Eksploatacija nema alternativu?

Šta će građani Srbije slaviti – Uskrs ili Praznik rada sada kada se praznici preklapaju, reći će izveštaji sa izletišta – ako zbog posta izostane roštiljski dim, nije se desio ni Prvi maj. A razloga za nezadovoljstvo, revolt i izlazak na ulice ima mnogo. Naročito sada, kada je na hronične probleme, pandemija dodala nove – od toga da su prodavačice, poštari, vozači, dostavljači, jednom reči radnici, podneli najveći teret krize, do toga da je korona donela i “pandemiju” otkaza.
 
Više informacija o ovoj temi možete pronaći ovde. 
 
Fotografija: FoNet/Zoran Mrđa
Autorka: Mihaela Šljukić Bandović
 
 
 

“May the 4th” ove godine onlajn, niški Džedaji najavljuju četvoročasovni program

Događaj “May the 4th”, koji povodom internacionalnog dana Star Warsa organizuje Džedajski pokret u Nišu, ove godine će zbog pandemije biti održan onlajn 4. maja od 16 sati na njihovom JuTjub kanalu. Niški Džedaji trenutno rade i  na uspostavljanju saradnje sa nevladinim organizacijama, institucijama i kompanijama. Kako navode, njihov pokret bogatiji je za 36 novih članova. 

Ljubitelji Ratova zvezda ni ovog 4. maja neće ostati uskraćeni za razgovore i radionice sa tematikom ove čuvene epske fantastike. Iako se ove godine zbog pandemije događaj “May the 4th” održava onlajn, iz niškog Džedajskog pokreta najavljuju četvoročasovnu digitalnu avanturu. Miloš Antić iz ove organizacije kaže da će tokom lajv striminga gledaoci moći da čuju o čemu su pričali sa srpskim rediteljem i profesorom, Stevanom Filipovićem, ali će imati i prilike da uživaju uz najslađe romantične scene iz filmova ove popularne franšize.

“Budući da je kreativnost bitna sila džedaja, pripremili smo za gledaoce jedan opušteni razgovor sa spisateljicom Žanom Polijakov i piscima Veliborom Petkovićem i Dejanom Kostićem, koji će pokušati da odgovore da li je pero moćnije od mača, ili ti light saber-a. O aktivizmu i sećanjima na neka davna vremena, vremena kada je Star Wars bio jedna nova i eksluzivna ideja govorićemo sa Goranom Antićem, ocem osnivača Džedajskog porkreta i Borislavom Đurićem, aktivistom, borcem za građanska prava i NLP Trenerom”, dodaje Antić.

Ideja je bila da se na ovogodišnjem obeležavanju 4. maja pokriju različite teme – od aktivizma i pisanog stvaralaštva, pa do nekih urbanijih vidova kreativnosti, kao što su hip-hop, freestyle i vizuelna kreativnost, kaže on.

“Kako bi taj deo bio što zabavniji, u goste smo pozvali dvojac Stereo Bananu i devojku koja se javnosti predstavlja kao Kraljica_Vila, koja je širom Evrope već poznata zahvaljujući svom umetničkom radu. Naši prijateli iz frizerskog salona Fluid će nam pokazati kako se pravi frizura princeze Leje, a za dobru muziku su se pobrinuli Dejan Gavrilović aka Funky Junky, Aleksandar Stevanović, aka Ljudski maksimum i Bojan Gavrilović. Momci iz organizacije Holonet su dali svoj doprinos, a biće tu i nekih poklona i nagrada, kao i kviza u kome ste svi dobrodošli kao učesnici”, ističe Antić.

Više informacija o samom događaju možete pronaći na Fejsbuk stranici Džedajskog pokreta, a oni pozivaju i one koji nisu dobri poznavaoci ove teme da im se pridruže i otkriju zbog čega je ova saga osvojila svet.

Inače, osim tradicionalnog 4. maja, niški Džedaji vredno rade i na pripremi takozvane fundraising kampanje za Kamp za decu bez roditelja na Vlasini – “Sila prati hrabre”. Kampanja bi trebalo da počne u junu, a za tada najavljuju i Džedajske sletove na Vlasini. Potom će se, kažu, fokusirati na organizovanje tradicionalnog Džedajkona. Za sve to vreme edukuju svoje nove članove, i, kako navode, pomažu ostalima koji svojim inicijativama žele da unaprede zajednicu. Njihovu, kao i ostale aktivističke priče možete pronaći na sajtu promeni.rs.

Savamala, državni projekat rušenja pravne države

“Koja god vlast, pre ili kasnije, krene da vraća Srbiju na put vladavine prava, moraće da počne od početka” – od Savamale, jer kao što je to bio “početak sunovrata vladavine prava, to bi bio početak povratka na put vladavine prava”, kaže bivši zaštitnik građana povodom pete godišnjice rušenja u Hercegovačkoj.
 
Više o ovoj temi možete pročitati ovde. 
 
Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Autorke: Mihaela Šljukić Bandović i Nikolija Čodanović
 

Udruženje “I ja se pitam” otvorilo kancelarije u Leskovcu

Građani Leskovca i okoline koji imaju probleme vezane za korupciju, nepotizam, zloupotrebe i nepoštovanje njihovih prava to mogu da prijave udruženju građana “I ja se pitam”. Od nedavno svi ih, osim preko društvenih mreža, mogu kontaktirati i putem sajta, a sa članovima udruženja mogu razgovarati i lično u njihovoj novootvorenoj kancelariji.

Udruženje “I ja se pitam” smatra da je najvažnije da u državi ne zavisi sve od pojedinca i da je potrebno sistemski urediti funkcionisanje države i organa vlasti, na čemu oni, kako kažu, aktivno rade. Pokrenuli su inicijativu “Imaš pravo da odlučuješ”, i tokom javne rasprave u Skupštini Grada Leskovca, krajem prošle godine, dali su 15 predloga o kojima se raspravljalo. Ipak, zbog epidemijske situacije, nisu bili u mogućnosti da sednici i prisustvuju.

“Mi kao udruženje nismo imali mogućnost, zbog onlajn prenosa i pandemije koju je vlast iskoristila kao argument da ne dozvoli direktne diskusije i ukazivanje na opravdanost budžeta i predloga, da učestvujemo i suočimo se sa predstavnicima gradske uprave kako bismo izneli argumentaciju i opravdanost predloga. Neki od predloga su već uključeni u plan za ovu godinu kao što je rešavanje odvodnog kanala u selu Veliko Trnjane, ali nismo zadovoljni celinom koja je predviđena, jer jedan deo naselja, koji je možda i najugroženiji, nije obuhvaćen planiranim radovima”, navodi Bratislav Stamenković, jedan od osnivača udruženja.

Stamenković ističe da među građanima postoji interesovanje za ono što rade i da im se stalno javaljaju novi članovi, ne samo iz Leskovca nego i okoline.

“Pripremili smo više predloga aktivnosti sa kojima počinjemo direktno na terenu u saradnji sa ljudima ne samo iz urbane, već i iz ruralnih sredina, a imamo saradnju i sa više udruženja i inicijativa kao što su Porečje iz Vučja, Žene za Mir iz Leskovca, Dubočica u srcu, pojedincima koji imaju slične stavove i vrednosti kao i članovi udruženja”, dodaje Stamenković.

Svi građani koji žele da se priključe ovom udruženju ili da prijave problem, od aprila to mogu uraditi i lično, dolaskom u njihovu kancelariju. Ona se nalazi u Tržnom centru “Cvećar”, a sredstva za njen zakup, opremanje i promociju udruženja dobili su apliciranjem na sajtu promeni.rs.

“Odštampali smo i liflet sa naslovom “I ja se pitam” i motom “Moć običnih ljudi” čiji je cilj podsticanje građana na aktivizam, a koji je delom podeljen građanima i medijima”, kaže Stamenković.

Objavljena je i prezentacija „Decentralizacija Vs Centralizacija“ na Youtube kanalu udruženja, u kojoj su zajedno sa ljudima iz struke za planiranje i razvoj objasnili važnost decentralizacije, koja im pomaže da svoj cilj prezentuju i približe i drugim grupama i organizacijama.

Udruženje pomoglo sugrađanki da ponovo dobije ispravnu pijaću vodu

Da građani žele da se uključe i pomognu najbolji dokaz je taj da je za jedan dan ovo udruženje, uz njihovu pomoć, prikupilo novac i pomoglo meštanki sela Guberevac blizu Leskovca, da ponovo dobije ispravnu pijaću vodu.

Naime, domaćinstvo Slavice Kostić ostalo je bez ispravne pijaće vode, kada su jake kiše i poplave oštetile bunar u njenom dvorištu. Stamenković, kaže da su neka domaćinstva u tom nasilju dobila nove hidrofore, ali da ovo, iako je pretrpelo možda i najveću štetu nije, te su oni odlučili da pomognu.

“Udruženje je u roku od jednog dana prikupilo dovoljno novca od svojih članova i građana koji su hteli da pomognu, ne samo iz Leskovca, već i iz drugih gradova. Njen sugrađanin se angažovao oko rešavanja administrativnih procedura i nakon skoro mesec dana, voda je priključena i sada domaćinstvo sebi može da priušti vodu kako za piće, tako i za druge higijenske potrebe”, navodi on.

Ovo nije prvi put da pomažu sugrađanima, a Stamenković dodaje da su srećni što su akcije dobile veliku podršku javnosti. 

Osim ličnim dolaskom do njihovih kancelarija, iz udruženja podsećaju da svi koji žele mogu da ih kontaktiraju i putem njihovog novog web sajta gde postoji link za direktno slanje poruka udruženju na adresu [email protected], kao i preko Facebook stranice udruženja.

Bog na nebu, Sinan na zemlji, studenti među generalizacijama

Kako je nekoliko primera da studenti krše epidemiološke mere, pritom još pokazujući “loš muzički ukus”, podiglo talas moralne panike i zgražavanja nad današnjim akademcima? Šta zaista kao društvo znamo o generaciji koja sada stiče visoko obrazovanje i na čemu zasnivamo stavove da su “u moje vreme” studenti bili nešto drugo? Da li stariji imaju problem s razumevanjem mladih ili savremenog sveta, odnosno globalnog i lokalnog društvenog poretka?
 
Više o ovome pročitajte ovde. 
 
Autorka: Mihaela Šljukić Bandović
 
Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
 

(re)Kreativni kamp – novo mesto za sve umetnike i kreativce u Brzom Brodu

Niški umetnici i kreativci ove godine dobiće novi prostor u Brzom Brodu. Ideja za (re)Kreativni kamp ili Kamp fabrike umetnika nastala je na festivalu PozitivNi, kada su organizatori shvatili da Niš nema prostor na kome bi se okupljali svi umetnici po završetku festivala kako bi zajedno mogli da dalje rade, stvaraju i planiraju nove aktivnosti. Otvaranje kampa, ali i celokupne kampanje za isti, planirano je za nedelju nakon Uskrsa, ukoliko vremenski uslovi to dozvole. 

Jelena Rudić, jedna od inicijatorki Kampa fabrike umetnika kaže da su hteli da pronađu bezbedno mesto za stvaranje i uživanje, za neformalno obrazovanje ili prosto opuštanje. 

“U Nišu, koji je nekada bio urbana baza za razvoj svih umetnika, trenutno ne postoji mesto za njihovo okupljanje. Zato želimo da preuzmemo inicijativu i ohrabrimo, podržimo i podstaknemo ljude na umetničko stvaralaštvo, stvorimo im kreativnu oazu koja će se suprotstaviti  sve prisutnijem kiču i šundu. Ponovnim stvaranjem zdrave umetničke baze, promovisaćemo prave vrednosti i zdrav život, i na taj način privući i ‘proizvesti’ nove stvaraoce i konzumente urbane kulture. Korisnici kampa imaće kompletnu logističku podršku za rad – atelje, učionicu i galeriju na otvorenom, binu, ozvučenje i slično”, dodaje Rudićeva. 

Najvažnija aktivnost kampa biće umrežavanje svih zainteresovanih pojedinaca i grupa, organizovanje i pomaganje u organizaciji aktivnosti u njemu. 

“Čitava zajednica treba da zna da kamp postoji i da znaju koje sve mogućnosti pruža, a pružaće ih mnogo, jer ćemo imati učionicu, galeriju i atelje na otvorenom, kutak za decu, mesta pored reka za opuštanje i još mnogo aktivnosti koje ćemo organizovati tokom razvijanja kampa”, ističe ona.

Što se tiče radova na terenu, predstoji im velika radna akcija koju organizuju zajedno sa izviđačima Niša i mrežom volontera. 

“Izviđači će svakako biti jedni od naših stalnih saradnika, u kampu moći da organizuju svoje aktivnosti. Osim toga, radimo i na adaptaciji objekata u kampu i prilagođavanju kompletnog prostora potrebama, pre svega, umetnika i kreativaca”, rekla je Rudićeva.

Do elektrifikacije kampa uz pomoć građana

Rudić ističe da je kampanja za inicijativu u niskom startu, kao i da će biti promovisana preko medija i društvenih mreža, ali i direktnim kontaktima koje već imaju. Kampanja će početi na samom otvaranju kampa, koje planiraju za vikend nakon Uskrsa. 

“To će zavisiti od vremenskih prilika, koje su se s nama poigrale i u prethodnom periodu. U kampanju će biti uključeni svi ljudi dobre volje koji podržavaju rad Fabrike umetnika, svi posetioci naših festivala ‘Pozitivni’ i ‘Niš u srcu’, kao i ljubitelji našeg hora ‘Vilenjaci’. Svi koji smatraju da je Nišu neophodan ovakav prostor, a sigurna sam da ih je dosta. Na ovaj način ćemo prikupiti sredstva za elektrifikaciju kampa, koju planiramo da sprovedemo preko solarnih panela, jer želimo da budemo potpuno ekološki orijentisani i nezavisni”, kaže Rudićeva.

S obzirom na to da kamp pruža mogućnost za organizovanje događaja koji su usmereni na interesovanja svih starosnih, obrazovnih i socijalnih struktura, inicijativa je, kako navodi Rudićeva, usmerena na gotovo sve ljude iz Niša i okoline, a aktivnosti u kampu će biti,  pre svega, usmerene na mlade ljude, buduće i sadašnje umetnike.

“Tokom leta planiramo organizaciju različitih akcija koje će omogućiti našim sugrađanima svih generacija da stvaraju ili uživaju u umetnosti u prijatnom, prirodnom ambijentu, na epidemiološki bezbedan način. Organizovaćemo umetničke radionice, izložbe, koncerte, sportsko-rekreativne aktivnosti. Osim toga, svi sugrađani će imati priliku da uživaju u prirodi pored reke, u očišćenom i opremljenom ambijentu”, dodaje ona.

Za podršku za koju su konkurisali preko sajta promeni.rs saznali su preko prijatelja koji su znali za njihove planove i sa kojima su diskutovali načinima na koje je moguće obezbediti sredstva za opremanje kampa. 

Fabrika umetnika do sada je organizovala već poznate festivale “PozitivNI” i “Niš u srcu”, ali i Donatorske večere sa fondacijom Deca carevi sveta. Već 12 godina okupljaju mališane koji odrastaju i zaljubljuju se u muziku u horu “Vilenjaci”. Reputacija koju su stekli organizujući sve ovo, smatraju da im daje  za pravo da budu sigurni da će i Kamp fabrike umetnika biti uspešan i značajan projekat za grad Niš.

Uzbunjivači u Srbiji – sami protiv svih?

„Onaj ko kalkuliše, on sigurno neće dunuti u pištaljku.” Tako dr Borko Josifovski odgovora na pitanje Istinomera da li bi, i posle svega što ga je snašlo, ponovo bio spreman da bude uzbunjivač. Nije, međutim, lako osuditi ni većinu koja, očigledno, kalkuliše, odnosno ćuti, praveći se da ne vidi drastične primere korupcije u svom okruženju, budući da, uprkos postojanju Zakona o zaštiti uzbunjivača, sistem ne štiti hrabre pojedince koji slede svoj moralni kompas i brinu o interesu društva.
 
O ovoj temi više možete pročitati ovde. 
 
Autorka teksta: Nikolija Čodanović
 
Fotografija: Printscreen Youtube
 

Grupa stanara sa Novog Beograda pretvorila svoje naselje u zelenu oazu

Kako bi oplemenili svoje naselje na Novom Beogradu, grupa stanara organizovala je nedavno, bez obrzira na loše vreme i pojačane vanredne mere zbog pandemije koronavirusa, akciju uređenja svog kraja. Posađene su sadnice ruža, lukovice cveća, ali i sadnice žive ograde crveni berberis. 

Kako kaže jedna od stanarki Milojka Maksić Kozomara učestvovalo je više generacija, a sve je proteklo u najboljem redu. 

“Akciji se pridružilo oko 18 osoba. Prvo smo u februaru kupili i rasprostrli kvalitetnu zemlju i posejali seme trave, a onda smo iskoristili jedan lep dan i povaljali i uravnali tu zemlju. Redovno smo zalivali i krajem marta kupili neophodne sadnice koje će krasiti ovaj kraj”, kaže Maksić Kozomara. 

Da bi uredili svoje naselje, ona kaže da su za donaciju konkurisali preko portala promeni.rs. Ističe da su dobili materijalnu i logističku podršku.

Kako kaže ona, inicijativa “Zelena oaza” je ostvarila svoj cilj, jer je prostor između zgrada, koji je do skoro bio deponija puna đubreta i korova, sada ispunjen zelenilom.

“To nam je značajno jer je to mesto okupljanja nas iz zgrade i komšija i zato što je sve oko nas beton. Bili smo ispirisani da dodamo neki cvet, žbun i tako se družimo. Malo ćemo da okopavamo, zalivamo, kosimo travu i takve stvari, i ti događaji će nas zbližavati”, dodaje ona. 

Kako kaže u ime stanara, nastaviće da rade na oplemenjivanju ovog prostora kako bi svoj kraj dodatno ulepšali i stanarima van njihovog naselja. 

Sagradi, familijo

Otkud ideja za “Park Guelj u Beogradu”? Prepisivačka politika urbanog razvoja toliko se razvila da se više ni ne izjavljuje da će nešto u našoj prestonici biti urađeno prema inspiraciji iz drugih gradova, već se sasvim otvoreno simboli drugih gradova prepisuju u javne prostore Beograda, van smisla i konteksta.
 
Pročitajte više o ovome ovde. 
 
Fotografija: Ilustracija Milja Mladenović
Autor: Milja Mladenović

„Ovo mora da je nešto važno“: do boljih uslova za decu u Zrenjaninu

Pored toga što nikada nisu popili čašu vode iz česme i što udišu zagađen vazduh, poslednjih nekoliko godina deca u pojedinim delovima Zrenjanina imaju i lošije uslove za obrazovanje, igru i relaksaciju. Kako bi izvršili pritisak na nadležne da poboljšaju uslove odrastanja mališana u Zrenjaninu, grupa aktivista okupljena oko inicijative “Ovo mora da je nešto važno”, koja nosi ime pesme Jove Jovanovića Zmaja, pokušaće da uključivanjem većeg broja građana doprinese rešavanju ovog problema.

Prošle godine, tri dana nakon završetka školske godine, šturom objavom na roditeljskoj Viber grupi, saopšteno je da je zatvoreno portkrovlje vrtića ‘Neven’ u kojem je boravila najmlađa grupa, a deca prebačena u novootvoreni vrtić u drugom delu grada, kaže Ivana Gordić Pec iz ove inicijative. 

“Problem je što u gradu ne funkcioniše gradski saobraćaj, put je nebezbedan i dug, a logistika je praktično nemoguća. Ukoliko porodica sa dvoje dece koja su vrtićkog i mlađeg školskog uzrasta nema dva automobila, praktično je nemoguće organizovati logistiku, čak i uz pomoć baka i deda”.

Druga opcija je plaćanje i do 80 vožnji taksijem, za čim, kako kaže, apsolutno nema potrebe, jer objekat vrtića postoji u komšiluku. Takođe, nije poznato da li će i koliko starija deca koja su ostala u prizemlju vrtića tamo i ostati u neadekvatnim zdravstveno-higijenskim uslovima, kao i šta će sa objektom biti ukoliko u njemu ne bude vrtić. 

“Nezvanično je rečeno da je potkrovlje vrtića zatvoreno iz bezbednosnih razloga. Budući da direktor Predškolske ustanove Zrenjanin nije došao na sastanak koji je zakazao, i da su sve informacije o stanju u vrtiću dobijene indirektno po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, roditelji dece mlađe od 3,5 i 6,5 godina su se povezali i pokušali da ukažu na značaj revitalizacije vrtića. Kako svi ovi pokušaji nisu naišli na adekvatan odgovor nadležnih, ali i prostor u većem broju lokalnih medija, bilo je jasno da će obraćanje javnosti morati da ide kroz alternativne kanale komunikacije. Tako je nastala ideja o projektu”, kaže navode iz inicijative.

Nedostatak prostora za igru na otvorenom

Bez odgovora ostalo  je i ukazivanje na nerešeno pitanje održavanja i devastacije dečijih igrališta i sportskih terena koja se nalaze u stambenim četvrtima, kao i potrebu za njihovom legalizacijom. Kako Gordić Perc dodaje, uređenih prostora za igru na otvorenom nema, a javni je interes da deca i odrasli koji žive u objektima kolektivnog stanovanja imaju prostor za rekreaciju i igru.

Ona kaže da se legalizacijom takođe nedvosmisleno uvodi obaveza održavanja terena i igrališta, kako bi vreme koje deca provedu na otvorenom bilo kvalitetno i sigurno. 

U planu je pokretanje peticije, očekuje se odgovor od nadležnih

Ukoliko epidemiološka situacija to dozvoli, članovi inicijative u narednom periodu organizovaće tribine, a poziv za učešće uputiće svim zainteresovanim stranama. Planiraju i pokretanje peticije “Vratite bebama Neven”, kojom će od lokalnih, pokrajinskih i republičkih nadležnih organa zahtevati da se razotkrije ko je i zašto širio dezinformacije o bezbednosti vrtića “Neven” u Zrenjaninu, da se vrtić “Neven” u Zrenjaninu u što kraćem vremenskom roku adaptira i vrati u rad u punom kapacitetu, i da se u javnost iznese šta će biti sa objektom ukoliko u njemu ne bude vrtić.

“Pozivanjem većeg broja građana na akciju pokrenuće se pitanje od javnog interesa, jer u vezi sa dobrobiti najmlađih članova zajednice mora postojati konsenzus, te gradske vlasti moraju odgovoriti na zahteve svojih sugrađana budući da su u ovom slučaju korisnici najosetljivija grupa – deca”, dodaje ona.

U rad inicijative ukljuceni su Zrenjaninski socijalni forum i neformalna grupa roditelja dece iz vrtića “Neven”. Budući da je problem igrališta i zagađenja hroničan, projekat su podržali pojedinci koji su i ranije pokretali slične incijative.