Potrebu za mestom u kojem je moguće ukazati na probleme u zajednici Marko Panajotović pronašao je u teatru. I to ne bilo kakvom, već Reflektor teatru koji osvetljava probleme savremenog društva. Pokrenuo je Projekat SLOBODA kroz koji je, sa tridesetoro mladih ljudi, radio na predstavi “Ćao svima” koja se tiče ograničenja sa kojima se danas srećemo. Ono što, između ostalog, ovaj komad izdvaja od drugih jeste i to što je njegov koproducent – publika. Da pokrene ovakvu inicijativu podstakla ga je vlastita potreba, kako za ličnim, tako i za razvojem zajednice.
-Zbog čega je aktivizam važan?
U zajednici se predano veruje da su mladi ljudi pasivni. To mišljenje je proisteklo iz formalnog obrazovanja svih nas, koje je, takvo kakvo je, nastalo zbog ograničenih narativa koje se olako prihvataju kao činjenice i koje je posle dugog utabanog puta protkanog ekonomskim krizama, dovelo do kolektivnog nekritičkog ponašanja. Pre nego što sam počeo da se bavim aktivizmom oduvek sam želeo da postoji neko mesto gde sam mogao da istaknem probleme u lokalnoj zajednici, da postoje neki ljudi koji se ne plaše da iskažu svoje mišljenje i bore se za sebe i svoje sugrađane. To sam našao u Reflektor teatru, gde smo kroz pozorište iskazivali probleme koje smo smatrali važnim za zajednicu u kojoj smo živeli, koja se godinama i te kako menjala. Jedan od postulata Reflektor teatra jeste da čovek, čime god da se bavi, mora da nađe vremena za bavljenje društvom, odnosno lokalnom zajednicom. Na taj način se direktno utiče na lični razvoj, kao i na razvoj kolektiva, pritom se stiču nova znanja, veštine, prijatelji i što je mnogo važno – zabavno je! Dakle, ako pravimo generalizacije, mladi ljudi nisu pasivni, samo su naučeni da budu pasivni.
-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu ”Projekat Sloboda”?
Projekat SLOBODA je istraživačko-edukativno-umetnički projekat zamišljen kao platforma koja će okupiti preko 30 mladih umetnika i omogućiti istraživanje novih umetničkih formi, novih tehnologija i novog aktivizma u zajednici na temu slobode, a u kontekstu kulturne raznolikosti i umetnosti. Period u kome se svet nalazi, pandemija Covid-19 virusa i okolnosti u koje nas je stavila, naterale su nas da aktivno istražujemo i preispitujemo nove formate angažovane umetnosti. Projekat SLOBODA nastao je kao direktan odgovor zajednice na potrebu da reaguje na uskraćivnje sloboda izazvanih kulturnom raznolikošću.
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Zapravo, ne. Koliko god bilo teško imati šestomesečni proces istraživanja i probe za predstavu, navikli smo na poteškoće i nikad nismo odustali, uprkos brojnim problemima sa kojima smo se susretali. Bio je uključen veliki broj mladih ljudi, pa je taj celokupni angažman bio olakšan. Svakako je bilo malo ljudi u krovnoj organizaciji i ne može se reći da je sve bilo idealno, ali pošto smo se bavili aktivističkim radom koji je poduprt kulturom i pravljenjem jedne društveno aktuelne predstave, ishod je morao da bude uspešan. Reflektor teatar nikad nije bio podržavan od strane državnih institucija, pa smo se okrenuli drugim vidovima podrške. Svakako se ne predajemo i ne odustajemo od institucija. Štaviše, mi smo ti koji ćemo dovesti kulturu na vrh liste prioriteta.
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Nedostatak sredstava, nedostatak podrške društvenih institucija, suženje medijskog prostora, nedovoljna prava i prostor slobode, neki od razloga zbog kojih i jesmo pokrenuli projekat. Pandemija korona virusa dodatno je uticala na pogoršavanje situacije i ograničenja sloboda, ali ti problemi su nas motivisali da nam izolacija u kojoj smo se našli, u stvari bude prednost, pa smo pronašli nov (online) prostor u kojem smo se bavili umetnošću i proširili svoje vidike. Nastao je projekat koji kombinuje virtuelni i stvarni svet, digitalne tehnologije i analogne alate, javni i privatni prosor.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Želim da se neki stavovi u društvu promene, da mogu mirno da kažem – uspeli smo. Do tada ću vredno raditi na lokalnoj zajednici i za lokalnu zajednicu. Dok se ne desi taj trenutak, neću biti zadovoljan, ali taj trenutak će se desiti, samo je pitanje trenutka.
-Po(r)uka budućim aktivistima…
Kao i svuda, ni i u nevladinom sektoru nije sve sjajno i mladi ljudi moraju da paze sa kim sarađuju i sa kim ulažu svoje vreme i u koju vrstu borbe. Imam da im poručim da budu kritički nastrojeni i oprezni, da paze, pre svega, na svoje mentalno zdravlje, pa mogu onda da se bave i aktivizmom.
-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Promenila nam je način razmišljanja i inspirisala nas je za nove vidove rada i funkcionisanja. Podrška građana i građanki je ključna u funkcionisanju u narednim godinama. Građani i građanke su ko-producenti/kinje i sad imamo mnogo veću odgovornost u radu i prema društvu koje i sami pokušavamo da promenimo na bolje.
