika namenjene su deci od 10 do 12 godina, a predlog je da se organizuju na otvorenom ili u sali za fizičko.