Udruženje „Klara i Rosa“: Negovanje kulture neophodno za bolji položaj nezavisnih umetnika u Subotici

Otvaranjem prve galerije pod vedrim nebom, organizacijom radionica kreativnog preduzetništva i pokretanjem onlajn prodavnice gde se mogu pogledati i kupiti dela umetnika iz Subotice, udruženje „Klara i Rosa“ nastavlja da osnažuje kulturne radnike. Za naredne mesece najavljuju nove radionice, koncerte i umetnike kojim nastavljaju da bude kulturu ovog dela Vojvodine.

Centar za savremenu kulturu i umetnost osnovalo je deset umetničkih udruženja iz Subotice, među kojima i „Klara i Rosa“. Cilj im je promocija savremene umetnosti i pružanje podrške lokalnim stvaraocima i kulturnim radnicima, kao i stvaranje prostora slobode izražavanja, istraživanja, povezivanja i razmene.

Kulturu u Subotici žele da probude, a publiku da privuku na raznim poljima. Trenutno pripremaju leksikon – almanah na čijim stranicama će se naći umetnici generacije od 1970. do 2000. godine. U saradnji sa Džazire festivalom sprovešće i ugostiti umetnike iz Slovenije, Tomaža Groma i sastav TTT, kaže jedna od inicijatorki Gordana Vukov Ciganjik.

„Sve naše sadržaje smo preveli na engleski jezik, da pored srpsko-hrvatskog i mađarskog jezika, neko ko je sa strane može pročitati o programu, umetnicima, kako na našem sajtu i na sajtu Klare i Rose koja je inicijator ovog projekta“, kaže ona.

U aprilu u Subotici gostuje i indijska umetnica Tinu Verghis koja će održati jedan neobični performans. Naime, ona gaji pirinač u Indiji, a performans će biti povezan sa organskom hranom.

„Ona će kuvati i razgovarati sa onima koji dođu i povezati čitavu tu priču o zdravom životu, ishrani sa lokalnim kontekstom, a ona nam dolazi 19. aprila. Sredinom maja, 5-6 dana gošća će nam biti mađarska umetnica Ana Adam koja će održati niz radionica koje će svaka za sebe biti, sa različitim tematikama“, dodaje ona.

Dela subotičkih umetnika nadohvat ruke

Ovo udruženje otvorilo je i Dvorišnu galeriju, prvo mesto pod vedrim nebom u Subotici gde umetnici mogu da organizuju izložbe.

Pored toga, u onlajn prodavnici koju je Centar za savremenu kulturu i umetnost otvorio na svom sajtu svi koji žele mogu pronaći fotografije, skulpture, slike i crteže umetnica i umentika iz Subotice. 

„To je isto svojevrsni proizvod koji može biti i turistički i gde nameravamo da se spojimo sa turističkim sektorom, jer je to u stvari prezentacija radova subotičkih umetnica i umetnika i mogućnost da neko kome se to dopada to i kupi i to je jedan od kanala samoodrživosti“, ističe ona.

U prethodnom periodu održane su radionice kreativnog preduzetništva koje je održala Dina Rakin. Radionicama su, kako kažu, nastavili sa izgradnjom zajednice koju su započeli pre dve godine.

Osvajanje nove publike

Udruženje „Klara i Rosa“ želi da kulturom menja društvo nabolje i pokrene građane u tom gradu. Vukov Ciganjik ističe da sve što rade je poprilično novo za Suboticu i ističe da treba uložiti dodatan napor u razvoj publike.

„Mi smo jedine u gradu koje osmišljavamo, planiramo, radimo to oslanjajući se potpuno samo na to i na zadatke našeg udruženja. To je 100% naš posao. Ne vidim da je Subotica kao sredina prepoznala u širem smislu nas… Imamo mi tu neku publiku koja postoji i koja prepoznaje naše programe, ali ono što smo zacrtali još nismo dostigli. Čini mi se da je naš rad prepoznat u regionu, više u zemlji u Beogradu, Nišu, nego u samoj lokalnoj zajednici gde radimo“, dodaje ona.

Sa druge strane, zadovoljne su slušanošću njihovog onlajn radija „Plac“: „Na lokalu ne komuniciramo baš sa velikim brojem, jer nemamo frekvenciju, ali je interesantno da imamo saradnike iz različitih krajeva Evrope“, dodaje Vukov Ciganjik.

Projekat „Tvoje mesto u Srbiji“ za udruženje „Klara i Rosa“ značio je, kažu, dosta u proteklih par godina. Kroz čitav program su stekle saradnike i partnere i nekoga od koga mogu da uče i ko im je podrška na njihovom putu.

Uz pomoć projekta uspeli su da pokrenu radio „Plac“ i sadržaje koji se kontinuirano prave, fokus grupe sa građanima, mladima i kulturnim radnicima, kao i otvaranje Dvorišne galerije. Takođe, kroz podršku su uspeli da obuče veći broj ljudi koji su zainteresovanih za radio i kreiranje radio sadržaja.

Iz ovog Centra ističu da su na početku i da ima prostora za razvoj, te će svoj kanal komunikacije, nastaviti da razvijaju i nadaju se da će svi to vremenom i prepoznati. U dugoročnom planu udruženja “Klara i Rosa” je rad na osnivanju nezavisnog kulturnog centra koji će pomoći kulturnim radnicima, ali i umetnicima u ovom gradu.

Osim u Beogradu radionice o romskoj kulturi udruženja „Art Aparat“ sada u još četiri grada u Srbiji

Udruženje „Art Aparat“ iz Beograda nastavlja sa probama svog hora, ali će u okviru inicijative „Svi UGLAS!“, organizovati i radionice u četiri grada u Srbiji. Cilj im je da nastave sa razvijanjem svojih programa koji nisu vezani samo za pevanje, već i za istraživanje romske kulture i romske zajednice.

Udruženje „Art Aparat“ već šest godina okuplja romsku decu i mlade, ali i druge ljude zainteresovane za romsku kultura i zajednicu. Do sada su bili fokusirani na Beograd, ali će narednih meseci svoj program razvijati u još četiri grada – Subotici, Nišu, Zrenjaninu i Petrovcu. Tamo će organizovati muzičke radionice sa decom i mladima koji su iz romske, ali i iz neromske zajednice, a održaće i treninge za organizacije, nastavnike, učitelje i vaspitače.

„Pokušaćemo da otvorimo pitanje kako nastavnici u svojim sredinama mogu da polako uključuju romske teme u svoj kurikulum, kako bi prosto deci od najranijeg uzrasta ukazali na to da u našoj istoriji, kulturi i u svim segmentima našeg društva postoje značajne Romkinje i Romi koji nažalost vrlo često uopšte ne budu pomenuti“, ističe jedna od pokretačica inicijative „Svi UGLAS!“ Maja Ćurčić.

U Nišu će sprovesti radionice u saradnji sa organizacijom „Indigo“. Ćurčićeva ističe da je „Indigo“ veoma značajna organizacija za ovaj grad, pogotovo u oblasti romske kulture i rada sa romskom zajednicom.

„Mi smo se nekako sa njima vrlo brzo našli zajednički jezik i osetili smo da nas povezuju zajedničke vrednosti i težnje. Ovo je za naše udruženje najznačajnija saradnja sa nekim ko se bavi sličnim temama i mnogo očekujemo od njih i nekako smo već zajedno započeli i apliciranje za neke projekte, jer mislimo da, eto, zajedno možemo da uradimo mnogo više nego sami“, kaže ona.

Planiraju, kažu, i izradu multimedijalnih sadržaja.

„Pokušaćemo da podignemo vidiljivost našeg hora kroz produkciju različitih promotivnih sadržaja koje nam ovo omogućavaju. Ono što je isto važno je da smo uspostavili saradnju sa Marijom Aleksandrović, stručnjakinjom iz oblasti romske kulture tako da će nam to pomoći da ti sadržaji budu kvalitetni“, kaže Ćurčićeva.

Neophodno jačanje parnerstva sa udruženjima koja se bave romskom kulturom

Da svoj projekat razvijaju širom Srbije organizaciji „Art aparat“ omogućio im je projekat “Tvoje mesto u Srbiji”.

„Radujemo se ovom delu jer ćemo pored drugih udruženja koje se bave sličnim temama uspostaviti saradnju i sa vrtićima i školama, što smatramo veoma značajnim, zbog toga što mislimo da ove teme treba da uđu u školski sistem“, dodaje ona.

Sem materijalne, od projekta „Tvoje mesto u Srbiji“, tokom programa dobili su i savetodavnu pomoć.

„Ono što bih istakla je to da nekako u ovoj fazi smo osetili taj trud naših donatora, da se ceo taj deo koji nekada opterećuje organizaciju smanji i da je dosta olakšan što nam znači i motiviše nas da prosto dalje radimo i nadamo se da će ovakve saradnje postati češće prisutne“, dodaje ona.

Plan im je, kako kaže Ćurčićeva, da kroz hor komuniciraju sa svim ljudima koji žele zajedno da pevaju.

„Ova podrška je značila da mi možemo da se razvijamo na više frontova. S jedne strane, omogućila nam je da razvijamo naš tim koji je mali, ali evo sad ima priliku da raste, a takođe pored toga počeli smo da razvijamo programe koji nisu usko vezani za pevanje, već i da istražujemo romsku kulturu, kako bismo svim tim ljudima, koji zajedno sa nama pevaju, omogućili da se malo bliže upoznaju sa nekim drugim elementima kulture koji nisu vezani samo za muziku“, kaže Ćurčićeva.

Podsetimo, ideju za pokretanje udruženja „Art Aparat“ njegovi osnivači dobili su nakon volontiranja u beogradskom Svratištu i druženja sa romskom decom uključenom u život i rad na ulici. Njihov cilj je da muziku i zvuk stave u funkciju psiho-socijalnog razvoja, ali i prenesu kulturno nasleđe kroz muzičke radionice i zvučne instalacije.

Otvoren prvi društveno-aktivistički centar „GRAD“ u Smederevu

U Smederevu je počeo sa radom prvi društveno-aktivistički centar GRAD”, koji je u okviru inicijative „Crveni bedževi“ otvorilo udruženje „Pro.Tok21“. Centar se nalazi na šetalištu na obali Dunava, a njegov cilj biće da okupi i podrži udruženja, neformalne grupe, influensere, ali i pojedince koji žele da razviju svoje ideje i time razvijaju zajednicu.

Baveći se problemom zagađenja vazduha kroz saradnju sa građanima, različitim platformama i mrežama, sa volonterima i udruženjima, „Crveni bedževi“ su u protekle tri godine postali prepoznatljivi kako u ovom gradu, tako i širom Srbije. Kako bi podigli svoje građansko delovanje na viši nivo, bilo im je neophodno da imaju fizički prostor u kome svi mogu zajedno da deluju, razmenjuju ideje i ostvare određene ciljeve. 

„Tako je došlo do ideje da nam treba društveno-aktivistički centar, tako smo ga mi koncipirali, to je gradski razvojni dom odnosno ‘GRAD’ kako smo ga skraćeno nazvali“, kaže jedna od pokretačica inicijative Nataša Rašković.

Ona ističe da je ideja da „GRAD“ bude jedan oslonac svim postojećim formalnim i neformalnim grupama u Smederevu, i pojedincima, kako bi razvijali svoje ideje.

„Bitno je da se stvaraju novi i novi građani koji će se udruživati i ostvarivati neke svoje ideje. Mislim da ovaj koncept daje jedna otvorena vrata i pojedincima da sada postoji neka mogućnost za uključivanje, za delovanje, koja do sada u Smederevu nije postojala“, ističe ona.

Kako su „Crveni bedževi“ gradili svoj put aktivizma?

Raškovićeva objašnjava da su uspeli da, figurativno, u jednoj šumi naprave stazu građanskog delovanja koja vodi do promena, a oni su bili ti koji su sve sami osmišljavali i tražili kako bi došli do cilja. Tri godine kasnije, „Crveni bedževi“ imaju svoj fizički prostor i to je ono na što su izuzetno ponosni.

„Mislim da su ‘Crveni bedževi’ kroz ovaj projekat i kroz druge programe podrške malo utabale stazicu građanskog delovanja, to je bila naša staza. Svako je dobrodošao da tim prokrčenim putem krene i da od nas dobije naše iskusvo, ekspertizu… Idealno je da i drugi krenu drugim putevima. Ovo je značajno, imamo prostor, imamo nešto čime se bavimo, imamo građanski sektor i želimo da ga gradimo“, kaže ona.

Program Tvoje mesto u Srbiji je, kako kažu, bio ključan za razvoj, jer ih tim na projektu prati od samih početaka.

„To nije samo finansijska podrška, jer je program tako koncipiran da imamo to mentorstvo, i mi nismo bili uopšte u stanju ni da ovako nešto zamislimo, niti da vodimo. Sada je to moguće, jer smo osnažili naše kapacite“, dodaje ona.

Projekat im je u ovom slučaju dao institucionalnu podršku u pravom smislu, te može da se vidi i fizički – imaju svoj novi prostor koji se nalazi kraj Dunava, a koji je ustvari, kako navodi Raškovićeva, produkt rada sa timom na projektu „Tvoje mesto u Srbiji“.

„U okviru ove podrške imamo osmišljeno da sa svojim korisnicima, kojih za sada ima sedmoro, zajedno kreiramo prvi programski period, odnosno koji su to sadržaji koji će se ovde dešavati. Koncept ovog prostora je da svi korisnici mogu da ga koriste i za neke svoje svrhe“, dodaje Raškovićeva.

Menjamozajedno.rs – nova platforma za pokretanje inicijativa u Smederevu

Sem prvog društveno-aktivističkog centra u gradu, „Crveni bedževi“ pokrenuli su i platformu menjamozajedno.rs. Ideja te platforme je da građani mogu sami da pokrenu bilo koju inicijativu i da mogu da pozivaju druge građane da ih podrže.

„Tako bi svako mogao da prijavi inicijativu za uređenje parka i da sam radi promociju na način na koji želi i da putem platforme prikupi registrovane građane. Sve to je spremno, tu je, ali još uvek radimo sad na promociji svega toga u zajednici“.

Kako kažu, jedva čekaju da što više ljudi čuje za „GRAD“, što očekuju da će se i desiti vrlo brzo – čim lepše vreme izmami ljude u šetnju pored Dunava, na čijoj se obali „GRAD“ i nalazi.

„Nadamo se jednom masovnom uključivanju i na nama je da sada osmislimo kako ćemo to da kanališemo, kako ćemo da sistematizujemo“, ističe ona.

Crveni bedževi su prošle godine postavili semafor zagađenja u samom centru grada u Smederevu, kako bi ukazali na problem aerozagađenja u ovom gradu, ali i informisali građane o stepenu zagađenja.

Sada su krenuli dalje, i trenutno se bave kućnim ložištima, pošto u ovom gradu ne postoje nikakve subvencije građana da pređu na ekološke sisteme. Na njihovoj platformi menjamozajedno.rs pokrenuta je prva inicijativa „Menjajmo zajedno grejanje“, a aktuelna je i tema upravljanja otpadom.

„Ćao svima“ – predstava Reflektor teatra o influenserima i (ne)realnom životu na društvenim mrežama

Kako izgleda život u onlajn svetu? Da li smo u njemu zaista slobodni ili je situacija potpuno drugačija? Odgovore na ova pitanja donosi predstava „Ćao svima“, koju je šest meseci radilo tridesetak ljudi kroz inicijativu „Projekat Sloboda“, a koju je pokrenuo Reflektor teatar iz Beograda. Sledeće igranje ove predstave zakazano je za maj. 

Iako je projekat Reflektor teatra iz Beograda završen, predstava „Ćao svima“ koja je imala premijeru prošle godine u septembru, igrala se i ove godine. Zbog interesovanja posetilaca sledeće izvođenje zakazano je za maj u Dorćol Platzu u Beogradu. 

„Predstava je zamišljena kao edukativni pozorišni proces koji treba da adresira set problema mapiranih u trenutnom društvenom kontekstu, a koji podrazumevaju ograničenja različitih vrsta i nivoa sloboda – društvenih, političkih i ličnih. U središtu samog procesa nalazi se preispitivanje različitih varijanti i manifestacija pojma slobode, ali i proučavanje mehanizama proaktivnog delovanja ka promeni“, navodi jedan od pokretača inicijative Marko Panajotović.

Predstava se bavi temom influensera. Namera je bila da se predstavi kakav je život u onlajn svetu, da li smo svi zaista slobodni u njemu, ili nam on pak predstavlja, kako dodaje Panajotović, neku vrstu veće neslobode nego što smo imali ranije.

„Projekat Sloboda je nešto što smo mi započeli i pokušali da shvatimo šta su to naše slobode u vreme najvećih nesloboda i naših ličnih, ali i medijskih nesloboda. Želeli smo da shvatimo kroz naš način rada šta je to danas sloboda, i to smo radili 2021. u vreme ere kovida, gde su nam sve slobode bile upitne. Kroz naš radioničarski rad i kroz pozorište želeli smo da shvatimo šta je to za nas sloboda i kroz jedan šestomesečni proces koji je bio dosta zanimljiv smo došli do predstave ‘Ćao svima’“, kaže Panajotović. 

Društvenim eksperimentom do predstave o influenserima

Kroz radionice se svako od članova ekipe zapitao šta je i šta za njega/nju predstavlja sloboda. Razgovor o tome odveo ih je do teme o kojoj su kasnije i napravili predstavu.

„Došli smo negde do zajedničke teme odnosno društvenih mreža. Ceo život je prešao na onlajn svet i društvene mreže su uzele maha. Dosta su uzimale maha i pre same korone, ali nekako, čini se u koroni, onlajn svet je buknuo i čak su neke platforme dobile mnogo veći autoritet od ostalog sveta“, ističe on.

U pripremi predstave učestvovala je ekipa od 30 mladih ljudi koji su bili uključeni u različite delove procesa stvaranja predstave. 

„Nije samo bila audicija za glumce i postavljen tekst, nego je prvo bio oformljen producentski tim koji je radio na predstavi i koji je bio sačinjen od pet grupa, gde je svaka grupa imala dva mlada producenta i zatim se pravila i autorska ekipa od dramaturga, reditelja i glumaca i cela ta ekipa zajedno sa producentima je zapravo učestvovala u ovim radionicama“, dodaje Panajotović.

Tako je predstava, navode iz Reflektor teatra, nastala kroz višemesečni društveni eksperiment sproveden na Instagramu, kreiranjem četvoro influensera koji su otvorili profile na ovoj društvenoj mreži. 

„Iza svakog od likova ove predstave, stoji tim koji čine glumac/ca, dramaturškinje, producenti/kinje, videografi/kinje, fotografi/kinje i stručni saradnici/ce. U toku procesa rada na predstavi, timovi su svakodnevno kreirali i delili sadržaje, ali i sklapali saradnje sa različitim brendovima, s ciljem da stignu do što većeg broja pratilaca“, stoji u opisu predstave.  

Tokom predstave, gledaoci upoznaju influensere i glasaju za onog čija im se priča, teme i stil, najviše dopadaju. Na svakoj predstavi, proglašava se pobednik ili pobednica, a ko će to biti – zavisi od glasova publike.

Ona se odvija u virtuelnom i stvarnom prostoru, kreirajići utisak “proširene teatarske realnosti“. 

On ističe da je predstava koju su radili baš to je baš suštinski kako Reflektor radi, s tim što su dostigli novi nivo jer, kako navodi, nisu imali takvu producentsku ekipu do sada.

„Ekipa će i u budućnosti raditi sa nama, tako da smo na baš naš način uspeli da kroz projekat Sloboda sprovedemo jednu predstavu, a nismo do sada tako radili i to je super, jer može da nam bude primer za budući rad“, kaže on. 

Donatorska kampanja „Vi ste više od publike“

Pomoć koju su dobili od strane projekta Tvoje mesto u Srbiji im dosta znači jer su premijeru radili u koprodukciji. U okviru projekta su imali i donatorsku kampanju „Vi ste više od publike“.

„Upravo kroz ovu donatorsku kampanju smo, možda, pokrenuli neku najbolju stvar za budućnost, a to je da se jednim delom Reflektor finansira od strane ljudi koji dolaze i gledaju predstave, jer smo mi zaista jedna vrsta komune koja je odgovorna prema svojoj publici zato što se naše predstave uglavnom bave društveno angažovanim temama koje su nastale zbog nas samih naravno, ali i zbog ljudi koji dolaze i koji nas podržavaju“, navodi Panajotvić.

Zato njihova publika, dodaje, zalužuje da ima predstavu u kojoj je i sama producent. Donatorskom kampanjom napravili su, kaže, veliku stvar za nezavisno pozorište kakvo je Reflektor teatar. 

Pronađena kompanija za izgradnju „Humanka“, prikupljeno 140.000 dinara od strane građana i donacija

Građanke i građani, organizacije i kafići iz Novog Sada do sada su zajedno prikupili 140.000 dinara za izgradnju „Humanka“. U akciju prikupljanja novca uključio se i komičar Srđan Dinčić, čiji je nastup 15. marta već rasprodat, a pored toga udruženje „Patrija“ pronašlo je i kompaniju koja će pomoći u pripremi i izradi ovog automata.

Za potrebe opremanja „Humanka“ udruženje „Patrija“ je dugo tražilo donatore. Na internetu su pronašli kompaniju „Show Room Enterijer“ iz Novog Sada, čijem se vlasniku dopala humanitarna ideja ovog udruženja, kaže jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešin. 

„Već na početku je bilo sjajno jer je vlasnik bio zainteresovan da učestvuje u ovome. Jako mu se svidela ideja i rekao je da on može da nam pomogne da napravimo ’Humanka’, može da preuzme koordinaciju i izgradnju samog ’Humanka’. Pošto on radi u toj oblasti rekao nam da može da nam pomogne i da preko njega dođemo do nekih ljudi koji bi bili zainteresovani da spuste cene materijala za izgradnju ’Humanka’”, kaže Nešin. 

To je, kaže, bila sjajna vest za njih jer su time uz sebe dobili osobu koja će moći da im pomogne u koordinaciji izgradnje.

„Imamo arhitekte koji nam pomažu u završavanju tehničkog dizajna. Dalje smo morali da se snalazimo kako ćemo to da uradimo, tako da su za nas uradili sjajnu stvar“, kaže Nešin.

Pored ove kompanije i brojni građani i građanke uključili su se u akciju prikupljanja novca za izradu „Humanka“. U Novom Sadu će 12. marta udruženje „BalkanIDEA“ organizovati „živu biblioteku“, a 15. u Gerila baru nastupa i Srđan Dinčić. Sav prihod od karata i donacije koje se prikupe tokom nastupa takođe su namenjeni izgradnji ovog automata. 

Kako je „Humanko“ zamišljen?

„Humanko“ je, po svom fizičkom izgledu, automat sa policama na kojima će se nalaziti konzervirana i nekvarljiva hrana, sredstva za ličnu higijenu i predmeti za hobi i razonodu (poput društvenih igara, predmeta za kuvanje i sl.). Kako bi otvorili police, korisnici „Humanka“ će ubaciti žeton koji dobiju prethodno na razgovoru sa volonterima i moći će da odaberu ono što im je potrebno i pritisnu broj police koju žele da otvore. 

Kada „Humanko“ bude spreman, lokacija će biti u Omladinskom centru „CK13“. 

„To je najbolje mesto za one ljude koji bi dolazili da koriste ‘Humanka’. Videćemo kako će se stvari odvijati da li će možda biti potrebe za više takvih automata na više različitih lokacija u gradu, ali za početak želimo da pilotiramo i isprobamo kako će automat u ‘CK13’ da funkcioniše“, dodaje ona. 

Udruženje je organizovalo brojne akcije kojima su se priključili mnogi. Održana je i druga eko trampa za „Humanka“.

„Prodavali smo second hand odeću i plastiku. Sem toga, imali smo saradnju sa restoranom ’Pastai’ gde smo prodavali testeninu koja je dosta dobro prošla. 23. decembra na Dan humanosti imali smo akciju gde se uključilo nekoliko kafića u gradu gde su prodavali ono što su imali u asortimanu. Sve od toga je takođe išlo ’Humanku’”, kaže Nešin. 

U februaru su imali još jednu akciju u saradnji sa di-džejem koji je puštao vinil ploče. 

„I tu se dosta ljudi pojavilo, ostavljali su novac u kutiju. Prilazili smo i objašnjavali o čemu se radi i bili smo iznenađeni što ljudi znaju ko je ‘Humanko’ i za šta ostavljaju novac“. 

Pomoć koju su dobili od CRTE je bila značajna jer je, kako kažu, projekat dosta veliki.

„Verovatno nam je najznačajnije bilo što smo u svakom trenutku mogli da se obratimo i uvek smo dobijali izuzetno dobre savete, dodatnu pomoć, angažovali su se različiti ljudi baš preko CRTE koji su znali kako mogu da nam pomognu i na koji način. Stalno smo bili na vezi, pitali su nas kako ide, na čemu radimo. Čak i u trenutku kada smo se plašili da nećemo uspeti da izgradimo ’Humanka’ i tu su nam pružili podršku i umirili nas, tako da smo dobili i stručnu, ali u nekom trenutku smo i kao psiholozi dobili i psihološku pomoć jer je u nekim trenucima bilo baš stresno“, kaže ona. 

Podsetimo, grupa ljudi koju „Humanko“ targetira je ona koja se bori sa siromaštvom i koja ima višestruko ugrožene potrebe. 

 

Rad sa mladima i unapređenje međusektorske saradnje ključni za dalji rad RERI organizacije

Da treba više raditi sa mladima, uključiti ih u nove obuke, unaprediti komunikaciju sa medijima i raditi na međusektorskom značaju – zaključci su fokus grupa koje je sprovela organizacija RERI iz Beograda. Kako kažu, dobili su dosta pozitivnih reakcija, jer su uspeli da doprinesu povezivanju sektora urbanističkog i prostornog planiranja i zaštite životne sredine.

Organizacija RERI zadovoljna je rezultatima fokus grupa gde su razgovarali sa svojim partnerima, saradnicima, predstavnicima lokalnih samouprava, ali i medijima. Dobili su povratne informacije o tome kakav utisak ova organizacija ostavlja svojim radom, što je i bio cilj, kaže programski direktor Mirko Popović. 

„Dobili smo priliku da se pogledamo u ogledalu i ja sam zadovoljan što je taj lik u ogledalu lep, čak i pozitiviniji nego što sam ja očekivao. Dobili smo puno pozitivinih komentara, puno sugestija, videli smo da ljudi vrednuju i cene ono što radimo. Videli smo gde postoje prostori za dalju saradnju i ono što nam je jako važno što se u velikoj meri pokazuje jeste da smo ciljeve dobro postavili“, kaže Popović. 

Posebno je važno, kaže, da je RERI doprineo tome da se urbanizam i prostorno planiranje prepozna kao važan segment politike životne sredine. Na tom polju će raditi i dalje, sa posebnim ostrtom na jačanje kapaciteta svih aktera kako bi zajedno rešili te probleme.    

Najviše pozitivnih reakcija dobili su za doprinos povezivanju sektora urbanističkog i prostornog planiranja i životne sredine, jer su uspelii da otvore komunikaciju između različitih sektora i organizacija koja se bave različitim pitanjima i umreže ih. 

„U okviru fokus grupe razgovarali smo sa lokalnim inicijativama i organizacijama koje su više usmerene na svoje lokalne zajednice gde smo shvatili da RERI ima još jednu funkciju, a to je da da sa različitim organizacijama i na lokalnom nivou povezujemo međusobno organizacije“, dodaje Popović. 

Kroz ovakve vrste sastanaka oni su uspeli da povežu mnoge ljude koji se nisu poznavali. 

„Kritika nije bilo mnogo. Dosta smo naučili kroz sastanke sa medijima o tome kako bi trebalo da unapredimo komunikaciju sa medijima i na tome će raditi. Ovo je jedan veoma pozitivan utisak i mislim da smo u najmanju ruku dobili i ono što smo očekivali od ovih fokus grupa“, kaže on.

RERI dobar primer ostalim nevladinim organizacijama koje se bave životnom sredinom 

Da je RERI jedna od retkih organizacija koja je za pet godina svog postojanja mnogo toga postigla i podigla lestvicu očekivanja od svih koji se bave zaštitom životne sredine od samih nevladinih organizacija kaže konsultantkinja i dugogodišnja zaposlena u SKGO Ljubinka Kaluđerović. 

„Način na koji su radili, transparentnost koja ih u svakom smislu odlikuje je nešto o čemu mi pričamo dugi niz godina, promovišući saradnju između nekog državnog sektora ili nivoa i nevladinih organizacija“, kaže Kaluđerovićeva.

Kaluđerovićeva ističe da u zaštiti životne sredine nigde ni u jednom organu, ni u jednoj upravi ne postoji dovoljan broj ljudi, ali ni materijalnih sredstava i svega ostalog. 

„Ta saradnja između onih koji imaju administrativna znanja, onih koji imaju jako puno znanja o zakonskim normama koje sprovode i onih koji imaju neke druge veštine, su prava dobitna kombinacija. Nažalost, nije se tu preterano dostiglo u toj saradnji tako da mi je drago da neko istrajava, a RERI istrajava u svemu tome“, dodaje ona.

U strateškom odlučivanju svako treba da uključi sve one koji su zainteresovani i za njihov rad i za oblast u kojima se bave. Prema rečima Kaluđerovićeve, ono što sada radi RERI je najbolje moguće – kada vi na sopstvenom primeru pokažete kako to treba da radite. 

„Čini mi se da ono što svima nedostaje je rad na međusektorskom značaju praktično i sadržaju zaštite životne sredine. Ovde se pokazalo kao nešto što je glavna nedostajuća karika. Prosto, kolege iz lokalnih samouprava su pokazale koliko teško mogu da se razumeju i sarađuju sa svojim kolegama u istoj upravi, a koji su na poslovima urbanizma, koji donose planove razvoja, urbanističke planove, a ne uvažavaju prosto diktat životne sredine prilikom donošenja planova“, dodaje ona. 

Ono što dobro RERI radi jesu obuke u određenim propisima, o primeni određenih propisa, i kako ističe, treba da nastave, ali dodaje da je vrlo bitno da između ostalog krenu i sa obukama mlađe populacije. 

„Sa fakulteta vam dođu potpuno formirani ljudi, bitno je da pri kraju srednje škole ili početku fakulteta ljudi usvoje neke principe na kojima zaštita životne sredine, prosto, treba da postane deo njihovog zanimanja. MIslim da je to jedan od zaključaka danas šta bi sve RERI u narednom periodu mogao da radi“, završava.

RERI će, kako ističu, u narednom periodu raditi na strateškom dokumentu organizacije i iskoristiti sve primedbe koje su bile izrečene na fokus grupama. 

Kroz fokus grupe sa partnerima i saradnicima do okvirnog dokumenta organizacije RERI iz Beograda

Izrada prvog godišnjeg izveštaja, fokus grupe, bolja komunikacija sa građanima i napredak u strateškom planiranju ključni su ciljevi organizacije RERI iz Beograda koja se bavi zaštitom životne sredine, ali i zaštitom prava građana na životnu sredinu. Ideje o daljem planiranju rada žele da čuju od svojih partnera i organizacija sa kojima sarađuju, kao i od medija i institucija lokalne samouprave. Time će, kako kažu, nastaviti da jačaju kao organizacija i zajedno će doneti okvirni strateški dokument koji će im značiti za dalji napredak. 

Organizacija RERI će u narednom periodu težiti ka strateškoj viziji. Cilj im je da ojačaju transparentnost organizacije rekonstrukcijom veb sajta i da unaprede društvene mreže i kanal komunikacije sa građanima, ističe projektni direktor Mirko Popović. Zbog toga organizuju fokus grupe sa svojim partnerima kako bi zajedno došli do cilja – okvirnog dokumenta RERI organizacije.

„Jedan od načina na koji želimo da unapredimo sebe jeste, ne samo razmišljajući unutar organizacije, već da sa svojim partnerima, saradnicima i ostalima, razgovaramo i da vidimo kako nas drugi ljudi vide, šta nam oni preporučuju da bi trebalo da uradimo, kako vide buduću saradnju sa nama. Želimo od svih njih da čujemo šta oni misle, da čujemo i kritiku i pohvalu i onda da dobijemo objektivniju sliku onoga gde je RERI sada, gde RERI treba da ide i da odgovorimo zahtevima, ukoliko je to moguće. Želimo da ono što radimo rezultira unapređenjem vladavine prava u životnoj sredini i većom zaštitom životne sredine”, dodaje on.

Da bi se razvijali planski, krenuli su u strateško restrukturiranje organizacije.

„Cilj nam je da iz ovog procesa izađemo sa jednim strateškim planom koji će biti okvirni dokument kako za organizaciju, tako i za ljude koji rade ovde. Postoji potreba da se struktura učvrsti, da se postave različiti prioriteti u okviru organizacije, jer smo proširili polje delovanja u regionu, u Bosni i Crnoj Gori“, kaže Popović. 

Prva promena – prvi godišnji izveštaj organizacije

Do sada im nije bila praksa da rade godišnje izveštaje, sem na zahtev donatora, međutim, sada to žele da promene. 

„Želimo da i to promenimo, i to će biti jedan od rezultata – prvi godišnji izveštaj organizacije gde ćemo opet unaprediti komunikaciju sa građanima, učiniti to vidljivijim, dostupnijim i razumljivim. Radimo i na unapređenju kapaciteta za analize i izradu dokumenata javnih politika i izradu komentara na propise i slične aktivnosti, budući da RERI jeste aktivan u tome“, dodaje on. 

Popović ističe da se stvari dešavaju brzo i da je organizacijama nekada teško da odgovore i da se dovoljno fokusiraju na određena pitanja.

„Pažnju ljudi je danas teško zadržati i teško je u kontinuitetu održavati, zato je bitna komunikacija koja se prilagođava potrebama ciljnih grupa. Ovaj vid podrške je značajan pogotovo za organizacije u razvoju, a RERI jeste organizacija u razvoju. On je sastavljan od ljudi koji su dugo u civilnom sektoru ili u advokatskom poslu. S druge strane ponosni smo što, u najvećem broju, u RERI-ju rade mladi ljudi kojima je ovo praktično prvi posao. Za njih je podrška koja im omogućava da se integrišu i da rastu zajedno sa organizacijom veoma bitna“.  

Vladavina prava je ključni element dobre politike životne sredine i osnov da bi građani Srbije mogli da žive u okruženju koje je zdravo i u kome je životna sredina očuvana, podsećaju iz organizacije. 

„S druge strane, za razvoj RERI-ja plodno tlo je da Srbija nije zemlja vladavine prava, da nije zemlja demokratije i da je Srbija zemlja gde se prava na životnu sredinu intezivno gotovo svakodnevno krše, kako na nivou države, tako i na lokalnom nivou, što nam je dalo prostora da se razvijamo kao organizacija“, ističe Popović. 

„Tvoje pravo je u tvojim rukama“ je velika inicijativa koja je, kaže Popović, došla u pravom trenutku zbog ubrzanog rasta ove organizacije.

„RERI godišnje obradi i više od 150 različitih slučaja, počev od jednostavnijih do sudskih postupaka, strateških parnica. Jednostavno, organizacija se uvećavala i u pogledu broja aktivnosti i u broju ljudi, kao i različite oblasti kojima se bavimo. Ona nam pomaže da se strukturno učvrstimo, da utvrdimo smernice strateškog razvoja u narednom periodu, da složimo police RERI-ja i da budemo efikasniji i delotvorniji u svom radu“, dodaje Popović. 

Inicijativa, zaključuje, pomaže organizaciji da bude u još većoj meri službenik javnog interesa i da tako osnaženi pomognu društvu da se izbori sa problemom ugrožavanja zaštite životne sredine i vladavine prava. 

Podsetimo, RERI je udruženje koje je osnovano 2017. godine i bavi se životnom sredinom kroz primenu pravnih sredstava, kroz integrisanje vladavine prava i zaštite životne sredine pravnim sredstvima u unapređenje politika i društvenog i pravnog okvira u kome se obezbeđuje visok stepen zaštite životne sredine i prava građana na zaštitu životnu sredinu.

Filmom o ljubavi Romkinje i Srbina u Prokuplju završene radionice koje umetnošću ruše predrasude

Kako bi rešili pitanje predrasuda između romske i srpske populacije, udruženje “Film klub Prokuplje” odlučilo je da pokrene inicijativu “Prikaži svoje – upoznaj tuđe”. Reč je o filmskim radionicama koje okupljaju mlade koji kroz edukaciju o filmu, glumi i likovnoj umetnosti razbijaju predrasude prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Na kraju je nastao i kraći film čija je tema bila život u romskoj i srpskoj zajednici gde je prikazana ljubavna priča o Romkinji i Srbinu.

Tokom leta je u Prokuplju 60 polaznika romske i srpske nacionalnosti pohađalo likovne, filmske i glumačke radionice. Rad je, kaže jedan od pokretača inicijative Žikica Jovanović, bio je zasnovan na tome da su deca zajedno učila, družila se i stvarala, tako da je bilo primetno smanjenje stereotipa i razbijanje predrasuda među učesnicima radionica. 

Kako kaže, pokazalo se da su deca i mladi dobar primer i ostalima, da je potrebno bolje upoznati jedni druge i uz pomoć kulture i filma prevazići prepreke i zajedno živeti jedni sa drugima.

“Zainteresovanost je bila odlična, jer je retkost u ovom delu Srbije, da deca imaju mogućnost da učestvuju na ovakvim skupovima, a pored toga film i gluma im nisu dostupni u školi, jer nisu predviđeni školskim obrazovanjem, tako da im je veoma izazovno da imaju mogućnost da sami stvaraju svoj prvi film”, kaže Jovanović.

Pored predavača, radionicama su prisustvovali i mladi volonteri koji su pomagali organizatorima. U toku realizacije projekta imali su i 10. Prokupački filmski festival ProFiFest, po kome je ovo udruženje prepoznatiljivo u svom gradu, pa su i mnogi polaznici radionica učestvovali i mimo projekta i prisustvovali projekcijama, ali i u organizaciji samog događaja.

“Radionice su bile interaktivne, tako da su deca i mladi zajedno sa predavačima razgovarali, družili se i učili. To je takođe novina i nešto veoma interesantno za ove mlade ljude, tako da su se radovali i jedva čekali naredne radionice. Imali smo odlično saradnju sa mentorkom sa kojom smo zajedno smišljali igrice koje su takođe privlačile odličnu pažnju ovih mladih ljudi i opuštali ih da se više druže i sarađuju”, kaže on.

Nakon svih radionica snimljen je film čija je projekcija ove jeseni izazvala pažnju javnosti, kaže Jovanović. Velika je bilai radost i zadovoljstvo kod dece koja su snimila svoje prvo ostvarenje.

“Oni su preponosni što su na kraju projekta svojim prijateljima, roditeljima i ostalom stanovništvu pokazali produkt ovih radionica. Završna manifestacija je privukla lepu pažnju, jer su deca pre samog događaja lepila plakate i delila flajere. Putem društvenih mreža su pozivala na događaj, a pre same projekcije u centru grada išla je muzika i deca su šetala i pozivala ljude na projekciju filma”, kaže Jovanović.

Sem predavača, mladih i volontera, uključili su se i građani. Oni su bili uključeni najviše na završnim manifestacijama. 

“Tu su posmatrali film, postavljali pitanja, a što je najznačajnije, videli mlade Rome i Srbe kako se druže i zajedno raduju onome što su stvorili na kraju radionica”, ističe Jovanović.

Podsetimo, „Film klub Prokuplje“ je zvanično osnovan 2015. godine, iako je aktivan kao neformalna grupa od 2010. godine. Misija je edukacija dece i mladih o širenju građanske kulutre, očuvanju životne sredine, poštovanju različitosti i očuvanju ljudskih i manjinskih prava snimanjem i emitovanjem filmova, organizovanjem tribina i radionica pretežno na teritoriji grada Prokuplja, ali i širom Srbije i inostranstva.

Tviter za Istinomer: Važno je da se zna ko kontroliše i pritiska medije

Nakon što je prošle godine izbrisao više od 8.500 botovskih naloga koji su promovisali Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, Tviter im je zadao novu glavobolju, označivši desetak medija kao medije koje kontroliše Vlada Srbije. Na optužbe srpske vlasti da je reč o cenzuri, iz ove kompanije za Istinomer odgovaraju da je važno da korisnici Tvitera znaju kada vlada finansijski i uređivački kontroliše medije, te objašnjavaju čime se rukovode prilikom akve distinkcije.

Pročitajte više na linku.

Fotografija: Twitter/PrintScreen

Autorka: Mihaela Šljukić Bandović

Valjevci detaljnom analizom budžeta istražuju “Kako se troši zeleni dinar”

Kako bi građani Valjeva znali kako se iz budžeta troši njihov novac koji je namenjen za zaštitu životne sredine, udruženje “Lokalni odgovor” iz ovog grada pokrenulo je inicijativu “Kako se troši zeleni dinar”. Oni će, uz pomoć stručnjaka, detaljno analizirati ekološki budžet grada, zatim će o tome razgovarati sa građanima, strukom i nadležnima, a onda i uraditi izveštaj sa preporukama koji će prezentovati javnosti.

“Kako se troši zeleni dinar” je inicijativa u kojoj će se obrađivati problem aerozagađenja koji je, kako kaže jedan od predstavnika udruženja Predrag Matić, i te kako veliki.

“Naš cilj je da uključimo što veću javnost u rešavanje problema aerozagađenja, problema po kome je naš grad prepoznatljiv, u Srbiji, Evropi i u svetu. Želimo da građanima damo odgovor, jer oni mogu da vide i vrlo dobro znaju kakvi su rezultati i efekti ekološkog budžeta, ali građani Valjeva već godinama ne mogu da dobiju odgovor da li se plan kvaliteta vazduha primenjuje i kakva je učinkovitost ekološkog budžeta našeg grada”, dodaje Matić.

Oni će posle detaljne analize budžeta koji je namenjen za zaštitu životne sredine sastaviti i izveštaj. Sve informacije biće prikazane tako da ih svi građani dobro razumeju.

“Zbog istraživanja ćemo angažovati licenciranog revizora koji će se baviti efektima i analizom budžeta kroz punjenje budžeta, trošenje istog… On će ustanoviti i usklađenost planskih i strateških dokumenata, od nivoa Republike pa sve do plana kvaliteta vazduha koji je usvojio grad Valjevo 2016. godine”, ističe Matić.

Do građana planiraju da dodu pokretanjem internet platforme, jer će na taj način sa njima imati direktnu komunikaciju.

“Pokušaćemo da saznamo šta misle o ovim problemima, da čujemo sve njihove sugestije, uvrstimo ih u našu analizu i istraživanje, a takođe i da sprovedemo anketu sa njima koja će se naći na platformi”, kaže Matić.

Kako objašnjava, do svega ovoga ne bi došlo da nisu dobili pomoć od Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša, ali i drugih partnera na projektu.

“Od NKD smo dobili višestruku pomoć koja nam je mnogo značila već od starta. Zajedno smo došli do formata projekta, zajedno smo iskristalisali ideju i upravo ona jeste koju ćemo mi uz pomoć partnera, pokušati da primenimo i na druge gradove u Srbiji, budući da je ovaj problem poprilično rasprostranjen”, rekao je Matić.

Veruju da će izveštaj koji planiraju da urade u narednim mesecima, poslužiti kao osnova za uticaj na lokalne i nacionalne politike, ali i za konkretne kampanje informisanja i pokretanja građana.