Skip to content

Srđan Cvetković, Udruženje “Ja volim Topli Do”: Dela nas ostavljaju živima i posle smrti

Kada pitate ljude kakva osećanja gaje prema svom zavičaju, većina će reći pozitivna, nostalgična, topla. Kada ih, međutim, pitate šta su uradili za svoj zavičaj, verovatno ćete naići na neprijatno ćutanje. Ukoliko, međutim, to pitanje postavite Srđanu Cvetkoviću iz udruženja “Ja volim Topli Do”, govoriće vam o odbrani prirodnih lepota svog kraja, Festivalu slobodnih reka i planina, snazi staroplaninskih vodopada, vrednim stočarima iz Toplog Dola.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Čovek koji uspe da doprinese svojoj najbližoj okolini, svom selu, svom gradu, svojoj državi, planeti, onaj ko uradi neka dela koja ostaju iza njega – ta dela ga ostavljaju živog i posle njegove smrti.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Ja sam poreklom sa Stare planine ali sam i ljubitelj prirode, zdravog načina života. Konkretna ideja o obnovi Toplog Dola i formiranju udruženja  rodila  se na barikadama, tokom odbrane od investitora koji je hteo na nasilan način da sprovede suludu ideju da Toplodolsku reku i njene vodopade, biser Stare planine i Srbije, bitno osakati gradnjom derivacione mini-hidroelektrane. Tu se stvorila košnica ljudi koji su se uvezali oko inicijative “Odbranimo reke Stare planine”. Iako međusobno različiti, ti ljudi su stvorili energiju koja se prelila u  razne ekološke, pa čak, u manjoj meri, i političke inicijative.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Svaki put, kao i svaki čovek kada se umori, kada mu nešto ne ide od ruke, kada dobije negativan odgovor od organizacije za koju misli da bi trebalo da ga podrži, kada se oseti sam i nedovoljno ispoštovan i podržan, čak i od nekih svojih saradnika. Ali, to traje kratko, okrećemo drugi list, čovek se odmori  i opet ga uhvati volja, želja, dođu i lepe stvari. Ono što ga motiviše je da, kada pogleda iza sebe i vidi promene koje je izdejstvovao sa svojim saradnicima i svojom upornošću… Onda vidi ipak neki smisao i korist. To ga motiviše da dalje dela uprkos teškoćama i zasićenju koji neminovno dolaze u nekim trenucima.

PROČITAJ I  Janko Belić, K- town group: Sabotaža iz Doma kulture nas je učinila jačim

– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Prvo, problemi sa ljudima. U Toplom Dolu, recimo, između tradicionalnih meštana, stočara, aktivista, mlađih ljudi i ljudi koja dolaze tu, kupuju placeve, kuće – tu se javljaju razni interesi i ideje, neslaganja, pa i sukobi. To je bitan korpus problema kada se radi aktivizam u jednoj ovakvoj sredini. Drugi, a možda i glavni problem jesu ograničeni materijalni resursi. Za sve naše lepe ideje uvek su problem finansije, uvek smo ograničeni, skučeni, prinuđeni da se snalazimo, da odlažemo. Treći problem je taj što nemamo uvek podršku lokalne samouprave i države.

FOTO MRCN

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

To su oni lepi trenuci posle neke akcije kada vidite uređen prostor, zasađene šume, obnovljenu crkvu, obnovljene kuće, seoski vodovod, odbranjenu reku… Svo to blago koje ste sa svojim saradnicima, prijateljima, pomagačima zajedno sačuvali za buduća pokolenja  i oteli od zaborava, propadanja.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Živi, radi, ostavi iza sebe trag… Menjaj svet na bolje!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Osećaja da nismo sami, da imamo podršku nekih ljudi i organizacija. Na taj način se lakše hvatamo u koštac sa našim zamislima i ostvarenjem naših ideja. Vaša podrška nam je neka vrsta savezništva s kojim se osećamo jačim psihološki, a i materijalno.