Marija Rodić, Udruženje Satibara, Beograd: Aktivizam počiva na udruživanju, bez njega ljudi bi se otuđili

Inicijativa “Pozdrav iz kraja” iz Udruženja “Satibara” ima za cilj da pokrene mlade preko društvenih mreža, prvenstveno kako bi što bolje upoznali svoju zajednicu i njeno kulturno nasleđe. Time žele da mladi doprinesu izmeštanju kulturnih i umetničkih sadržaja iz glavnog grada, a sve to na jedan jako dobar način- kroz umetnost i različite radionice. Za promeni.rs Marija Rodić prenela je svoje utiske i zašto je za njih aktivizam važan.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Veoma je važan jer pokreće razne pozitivne procese u društvu koji mogu dovesti do velikih promenama. Bez njega ne bi bilo evolucije ni svesti ni društva. A i ljudi bi se verovatno dosta otuđili, aktivizam ipak počiva pre svega na udruživanju.

Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Što smo više putovali, više smo otkrivali koliko manja mesta kriju decu i mlade koji su talentovani, energični i spremni da ruše predrasude, ali često deluju uspavano samo zato jer ne dobiju ni priliku da budu glasnogovornici svoje zajednice, niti da učestvuju u kulturaktivističkim inicijativama. Za Dolovo su presudile dve stvari: 1. postoji ogroman dom kulture, pun potencijala; 2. na pitanje o kulturnim sadržajima, dobili smo odgovor: „Pa, ovde ima samo folklor.”

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Da, onda kada smo se premorili od adiministracije, uspavanosti institucija… A naročito kada su neki lokalni političari ograničavali pristup mladima. U jednom trenutku je delovalo kao da na svakom koraku preskačete neke nove zidove. Ali, pozitivni efekti koji je naš program imao na zajednicu ohrabrio nas je da preguramo krizu, a direktor doma kulture se angažovao i više nego što smo od njega očekivali ili tražili. Udružili smo se sa meštanima i na kraju uradili i više od planiranog.

Foto Jovana Jankov

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najmučnije nam je bilo da podnosimo toksične elemente vladajuće političke partije, koji su u malom mestu prisutni na svakom koraku i ugrožavaju ekosistem zajednice. Imali smo ponekad utisak da je sloboda izbora toliko ugrožena, da se na kraju otprilike gleda i kod kog pekara kupuješ hleb. Uspešno smo zaobišli sve to, ali takve stvari nas uvek iznova razočaravaju.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

U jednom trenutku smo imali dve grupe polaznika radionica, konstantne pozive da dođemo opet što pre i par neplaniranih volontera koji su uživali da doprinose svemu što radimo. Pored toga, lančano je krenula da se stvara jedna nova zajednica svih generacija u kojoj smo svi bili jednaki, slobodni i kreativni. A onda još i 13-godišnja Sara pita kako se upisuje filmska produkcija, i samoinicijativno organizuje promo-materijale po selu!

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Nikad se ne zna ko će prepoznati značaj vašeg aktivizma i kada ćete izazvati talas dobrih reakcija. Zbog toga je važno da i kad ide sporo, imate u vidu da će biti i naglih skokova.

-Podrška kroz rs nam je značila zbog…

Zahvaljujući ovoj podršci dobili smo priliku da aktivističke umetničke prakse iz našeg inkluzivnog kinokluba „Moj krupni plan” testiramo u manjim sredinama na duži period. Započeli smo proces izlaska „Satibare“ iz Beograda, ali ne samo kroz jednokratne aktivnosti, već decentralizaciju i našeg tima.

Marko Panajotović, Reflektor teatar, Beograd: Navikli smo na poteškoće, ali ne odustajemo

Potrebu za mestom u kojem je moguće ukazati na probleme u zajednici Marko Panajotović pronašao je u teatru. I to ne bilo kakvom, već Reflektor teatru koji osvetljava probleme savremenog društva. Pokrenuo je Projekat SLOBODA kroz koji je, sa tridesetoro mladih ljudi, radio na predstavi “Ćao svima” koja se tiče ograničenja sa kojima se danas srećemo. Ono što, između ostalog, ovaj komad izdvaja od drugih jeste i to što je njegov koproducent – publika. Da pokrene ovakvu inicijativu podstakla ga je vlastita potreba, kako za ličnim, tako i za razvojem zajednice. 

-Zbog čega je aktivizam važan?

U zajednici se predano veruje da su mladi ljudi pasivni. To mišljenje je proisteklo iz formalnog obrazovanja svih nas, koje je, takvo kakvo je, nastalo zbog ograničenih narativa koje se olako prihvataju kao činjenice i koje je posle dugog utabanog puta protkanog ekonomskim krizama, dovelo do kolektivnog nekritičkog ponašanja. Pre nego što sam počeo da se bavim aktivizmom oduvek sam želeo da postoji neko mesto gde sam mogao da istaknem probleme u lokalnoj zajednici, da postoje neki ljudi koji se ne plaše da iskažu svoje mišljenje i bore se za sebe i svoje sugrađane. To sam našao u Reflektor teatru, gde smo kroz pozorište iskazivali probleme koje smo smatrali važnim za zajednicu u kojoj smo živeli, koja se godinama i te kako menjala. Jedan od postulata Reflektor teatra jeste da čovek, čime god da se bavi, mora da nađe vremena za bavljenje društvom, odnosno lokalnom zajednicom. Na taj način se direktno utiče na lični razvoj, kao i na razvoj kolektiva, pritom se stiču nova znanja, veštine, prijatelji i što je mnogo važno – zabavno je! Dakle, ako pravimo generalizacije, mladi ljudi nisu pasivni, samo su naučeni da budu pasivni. 

-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu ”Projekat Sloboda”?

Projekat SLOBODA je istraživačko-edukativno-umetnički projekat zamišljen kao platforma koja će okupiti preko 30 mladih umetnika i omogućiti istraživanje novih umetničkih formi, novih tehnologija i novog aktivizma u zajednici na temu slobode, a u kontekstu kulturne raznolikosti i umetnosti. Period u kome se svet nalazi, pandemija Covid-19 virusa i okolnosti u koje nas je stavila, naterale su nas da aktivno istražujemo i preispitujemo nove formate angažovane umetnosti. Projekat SLOBODA nastao je kao direktan odgovor zajednice na potrebu da reaguje na uskraćivnje sloboda izazvanih kulturnom raznolikošću.

Foto MRCN

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Zapravo, ne. Koliko god bilo teško imati šestomesečni proces istraživanja i probe za predstavu, navikli smo na poteškoće i nikad nismo odustali, uprkos brojnim problemima sa kojima smo se susretali. Bio je uključen veliki broj mladih ljudi, pa je taj celokupni angažman bio olakšan. Svakako je bilo malo ljudi u krovnoj organizaciji i ne može se reći da je sve bilo idealno, ali pošto smo se bavili aktivističkim radom koji je poduprt kulturom i pravljenjem jedne društveno aktuelne predstave, ishod je morao da bude uspešan. Reflektor teatar nikad nije bio podržavan od strane državnih institucija, pa smo se okrenuli drugim vidovima podrške. Svakako se ne predajemo i ne odustajemo od institucija. Štaviše, mi smo ti koji ćemo dovesti kulturu na vrh liste prioriteta.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Nedostatak sredstava, nedostatak podrške društvenih institucija, suženje medijskog prostora, nedovoljna prava i prostor slobode, neki od razloga zbog kojih i jesmo pokrenuli projekat. Pandemija korona virusa dodatno je uticala na pogoršavanje situacije i ograničenja sloboda, ali ti problemi su nas motivisali da nam izolacija u kojoj smo se našli, u stvari bude prednost, pa smo pronašli nov (online) prostor u kojem smo se bavili umetnošću i proširili svoje vidike. Nastao je projekat koji kombinuje virtuelni i stvarni svet, digitalne tehnologije i analogne alate, javni i privatni prosor.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Želim da se neki stavovi u društvu promene, da mogu mirno da kažem – uspeli smo. Do tada ću vredno raditi na lokalnoj zajednici i za lokalnu zajednicu. Dok se ne desi taj trenutak, neću biti zadovoljan, ali taj trenutak će se desiti, samo je pitanje trenutka.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Kao i svuda, ni i u nevladinom sektoru nije sve sjajno i mladi ljudi moraju da paze sa kim sarađuju i sa kim ulažu svoje vreme i u koju vrstu borbe. Imam da im poručim da budu kritički nastrojeni i oprezni, da paze, pre svega, na svoje mentalno zdravlje, pa mogu onda da se bave i aktivizmom.

-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Promenila nam je način razmišljanja i inspirisala nas je za nove vidove rada i funkcionisanja. Podrška građana i građanki je ključna u funkcionisanju u narednim godinama. Građani i građanke su ko-producenti/kinje i sad imamo mnogo veću odgovornost u radu i prema društvu koje i sami pokušavamo da promenimo na bolje. 

Nađa Bobičić, Pobunjene čitateljke: Aktivizam je važan zbog toga što nam otvara prostor da zajedno delujemo u pravcu promene

U uži izbor za Ninovu nagradu 2021. godine nije ušla nijedna autorka. To je podstaklo Pobunjene čitateljke koje se i inače bore protiv stereotipa u književnosti da ustanove priznanje Štefica Cvek čiji cilj nije uobičajeno nadmetanje za najbolju knjigu već naprotiv – afirmacija nekompetitivne, višeglasne, regionalne, feminističke, kvir i antifašističke književnosti. O motivima, izazovima, značaju borbe i aktivizmu iz perspektive Pobunjenih čitateljki za platformu PROMENI govori Nađa Bobičić.

– Zbog čega je aktivizam važan?
Zbog toga što nam otvara prostor da zajedno delujemo u pravcu promene, koja nam je u trenutnim globalnim okolnosti dominacije neoliberalnog kapitalizma i ekološke katastrofe, mnogobrojnih ratova i sistemskog nasilja, više nego neophodna.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?
Godinama pratimo i kritikujemo rodno nesenzitivisanu književnu i kulturnu scenu. Tako smo redovno pisale seriju tekstova kao komentar na dodeljivanje nagrade NIN – NIN po majci, NIN po tetki (za izbor knjiga izdatih 2018), NIN 2019: Jugoslavija bez Jugoslovenki. Kako
bismo napravile jedan prelomni korak, pisale smo o romanima koje potpisuju žene, jer u užem izboru za nagradu NIN nije bilo uključeno delo nijedne književnice. Takve prakse smatramo vrlo problematičnim, pa smo odlučile da kritiku književnosti glavnog toka, upotpunimo nekim novim i drugačijim praksama. Zato smo sastavile tekst sa našom alternativnim isključivo ženskim izborom Pobunjeni NIN-in izbor: šest autorki za neformalnu selekciju. Kao logičan korak nastalo je priznanje Štefica Cvek, koje je sve što klasične književne nagrade nisu – nekompetitivno, višeglasno, regionalno, feminističko, kvir, antifašističko. Jedinstvenost nagrade Štefica Cvek među  regionalnim književnim nagradama jeste u procesu izbora, koji sadrži dve glavne faze. U prvoj fazi smo pozvale što veći broj kulturnih radnica i radnika u književnom polju (književnice/i, urednice/i, kritičarke/i, novinarke/i) da predlože naslove pobunjene prozne književnosti objavljene tokom 2021. Njih 54 predložili su ukupno 76 knjiga, od kojih je u konkurenciju prema žanru, godini i jeziku prvog izdanja ušlo 48 (16 knjiga autora i 29 knjiga autorki te 3 kolektivna dela). Pored preporuka za knjige, zamolili smo ih i da proslede kontakte drugih koleginica i kolega koji bi mogli dati svoje preporuke, što je doprinelo stalnom uvećavanju zajednice. U drugoj fazi, žiri Pobunjenih čitateljki, prolazio je kroz preporučene naslove i napravio selekciju za ovogodišnju nagradu Štefica Cvek. U prvoj godini Šteficu Cvek dobilo je devet knjiga.

       

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Bilo je izazovno pročitati korpus od pedeset knjiga i tehnički organizovati istraživanje sa uključivanjem najšire regionalne književne zajednice, ali nismo uopšte razmatrale opciju da odustanemo. Verovatno zato što je pokretanje ovog priznanja i objavljivanje pratećeg biltena bilo naredni korak na putu kojim već godinama koračamo pored svih izazova.

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe? 

Izazov je kontinuirano raditi, rasti i stalno prekoračivati granice koje nam nameće konzervativno društvo, kako bismo otvarale prostor za višeglasje progresivnih poetika i ideja. Srećom, naučile smo da se ti glasovi vremenom sve više umnožavaju, da naš rad ima
saveznice/ke širom nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, tako da ne odjekuju kao prazan odjek, nego da nam se vraćaju bogatiji i glasniji, kao sve jači odjek. Sa svakim tekstom, emisijom, podkastom, radionicom, pobunjene su brojnije i dopiru do većeg kruga drugih
pobunjenih čitateljki.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Nekoliko je takvih trenutaka. Prvi je bila reakcija književne zajednice kojoj smo se obratile i koja nam je u velikom broju odgovorila na upitnik i preporučivala kontakte drugih kolega/nica. Njihovi, mahom pozitivni komentari delovali su ohrabrujuće, ali i kao znak da postoji klima za ovakvu solidarnu inicijativu nasuprot umetničkoj sujeti i nametnutoj izdavačkoj kompeticiji koja, nažalost, dominira u književnom polju. Drugi, kada smo konačno nakon mnogo rada prelomile kojih devet knjiga ulaze u izbor. Zato što je svaka od njih vredna čitanja, uzbudljiva na svoj način. Dakle, onda kada smo napravile spisak koji bismo bez dileme preporučile drugim pobunjenim čitateljkama i za koji smo siguran da će razdrmati stvari na književnoj sceni regije. I treći, nakon proglašenja nagrade, kada su i dobitnice i najšira zajednica prihvatili izbor i njegovu nekompetitvnu prirodu, dajući podršku, preporučujući i čitajući izabrane knjige bez
obzira da li su ih napisale mlađe ili iskusnije autorke.

– Po(r)uka budućim aktivistima…
Pobunite se protiv fašizma i kapitalizma, protiv nejednakosti, i nepravde!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Zato što smo uspele da održimo kontinuitet izdavanja biltena, ali i da pokrenemo izbor Štefica Cvek koji će se tek razvijati u budućnosti, i za koji se nadamo da će imati dugoročni uticaj. Kako malo u šali a malo u zbilji kažemo, da će trajati barem koliko nagrada NIN.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Maja Ćurčić, Art Aparat: Aktivizam nas uči da razvijamo empatiju, solidarnost i budemo deo zajednice

Romi su često suočeni sa diskriminacijom i isključenjem iz opšteg javnog života, pokazalo je Istraživanje o položaju Roma u Srbiji, koje je 2018. godine sprovela organizacija Civil Rights Defenders. Takođe, pomenuto istraživanje govori da u Srbiji, kao i u drugim zemljama u Evropi, preovladava anticiganizam, kumulativna diskriminacija i predrasude i pogrešna percepcija. Udruženje Art Aparat se bavi ovim problemima, a kroz projekat „Svi uglas-Cela Srbija peva na romskom!“ pažnju su usmerili na problem isključenosti romske dece i mladih iz šire društvene zajednice, ali i promociju romske kulture kroz objavu profesionalnih sadržaja. Na sve ovo uticali su kroz razne muzičke radionice u nekoliko gradova, uključivanjem novih članova iz cele Srbije u onlajn hor, snimanje i objavu video i audio materijala i promociju sadržaja.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam nas uči da razvijamo empatiju, solidarnost i budemo deo zajednice. U vremenu kada smo vrlo često otuđeni, on nas okuplja i osnažuje da dignemo svoj glas protiv nepravde i ne odustajemo od stvari koje su važne. Aktivizam nije samo organizacija velikih građanskih protesta-to je i borba komšija da se polomljena klupica u našem kraju popravi, akcija da se ljudima u nevolji pomogne, to je kada se za kuce i mace skuplja hrana i svaki drugi vid delovanja da društvo bude bolje. Mislim da u tim borbama nema velikih i malih i da su sve velike, a da nas borba da nam bude bolje čini boljim ljudima.

-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Radeći u jednoj muzičkoj školi kao nastavnica muzike, imala sam prilliku da sa decom radim na razvoju njihovih muzičkih veština. Ipak, od početka me je privlačilo da otkrivam šta sve muzika može da nam da, a što nije samo pevanje i sviranje instrumenta. Tako sam odlučila da se prijavim da volontiram u Svratištu za decu, kako bih deci koja nemaju skoro nikakvih prilika da u društvu razvijaju svoje talente dam priliku da kroz muziku nađu svoj izraz. Iskustva rada u ovakvom kontekstu, kao i mogućnosti koje je muzika kao alat pokaza inspirisale su me toliko da sam sa grupom kolega osnovala udruženje i od tada se najviše fokusiramo na rad sa pripadnicima osetljivih društvenih grupa, pažljivo razvijajući sopstveni pristup za njihovo osnaživanje.

                                                                            FOTO A.Đ. MRCN

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Svi ljudi koji su uključeni u naše udruženje su ljudi puni entizujazma iljubavi za svoj posao. Ipak, raditi u civilnom sektoru kao mala organizacija ima raznih izazova i vreme će pokazati da li smo spremni da ih sve izdržimo. Za sada nismo pomišljali da odustanemo.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Teme kojima se mi najčešće bavimo se smatraju za kompleksne jer je položaj naših učesnika izrazito težak, ali smatramo da kada vas neka tema iskreno zanima i na njoj želite da radite ta težina vam lakše i pada. Ono što nas najviše motiviše je vera u ljude i uverenje da smo svi dobri ako nam se pruži prilika da to budemo i sa time prilazimo svim našim učesnicima, bilo da dolaze sa margine ili iz privilegovanog položaja. Mnogo više od kompleksnosti tema kojima se bavimo, pogadja nas to što kultura u našem društvu nema dovoljno podrške ni od države ni od drugih institucija i fondacija. Kao organizacija koja dugo koristi umetnost da bi adresirala važne društvene teme, smatramo da ovaj prostor mora biti veći kako bi svi akteri koji se umetnošću i kulturom bave posvećeno mogli da razvijaju svoje programe i kako bi se u društvu negovala raznllikost kulturnog izraza, što smatramo važnim za svako društvo.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Skoro svaki trenutak kada se okupimo sa učesnicima je trenutak kada to osećamo. Ne samo mi koji smo pokretači, to je osećaj i naših učesnika. Ono u šta mi verujemo je zajednica i srećni smo što smo uspeli da stvorimo prostor u kojem vladaju podrška, empatija i ljubav i u kojem ljudi slobodno razgovaraju bili mladi ili stari. 

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Budućim aktivistima poručila bih da pri promišljanju svog rada ne zaborave da je bilo koji rad razmena i da u toj razmeni ne zaborave da misle i na svoje porebe. Poručila bih takođe da je aktivizam maraton a ne sprint, da budu strpljivi, radoznali i srećni zbog svake male pobede jer svaka malao pobeda je važna.

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Ova podrška nam je značila jer nam je omogućila da se razvijamo u više pravaca. Uspeli smo da pokrenemo i razvijamo edukativni program u okviru kojeg je neastao serijal Put Roma, koji će biti dostupan na našim kanalima do kraja aprila. Pored toga, razvili smo mnogobrojna aprtnerstva izvan Beograda, kroz koja smo imali priliku da se družimo sa fantastičnim organizacijama i školama u Srbiji. Naša organizacija je izradila i brošuru koja predstvlja metodologiju a koriščenje muzike kao alataza društvenu promenu, a naša znanja smo počeli da delimo sa drugima kroz organizaciju radionica i treninga za omladinske radnike, nastavnike i druge zainteresovane ljude zaposlene u obrazovanju. 

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Milica Batričević, BeFem, Beograd: Hvala unapred svakom ko pored svih izazova izabere da pokaže da društvo može i treba drugačije da izgleda

Feministički kulturni centar BeFem već godinama unazad svojim programima utiče na povećanje vidljivosti žena u medijima. Preispituje, promoviše i aktivira feminističku politiku, kulturu, kao i umetnost. BeFem tim je u okviru projekta “Zelena feministička transferzala” posetio sela na Vojvodini sa ciljem regionalnog povezivanja aktivnih žena aktivnim u ruralnim zajednicama širom Srbije. O svom iskustvu govorila je Milica Batričević iz ove organizacije. 

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Na mom stolu stoji poruka “Ovaj svet može da bude bolji” i zaista verujem da aktivisti i aktivistkinje svojim radom, odnosno kroz aktivizam to pokazuju i smatram da je to važno.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Naših aktivističkih priča je mnogo, od pokretanja feminističkog festivala koji je okupljao žene iz regije i šire Švedske, prepoznavanja toga da ženski doprinos nije prepoznat i nagrađivan, te pokretanja dodele feminističkih priznanja Bring the noise, do prvih feminističkih letnjih susreta u selu Bezdan koji su stvorili prostor za razovor o feminizmu na selu.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Nismo nikada poželele da odustanemo, ali smo poželele da imamo više vremena za odmor.

  • Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Izazova je mnogo, ali izdvojila bih vreme i finansije kao ograničen resurs koji često onemogućavaju da vodimo sve borbe koje smatramo važnim, koje nas pokreću i koje donose promene. Izazov je i sužen prostor za razvoj i predstavljanje ženskih inicijativa i njihovog rada koji je od važnosti za celo društvo. Mi vidimo da je tim temama i perspektivama mesto u  mainstream-u. Baš zbog toga BeFem uporno radi na ohrabrivanju, podizanju vidljivosti i razvoju organizacija i samih aktivistkinja kreirajući prostor koji u društvu nedostaje.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Takvih trenutaka srećom ima mnogo, a poslednji koji bih izdvojila jeste susret aktivnih žena od Bezdana do Brodareva i energija zajedništva, razmene i solidarnosti koja se stvorila među svima nama tamo prisutnim.

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Moja poruka tiče se odgovara sa početka, a to je zašto je aktivizam važan i sa tim u vezi želim da kažem hvala unapred svakom ko pored svih izazova izabere da pokaže da zajednice, društvo i svet mogu i treba drugačije da izgledaju.  

  • Podrška kroz rs nam je značila zbog…

Mogućnosti da kroz naš kontinuirani rad porastemo,  izgradimo nova savezništva, prijateljstva i perspektive koje nam, u zajedništvu sa starim saradnicama, daju snagu i vetar u leđa da nastavimo da dalje radimo, kao i zbog podrške koju smo bili u prilici da pružimo drugim inicijativama.

Kroz fokus grupe sa partnerima i saradnicima do okvirnog dokumenta organizacije RERI iz Beograda

Izrada prvog godišnjeg izveštaja, fokus grupe, bolja komunikacija sa građanima i napredak u strateškom planiranju ključni su ciljevi organizacije RERI iz Beograda koja se bavi zaštitom životne sredine, ali i zaštitom prava građana na životnu sredinu. Ideje o daljem planiranju rada žele da čuju od svojih partnera i organizacija sa kojima sarađuju, kao i od medija i institucija lokalne samouprave. Time će, kako kažu, nastaviti da jačaju kao organizacija i zajedno će doneti okvirni strateški dokument koji će im značiti za dalji napredak. 

Organizacija RERI će u narednom periodu težiti ka strateškoj viziji. Cilj im je da ojačaju transparentnost organizacije rekonstrukcijom veb sajta i da unaprede društvene mreže i kanal komunikacije sa građanima, ističe projektni direktor Mirko Popović. Zbog toga organizuju fokus grupe sa svojim partnerima kako bi zajedno došli do cilja – okvirnog dokumenta RERI organizacije.

„Jedan od načina na koji želimo da unapredimo sebe jeste, ne samo razmišljajući unutar organizacije, već da sa svojim partnerima, saradnicima i ostalima, razgovaramo i da vidimo kako nas drugi ljudi vide, šta nam oni preporučuju da bi trebalo da uradimo, kako vide buduću saradnju sa nama. Želimo od svih njih da čujemo šta oni misle, da čujemo i kritiku i pohvalu i onda da dobijemo objektivniju sliku onoga gde je RERI sada, gde RERI treba da ide i da odgovorimo zahtevima, ukoliko je to moguće. Želimo da ono što radimo rezultira unapređenjem vladavine prava u životnoj sredini i većom zaštitom životne sredine”, dodaje on.

Da bi se razvijali planski, krenuli su u strateško restrukturiranje organizacije.

„Cilj nam je da iz ovog procesa izađemo sa jednim strateškim planom koji će biti okvirni dokument kako za organizaciju, tako i za ljude koji rade ovde. Postoji potreba da se struktura učvrsti, da se postave različiti prioriteti u okviru organizacije, jer smo proširili polje delovanja u regionu, u Bosni i Crnoj Gori“, kaže Popović. 

Prva promena – prvi godišnji izveštaj organizacije

Do sada im nije bila praksa da rade godišnje izveštaje, sem na zahtev donatora, međutim, sada to žele da promene. 

„Želimo da i to promenimo, i to će biti jedan od rezultata – prvi godišnji izveštaj organizacije gde ćemo opet unaprediti komunikaciju sa građanima, učiniti to vidljivijim, dostupnijim i razumljivim. Radimo i na unapređenju kapaciteta za analize i izradu dokumenata javnih politika i izradu komentara na propise i slične aktivnosti, budući da RERI jeste aktivan u tome“, dodaje on. 

Popović ističe da se stvari dešavaju brzo i da je organizacijama nekada teško da odgovore i da se dovoljno fokusiraju na određena pitanja.

„Pažnju ljudi je danas teško zadržati i teško je u kontinuitetu održavati, zato je bitna komunikacija koja se prilagođava potrebama ciljnih grupa. Ovaj vid podrške je značajan pogotovo za organizacije u razvoju, a RERI jeste organizacija u razvoju. On je sastavljan od ljudi koji su dugo u civilnom sektoru ili u advokatskom poslu. S druge strane ponosni smo što, u najvećem broju, u RERI-ju rade mladi ljudi kojima je ovo praktično prvi posao. Za njih je podrška koja im omogućava da se integrišu i da rastu zajedno sa organizacijom veoma bitna“.  

Vladavina prava je ključni element dobre politike životne sredine i osnov da bi građani Srbije mogli da žive u okruženju koje je zdravo i u kome je životna sredina očuvana, podsećaju iz organizacije. 

„S druge strane, za razvoj RERI-ja plodno tlo je da Srbija nije zemlja vladavine prava, da nije zemlja demokratije i da je Srbija zemlja gde se prava na životnu sredinu intezivno gotovo svakodnevno krše, kako na nivou države, tako i na lokalnom nivou, što nam je dalo prostora da se razvijamo kao organizacija“, ističe Popović. 

„Tvoje pravo je u tvojim rukama“ je velika inicijativa koja je, kaže Popović, došla u pravom trenutku zbog ubrzanog rasta ove organizacije.

„RERI godišnje obradi i više od 150 različitih slučaja, počev od jednostavnijih do sudskih postupaka, strateških parnica. Jednostavno, organizacija se uvećavala i u pogledu broja aktivnosti i u broju ljudi, kao i različite oblasti kojima se bavimo. Ona nam pomaže da se strukturno učvrstimo, da utvrdimo smernice strateškog razvoja u narednom periodu, da složimo police RERI-ja i da budemo efikasniji i delotvorniji u svom radu“, dodaje Popović. 

Inicijativa, zaključuje, pomaže organizaciji da bude u još većoj meri službenik javnog interesa i da tako osnaženi pomognu društvu da se izbori sa problemom ugrožavanja zaštite životne sredine i vladavine prava. 

Podsetimo, RERI je udruženje koje je osnovano 2017. godine i bavi se životnom sredinom kroz primenu pravnih sredstava, kroz integrisanje vladavine prava i zaštite životne sredine pravnim sredstvima u unapređenje politika i društvenog i pravnog okvira u kome se obezbeđuje visok stepen zaštite životne sredine i prava građana na zaštitu životnu sredinu.

Dodatna nastava za đake škole “Laza Kostić” na onlajn platformi koju su osmislili roditelji i nastavnici

Učenici OŠ “Laza Kostić” iz Beograda, koji žele da propušteno gradivo nadoknade ili da bolje utvrde naučeno, moći će to da urade na internet platformi koju su zajedno osmislili njihovi roditelji i nastavnici. Sa njima, pored njihovih nastavnika, rade i studenti, kojima je ovo odlična prilika da primene znanje koje stiču na fakultetu. 

Đački život se, zbog pandemije virusa korona, sa prekidima skoro dve godine odvija onlajn. Kako bi pomogli đacima, da savladaju gradivo, ali i nastavnom osoblju i roditeljima, nastala je inicijativa “Pokreni znanje – pomozi mi da naučim” – onlajn hab za podršku učenicima. 

Za Filipa Bobisića, učenika odeljenja 8/1, ova inicijativa značila je mnogo, jer mu je pomogla da dobije bolje ocene na kraju polugodišta. 

“Dosta mi je pomogla i za neka znanja koja inače ne bih stekao, jer nisu po planu i nastavnici su dosta na dobar način uspeli da nam sve to predstave. Nije postojao nikakav strah da dobijemo lošu ocenu. Imali smo slobodu da pitamo najbizarnija pitanja i oni bi nam sve to objasnili”, kaže Bobisić.

Sa đacima su, osim njihovih nastavnika, radili i studenti. Apsolventkinji Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandri Stojanović ovaj praktičan rad, kaže, znači mnogo, jer zbog pandemije koronavirusa nisu mogli da imaju praksu na fakultetu. 

“Ja sam držala časove osnovcima, petacima najtačnije i shvatila sam zapravo kroz rad sa njima da li bih ja volela u budućnosti da se bavim ovim pozivom ili ne. Takođe, po prvi put sam ono što sam naučila na fakultetu uspela da prenesem deci”, kaže Stojanovićeva. 

Inicijativa, koju su pokrenuli nastavnici škole i udruženja roditelja i nastavnika “Partnerski za obrazovanje Beograd”, nastala je kako bi učenicima olakšala školske dane u pandemijskim uslovima, kaže pokretačica inicijative Ana Ivanović. Cilj je bio da deca savladaju gradivo i iz školske godine izađu puni znanja.

“Mi smo pokrili nekoliko predmeta. Aktivnosti koje su se dešavale u okviru tih predmeta su aktivnosti koje su bile u dogovoru sa nastavnicima-mentorima i studentima-volonterima koji su program realizovali. Oni su se sastajali u programima koji su obuhvatali i srpski jezik, matematiku, fiziku, nemački jezik, hemiju, engleski jezik, pa su radionice u okviru tih predmeta prosto bile planirane u odnosu na ono kako su se to dogovorili nastavnici-mentori i volonteri u sklopu onoga što je bilo najbitnije iz tog programa izvući”, kaže Ivanovićeva.

Podrška učenicima važna je tokom pandemije 

Živa reč i socijalizacija je ono što je učenicima najviše nedostajalo tokom onlajn nastave. Iako je nastava na internet platformama otvorila i brojne nove mogućnosti, nastavnici ove škole su primetili da je potrebno nadoknaditi deo gradiva. 

“Budući da smo primetile da je potrebno nadoknaditi možda deo gradiva, ova inicijativa je bila sjajna. Oni su nama zaista učili uslugu i pomogli da deca savladaju bolje gradivo pri zaključivanju ocena, da se osećaju slobodnije jer ih oni ne ocenjuju”, kaže nastavnica srpskog jezika osnovne škole “Laza Kostić” Danijela Milovanović.

Epidemiološka situacija je uslovila i izmene u gradivu, kao i brzina kojom se prolazilo kroz lekcije, što je na ovaj način nadoknađeno, objašnjava ona. Ovakvim načinom rada zadovoljni su i roditelji. 

“Pošto sam ja i član kluba roditelja i nastavnika, mislili smo da možda to neće imati odziva, da to možda roditeljima i deci neće biti zanimljivo, međutim, sve je to negde naša očekivanja prevazišlo. I deca, i roditelji i nastavnici mislim da su imali velike koristi od svega ovoga”, kaže ona.

Veće angažovanje učenika ali i nastavnika kroz ovaj program u dnevnike je donelo i bolje ocene.

“Nastavnici su rekli da neku decu nisu mogli da prepoznaju što je sjajno, studentima je to dosta značilo zato što su imali priliku da steknu iskustvo rada u školi”, ističe ona. 

Da bi Udruženje roditelja i nastavnika “Partnerski za obrazovanje” pokrenulo inicijativu, konkurisali su na promeni.rs i dobili, kako kažu, ne samo finansijsku podršku, već i izuzetno dobru logističku podršku organizacije ORCA.

“Oni su nam zaista pomogli ne samo da realizujemo kompletan program, već su nam savetodavno pomogli oko konkursa na koji smo bili pozvali odnosno na kom smo učestvoval”, dodaje ona.

Podsetimo, ovo udruženje kroz klubove roditelja i nastavnika predstavljaju grupe koje čine roditelji i nastavnici zainteresovani da se aktivnije uključe u kreiranje i realizaciju programa koji pružaju podršku za sve učesnike aktivne u obrazovnom procesu – učenike, roditelje i nastavnike.

AMIK: Plesom do očuvanja životne sredine

Da se i plesom može doprineti očuvanju životne sredine pokušaće da u narednim mesecima pokaže Asocijacija modernih igrača i koreografa (AMIK). Putem flešmobova oni žele da skrenu pažnju građanima i ukažu na značaj ekologije.AMIK će jednom mesečno imati plesne performanse, ali i debate sa građanima, posle kojih će čistiti određene lokacije u Beogradu. 

Kako kaže jedna od pokretačica inicijative Marina Maksimović, ova akcija nastala je kao inicijativa AMIK-a, ali uz pomoć drugih organizacija, kao što je “Za naš kej”.

“Mi smo došli na ideju da putem flešmobova, plesno umetničkim putem, sprovedemo akciju, izvedemo flešmobove i skrenemo pažnju našim građanima koliko je bitno da čuvamo našu životnu sredinu”, kaže Maksimovićeva.

Miks je urađen tako da ima podlogu, kao što je monolog, da ljudi koji prolaze šetalištem mogu da čuju poruku koju ovi aktivisti žele da prenesu, ako na prvi pogled ne shvate o ćemu se radi. 

“Posle svake akcije organizovano je čišćenje keja, to će se sad desiti posle ovih performansa kad će deca i učesnici moći da zajendičkim snagama čiste kako bi on bio lepši ubuduće”. 

 

Plesom i debatama do informisanja o ekološkim problemima u Srbiji

Predviđeno je da ovi performansi traju pet meseci, a održavaće se jednom mesečno, na različitim lokacijama i sa različitom tematikom.

“Na primer, ovo je sad posvećeno nemogućnosti da vidimo reku od splavova koji se nalaze iza nas. Protiv smo i zagađenja vode, imamo performans koji je vezan za buku koja se čuje, a neki od narednih će biti posvećeni životinjama, recimo pticama kojih ima manje nego pre. Onda imamo pored toga i nedostatak zelenih površina i želimo na ovaj naš način da utičemo na sve oblasti u okviru ekologije”.

Potpunu podršku za sve što rade dobili su od Fondacije Jelene Šantić, Grupe 484 i Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Evropske Unije i USAID-a. 

“Ovom prilikom se zahvaljujemo zato što su podržali našu ideju i učinili da ovo sprovedemo u delo. Dobili smo savetodavnu i logističku podršku, ne samo materijalnu”.

Sem performansa, u narednom periodu održaće i  radionice, koje će direktno raditi sa građanima koji su zainteresovani da učestvuju u performansima.

Jedna od učesnica u plesnom performansu Marina Gojin kaže da je ovo značajno i bitno kako bi se podstakli mladi da obrate pažnju na ekologiju. 

“Treba da očuvamo našu sredinu, jer ako mi to ne uradimo – ko će? Sve treba da krene od nas mladih”, kaže Gojin.

 

 

Sagradi, familijo

Otkud ideja za “Park Guelj u Beogradu”? Prepisivačka politika urbanog razvoja toliko se razvila da se više ni ne izjavljuje da će nešto u našoj prestonici biti urađeno prema inspiraciji iz drugih gradova, već se sasvim otvoreno simboli drugih gradova prepisuju u javne prostore Beograda, van smisla i konteksta.
 
Pročitajte više o ovome ovde. 
 
Fotografija: Ilustracija Milja Mladenović
Autor: Milja Mladenović

Prognana a slobodna Nušićijada i ove godine u Beogradu i Ivanjici

Prognana a slobodna Nušićijada i ove godine u Beogradu i Ivanjici

Ivanjička Nušićijada – festival humora, kulture i zabave i ovog avgusta dovešće brojne posetioce do “Nušićevog kraja sveta”. Prognana a slobodna, druga a deseta Nušićijada održaće se od 23. do 25. avgusta, a događaji će se, prema najavama organizatora, organizovati na Dorćol placu u Beogradu, kao i na privatnim posedima u okolini i centru Ivanjice.

“Ova Nušićijada, za koju iskreno verujemo da je samo privremeno u izgnanstvu, ponovo će okupiti brojne prijatelje festivala bez kojih bi poduhvat njene organizacije bio nemoguć. Dorćol Platz iznova postaje spoj Ivanjice i Beograda 23. avgusta, i vrata otvara umetnicima, aktivistima, novinarima i, naravno, humoristima i satiričarima. Sutradan, u subotu, 24. avgusta 2019, kapije svog imanja u okolini Ivanjice za potrebe druženja sumnjivih lica koja se i dalje naglas šale, poštovalaca umetnosti i namernih prolaznika otvaraju prijatelji i učesnici festivala”, navodi se u saopštenju Udruženja građana KudeS, organizatora festivala.

Nušićijada1
Nušićijada2

Festival će ove godine okupiti glumce Petra Božovića, Laneta Gutovića i Tihomira Stanića; humoriste Zorana Kesića i članove redakcije Njuz.net, kao i ekipu PLJiŽa- Dražu Petrovića, Mićka Ljubičića i Voju Žanetića; pisce, izdavače, novinare, dramaturge, reditelje, aktiviste: Petra Arbutinu, Milana Ćulibrka, Minju Bogavac, Zorana Hamovića, Vladana Slavkovića, Gutu Grubačkog. Na festivalu će nastupiti i muzičari Dragoljub Đuričić, Sashka Janx i Jovan Maljoković. Festivalski program predviđa i učešće pedagoga, naučnika i edukatora, kao i i izložbe Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića – „Karikature od naših života“ i „Karikature protiv diktature“ 

Završni događaj biće organizovan u slavu 50. godišnjice od objavljivanja „Filosofije palanke“ Radomira Konstantinovića. U kući u Ivanjici u kojoj je srpski filozof i književnik živeo o odjecima Konstantinovićevog dela, ali i trajanju i posledicama filosofije palanke, govoriće brojni poznavaoci i poštovaoci rada ovog velikog filozofa, pisca i pesnika.

Nušićijada je festival koji se održavao u Ivanjici od 1968. do 1972. godine u organizaciji ivanjičkog Doma kulture. Bio je to festival filmske komedije koji je privlačio kulturni svet tadašnje Jugoslavije. Udruženje građana KudeS obnovilo je festival 2010. godine i narednih osam izdanja organizovalo u partnerstvu sa Opštinom Ivanjica. Opština je, međutim, 2018. rešila da KudeS isključi iz organizacije festivala, za šta su članovi ovog udruženja saznali iz tv prenosa sednice lokalne skupštine. Od tog trenutka traje, kako navode organizatori, “progonstvo prave Nušićijade iz rodne Ivanjice, ali i kulturno- umetnička gerila kao vid otpora udruženja građana KudeS”.