Ako uđe kontrola u gradski autobus kojim se vozite a niste platili kartu, sme li kontrolor da vas legitimiše i traži vam ličnu kartu? Odgovor je – ne. A njihovo obezbeđenje? Da vas legitimišu mogu samo policija ili komunalna milicija. I to samo u određenim slučajevima koji su zakonski regulisani. Međutim, šta kada se zakon “široko” tumači? Opasno je i rizično, objašnjavaju naši sagovornici, prepustiti privatnom obezbeđenju da “samo slobodno procenjuje ko, kad i kako ‘ugrožava’ kontrolora”.
Tokom protekle školske godine u Šapcu je 13 odeljenja mlađih razreda osnovne škole „Stojan Novaković“ i izdvojeno odeljenje Letnjikovac svoju nastavu iz biologije i drugih predmeta slušalo u učionici na otvorenom. Sem nastave, preko 300 učenika je zajedno sa profesorima postavilo izložbu radova u okviru škole, gde je formirana botanička bašta.
Jedna od inicijatorki “Letnje učionice na otvorenom” Milica Simić kaže da su deca rado učestvovala u radionicama, postavljanju izložbe, sadnji biljaka, ali i formiranju botaničke bašte.
“Na prvo mesto stavljamo zadovoljstvo učenika i njihovu radost jer su učestvovali u sadnji biljaka, u formiranju botaničke bašte koja će trajno ostati u njihovom sećanju. Nastavni proces je unapređen najviše u okviru predmeta svet oko nas, priroda i društvo, projektna nastava, ali i ostali nastavni predmeti sadrže segmente kvalitetnije nastave. Učenici su sejali lekovite i ukrasne biljke, pratili njihov životni ciklus (od semena do nove biljke), razvijanje delova biljaka (koren, stablo, list, cvet i plod), poreklo biljaka – iz koje zemlje su potekle”, kaže Simićeva.
Ona dodaje da su, na ovaj način, deca saznala značaj nežive prirode za razvoj živih bića, potrebne uslove za rast i razvoj biljaka. Inovativni pristup nastavnom procesu se ogleda u tome što je, kako kaže Simićeva, proces usvajanja znanja iz učionice prešao u prirodno okruženje koje je prijatnije, zdravije i pruža mogućnost iskustvenog, eksperimentalnog i istraživačkog učenja.
Formiranje botaničke bašte je otvorilo nove ideje i nove želje za kvalitetnijim obrazovanjem.
“Elixir fondacija je donirala letnjikovac koji je u završnoj fazi izgradnje. Auto kuća Tojota je donirala japanske biljke, te je oformljen manji japanski vrt. U okviru projekta Zeleni inkubator Mladi Istraživači Srbije su nam odobrili sredstva za nadogradnju bašte, te sada imamo preko 70 retkih biljaka. U Centru za promociju nauke smo konkurisali za postavljanje meteorološke stanice, koja bi se bavila uticajem klimatskih promena na živa bića”, ističe Simićeva.
Ona ističe da su učenici sadeći i negujući biljke na ovaj način razvili odgovoran odnos prema prirodi, očuvanju i zaštiti prirode, što i jeste bio cilj projekta,
“Već smo istakli da botanička bašta doprinosi kvalitetnijoj nastavi ne samo biologije, već i drugih nastavnih predmeta. Učenici posmatrajući biljke u bašti kvalitetnije opisuju prirodu, bolje crtaju”, ističe.
Na radionicama o podizanju ekološke svesti deca su pravila upotrebne predmete od otpadnog materijala: plastičnih flaša, kartona od toalet papira, limenki…
“Pandemija nas nije omela u radu, već je doprinela da umesto 13 planiranih sadnica zasadimo 26, jer su nam odeljenja podeljena u dve grupe, pa je svaka grupa zasadila po jednu sadnicu”, dodaje Simićeva.
Kako bi u svemu uspeli, oni su putem interneta saznali za sajt promeni.rs i konkurisali za neophodna sredstva koja su im bila potrebna za pokretanje botaničke bašte.
“Već duže je postojala ideja kod nekoliko nastavnika za formiranjem botaničke bašte u dvorištu škole na površini od 40 ari, koja je bila neiskorišćena. Na žalost, nismo imali sredstva. U toku realizacije smo imali podršku, ne samo finansijsku, već i logističku, a takođe i savetodavnu. Međutim, želimo da istaknemo da nas je ova inicijativa podstakla, dala nam elan da pokrenemo i druge strukture, i nastavimo nadogradnju botaničke bašte. Zahvaljujući inicijativi, dobili smo letnjikovac, dobili sredstva za fontanu, česmu, klupe, još 26 sadnica biljaka. Ostvarenje jednog cilja nam proširuje vidike I otvara nove mogućnosti”, rekla je SImićeva.
U narednom periodu nadaju se izgradnji česme i staze kroz baštu, fontane sa jezerom, kako bi upotpunili izgled botaničke bašte.
Koliko u Srbiji vrede životi dece čija smo mršava tela, uvaljana u prljavštinu državne ustanove koja o njima treba da brine, gledali na fotografijama poslednjih dana? Da li su jeftiniji od tenkova, od kojih nema ništa lepše za videti, da parafraziram predsednika? U jednom od njih se tokom vojne vežbe ugušio vodnik Dejan Stanković.
Mališani u Majdanpeku dobili su novo igralište. Inicijativom komšija i stambene zajednice uređen je prostor koji će moći da koriste deca od 3 do 10 godina starosti u ovom kraju. Igralište je otvoreno uz veliki broj roditelja i dece, uz dečiju muziku i klovna koji je zabavljao mališane tokom celog dana.
Jedan od pokretača inicijative i nastavnik fizičkog vaspitanja Radomir Trajković kaže da je ovo značajno za decu, jer će bolje iskoristiti slobodno vreme tokom letnjeg raspusta. On kaže da veliki problem predstavlja loše stanje okolnih igrališta u Majdanpeku.
“Postoji još igrališta, ali je njihovo stanja veoma loše, slabo se održavaju, pa smo došli na ideju da napravimo nešto za decu, da bude i kreativno i korisno. Sa tačke gledišta profesora fizičkog, trambolina nam je veoma korisna za njihovo motoričko razvijanje, razvoj snage i koordinacije. Naravno, ove igrice koje smo napravili na platformi i podu igrališta su da bi se stekla dobra koordinacija i preciznost kod dece”, kaže Trajković.
U akciji se, sem Fondacije Jelene Šantić, uključila i stambena zajednica Karađorđeva 50 i 52 i drugi donatori poput Zi Đina, Srbijašuma i drugih. Dobili su info table, golove, lopte i druge potrebne igračke za mališane u Majdanpeku.
U planu je i da se uredi gumena podloga za decu zbog Zakona o bezbednosti igrališta.
Za potrebe koje su imali konkursali su preko platforme promeni.rs i dobili značajnu materijalnu, savetodavnu i logističku pomoć od Fondacije “Jelena Šantić”.
“Bio je to široki dijapazon pomoći koju smo dobili, od treninga, smernica i svega ostalog, kako bi ostavili prava da dobijemo dozvolu za uređenje igrališta”, dodaje Trajković.
Jedan od stanovnika Majdanpeka, ali i istoimene stamebene zajednice Predrag Trailović kaže da do sada nisu imali ovakvu inicijativu u kraju i da je ovo značajno za veliki broj dece u ovom kraju.
“Trudićemo se da postane tradicionalna i da se simbolično organizuje manifestacija na dan otvaranja. Pomogli su mnogi ljudi u vidu donacija, sokića za mališane, klupa i svega. Mnogo lepa stvar za ovaj gradić, jer smo pomislili da ćemo se u jednom momentu ugasiti. A sada pogledajte ovu decu, ovaj grad”, ističe Trailović.
Tijana Nedeljković, takođe meštanka ovog kraja, kaže da u gradu nemaju mnogo događaja poput ovog, a pogotovo što je inicijativa pokrenuta od strane komšija.
“Ovo je delo timskog rada i značajno za našu decu, ali istovremeno i za grad”, kaže Nedeljkovićeva.
Sagovornici dodaju da je ova inicijativa plod ujedinjenja stambene zajednice, ali i potreba koju su osećali, jer su deo gde je sada napravljeno igralište, uređivali sami od malena.
Da li su svedočenja žrtava seksualnog zlostavljanja u Petnici, opisi patnji i trauma koje su preživele devojčice, sada odrasle žene, samo još jedan incident koji će javnost da prati par dana, a onda će se vratiti svom „životu pod tepihom” ili je, kao što je to navela profesorka Biljana Srbljanović, na delu pobuna žena? Šta god da je, ova je godina svakako i godina hrabrih žena.
Možda se ovog trenutka neka devojčica udaje protiv svoje volje. Neka devojčica se porađa, prekida školovanje i ostaje nekvalifikovana za bilo koji posao. Dok problem ignorišemo, siromaštvo jede nove potencijale i gura ih u perpetuum mobile zvani žena, majka, domaćica. Zbog čega ćutimo na dečje i rane brakove? Zašto ih gledamo kao tradiciju Roma, a ne kršenje dečjih prava i rodno zasnovano nasilje? Kako im se može stati na put?
Kako bi obezbedili uslove za veće učešće osoba sa invaliditetom u procesu donošenja odluka, PONS fondacija organizovala je tribine i predala preporuke Gradu.
Kako kaže Vladimir Đorđević, jedan od pokretača inicijative “Sigurni u saobraćaju”, njihove aktivnosti usmerene su na osnaživanje osoba sa invaliditetom da aktivno učestvuju u zajednici.
“Kako bismo dobili ona rešenja koja zaista dolaze odozdo na gore, smatramo da je neophodno da uključimo što veći krug ljudi direktno zainteresovanih za ovu temu. Tako smo ovde kao svoj cilj postavili uključivanje bitnih stejkholdera, pojedinaca – ne samo predstavnika organizacija koja predstavljaju osobe sa invaliditetom, nego i pojedinaca koji su osobe sa invaliditetom i koji žele da se aktiviraju, koji žele da naprave taj veoma važan iskorak u društvenom angažmanu, i taj naš prvi cilj je ostvaren, mi smo organizovali tribine na kojima su učešće uzeli ljudi koji ranije nisu često ili nisu uopšte istupali u javnost boreći se za ona pitanja koja ih se tiču”, navodi Vladimir Đorđević.
Jaz koji postoji između predstavnika organizacija i onih koji donose odluke, moguće je premostiti samo uključivanjem predstavnika i članova udruženja koji imaju ličnu motivaciju i sklonosti ka društvenom delovanju usmerenom ka osobama sa invaliditetom.
“Ono što je takođe veoma važan cilj to je da njihov angažman bude prepoznat, i bude deo šireg dijaloga koji se odvija sa donosiocima odluka. Dakle, da se taj njihov proces angažovanja ne istroši unutar same grupe, već da on zaista bude društveno prepoznat”, kaže Đorđević.
Pitanje sigurnosti u saobraćaju je ključno za normalan život i funkcionisanje osoba sa invaliditetom u Nišu.
“Definisali smo određeni set pitanja koja su došla iz same zajednice, koja su pripadnici zajednice smatrali veoma važnim za njihovu bezbednost. Organizovali smo tribine. Budući da su uslovi zbog kovida bili takvi, tribine su organizovane u onlajn okruženju putem Zoom aplikacije, i na tim tribinama se vrlo otvoreno diskutovalo o problemima koje osobe sa invaliditetom imaju u saobraćaju”, kaže on.
Tema tribina bili su i problemi vozača osoba sa invaliditetom, korisnika taksi prevoza, problemi koji postoje u javnom gradskom gradskom saobraćaju, slobodno kretanje trotoarima i korišćenje ivičnjaka, taktilne staze i zvučni semafori, kao i prevoz korisnika dijalize.
“Okupili smo ljude koji su direktno pogođeni nedostacima u ovim temama, oni su mapirali sve probleme sa kojima se suočavaju,i nakon toga su ušli u proces razgovora, u koji smo uključili, takođe, i donosioce odluka”.
Kako bi se povezali i sa drugim članovima zajednice oni su u proces uključili i udruženje Porodična filharmonija, koja se takođe bavi problemima osoba sa invaliditetom.
“Napravili smo savezništvo želeći da pokažemo da su mnoge teme, koje su važne za jednu kategoriju,jednako važne i za sve ostale kategorije ili za neke druge kategorije. Konkretno problem trotoara, problem ivičnjaka, problem prevoza u javnom gradskom saobraćaju je jednako izazovan i za osobe sa invaliditetom i za roditelje koji prevoze svoju decu kolicima”.
Upravo zbog toga su, kako kaže Đorđević, očekivali veću podršku donosioca odluka.
“Međutim to naše očekivanje da ćemo da dobijemo bolji fidbek od strane gradskih vlasti nije u potpunosti ostvareno. Mi imamo svakako vrlo snažnu i dobru podršku, i dobar dijalog smo uspostavili sa Upravom za saobraćaj Skupštine grada, kao i sa Parking servisom, ali je podrška nekih drugih službi koju smo potražili izostala. Nadamo se da će kroz dalji proces, kada dođe na red da se preporuke koje smo definisali i predali Gradskom veću, realizuju, da ćemo u tom delu da budemo uključeni kao partneri koji će moći da dalje zagovoraju i utiču na promene koje smo predložili”.
Preporuke koje su predali Gradskom veću sadrže kratkoročna i dugoročna rešenja za poboljšanje sigurnosti u saobraćaju osoba sa invaliditetom.
“Neka od njih su zaista jednostavna, recimo dešavalo se ranije da smo zbog nezadovoljstva stanara Sinđelićevog traga, na kome se sada nalazimo, uklonjene zvučne signalizacije sa semafora, jer je ona navodno stanarima okolnih zgrada pravila preveliku smetnju. Svakako postoji razumevanje da je tako nešto zaista moguće ali mislimo da rešenje koje ide ka tome da se zbog nečijeg komfora ukloni ozvučenje sa semafora, koje je nekoj drugoj kategoriji stanovništva presudno za bezbedan prelazak ulice, neprihvatljivo. ”.Uzimajući u obzir da stanarima okolnih zgrada zaista mogu da smetaju zvučni semafori, ali smatrajući da je bezbednost slepih i slabovidih ljudi primarni cilj, dali smo prodlog da se vrate zvučni semafori, ali sa prijatnijim zvucima”.
PONS fondacija je za podršku u realizaciji ove inicijative konkurisala preko platforme promeni.rs
“U našem društvu demokratija još ne funkcioniše na način na koji mi to želimo i na koji bi demokratija trebalo da fukcioniše, a to je da zapravo najšire kategorije stanovništva budu direktno uključene u donošenje odluka kroz svoje inicijative, kroz zadovoljavanje oni potreba koje se tiču te zajednice. I upravo tu je Fondacija Jelena Šantić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i njihovi partneri kroz ovaj program omogućila svima nama koji želimo da participiramo da to i ostvarimo. Ta podrška je utoliko važnija ako znamo da bez nje osnovne elemente našeg angažovanja i angažovanja osoba sa invaliditetom ne bismo mogli da izvedemo. Ta podrška nije samo materijalna, ta podrška takođe je i u pogledu edukacije i medijske promocije onoga što mi radimo”.
U želji da premoste jaz koji postoji između tradicionalnog shvatanja demokratije i shvatanja demokratije u kom se svi uključuju,i u kom svi imamo jednaka prava i mogućnosti, PONS nastavalja svoje aktivnosti koje možete pratiti na njihovom zvaničnom sajtu.
Pitanje energetske tranzicije i zelenog odgovora Srbije više ne može da čeka. Tako je bar rekla Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, na nedavnom Kopaonik biznis forumu. To znači da bi moralo početi raspetljavanje klupka u čijem središtu je činjenica da 70 odsto srpske proizvodnje električne energije dolazi iz crnog izvora, tj. uglja, a oko nje su, između ostalog, i izgradnja Kolubare B i Kostolca B3, pa najave obustave gradnje termoelektrana, štrajkovi rudara i prekorne poruke iz EPS-a. Duga je istorija ministarkinih eko obećanja, a da li aktuelne okolnosti obećavaju?
Kako bi lakše pristupili srednjoškolcima i studentima i podigli svest o aktivizmu i učešću mladih pokrenuta je inicijativa “Popularna demokratija”. Kroz različite interaktivne radionice učesnici će steći znanje o značaju demokratskih vrednosti, političke participacije, ali i onoga što je glavno u svemu ovome – građanskog aktivizma. Zahvaljujući angažmanu ove inicijative i Prve kragujevačke gimnazije, u Kragujevcu je oslikan ekološki mural.
Kako kaže jedan od pokretača inicijative Nikola Jović, “Popularna demokratija” ima za cilj promovisanje demokratskih vrednosti među srednjoškolcima širom Srbije.
“Kroz interaktivni rad u radionicama sa edukatorima Fakulteta političkih nauka srednjoškolci će se upoznati sa značajem demokratskih vrednosti, političke participacije i građanskog aktivizma. Radionice su pažljivo osmišljene tako da odgovaraju nivou znanja i godinama polaznika. U ovom slučaju, fokus je bio na podizanju kapaciteta za društveni aktivizam Đačkog parlamenta Prve kraguječavke gimnazije”, kaže Jović.
Popularna demokratijapre svega podrazumeva peer to peer pristup, odnosno smanjenje starosnog jaza između edukatora i učenika. Zajedno sa timom i parlamentarcima Prve kragujevačke gimnazije oslikan je mural.
“Radionice vode najbolji studenti sa Fakulteta političkih nauka. Specifičnost Covid-19 konteksta uticala je na to da radionice ne budu uživo u učionici, kao što je to uobičajena praksa, već preko Zoom platforme. Ipak, i ovaj put smo se potrudili da imamo što neposredniji kontakt sa parlamentarcima Prve kragujevačke gimnazije, tako da su zajedno sa našim timom bili deo ulične akcije slikanja murala”, dodaje on.
Osnovna ideja inicijative je da bude realna u odnosu na društveno-politički kontekst u Srbiji, što znači da, kako kažu, ne žele da “ubeđuju” mlade da će njihov aktivizam odmah promeniti društvo.
“Svesni smo da je društvno-politički kontekst takav da kreira apatiju i alijenaciju kod mladih, a naše radionice upravo to pokušavaju da isprave i podstaknu mlade na aktivizam. Trudimo se da podižemo svest mladih da mogu da naprave promenu pre svega u svom neposrednom okruženju. Najbolji primer za to su učenici iz Sombora, Vladičinog Hana, Zaječara i Požarevca, koji su nakon naših radionica sami organizovali aktivnosti koje su bile usmerene na rešavanje lokalnih problema. Stvarno je bilo motivišuće videti sve te mlade ljude kako uz malu asistenciju rade velike stvari. Slično je bilo i ovaj put u Kragujevcu, kada smo sa parlamentarcima zajedno radili na muralu koji promoviše aktivizam mladih. Posebno bi se zahvalili Milici Kočović i Jovani Rakićević iz Prve kragujevačke gimnazije, kao i Pavlu CvijovićuMasteru na muralu”.
Šta je sve demokratija i gde se ona nalazi?
Jović ističe da je važno razumeti da demokratija nije samo pitanje zakona i procedura, da se ona ne nalazi samo u institucijama sistema, već pre svega – u samim građanima.
“Demokratija je aktivnost koja ne podrazumeva samo izlazak na birališta i zaokruživanje određene političke opcije. Želimo kroz naše radionice da ukažemo mladima da je demokratija sve ono što se dešava pre nego što do izbora dođe: kada se informišemo, kada pričamo sa roditeljima o politici, kada se raspravljamo, suprotstavljamo ili slažemo oko načina na koje bi društvo trebalo da funkcioniše. Intenzitet aktivizma mladih u svakom društvu daje odgovor na pitanje koliko je njima važno da budu ravnopravni i slobodni u zajednici u kojoj žive i da sami odlučuju o svojoj budućnosti”, kaže Jović.
Do svega ovoga ne bi došlo kažu da nije bilo ekipe motivisanih ljudi iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) koja ih je upoznala sa sajtom promeni.rs.
“Tokom čitavog procesa su nam pomagali, kako finansijski tako i savetima i iskustvom. Naš motiv za učestvovanje u ovom projektu je bio da iskoristimo već razvijenu društveno angažovanu platformu promeni.rs za promovisanje ideje u koju verujemo, a to je da jedino slobodni i društveno aktivni građani mogu da unaprede naše društvo”, ističe Jović.
Više informacija o radu inicijative možete pogledati na njihovom zvaničnom sajtu.
Dr Nestorović nije mogao u nauci naći uporište za tvrdnju da na potomstvo utiču geni svih muškaraca s kojima je žena imala seksualne odnose. Žene nisu vinske mušice i poznati pulmolog bi to, i bez doktorske titule, trebalo da zna.
