Više o ovome možete pročitati ovde.
Kako bi mladi što bolje upoznali svoju lokalnu zajednicu i njeno kulturno nasleđe, ali i prepoznali značaj uključivanja u lokalne tokove, promene i razvoj, inicijativa “Pozdrav iz kraja” iz Satibare želi da mlade pokrene preko društvenih mreža, i time doprinese izmeštanju kulturnih i umetničkih sadržaja iz glavnog grada, a sve kroz umetnost i različite radionice.
Prema rečima jedne od članice inicijative Marije Rodić, rad sa mladima usmeren je na njihovo bavljenje artikulisanjem svojih potreba i preispitivanjem ili formiranjem stavova, kroz poređenje društvenih mreža i nematerijalnog kulturnog nasleđa.
“U ovom procesu koristimo praktični i visokoparticipativni radioničarski metod, istraživanje i primenu digitalnog jezika i komunikacije (koji su mladima bliski, s jedne strane, a s druge strane brže od tradicionalnih medija prenose poruke i skreću pažnju na važne teme). Lokalni resurs na koji smo usmereni ovde u Dolovu, jeste nematerijalno kulturno nasleđe – društveni život sela i tradicionalni oblici komunikacije (načini razvoja seoskih predigitalnih ‘socijalnih mreža’). Drugi cilj koji je nama veoma važan jeste i ‘izlazak’ Satibare iz Beograda, ali ne samo kroz jednokratne aktivnosti, već kroz decentralizaciju naših članova”, dodaje Rodićeva.
Od 2017. godine u okviru inicijative okupljaju se mladi iz različitih socijalnih grupa u Beogradu i pruža im se šansa da kroz umetnost izražavaju svoje ideje, potrebe, telente ili kritike društvenih pojava.
“Inicijativi su se do sada pridružili različiti lokalni akteri na polju kulture i novih medija, iz Dolova i Pančeva. tako da smo sada jedna šarena ekipa koju čine filmski umetnici, vizuelni umetnik, menadžerka u kulturi, novinarka, jutjuberka, lokalni čuvar sećanja na dolovačko nasleđe, kao i naš lokalni domaćin”, ističe Rodićeva.
Do sada su uradili jedno pilot izdanje „Pozdrava iz kraja” koje je organizovano tokom leta 2020. u beogradskom naselju Mirijevo. Tada su, kako kaže, održali preko 30 radionica (filma, vajanja i grafičkog i veb dizajna).
“Tu smo se malo mrdnuli iz centra grada ka periferiji, a sada krećemo još malo dalje (45 km). Konkretno pod sloganom ‘Pozdrav iz kraja’ planiramo da realizujemo umetničke procese u još nekoliko gradova u Srbiji tokom ove godine. Za sada smo u fazi razvijanja saradnje sa nama srodnim organizacijama iz Vranja, Bujanovca, kao i Novog Kneževca i Kruševca. Nije logistički lako sprovoditi ovakve programe, mnogo je lakše kad ste u svom gradu, ali zato procesi i traju duže, kako bi učesnici radionica i novi članovi inicijative mogli stečeno znanje da primenjuju i nakon formalnog završetka projekta”, kaže Rodićeva.
Radionice videa, filma i digitalnih medija održaće se tokom vikenda 27. i 28. marta u Domu kulture „25. maj“ u Dolovu. Raspisan je konkurs za prijave namenjen tinejdžerima.
“Drugog dana radionica će se održati i filmsko veče, u okviru kog će se prezentovati rezultati našeg druženja tokom ova dva dana, najaviti predstojeće aktivnosti (za april), kao i prikazati različiti fimovi mladih učesnika u nekim od naših dosadašnjih programa. Od aprila do avgusta planiramo da održimo još 10-ak radionica koje će biti posvećene videu i filmu, kao i nematerijalnom kulturnom nasleđu Dolova. Za jul se planira snimanje kratkog filma, a za avgust lokalna manifesticija ‘Pozdrav iz kraja!’ koja bi zaokružila ceo ovaj proces”, rekla je Rodićeva.
Sve aktivnosti su besplatne, što je inače, princip koji važi za sve Satibarine manifestacije i programe.
Osim unapređenja zaštite životne sredine i živog sveta, ali i očuvanja prirodnog, kulturnog i etnološkog nasleđa, udruženje “Sokobanjsko ekološko društvo” (SED) ove godine planira da uspostavi i održivi model upravljanja čvrstim otpadom u selu Resnik kraj Sokobanje, kako bi stanovnici dobili kvalietniji životni prostor i zdraviju, sigurniju i produktivniju okolinu.
SED smatra da je loš sistem upravljanja čvrstim otpadom ne teritoriji opštine Sokobanja najveći ekološki problem zajednice, čije rešavanje ima ključni značaj za stanovništvo sa zdravstvenog, ali i ekonomskog aspekta – s obzirom da je Sokobanja turistička destinacija, kaže Vladan Dimitrijević iz ovog udruženja.
“Kako je rešenje ovog problema kompleksno i zahteva velika sredstva, SED drugom fazom inicijative želi da uvede održivi sistem upravljanja otpadom na teritoriji jednog sokobanjskog sela – Resnika. Opština Sokobanja dobiće svojevrsnu oazu čiste sredine – prvu seosku mesnu zajednicu u kojoj je na adekvatan način regulisano upravljanje otpadom, a priroda potpuno očišćena od divljih deponija. Iskustva i rezultati ove inicijative biće u narednom periodu primenjeni na sve ostale mesne zajednice, kako bi opština Sokobanja postala potpuno čista, bez ijedne divlje deponije i zagađivača na svojoj teritoriji”, kaže Dimitrijević.
SED postoji nepune dve godine. Trenutno ima 32 aktivna člana i približno još toliko simpatizera – neformalnih članova koji redovno učestvuju u akcijama, podržavaju rad društva, ukazuju na ekološke probleme u opštini i daju predloge za oblasti u kojima teba delovati.
“SED se intenzivno bavi edukacijom stanovništa – pored organizacija edukativnih izleta i predavanja, članovi Eduka tima organizuju i radionice za decu i mlade, na kojima oni uče o temama poput očuvanja biljnog i životinjskog sveta Sokobanje, pravilnog odlaganja otpada i drugim temama. Najaktivniji operativni tim Sokobanjskog ekološkog društva je SED-patrola, koja obilaskom terena, odnosno ekološki osetljivih tačaka u opštini, prati stanje živog sveta, zagađenosti, nepoželjnih ljudskih aktivnosti, evidentira i prijavljuje uočene probleme. Udruženje periodično organizuje različite akcije i druženja u lokalnoj zajednici sa ciljem uključivanja građana u svoje aktivnosti”, dodaje Dimitrijević.
“SED se zalaže i inicira zaštitu ekološki značajnih predela na teritoriji opštine Sokobanja (Sesalačka pećina, šuma stoletnih hrastova Rudina, Mrestilište Bovanskog jezera, itd.) i zaštitu živog sveta, kao i pomoć povređenim životinjama. SED se protivi izgradnji mini hidroelektrana i vetroparkova na teritoriji opštine Sokobanje.ehnikama javnog zagovaranja udruženje se izborilo za brisanje svih lokacija za ove objekte iz prostornog plana opštine, kao i za poništenje jedne od dozvola za gradnju MHE”, kaže Dimitrijević.
Udruženje sarađuje i sa drugim organizacijama civilnog društva iz Sokobanje (planinarska društva Oštra čuka i Ozren, Udruženje mladih) i Srbije (ORCA, DZPPS, ZOO planet), lokalnom samoupravom, lokalnim javnim ustanovama i preduzećima, kao i nacionalnim institucijama (Zavod za zaštitu prirode Srbije, Prirodnjački muzej u Beogradu).
Kako kažu, da bi se njihovi ciljevi ostvarili, od ključnog je značaja da ih građani prepoznaju pozitivnu promenu u zajednici koju iniciraju, podrže i uključe se u aktivnosti.
“Sokobanjska javnost je pozitivno reagovala u prethodnom periodu, a preko 150 građana direktno je učestvovalo u aktivnostima”, priča Dimitrijević.
Navodi da će se potruditi da i tokom realizacije druge faze ove inicijative zadobiju poverenje i podršku građana, posebno stanovnike Resnika.
Iz Ministarstva zdravlja, pak, uveravaju da studentske poliklinike neće biti zatvorene, već da su u potrazi za modelom koji će biti “najefikasniji da studenti zadovolje svoje potrebe za zdravstvenom zaštitom”. Izmena će, dakle, biti. I to u celom sistemu. A dok na papiru, Plan optimizacije zdravstvenih ustanova izgleda bajkovito – u praksi, pitanje je da li će priča imati srećan kraj.
Više o ovoj temi možete pogledati ovde.
Foto: N1
Autorka teksta: Milijana Miletić
Istrage nasilja na beogradskim ulicama tokom julskih protesta pomerile su se sa mrtve tačke. Počela su da se zakazuju saslušanja oštećenih pred nadležnim javnim tužilaštvima u Beogradu, potvrdili su za Istinomer iz Beogradskog centra za ljudska prava. Istovremeno, Zaštitnik građana utvrdio je da su pripadnici MUP nezakonito i nepravilno postupali prema pojedinim građanima.
Pročitajte više o ovome ovde.
Foto: MUP
Autorka teksta: Milijana Rogač
Aktuelna planska situacija na nivou čitavog grada dozvoljava preplitanje planova različitih nivoa, ali i različitih perioda, među kojima je sasvim nejasno koji su planovi važeći, a koji nisu, što se najviše odnosi na planove nastale pre 2003. godine, kakav je i Regulacioni plan Bulevara kralja Aleksandra (Sl. list grada Beograda br. 15/2001), a koji predstavlja planski osnov za izradu dalje planske dokumentacije na nivou pomenutog bloka.
Pročitajte više na linku ovde.
Fotografija: Poslovni objekat studija „Zabriskie“ sa obeleženim etažama izvan propisanih parametara; Autorka: Milja Mladenović