Čudesno vrelo pitke hladne vode na planini Povlen predstavlja neotkriveni biser za ljubitelje prirode. Ta bistra voda izbija iz kamenog zida kanjona reke Skrapež i predstavlja osvežavajuću oblast ovog područja. Zbog čega je uređenje baš ove oblasti bilo važno govorio je Dragan Sekulić.
Zbog čega je aktivizam važan?
Drži nas na okupu, naša zajednica Crveni breg, deo sela makovište, opština Kosjerić u zapadnoj Srbiji je mala, i ovo je bila prilika da uradimo nešto zajedno.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Inicijative da se zaštite Taorska vrela, koja se nalaze u neposrednoj blizini izvora reke Skrapež sa jedne strane. Sa druge to je strah da ne bi došli neki nazovi investitori koji bi pregradili reko nizvodno od izvora i napravili branu za buduću mini hiodroelekteranu.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Nije bilo te opcije.
Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Kad smo postavili prvu tablu na putu. Zatim info table i putokazi za posetioce koji sad dolaze i borave uz uredno obeleženu stazu pa info tablu o izvoru, upustvo o ponašanju…
Po(r)uka budućim aktivistima…
Aktivan čovek će nešto uspeti da ostvari i realizuje i promeni nabolje svoje okruženje.
Romi su često suočeni sa diskriminacijom i isključenjem iz opšteg javnog života, pokazalo je Istraživanje o položaju Roma u Srbiji, koje je 2018. godine sprovela organizacija Civil Rights Defenders. Takođe, pomenuto istraživanje govori da u Srbiji, kao i u drugim zemljama u Evropi, preovladava anticiganizam, kumulativna diskriminacija i predrasude i pogrešna percepcija. Udruženje Art Aparat se bavi ovim problemima, a kroz projekat „Svi uglas-Cela Srbija peva na romskom!“ pažnju su usmerili na problem isključenosti romske dece i mladih iz šire društvene zajednice, ali i promociju romske kulture kroz objavu profesionalnih sadržaja. Na sve ovo uticali su kroz razne muzičke radionice u nekoliko gradova, uključivanjem novih članova iz cele Srbije u onlajn hor, snimanje i objavu video i audio materijala i promociju sadržaja.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam nas uči da razvijamo empatiju, solidarnost i budemo deo zajednice. U vremenu kada smo vrlo često otuđeni, on nas okuplja i osnažuje da dignemo svoj glas protiv nepravde i ne odustajemo od stvari koje su važne. Aktivizam nije samo organizacija velikih građanskih protesta-to je i borba komšija da se polomljena klupica u našem kraju popravi, akcija da se ljudima u nevolji pomogne, to je kada se za kuce i mace skuplja hrana i svaki drugi vid delovanja da društvo bude bolje. Mislim da u tim borbama nema velikih i malih i da su sve velike, a da nas borba da nam bude bolje čini boljim ljudima.
-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Radeći u jednoj muzičkoj školi kao nastavnica muzike, imala sam prilliku da sa decom radim na razvoju njihovih muzičkih veština. Ipak, od početka me je privlačilo da otkrivam šta sve muzika može da nam da, a što nije samo pevanje i sviranje instrumenta. Tako sam odlučila da se prijavim da volontiram u Svratištu za decu, kako bih deci koja nemaju skoro nikakvih prilika da u društvu razvijaju svoje talente dam priliku da kroz muziku nađu svoj izraz. Iskustva rada u ovakvom kontekstu, kao i mogućnosti koje je muzika kao alat pokaza inspirisale su me toliko da sam sa grupom kolega osnovala udruženje i od tada se najviše fokusiramo na rad sa pripadnicima osetljivih društvenih grupa, pažljivo razvijajući sopstveni pristup za njihovo osnaživanje.
FOTO A.Đ. MRCN
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Svi ljudi koji su uključeni u naše udruženje su ljudi puni entizujazma iljubavi za svoj posao. Ipak, raditi u civilnom sektoru kao mala organizacija ima raznih izazova i vreme će pokazati da li smo spremni da ih sve izdržimo. Za sada nismo pomišljali da odustanemo.
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Teme kojima se mi najčešće bavimo se smatraju za kompleksne jer je položaj naših učesnika izrazito težak, ali smatramo da kada vas neka tema iskreno zanima i na njoj želite da radite ta težina vam lakše i pada. Ono što nas najviše motiviše je vera u ljude i uverenje da smo svi dobri ako nam se pruži prilika da to budemo i sa time prilazimo svim našim učesnicima, bilo da dolaze sa margine ili iz privilegovanog položaja. Mnogo više od kompleksnosti tema kojima se bavimo, pogadja nas to što kultura u našem društvu nema dovoljno podrške ni od države ni od drugih institucija i fondacija. Kao organizacija koja dugo koristi umetnost da bi adresirala važne društvene teme, smatramo da ovaj prostor mora biti veći kako bi svi akteri koji se umetnošću i kulturom bave posvećeno mogli da razvijaju svoje programe i kako bi se u društvu negovala raznllikost kulturnog izraza, što smatramo važnim za svako društvo.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Skoro svaki trenutak kada se okupimo sa učesnicima je trenutak kada to osećamo. Ne samo mi koji smo pokretači, to je osećaj i naših učesnika. Ono u šta mi verujemo je zajednica i srećni smo što smo uspeli da stvorimo prostor u kojem vladaju podrška, empatija i ljubav i u kojem ljudi slobodno razgovaraju bili mladi ili stari.
-Po(r)uka budućim aktivistima…
Budućim aktivistima poručila bih da pri promišljanju svog rada ne zaborave da je bilo koji rad razmena i da u toj razmeni ne zaborave da misle i na svoje porebe. Poručila bih takođe da je aktivizam maraton a ne sprint, da budu strpljivi, radoznali i srećni zbog svake male pobede jer svaka malao pobeda je važna.
-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…
Ova podrška nam je značila jer nam je omogućila da se razvijamo u više pravaca. Uspeli smo da pokrenemo i razvijamo edukativni program u okviru kojeg je neastao serijal Put Roma, koji će biti dostupan na našim kanalima do kraja aprila. Pored toga, razvili smo mnogobrojna aprtnerstva izvan Beograda, kroz koja smo imali priliku da se družimo sa fantastičnim organizacijama i školama u Srbiji. Naša organizacija je izradila i brošuru koja predstvlja metodologiju a koriščenje muzike kao alataza društvenu promenu, a naša znanja smo počeli da delimo sa drugima kroz organizaciju radionica i treninga za omladinske radnike, nastavnike i druge zainteresovane ljude zaposlene u obrazovanju.
Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:
Budući da sistem, zbog komplikovanih administativnih procedura, neretko zatvara vrata siromašnima i ljudima na društvenoj margini, nekoliko entuzijastkinja iz Pirota, odlučilo je da im ta vrata otvori. Aktivistikinje udruženja Lav iz Pirota su prepoznale probleme velikog broja ’’nevidljivih’’ i pokrenule inicijativu Otvorena vrata. Isprva su ih socijalne službe gledale kao rivalke, ali su im one pokazale da su im, zapravo, partneri koji su na istom zadatku. O ovom, ali i o drugim izazovima i prilikama za Aktivistički leksikon govori jedna od Lavica Snežana Manić.
Zbog čega je aktivizam važan?
U svakom društvu koje teži demokratskom uređenju i nenasilnom rešavanju problema svakog pojedinca, ali i zajednice u celini – aktivizam bi trebalo da igra jednu od ključnih uloga. Budući da je cilj svakog aktivizma da se najrazličitijim aktivnostima unapredi stanje, podigne svest ljudi o najrazličitijim problemima, prevenira ili zaštiti od nasilja dovoljno govori o značaju aktivizma u stvaranju boljih uslova života na čitavoj planeti.
– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?
Realizujući brojne projekte koji su podrazumevali aktivnosti na terenu i neposredni kontakt sa građanima, došli smo do poražavajućih podataka da aktuelni sistem socijalne zaštite zbog administrativnih i zakonskih procedura ne prepoznaje sve one kojima je neophodna pomoć i podrška društva. Broj onih koji su “nevidljivi” za sistem je veći od broja korisnika socijalne zaštite. Tako smo, na primer, u selu Izvor koje je udaljeno samo nekoliko kilometara od Pirota naišli na porodicu (majka stara 70 godina i sin 47 godina) koji nemaju nikakve prihode, nemaju socijalno niti zdravstveno osiguranje. Oni žive ispod svakog dostojanstva. Nemaju pravo na socijalnu pomoć jer je majka od roditelja nasledila 10 ari zemlje koja je nepristupačna za obradu, a ne može ni da se proda.Sin je završio višu školu, ali nikada nije uspeo da dođe do stalnog zaposlenja. Život u takvim uslovima je doveo do toga da je psihički oboleo i sada niko ni ne želi da ga zaposli. Majka je hronični srčani bolesnik. Oboje su bez lične karte i zdravstvene knjižice što znači da nemaju osnovne uslove za lečenje. Njihov život zavisi od dobre volje komšija koji im donesu po nešto od hrane, obuće i odeće. Zbog neplaćenih računa za utrošenu električnu energiju, oni su godinama bez struje. Ovo je samo jedan, ali najdrastičniji primer koji nas je naterao da pokrenemo inicijativu za podizanjem svesti javnosti o kvalitetu života tzv. “nevidljivih” kategorija stanovništva kao i o potrebi da se ovakvi slučajevi uključe u sistem socijalne zaštite.
– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Upravo u pomenutom slučaju nam se desilo da doživimo neprijatnosti koje su nas navele da se zapitamo zašto nam je sve ovo potrebno. Kao što sam več navela, sin je psihički oboleo pa je, najpre, pristao da nam govori o problemima sa kojima se majka i on svakodnevno suočavaju. Međutim, kada smo to sve zabeležili, on se razbesneo I pretio nam da to ne objavljujemo niti o tome govorimo u javnosti. Na sreću, predsednik Mesne zajednice nam je izašao u susret te je on govorio u njihovo ime kao i u ime meštana sela koji su voljni da im pomognu.
– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Ono što je za nas bio izazov jeste činjenica da predstavnici ustanova u oblasti socijalne zaštite naše aktivnosti najčešće doživljavaju kao mešanje u njihov posao i nas, aktivistkinje, doživljavaju kao rivale, umesto kao partnere. Za nas je bilo gotovo nezamislivo da u ustanovama socijalne zaštite nisu čuli za pojedine slučajeve na koje smo naišli na terenu. Kad smo im to predočili njihov odgovor je najpre bio: Ko su ti ljudi? Kako ste došli do njih? Zašto se najpre nisu obratili nama? Trebalo nam je vremena da pokažemo da smo na istom zadatku i da nam je namera da se borimo za bolji položaj najranjivijih kategorija ljudi, a ne populizam .
– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Posle višemesečne kampanje na terenu i u medijima, lokalna samouprava nas je prepoznala kao kredibilne zagovarače i partnere tako da imamo predstavnika u radnoj grupi za društvene delatnosti u izradi Plana razvoja grada Pirota od 2021– 2028. godine. To nam je prilika da probleme uočene na terenu pretočimo u konkretne predloge za podršku i pomoć koji će ući u strateške dokumente Grada Pirota za socijalnu zaštitu.
– Po(r)uka budućim aktivistima…
Moć aktivizma u kreiranju javnih politika je velika i zato nikada ne odustajte. I kada vam se čini da svi vaši napori ne daju rezultate, kad-tad će neko prepoznati vaše namere i rezultati neće izostati.
Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog toga što smo dobili priliku da otvorimo kancelariju gde je svako ko je u problemu ili poznaje nekog ko je “nevidljiv” za sistem može da dođe, razgovara sa nama, iznese problem, predloži rešenje. Dakle, inicijativa “Otvorena vrata” opravdala je naziv u svakom smislu te reči. Kancelarija je nastavila sa radom i posle završetka projekta, uprkos tome što nam je pomalo otežano finansiranje zakupa i ostalih troškova. Očekujemo da će neki donator prepoznati naše namere i rezultate koje želimo postići i da će podržati neku sličnu inicijativu. To bi nama, ali i ljudima koji žive ispod granice dostojanstva olakšalo život.
Ni mnogo veći gradovi u Srbiji ne mogu se pohvaliti alternativnim kulturnim centrom. Kosjerić koji broji nešto više od 12 hiljada ljudi to može. AKC Poligon nije osnovala lokalna samouprava. Naprotiv, iz Doma kulture, u kome je prvobitno trebalo da se nalazi, kada je sve bilo spremno za otvaranje – otkazali su dogovor. To mlade ljude iz udruženja K-town nije pokolebalo u borbi da Kosjerić dobije mesto namenjeno mladima kojih je, i zbog nedostatka sadržaja, sve manje u ovoj varošici u Zapadnoj Srbiji. O borbi mladih, udruženih ljudi da Kosjerić dobije ’’poligon’’ okupljanja mladih govori Janko Belić iz udruženja K-town.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Smatram da je aktivizam apsolutno važan element svakog društva jer na taj način, bez direktnog ulaska u politiku i političke stranke, veliki broj stvari koje ne funkcionišu kako treba može da se promeni. U životu generalno, a svakako i po pitanju aktivizma, se uvek vodim izrekom: “Budi promena koju želiš da vidiš u svetu”. Nisam siguran ko je to rekao, ali svakako mislim da direktno i detaljno odgovara na ovo pitanje. Verujem da svako može da odvoji u proseku bar po pola sata dnevno za neku aktivističku inicijativu u koju veruje i da time neće poremetiti nijednu redovnu dnevnu obavezu, a zauzvrat može da reši neki problem u svojoj zajednici.
-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?
Inicijalna kapisla za našu inicijativu je bila to da smo hteli da naše aktivnosti koje su periodične pretočimo u kontinuirane tokom cele godine, jer Kosjerić tokom cele godine ima jako skromnu kulturno-umetničku ponudu, a posebno u smislu paticipativnih događaja. Za to nam je trebao prostor i, uz dogovor sa direktorom Doma kulture, počeli smo da adaptiramo jedan prostor u okviru te institucije. Kako su radovi završeni, dobili smo informaciju da ne možemo da koristimo taj prostor i da je rukovodstvo Doma Kulture odlučilo da prostor iskoristi za drugu namenu. Posle odluke suda, isplaćena su sredstva koja su bila uložena u adaptaciju tog prostora I, u dogovoru sa našim donatorom, ta sredstva su preusmerena društvu za celebralnu i dečiju paralizu. Mi smo našli drugi prostor koji smo počeli da uređujemo sredstvima koja smo prikupili iz dve crowdfunding akcije i to je početak našeg centra.
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Bilo je teških trenutaka, ali nijednog trenutka nismo razmišljali da odustanemo od ove inicijative jer smo ekipa koja isključivo traži rešenja u teškim i izazovnim situacijama.
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Kao što sam prethodno naveo, izazov sa sabotiranjem, odnosno činjenica da smo nekome uredili prostor i da nam nisu dali da ga koristimo je bio jako težak udarac za nas, ali smo iz toga apsolutno izašli kao pobednici i jači za jedno veliko iskustvo. Svakako nas je usporila pandemijska situacija sa svim epidemiološkim merama koje su bile propisane, jer mislim da bi AKC Poligon do sada bio dosta bolje etabliran u zajednici i regionu, ali ubeđen sam da ćemo jako brzo nadoknaditi taj, uslovno rečeno, ispušteni period.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Mislim da je prvi najznačajniji trenutak tokom ove inicijative bio odgovor zajednice tokom Crowdfunding kampanje gde smo prikupili 130.000 dinara više od inicijalno zacrtanog cilja, kao i to što je se javio veliki broj ljudi da pomogne rad prostora kroz in kind donacije. Kada smo intenzivirali programske aktivnosti pre par meseci, od samog starta je odaziv zajednice bio pozitivan i ta prva poseta je bila, takođe, značajan trenutak za sve nas. Zahvaljujući tim momentima siguran sam da će se AKC Poligon ubrzo pozicionirati kod širokog spektra ljudi kao zajednički prostor u koji će moći da dođu bilo kad da se druže i razvijaju svoje ideje i potencijale.
-Po(r)uka budućim aktivistima…
Neka u startu okupe dobar tim koji deli iste ili slične vrednosti, gde mogu da se oslone jedni na druge u bilo kojoj situaciji i da to bude srž svake inicijative – ma koliko ona bila jednostavna ili kompleksna. Ljudi, odnosno njihova motivacija i želja su temelji svake uspešne inicijative.
-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Platforma promeni.rs nam je bila, kako bi rekli u sportskom žargonu, “vetar u leđa” u svakom smislu tokom našeg projekta, a verujem da će to i ostati po završetku ove faze. Takođe, platforma je dobra zbirka zanimljivih aktivističkih priča i uvek je sjajno pročitati čime se bave ostala udruženja i neformalne grupe u svim delovima Srbije, kako razvijaju svoje zajednice i utiču na unapređenje svog okruženja. Svakako, platforma je dobar alat ka razvoju i promociji građanskih inicijativa.
Njihov cirkus ne zatvara u kaveze. On, naprotiv, povezuje. Njihov cirkus ne dresira već, nasuprot tome, otvara prostore za slobodnu i kreativnu misao, mesta za kulturni razvoj. O tome kako se razvijao Kreativni pogon i zašto je baš cirkus, pokazalo se, bio odličan način za povezivanje ljudi u ruralnim vojvođanskim zajednicama za promeni.rs govori jedna od aktivistkinja Jasmina Vladisavljev.
Zbog čega je aktivizam važan?
Usaglašeno mišljenje koje vlada kod članova našeg tima je da male promene koje proizvedimo, kao pojedinci ili grupa u našoj zajednici mogu dovesti do velikih korenitih promena koje imaju efekat na društvo uopšte. Zato smatramo da je aktivizam važan i da ga treba podsticati. Svaki pojedinac treba da uzme učešće u menjanju stvari na bolje. Na žalost, neki ljudi su manje aktivni, uplašeni, nesigurni, a naš cilj je da ih ohrabrimo, podržimo, pokrenemo i zajedno menjamo stvari na bolje.
Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?
Godinama unazad naše udruženje kroz razne projekte i programe deluje u malim sredinama širom Srbije. Ono što smo primetili je da u ovim mestima nedostaje sadržaja, pre svega kulturnih. Nedostaje mesta za okupljanje, druženje, razmenu ideja. Nedostaje i motiva kod meštana da bilo šta promene. Međutim, tokom realizovanja cirkuskih radionica za decu u mestu Čerević, putem cirkusa smo se povezali sa meštanima i zadobili njihovo poverenje. Ljudi su se spontano okupljali na radionicama i razmenjivali ideje. Uspeli smo da ih animiramo da se pokrenu, aktiviraju i zajedničkim snagama smo renovirali dečije igralište u njihovom mestu, koje sada koristi veliki broj mališana. Tada nam je postalo jasno, da je moguće pokrenuti ljude na aktivizam i da vredi boriti se za tu ideju. Nakon Čerevića, posetili smo mesto Novi Kneževac i putem društvenog cirkusa uspeli smo da kod meštana probudimo aktivizam i uključimo veliki broj pojedinaca, gradsku upravu, lokalna udruženja i privrednike da zajedničkim delovanjem ostvare cilj, a to je formiranje kulturne stanice K3. “K3 Novi Kneževac” sada predstavlja jedan moderan prostor u kome se okuplja zajednica, održavaju sastanci, izložbe, književne večeri, radionice ali i rešavaju lokalni problemi. K3 Novi Kneževac je pozitivan primer koji je postao model za formiranje K3 i u drugim mestima. Cilj kojem stremimo je da uspemo u nameri da probudimo aktivizam u što većem broju zajednica i pomognemo u osnivanju kulturnih stanica K3 u njihovim mestima koje će uzajamno sarađivati i biti održive.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
U većini mesta postoji neki prostor koji je u vlasništvu mesne zajednice i mogao bi biti ustupljen meštanima na korišćenje, ali mesna zajednica ne želi da izađe u susret. Jedan od takvih primera je Ruma (nekadašnji Dom kulture). Takva činjenica izaziva nezadovoljstvo među aktivistima, oni se povlače, nemaju hrabrosti da se upuste u borbu za prostor, ne smeju da se zameraju gradskim vlastima zbog posledica koje će možda snositi. Takvo stanje izaziva nelagodu i stanje bespomoćnosti, svakako otežava svaki trud pojedinca da nešto promeni na bolje u svojoj zajednici. Pozitivna činjenica koja uliva nadu je da, bez obzira na sve poteškoće koje nastaju, svi pojedinci i grupe sa kojima smo imali priliku da sarađujemo saglasni su u tome da nema odustajanja od cilja. Možda ne u ovom trenutku, ali sigurno u budućnosti, uz maksimalni trud i zalaganje, uspećemo da prebrodimo prepreke, rešimo probleme (nađemo adekvatne prostore) i osnujemo nezavisne kulturne stanice u svim mestima koja pokažu interesovanje. Nema odustajanja!
Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Saradnja sa udruženjima i pojedincima koju smo uspostavili tokom ovog projekta je od obostranog značaja i omogućila nam je sticanje značajnog iskustva koje će nam koristiti u daljem radu. Sa nekim od njih nastavili smo saradnju i na drugim projektima. Ono što izdvajamo kao najznačajni trenutak je saradnja sa udruženjem Arka iz Beočina sa kojima smo započeli formiranje nezavisne kulturne stanice u njihovom mestu. Članovi njihovog udruženja su divni, humani ljudi, koji već godinama sprovode pozitivne akcije u svojoj zajednici. Održavaju edukativne radionice za decu iz svog sela i okoline, domaćini su biciklistima koji prolaze kroz njihovo mesto, brinu se o napuštenim i zlostavljanim životinjama (medvedima iz cirkusa).
Po(r)uka budućim aktivistima…
Važno je imati potpuno jasan cilj i viziju, stremiti ka njima. Bez obzira na poteškoće koje nastaju, nikada ne odustajte od svoje ideje. Nađite ljude koji isto razmišljau i umrežavajte se.
Mi smo kroz ovu podršku puno toga dobili. Nadaleko se čulo o onome što radimo. Povezali smo se sa drugim udruženjima i saznali neke nove, korisne stvari. Takođe, podrška koju dobijamo kroz mentorski rad je veoma značajna jer znate da imate ljude koji veruju u vas i vase ideje. Osećali smo se kao deo porodice.
Istorija kruševačkog Gnezda ogleda se u nekada napuštenoj zgradi, sada alternativnom kulturnom centru, koja je zabeležena u dokumentarnom filmu, zahvaljujući udruženju “Fakiri sa juga”. Film karakteriše aktivizam, volontiranje, priča o izgradnji krova, a nastao je od materijala koji su upravo Fakiri prikupljali prethodnih godina, a šta je bio pokretač svega ispričala nam je Kaća Dimitrijević.
Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je moćan alat jer podrazumeva da osoba prvo postane svesna snage koju ima kao ljudsko biće, uticaja koji ostvaruje na sve oko sebe, druge ljude, prirodu, događaje…Silina ove snage menja zajednicu, a kada je ona još pravilno usmerena, menja je na bolje i ostvaruje dugoročne efekte, efekte koje će osećati oni koji budu tu i kada nas više ne bude. Aktivizam se tiče budućnosti ove planete i zbog toga je jako važan.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Ne znam da li se može reći da je postojao neki okidač ili smo u tu priču ušli postepeno i spontano, pa smo tek u hodu shvatali da postoji neki termin “aktivizam” i da smo mi, možda neki “aktivisti”. Potreba da promenimo što nam se ne dopada i unutrašnji glas koji kaže da smo deo ovog društva, da mi imamo prava da donosimo odluke, da želimo da iznesemo svoje mišljenje o temama koje su nam bitne, sve je to neki “starter pack”. Što si stariji to bolje počinješ da razumeš svoja osećanja, postupke, sistem oko sebe i onda malo bolje planiraš šta radiš kako bi napravio promenu koju želiš.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Da, poželimo da odustanemo svakog parnog dana, a svakog neparnog smo rešeni da istrajemo. Svi koji rade u nevladinom sektoru, pogotovu prvih godina, znaju koliko je to naporno i osećaju posledice prekarnog rada. Mislim da nije sramota priznati da je teško, ali i dalje smo, kao magnetom, privučeni aktivizmu, pa možda nije sve ni stvar izbora koliko tog osećaja u sebi, goriva na koje se vozite.
Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Najveći izazov je, nažalost, finansijske prirode, ali utiče na mentalnu stabilnost, pa se nalazite kao na klackalici, čas gore, a čas dole. Sklopiti konstrukciju, izdržati, naći sredstva za aktivnosti koje su neophodne.. Izaći na kraj sa sobom i opravdati sebi sve te utrošene sate, dane i godine na volonterski rad, energiju, na nešto što nema opipljivu, materijalnu korist. Lakše je kada raspolažete samo svojim vremenom, ali ukoliko imate porodicu ili neko zavisi od vas, morate biti baš sigurni u vrednosti koje branite i zašto to radite.
Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Svaki drugi dan postoji neki trenutak, bilo da je to razgovor sa nekim ko je pre par godina učestvovao u vašem programu pa mu je to promenilo život i usmerilo ga, ili je to nova inicijativa koju su pokrenuli mladi koji su bili vaši volonteri, ili je to promena na koju ste uspeli da naterate lokalnu samoupravu, a koja će uticati pozitivno na živote ljudi iz vaše zajednice. Nekada je to, jednostavno, sedenje na jutarnjoj kafi sa ljudima iz komšiluka i prisećanje na početak i kako je sve to izgledalo i koliko toga smo naučili usput.
Po(r)uka budućim aktivistima…
Ne samo što drugi ljudi ne znaju koliko vi zapravo možete, nego čak ni vi to ne znate. Hrabro i ne postavljajte sami sebi granice.
Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…
Imali smo priliku da, zahvaljujući podršci promeni.rs, sprovedemo u delo ideju o arhiviranju foto i video dokumentacije i snimimo kratak film o AKC Gnezdo. Tokom tog procesa vodili smo divne razgovore sa ljudima i slušali njihova sećanja na istoriju objekta i aktivnosti koje su se u njemu dešavale. Naše aktivnosti su dobile na vidljivosti i bile su promovisane mnogo bolje nego što smo to sami umeli da radimo. Upoznali smo super ljude i dobili podršku u vidu saveta, konsultacije, i jednostavnog prijateljskog razgovora. Prateći promeni.rs saznali smo za druge sjajne inicijative i probleme kojima se bave na kreativne i fantastične načine.
Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:
Društvena organizacija “Ideja Distrikt” ima za cilj da doprinese kreiranju održivih uslova za život na selu za sve generacije. Grupu čine mladi entuzijasti koji su motivisani da svoje ideje pretvore u stvarnost i svojom energijom doprineli su da svaka aktivnost čini deo slagalice koja staje u lep okvir. Svoje utiske o aktivizmu, usponu i padu, prenela je Nataša Zendilovski.
Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam nam je važan jer predstavlja način pojedinaca i grupa da podstakne lokalne zajednice i svih njihovih činilaca po pitanju poboljšanja uslova života, odnosno da se sa razmišljanja i planova krene u dela.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
2019.godine smo odlučili da više ne čekamo da će neko određene problem rešiti i pokrenuli se.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Nismo odustali, bez obzira na određene prepreke i nedostatak finansijskih sredstava.
Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Polazna tačka udruženja “Lokalni odgovor“ je čvrstvo uverenje da je vladavina prava stub i osnov pravednog društva, otvorenog za sve njene učesnike. U okviru projekta “Kako se troši zeleni dinar?” istraživana je efektivnost realizacije budžeta za zaštitu životne sredine grada Valjeva, a upravo uz pomoć komunikacije sa građanima i uviđanja njihove percepcije učinka “zelenog budžeta”. Zbog čega je bila značajna podrška promeni.rs i odgovore na druga važna pitanja, dao je Predrag Matić.
Zbog čega je aktivizam važan?
Da bi jedno društvo bilo demokratsko i da bi se odluke o ključnim problemima društva donosile na transparentan način, koji bi koristio građanima, po samoj logici stvari građani moraju biti uključeni u sam proces donošenja odluka koje se tiču njih samih. Samo svestan građanin, koji je informisan i upućen u probleme društva i zajednice čiji deo jeste, može da predstavlja nosioca suverenosti. Da bi se sama svest građana podigla i stvorila, da bi se građani uključili u proces donošenja odluka i da bi bili pitani, oni (građani) se moraju aktivirati i uzeti učešće u društvenim procesima. Jedan od ključnih mehanizama za nešto takvo jeste upravo građanski aktivizam.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Lokalni Odgovor Valjevo je udruženje građana koje čini dugogodišnji građanski aktivisti koji su prethodnih godina ( decenija ) svojim angažovanjem učestvovali u bitnim društvenim događanjima i procesima. Naše okupljanje u jedinstvenu organizaciju jeste logičan sled naših prethodnih angažovanja koje je za cilj imalo da senzibiliše i podstakne javnost da uzme aktivno učešće u borbi za ostvarivanje svojih građanskih prava i sloboda.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Iz prethodnog odgovora jasno je da naše udruženje i njegovi članovi svoje motive i ciljeve nikada nisu napuštali, tako da ne planiramo da odustanemo od borbe za slobodu, vladavinu ljudskih prava i zaštitu životne sredine.
Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Tokom borbe za prava građana pred nama su se nizali i verovatno će se nastaviti izazovi sa kojima se susrećemo. Po mom mišljenju najveći izazov jeste samo društvo, društvo koje je osiromašeno , opljačkano i razoreno od strane aktuelnog i prethodnog režima. Tokom proteklih 30ak godina naše društvo je razoreno u obrazovnom, ekonomskom, demografskom i u mnogim drugim segmentima društvenog sistema. A kako samo svestan građanin može biti nosliac suverenosti države i samog društva , naš najveći izazov predstavlja društveni sistem u kom živimo. Ne treba zaboraviti da je politički sistem deo tog društvenog sistema koji je uticao negativno na same građane.
Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Tokom godina borbe, kroz raznorazne aktivnosti, tribine, proteste, projekte susretali smo se sa velikim brojem ljudi sa kojima smo ostvarili saradnju na poljima građanskog aktivizma i upravo ti ljudi, veliki broj građanskih udruženja širom Srbije jesu podstrek za nastavak borbe. Takođe, građani koji učestvuju u aktivnostima koje naše udruženje sprovodi jesu dokaz da ne treba odustati od borbe , jer borba za prava građana i slobodu jeste jedino što nam u ovom trenutku preostaje.
Po(r)uka budućim aktivistima…
Poruka za sve buduće aktiviste : Samo svestan građanin jeste preduslov da se stvari mogu promeniti u dobrom smeru. Da bi nas bilo što više, svest moramo graditi i razvijati kroz aktivno učešće građana tj. kroz građanski aktivizam.
Podrška na projektu bila nam je značajna iz više razloga. Nova znanja koja smo dobili, novi ljudi i organizacije koje smo upoznali i sa kojima smo ostvarili saradnju. Takođe, partnerski odnos i saradnja na rešavanju istih problema i ostvarivanju zajedničkog cilja jeste ono što i jeste suština stvari. Tako da podrška nam je značila jer smo sa našim partnerima razvili prijateljski odnos koji je u pravom smislu bio građanski aktivizam na delu!
Feministički kulturni centar BeFem već godinama unazad svojim programima utiče na povećanje vidljivosti žena u medijima. Preispituje, promoviše i aktivira feminističku politiku, kulturu, kao i umetnost. BeFem tim je u okviru projekta “Zelena feministička transferzala” posetio sela na Vojvodini sa ciljem regionalnog povezivanja aktivnih žena aktivnim u ruralnim zajednicama širom Srbije. O svom iskustvu govorila je Milica Batričević iz ove organizacije.
Zbog čega je aktivizam važan?
Na mom stolu stoji poruka “Ovaj svet može da bude bolji” i zaista verujem da aktivisti i aktivistkinje svojim radom, odnosno kroz aktivizam to pokazuju i smatram da je to važno.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Naših aktivističkih priča je mnogo, od pokretanja feminističkog festivala koji je okupljao žene iz regije i šire Švedske, prepoznavanja toga da ženski doprinos nije prepoznat i nagrađivan, te pokretanja dodele feminističkih priznanja Bring the noise, do prvih feminističkih letnjih susreta u selu Bezdan koji su stvorili prostor za razovor o feminizmu na selu.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Nismo nikada poželele da odustanemo, ali smo poželele da imamo više vremena za odmor.
Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Izazova je mnogo, ali izdvojila bih vreme i finansije kao ograničen resurs koji često onemogućavaju da vodimo sve borbe koje smatramo važnim, koje nas pokreću i koje donose promene. Izazov je i sužen prostor za razvoj i predstavljanje ženskih inicijativa i njihovog rada koji je od važnosti za celo društvo. Mi vidimo da je tim temama i perspektivama mesto u mainstream-u. Baš zbog toga BeFem uporno radi na ohrabrivanju, podizanju vidljivosti i razvoju organizacija i samih aktivistkinja kreirajući prostor koji u društvu nedostaje.
Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Takvih trenutaka srećom ima mnogo, a poslednji koji bih izdvojila jeste susret aktivnih žena od Bezdana do Brodareva i energija zajedništva, razmene i solidarnosti koja se stvorila među svima nama tamo prisutnim.
Po(r)uka budućim aktivistima…
Moja poruka tiče se odgovara sa početka, a to je zašto je aktivizam važan i sa tim u vezi želim da kažem hvala unapred svakom ko pored svih izazova izabere da pokaže da zajednice, društvo i svet mogu i treba drugačije da izgledaju.
Mogućnosti da kroz naš kontinuirani rad porastemo, izgradimo nova savezništva, prijateljstva i perspektive koje nam, u zajedništvu sa starim saradnicama, daju snagu i vetar u leđa da nastavimo da dalje radimo, kao i zbog podrške koju smo bili u prilici da pružimo drugim inicijativama.
Sova ušara ili utina je jedna od naših manje poznatih gradskih divljih ptica. Ove ljupke ptice, važni su stanovnici gradova jer imaju značajnu ulogu u kontroli populacije glodara. Najviše ih ima u Kikindi, ali su mnoge od njih svoj dom pronašle u Sremskoj Mitrovici. Kako bi im obezbedili bezbedno stanište Ruralni centar “Sova” je kroz inicijativu “Zaštitimo sove Sremice”, uticao na plansko orezivanje drveća i sprečio povređivanje ptica stavljanjem nalepnica na prozore poslovnih zgrada. O aktivizmu i inicijativi razgovarali smo sa Markom Cvijanovićem iz ovog udruženja.
Zbog čega je aktivizam važan?
Ako se mi ne aktiviramo, ko će? Nisam naučen da sedim i gledam kako nešto ne može. Imam potrebu da probam da promenim, prvo kritikom (rečju) pa pokušajem (delom) i ukoliko treba i pravnim aktom.
Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Inicijalna kapisla bili su redovni obilasci terena i priče to su tamo neke ptice, ili one su oduvek tu i biće… Nisu i neće. Prepoznali smo problem i povezali uzrok, posledicu i predvideli neželjeni sled dogadjaja. Tokom inicijative smo adresirali problem na lokalu i imali odjeka da se ne seku drveća, ali nismo bili svesni da zavod za zaštitu prirode radi kako radi, odnosno, ne obilazi teren i ne evidentira naše podatke. Pa smo morali ponoviti inicijativu i adresirati ponovo kampanju na pravu adresu.
Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Kada aplicirate na lokalne fondove grada i opredele vam 20-30.000 dinara, a i sami ste svesni da bez 300-400 ne možete uraditi ništa konkretno vidljivo za tekući problem. Dođe trenutak, onda sednemo pa preračunamo šta možemo ipak uraditi, jer niko od nas ne živi na račun Ruralnog centra sove, nego imamo poslove van organizacije. I upravo ta naša sloboda i sagledavanje probleme iz drugog ugla i plana da nam snagu da nastavimo jer volimo prirodu i lokalnu zajednicu i uživamo u razvoju i zaštiti iste.
Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Papirologija i kad se ne zna šta je čija nadležnost i što ne znaju ni nadležni nego vrtenje u krug. Sve se to iščivija, ali to traje i dosta se energije gubi. A to spada u stvari koje bi trebalo da su rešene i da se znaju.
Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Inicijativa slične našima koji mladi sprovode u gradu. Ozelenjavanje parkova i škola (programe koje sprovodimo mi od 2014), oslikavanje murala sova u zimovalištu (2021), prijave ispadanja sovića iz gnezda, nalazi roda i drugih ptica, kao i mnoge druge sitnice tokom radionica sa decom kad pokažu neke inicijative i znanje
Po(r)uka budućim aktivistima…
Uvek će biti neko ko će reći da je nemoguće, da to ne treba da radite, da je glupo i bezveze ali upravo to što pričate o problemu i to što nešto uradite pravi razliku izmedju vas i posmatrača. Da svako od nas napravi tu malu razliku i stvori tu pozitivnu energiju biće nam svima lepše i bolje.
…pokretanja lokalne zajednice u zaštiti sova i povezivanja inicijative organizacije civilnog društva sa javnim institucijama i lokalnom zajednicom. Ujedno i postavljanje temelja za buduće akcije. Javna kampanja koju su nam omogućili je bila osnova za našu prepoznatljivost i preporuku za dalji rad.
Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:
