Janko Belić, K- town group: Sabotaža iz Doma kulture nas je učinila jačim

Ni mnogo veći gradovi u Srbiji ne mogu se pohvaliti alternativnim kulturnim centrom. Kosjerić koji broji nešto više od 12 hiljada ljudi to može. AKC Poligon nije osnovala lokalna samouprava. Naprotiv, iz Doma kulture, u kome je prvobitno trebalo da se nalazi, kada je sve bilo spremno za otvaranje –  otkazali su dogovor. To mlade ljude iz udruženja K-town nije pokolebalo u borbi da Kosjerić dobije mesto namenjeno mladima kojih je, i zbog nedostatka sadržaja, sve manje u ovoj varošici u Zapadnoj Srbiji. O borbi mladih, udruženih ljudi da Kosjerić dobije ’’poligon’’ okupljanja mladih govori Janko Belić iz udruženja K-town.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Smatram da je aktivizam apsolutno važan element svakog društva jer na taj način, bez direktnog ulaska u politiku i političke stranke, veliki broj stvari koje ne funkcionišu kako treba može da se promeni. U životu generalno, a svakako i po pitanju aktivizma, se uvek vodim izrekom: “Budi promena koju želiš da vidiš u svetu”. Nisam siguran ko je to rekao, ali svakako mislim da direktno i detaljno odgovara na ovo pitanje. Verujem da svako može da odvoji u proseku bar po pola sata dnevno za neku aktivističku inicijativu u koju veruje i da time neće poremetiti nijednu redovnu dnevnu obavezu, a zauzvrat može da reši neki problem u svojoj zajednici.

-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Inicijalna kapisla za našu inicijativu je bila to da smo hteli da naše aktivnosti koje su periodične pretočimo u kontinuirane tokom cele godine, jer Kosjerić tokom cele godine ima jako skromnu kulturno-umetničku ponudu, a posebno u smislu paticipativnih događaja. Za to nam je trebao prostor i, uz dogovor sa direktorom Doma kulture, počeli smo da adaptiramo jedan prostor u okviru te institucije. Kako su radovi završeni, dobili smo informaciju da ne možemo da koristimo taj prostor i da je rukovodstvo Doma Kulture odlučilo da prostor iskoristi za drugu namenu. Posle odluke suda, isplaćena su sredstva koja su bila uložena u adaptaciju tog prostora I, u dogovoru sa našim donatorom, ta sredstva su preusmerena društvu za celebralnu i dečiju paralizu. Mi smo našli drugi prostor koji smo počeli da uređujemo sredstvima koja smo prikupili iz dve crowdfunding akcije i to je početak našeg centra. 

K-town

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Bilo je teških trenutaka, ali nijednog trenutka nismo razmišljali da odustanemo od ove inicijative  jer smo ekipa koja isključivo traži rešenja u teškim i izazovnim situacijama.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Kao što sam prethodno naveo, izazov sa sabotiranjem, odnosno činjenica da smo nekome uredili prostor i da nam nisu dali da ga koristimo je bio jako težak udarac za nas, ali smo iz toga apsolutno izašli kao pobednici i jači za jedno veliko iskustvo. Svakako nas je usporila pandemijska situacija sa svim epidemiološkim merama koje su bile propisane, jer mislim da bi AKC Poligon do sada bio dosta bolje etabliran u zajednici i regionu, ali ubeđen sam da ćemo jako brzo nadoknaditi taj, uslovno rečeno, ispušteni period.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Mislim da je prvi najznačajniji trenutak tokom ove inicijative bio odgovor zajednice tokom Crowdfunding kampanje gde smo prikupili 130.000 dinara više od inicijalno zacrtanog cilja, kao i to što je se javio veliki broj ljudi da pomogne rad prostora kroz in kind donacije. Kada smo intenzivirali programske aktivnosti pre par meseci, od samog starta je odaziv zajednice bio pozitivan i ta prva poseta je bila, takođe, značajan trenutak za sve nas. Zahvaljujući tim momentima siguran sam da će se AKC Poligon ubrzo pozicionirati kod širokog spektra ljudi kao zajednički prostor u koji će moći da dođu bilo kad da se druže i razvijaju svoje ideje i potencijale.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Neka u startu okupe dobar tim koji deli iste ili slične vrednosti, gde mogu da se oslone jedni na druge u bilo kojoj situaciji i da to bude srž svake inicijative – ma koliko ona bila jednostavna ili kompleksna. Ljudi, odnosno njihova motivacija i želja su temelji svake uspešne inicijative.

Janko Belć K-town

-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Platforma promeni.rs nam je bila, kako bi rekli u sportskom žargonu, “vetar u leđa” u svakom smislu tokom našeg projekta, a verujem da će to i ostati po završetku ove faze. Takođe, platforma je dobra zbirka zanimljivih aktivističkih priča i uvek je sjajno pročitati čime se bave ostala udruženja i neformalne grupe u svim delovima Srbije, kako razvijaju svoje zajednice i utiču na unapređenje svog okruženja. Svakako, platforma je dobar alat ka razvoju i promociji građanskih inicijativa.

Pogledajte kratku video priču o ovom udruženju.

IRIDIN stiker izazov „Feminizam je za svakoga“ u Novom Sadu i Beogradu

Mladi, u okviru IRIDINOG kursa o rodnoj ravnopravnosti i aktivizmu, organizuju stiker izazov „Feminizam je za svakoga“ u Novom Sadu i Beogradu, sa ciljem da široj javnosti približe pojam feminizma i pokažu da feminizam nije ružna reč, već da doprinosi boljem društvu i ženama i muškarcima.

U periodu do 9. do 15. maja, organizacija IRIDA i mladi pozivaju građane i građanke iz Novog Sada i Beograda da se uključe u stiker izazov tako što će pronaći stikere sa feminističkim porukama na različitim lokacijama u ova dva grada, fotografisati ih i podeliti u storijima na Instagramu uz tagovanje profila @feminizam_je_za_svakoga_ i @organizacija.irida.

„Osoba koja pronađe najviše stikera sa različitim porukama, biće nagrađena stikerima i knjigom“, navode iz IRIDE.

Stiker izazov „Feminizam je za svakoga” mladi sprovode u okviru IRIDIUM-a, onlajn zajednice za rodnu ravnopravnost za mlade, uz pomoć USAID-a i Nacionalne koalicije za decentralizaciju kao deo projekta Tvoje mesto u Srbiji.

Podsetimo, u proteklom periodu IRIDA je, zajedno sa mladima, organizovala filmske pričaonice u Smederevu, Nišu, Beogradu i Kragujevcu na temu plasiranih standarda lepote.

Žikica Jovanović, Film klub Prokuplje: Čovek je najsrećniji kada pomaže drugima

Živeći u romskom naselju, reditelj Žikica Jovanović davno je uočio da društvo neguje  brojne predrasude prema Romima što ga je podstaklo da, kroz kreativni rad sa mladima, razbije barijere koje postoje između Srba i Roma. Kroz udruženje ’’Film klub Prokuplje’’ pokrenuo je inicijativu ’’Prikaži svoje – upoznaj tuđe’’ gde je šezdesetoro mladih iz obe populacije uključio u rad umetničkih radionica koje su rezultirale kratkim filmom o ljubavi između Romkinje i Srbina.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je izuzetno važan.  Najbitnije je da ima pojedinaca koji treba da pokrenu i ukažu na određeni problem, a onda će i ostali građani uvideti problem i aktivirati se. Nažalost, mnogi nisu svesni da mnogi problemi u zajednici neće sami da se reše, već da i mi moramo da se angažujemo. Mladi su budućnost, a oni su uvek spremni da se angažuju, tako da je meni drago da uvek dolaze neki novi mladi i hrabri ljudi koji čine svoju zajednicu lepšim i boljim mestom.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Ja živim u romskom naselju i družim se sa mnogim Romima. Nažalost, mnogi imaju predrasude prema njima. To nije dobro, zato sa ovom inicijativom, ali i drugim sličnim aktivnostima želimo da spojimo mlade Srbe i Rome, ukažemo im na sličnosti i prevaziđemo stereotipe koji i dalje postoje. Potrebno je što više druženja i pozitivnih primera u zajednici, da bismo predrasude još više uklonili.

– Koji su Vam bili najveći izazovi? Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Nisam nikada želeo da odustanem, ne razmišljam tako, već razmišljam na koji način problem da rešimo, ako ne uspeva na jedan način, pokušati na drugi. Moramo da budemo istrajni, naročito ako smo svesni da postoji problem koji neko treba da reši.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Najsrećniji ste kada vidite decu i mlade koji su srećni i zadovoljni. Vidite mlade Rome i Srbe kako se druže i posle radionica, sede i zajedno pričaju o sledećim radionicama, ali i o ostalim stvarima u životu. Prođe mnogo dana posle tih akcija, a oni se i dalje druže. Isto je i za svaku drugu aktivnost koju sprovedete, npr. da očistite neki deo grada, pa sutra kada prođete pored njega, srećni ste i zadovoljni, jer ste uradili nešto dobro za celu zajednicu.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Čovek je najsrećniji kada daje i pomaže drugima. Najsrećniji ste i najzadovoljniji kada uradite nešto dobro za druge i za svoju zajednicu. Imamo dosta mladih ljudi koji se aktiviraju i rešavaju probleme u svom okruženju. Drago mi je kad vidim da shvataju značaj aktivizma, a smatram da svako treba da da svoj doprinos, makar minimalni i omogući sebi i našoj deci da sutra žive u lepšem i boljem društvu.

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Ova podrška nam je omogućila da ukažemo na problem u svojoj zajednici, ali i da aktiviramo zajednicu u rešavanju problema. Mladi su se prvi put bavili filmom, snimili svoj prvi film, malo je reći kolika je radost na njihovim licima. Projekat je i našu akciju učinio vidljivijom i nadam se, podstakao neke druge aktiviste da krenu u rešavanje problema u svojoj zajednici. Potrebno je što više akcija i promena na bolje. 

IRIDINE filmske pričaonice u Nišu, Smederevu, Kragujevcu i Beogradu

U okviru kursa o rodnoj ravnopravnosti i aktivizmu „IRIDIUM“, udruženje „IRIDA“ iz Novog Sada u narednom periodu organizuje javne flimske pričaonice širom Srbije – u Smederevu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu. Cilj je pokretanje diskusije među mladima, ali i u široj javnosti o rodnim stereotipima i nejednakostima u društvu.

Kroz pričaonice ovo udruženje želi da podstakne mlade da urade nešto po pitanju nejednakosti u društvu, ali i po pitanju rodnih stereotipa. Mladi, koji su sa mentorima prošli kurs na platformi IRIDUM, sada će sprovoditi radionice u svojim mestima.

U Kragujevcu će 26. aprila od 19 časova biti organizovana filmska pričaonica na temu plasiranih standarda lepote, u prostorijama Kancelarije za mlade u Kragujevcu, a o tome će govoriti Anđela Sorak, apsolventkinja Fakulteta političkih nauka.

Istog dana, ali od 16 časova na niškom Filozofskom fakultetu studentkinja Lidija Tasić će takođe razgovarati sa mladima na temu plasiranih standarda lepote, nakon ćega će studenti i studentkinje i diskutovati na ovu temu.

U Beogradu, 29. aprila biće organizovana ista filmska pričaonica i diskusija koju će održati studentkinja Fakulteta političkih nauka Milica Kostić u kulturnom centru “Magacin” u Beogradu.

Inače, Iridine filmske pričaonice mladi sprovode uz pomoć USAID-a i Nacionalne koalicije za decentralizaciju kao deo projekta Tvoje mesto u Srbiji.

Uskoro onlajn informativno-edukativna platforma „IRIDIUM“ o rodnoj ravnopravnosti

Kako bi došli do što većeg broja mladih koji su zainteresovani za temu rodne ravnopravnosti, organizacija „IRIDA“ iz Novog Sada pokrenula je informativno-edukativnu platformu „IRIDIUM“. Platforma će javnosti biti dostupna u aprilu, a preko nje će mladi moći da se informišu o ovoj temi, ali i da uče i sprovode akcije na terenu uz obuke i mentorsku podršku.

„IRIDA“ je žensko udruženje koje prvenstveno radi sa mladima – sa devojkama i sa mladićima. Cilj organizacije je da mlade aktivira i da ih angažuje u oblasti rodne ravnopravnosti, kaže jedna od pokretačica Tamara Banjac. Ključno je, dodaje, prići mladima na odgovarajući način i pričati o temi njihovim jezikom.

„Naše iskustvo do sada je pokazalo da oni jesu zainteresovani ukoliko im se pristupi na odgovarajući način, odnosno ako se o ovoj temi priča njihovim jezikom, ako se kreiraju sadržaji koji su njima zanimljivi, koji su interesantni, koji oni prosto mogu da lako konzumiraju i ako koristimo kanale koji oni koriste“, dodaje Banjac.

U razgovorima sa mladima zaključili su da mladi žele sadržaj koji im je dostupan kad njima odgovara i to je najčešće onlajn, kaže Velimir Milošev iz ove organizacije. Tako su i došli na ideju da osmisle informativno-edukativnu platformu „IRIDIUM“ na kojoj će se mladi informisati, edukovati o rodnoj ravnopravnosti, a prema njegovim rečima, najznačajnije je što će moći da pokreću inicijative na terenu i time doprinesu rodnoj ravnopravnosti u Srbiji. Ova edukativna platforma namenjena je mladima od 15 do 30 godina, ali nju mogu proći i ostale građanke i građani koji su zainteresovani.

„Ideja je da svi mladi širom Srbije mogu da se prijave, da sprovode akcije na terenu, da uče zajedno sa svojim vršnjacima, uz mentorsku podršku. Ovo se odnosi na sve, na mlade u Novom Sadu, Nišu, Beogradu, ali i na mlade iz manjih ruralnih sredina. Želimo da pokrijemo sve mlade u starosti od 15 do 30 godina. Naravno, ukoliko neko želi da se prijavi da pohađa obuke na platformi, a ne pripada starosnoj grupi koja je navedena, moći će da pohađa“, ističe Milošev.

„IRIDA“ se takođe u prethodnom periodu bavila i lepljenjem plakata sa SOS telefonima kako bi pomogli žrtvama nasilja. Sem toga, organizovali su i okrugli stolove, a sve aktivnosti prošle su i više nego dobro, kaže jedna saradnica „IRIDE“ Sanja Gojević.

„Mi smo u okviru toga imali kampanju na društvenim mrežama, ali i okrugle stolove gde smo pričali o mehanizmima podrške žrtvama nasilja, pogotovo za vreme pandemije, ali nam je posebno bio značajan rad na terenu, gde smo sa građankama i građanima u Novom Sadu i prigradskim naseljima, u preko 250 lokala zalepili plakate sa SOS telefonima na kojima žrtve mogu da se jave“, kaže ona.

Veliku pomoć imali su i od građana koji su, kako kažu, samoinicijativno, štampali plakate sa sajta i lepili ih u svojim zgradama i firmama.

„IRIDA“ prvi put ima i strateški plan organizacije

U sklopu projekta Tvoje mesto u Srbiji, „IRIDA“ je dobila podršku koja im je mnogo značila, te ističu da su najviše zahvalni na vidljivosti organizacije, kako na lokalu, tako i širom Srbije. Sem toga, izdvajaju da će ove godine po prvi put imati strateški plan organizacije, ali i razviti strategiju komunikacije.

„Pomoć nam je još više značajna zato što je u suštini usmerena na izgradnju naših kapaciteta, veoma smo zahvalni na tome jer smo praktično uradili na taj način strateško planiranje. Po prvi put ’IRIDA’ ima svoj strateški plan, razvijamo strategiju komunikacije. Naše članice i članovi će proći određene obuke što će nekako naš rad u budućnosti činiti još kvalitetnijim odnosno moći ćemo da dopremo do većeg broja mladih, ali i većeg broja članova zajednice i da svi zajedno budemo aktivniji na polju rodne ravnopravnosti“, kaže Banjac.

IRIDA je mlada i mala organizacija te ističu da su prvi put mogli da obezbede sebi opremu, ali i honorare za određeni broj članova u okviru tima. Izgradnja platforme “IRIDIUM” će pružiti mogućnost da rade sa mladima širom Srbije, ne samo sa mladima iz Novog Sada.

Porast nacionalizma među mladima – ko doliva ulje na vatru?

Mladi ljudi na Zapadnom Balkanu su suočeni s poteškoćama u razumevanju svoje stvarnosti i poznavanju jedni drugih zbog ogromnih stalnih istorijskih sporova, različitih percepcija nedavne prošlosti, kao i društvenih i političkih pitanja koja čine njihove živote. Stručnjaci u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori vide loše obrazovanje, predrasude i narative koji dolaze od političkih lidera kao glavne faktore koji doprinose porastu nacionalizma među mladima.

Više o ovoj temi pogledajte na linku ovde.

Fotografija: Istinomer

Autorka teksta: Nikolija Čodanović

Filmom o ljubavi Romkinje i Srbina u Prokuplju završene radionice koje umetnošću ruše predrasude

Kako bi rešili pitanje predrasuda između romske i srpske populacije, udruženje “Film klub Prokuplje” odlučilo je da pokrene inicijativu “Prikaži svoje – upoznaj tuđe”. Reč je o filmskim radionicama koje okupljaju mlade koji kroz edukaciju o filmu, glumi i likovnoj umetnosti razbijaju predrasude prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Na kraju je nastao i kraći film čija je tema bila život u romskoj i srpskoj zajednici gde je prikazana ljubavna priča o Romkinji i Srbinu.

Tokom leta je u Prokuplju 60 polaznika romske i srpske nacionalnosti pohađalo likovne, filmske i glumačke radionice. Rad je, kaže jedan od pokretača inicijative Žikica Jovanović, bio je zasnovan na tome da su deca zajedno učila, družila se i stvarala, tako da je bilo primetno smanjenje stereotipa i razbijanje predrasuda među učesnicima radionica. 

Kako kaže, pokazalo se da su deca i mladi dobar primer i ostalima, da je potrebno bolje upoznati jedni druge i uz pomoć kulture i filma prevazići prepreke i zajedno živeti jedni sa drugima.

“Zainteresovanost je bila odlična, jer je retkost u ovom delu Srbije, da deca imaju mogućnost da učestvuju na ovakvim skupovima, a pored toga film i gluma im nisu dostupni u školi, jer nisu predviđeni školskim obrazovanjem, tako da im je veoma izazovno da imaju mogućnost da sami stvaraju svoj prvi film”, kaže Jovanović.

Pored predavača, radionicama su prisustvovali i mladi volonteri koji su pomagali organizatorima. U toku realizacije projekta imali su i 10. Prokupački filmski festival ProFiFest, po kome je ovo udruženje prepoznatiljivo u svom gradu, pa su i mnogi polaznici radionica učestvovali i mimo projekta i prisustvovali projekcijama, ali i u organizaciji samog događaja.

“Radionice su bile interaktivne, tako da su deca i mladi zajedno sa predavačima razgovarali, družili se i učili. To je takođe novina i nešto veoma interesantno za ove mlade ljude, tako da su se radovali i jedva čekali naredne radionice. Imali smo odlično saradnju sa mentorkom sa kojom smo zajedno smišljali igrice koje su takođe privlačile odličnu pažnju ovih mladih ljudi i opuštali ih da se više druže i sarađuju”, kaže on.

Nakon svih radionica snimljen je film čija je projekcija ove jeseni izazvala pažnju javnosti, kaže Jovanović. Velika je bilai radost i zadovoljstvo kod dece koja su snimila svoje prvo ostvarenje.

“Oni su preponosni što su na kraju projekta svojim prijateljima, roditeljima i ostalom stanovništvu pokazali produkt ovih radionica. Završna manifestacija je privukla lepu pažnju, jer su deca pre samog događaja lepila plakate i delila flajere. Putem društvenih mreža su pozivala na događaj, a pre same projekcije u centru grada išla je muzika i deca su šetala i pozivala ljude na projekciju filma”, kaže Jovanović.

Sem predavača, mladih i volontera, uključili su se i građani. Oni su bili uključeni najviše na završnim manifestacijama. 

“Tu su posmatrali film, postavljali pitanja, a što je najznačajnije, videli mlade Rome i Srbe kako se druže i zajedno raduju onome što su stvorili na kraju radionica”, ističe Jovanović.

Podsetimo, „Film klub Prokuplje“ je zvanično osnovan 2015. godine, iako je aktivan kao neformalna grupa od 2010. godine. Misija je edukacija dece i mladih o širenju građanske kulutre, očuvanju životne sredine, poštovanju različitosti i očuvanju ljudskih i manjinskih prava snimanjem i emitovanjem filmova, organizovanjem tribina i radionica pretežno na teritoriji grada Prokuplja, ali i širom Srbije i inostranstva.

“Humanko” – novi kutak za najugroženije građane u Novom Sadu

Kako bi pomogli najugroženijim Novosađanima, udruženje građana “Patrija” pokrenulo je inicijativu “Humanko”. Reč je o kutku koji će se, za početak, nalaziti u Omladinskom centru “CK 13” u kome će oni kojima je to potrebno moći da nađu sve neophodne stvari za život – od proizvoda za ličnu higijenu do predmeta za hobije. Na prvoj akciji koja se održala u Novom Sadu, pored garderobe prikupljala se i plastika, čijom će reciklažom biti prikupljena sredstva za opremanje “Humanka”.  

Udruženje “Patrija” radi sa socijalno ugroženim građanima. Kroz svoj rad primetili su da im nisu ugrožene samo osnovne potrebe, već im često nedostaju i hobiji kojima bi kreativno koristili svoje slobodno vreme. Zato su rešili da pokrenu inicijativu “Humanko”, kaže jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešin.

“Hteli smo da imamo neki kutak koji će funkcionisati kao automat, gde će oni koji su ugroženi moći da uzmu ono što im treba, ali i da na istom mestu mogu da se informišu o tome gde mogu da dobiju dodatnu pomoć i podršku koja je njima potrebna. Tako smo i zamislili Humanka, gde će ljudi moći sa žetonima da dolaze i da koriste kutak. Zašto žetoni? Zato što želimo da dođemo u komunikaciju sa njima, da nam se obrate, jer mi prilikom davanja žetona obavljamo intervju sa njima, saznajemo više o njima, njihovim problemima i šta im je još potrebno”, kaže Nešin. 

Prema njenim rečima, zasad je plan da Humanko bude u Omladinskom centru “CK13” u Novom Sadu. 

“Tamo je jedna korisnička grupa koja najčešće dolazi kod nas, imamo jako lepu saradnju. Biće u njihovom dvorištu. Nadamo se da će Grad prepoznati naš rad i značaj Humanka i kada se razvije ceo ovaj projekat, da će on biti na vidljivijem mestu i biti ujedno dostupniji svima”, kaže ona. 

Grupa ljudi koju Humanko targetira je ona koja se bori sa siromaštvom i koja ima višestruko ugrožene potrebe. 

“Polazimo od osnova i krećemo se ka nekim višim lestvicama, tako da je ‘Humanko’ prvi korak ka tome da osoba razvija neke svoje potencijale i neke svoje mogućnosti”, dodaje ona. 

Članovi udruženja obučavali su volontere kako da organizuju akcije, kako mogu da prikupe novac za Humanka, ali i kako da razvijaju ovu inicijativu.

“Pitali smo naše korisnike šta im je potrebno, ali smo i obavili razgovore sa ljudima koji bi potencijalno koristili Humanka. Razmišljali smo kako možemo da radimo na zadovoljenju egzistencijalnih potreba, ali i tih drugih potreba i pružanja podrške kao što je savetovanje u vezi sa socijalnim pitanjima i psihološka potreba, kako bi se ljudi bolje osećali. Gledali smo kako bismo mogli sa drugim ljudima u zajednici, organizacijama i insitucijama da ostavarimo neku saradnju, pa smo tako slali informacije”, rekla je ona. 

Ideja je da, kada se Humanko izgradi, ljudi u skladu sa svojim željema i mogućnostima nastave da ovaj kutak opremaju donacijama.

“Naši volonteri će moći da raspoređuju tu doniranu hranu, sredstva za ličnu higijenu ili predmete za hobi. Nadamo se da ćemo uspeti sa nekim većim prodavnicama i marketima, gde će ljudi pri izlasku iz prodavnice moći da doniraju nešto sitno, ako žele”.

U narednom periodu planiraju još dve akcije koje će, nadaju se, biti održane na prometnijim mestima u Novom Sadu gde će ljudi moći da donesu plastiku, ali i doniraju novac ukoliko žele da pomognu rad Humanka.

“Postoje inicijalno ljudi koji su zainteresovani za to i u narednom periodu nas očekuju razgovori sa njima. Ukoliko budemo shvatili da nam to neće biti dovoljno, onda ćemo razmišljati o pokretanju onlajn kraudfanding kampanje”, kaže ona.

Od konkurisanja na sajtu promeni.rs dobili su, kažu, mnogo – pre svega mentorsku podršku koja im je mnogo značila u daljem procesu rada. 

“Dobili smo podršku dok smo pisali projekat, mnogo toga smo i menjali, i to je učinilo da naš projekat bude bolji. Konstantno smo mogli da se obraćamo mentorima ukoliko nam je nešto potrebno. Osećamo da imamo veliku podršku i jako smo zadovoljni zbog toga”, ističe ona. 

Inače, udruženje građana “Patrija” je osnovano 2013. godine sa osnovnim ciljem da osnaži marginalizovane grupe, korisnike psihijatrijskih usluga, i podrži proces deinstitucionalizacije. Od 2019. godine u okviru udruženja sprovode se dve velike aktivnosti: Klub Kompas u kojem se obezbeđuje psihosocijalna podrška kroz radionice i neformalna okupljanja i Liceulice u saradnji sa istoimenom fondacijom iz Beograda koja obuhvata aspekt ekonomske podrške uz mogućnost zaposlenja i prodaje uličnog magazina na teritoriji Novog Sada.

Ja volim Topli Do: Izložbom Život staroplaninskog čoveka otvorili Festival slobodnih reka i planina

Izložba „Život staroplaninskog čoveka“ otvorila je drugi po redu Festival slobodnih reka i planina u Toplom Dolu. Na izložbi je prikazana uzbudljiva i dinamična istorija ovog malog mesta koje vekovima opstaje spram svih izazova, mesta koje krase slobodne reke, planine i ljudi.

Kako kaže jedan od pokretača inicijative Srđan Cvetković, ova izložba nam kroz fotografiju, film i predmete oslikava istoriju Toplog Dola i toplodolskog duha.

“Izložba Život staroplaninskog čoveka u Toplom Dolu prikazuje jedan stopedesetogodišnji razvoj Toplog Dola. Kroz ove slike možete videti uspone i pad Toplog Dola, i ponovno dizanje iz pepela, idući u krug. Vidite po samim slikama koliko je bujao život, koliko je to bilo tesno, i ove ulice su bile tesne – od 1400 stanovnika selo je spalo danas na manje od 30, ali opet na kraju je zadnja tabla koja obećava, ona je puna sukoba, ali je puna i energije”, navodi Cvetković.

Nakon borbe sa investitorima oko izgradnje mini hidroelektrana, Topli Do je ostao u žiži pažnje i postao pravo turističko mesto u koje dolazi sve više ljudi, objašnjava Cvetković

“Na neki način zadnje dve godine se ponovo oseća život što nas čini radosnim i daje nam neki energiju da istrajemo u tome.” 

Energija koja se javila u želji da zaštite reke i planine motivisala ih da je nastave dalje sa aktivnostima kako bi stvorili novo toplodolstvo i oživeli vrednosti koje čuva ovo mesto.

“Mi smo se okupili kao grupa građana koji su ili poreklom iz Toplog Dola ili su sami Toplodolci ili su ljudi koji vole Topli Do iz Srbije, pa i cele Evrope. Okupili smo se najpre oko projekta da odbranimo Staru planinu odnosno reke Stare planine od nasrtaja investitora. To je bila priča koja je trajala godinu-dve dana i uspešno je završena, jednim da kažem okršajem, pravim okršajem ovde na nesreću pošto su investitori hteli po svaku cenu da uzmu vodu iz naših reka i nakon toga se postavilo pitanje šta dalje jer čovek ne određuje toliko ono protiv čega jeste koliko ono šta zapravo želi, jer nije dovoljno da sada te reke teku, nego da mi udahnemo pokraj tih reka nekakav novi život i to je zapravo cilj i misija našeg udruženja.“

U planu im je da trenutnu postavku izložbe dodatno prošire i premeste u “Muzej života staroplaninskog čoveka”, na kom trenutno rade. Ovaj Muzej bi trebalo da bude mesto na kom će postioci moći da se upoznaju sa kulturom i istorijom ovog kraja, ali i prostor za okupljanje i razmenu ideja, edukaciju i prezentovanje lokalnih proizvoda i usluga. 

Za podršku u realizaciji izložbe konkursali su preko platforme promeni.rs i dobili savetodavnu i materijalnu pomoć od strane Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD). 

“Mi ne možemo da vratimo ljude sasvim na selo da se bave ekstenzivnim stočarstvom, ali možemo neke druge stvari, i otuda ovi projekti koje radimo i sa mnogim fondacijama kao što je fondacija Trag i Nacionalna koalicija za decentralizaciju, koja nam je omoguća ovu izložbu, i drugi neki fondovi i dobri ljudi koji prilažu svoje vreme i novac da bi mi uspeli u našoj nameri. Dakle, novo toplodolstvo treba da bude sastavljeno od ljudi koji prepoznaju prirodu, koji uživaju u njoj, koji vole lepe stvari, vole umetnost, i da od ovog mesta napravimo jedan brend”, objašnjava on.

Čitava ideja nadovezuje se na “Festival slobodnih reka i planina”, koji je ove godine organizovan drugi put, i nastao je sa idejom da objedini različite vrste umetnosti i nauke, kao i da okupi ljude kroz druženje na različitim aktivnostima.

“Pored izložbe to je jedan miks, jedna kombinacija i umetnosti, i muzike, i fotografije, i kratkog video materijala. Ljudi idu po planinama slikaju, montiraju, u zadnje vreme te moderne tehnologije su svima pristupačne, i onda je to naša želja da se to prikaže, da formalno bude neko takmičenje ali u suštini tu je najbitnije druženje, imaćemo goste muzičare i Snežanu Jandrlić i Dejana Najdanovića Najdu, imamo još neke druge naše umetnike kao što je Peda Tošić, harmonikaš i Dušan Antić, gajdaš. Imaćemo predavanja, pored umetnosti, pored planinarenja, sporta, druženja, festival ima i taj edukativni značaj.”

Ideja da od Toplog Dola stvore novo moderno mesto sa tradicionalnim duhom i stočarskim zaleđem, koje će okupljati ljude koji žele da ulože vreme i trud u očuvanje nasleđa i uživaju u prirodi. 

“Naši preci su digli Topli Do iz pepela, bilo im je lakše imali su ljude, imali su mnogo dece, natalitet je bio veći, i doline su bile prenapučene, bile su žive, i prepune ljudi”, objašnjava Cvetković i dodaje “Nama je teže sa jedne strane, a sa druge strane nam je lakše jer imamo mogućnosti da dobijemo medijsku podršku, neke fondove da otvorimo, i tako dalje, ali to nije dovoljno da bi se obnovilo jedno mesto, moraš da imaš ljude, da stvorimo to neko novo, kako ga ja nazivam, toplodolstvo.”

Pozivaju sve ljude dobre volje i donatore da ih podrže. 

“Radimo nekoliko projekata, jedan od njih je projekat fondacije Trag da se Toplodolski vodopadi obezbede i markiraju, pošto mnogi i ne znaju za njih. Drugi projekat jeste ovaj projekat Muzeja koji smo započeli sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, i zapravo ovo izložba je uvod u Muzej života staroplaninskog čoveka. Počeli smo uređenje fasada, uradili smo 10ak fasada, obnovili smo crkvu, to je akcija „Celo selo kreči belo“. Imamo još neke radne akcije gde pošumljavamo, uređujemo trg i tako dalje, to je sve uglavnom na dobrovoljoj bazi.” 

Inače, udruženje “Ja volim Topli Do” se zalaže za zaštitu prirode, razvoj turizma i negovanje tradicije u Toplom Dolu kroz akcije pošumljavanja i čišćenja reka, kao i organizovanje edukativnih, umetničkih i sportskih manifestacija pod sloganom “Slobodni ljudi – Slobodne reke – Slobodne planine”,  sa idejom promocije vrednosti slobode i tolerancije i zdravog života.

Romani Asvin: Kroz mentorsku podršku do upisa na fakultet

Kako bi poboljšali obrazovni položaj Romkinja i Roma, udruženje “Romani Asvin” pokrenulo je program mentorske podrške “Podeli znanje, budi mentor”. Programom žele da obuhvate što veći broj fakulteta u Srbiji kako bi pomogli svojim vršnjacima prilikom upisa na fakultet. 

Kako kaže jedna od inicijatorki Alma Kajtazi, prgram je namenjen pre svega onima koji upisuju fakulet, ali i studentima prve i druge godine fakulteta.  

“Taj program smo pokrenuli zato što smo se i mi sami, odnosno članovi našeg udruženja našli u toj situaciji da nismo mali pomoć od nekog drugog da vidimo šta je to nama prioritet, na šta treba da obratimo pažnju prilikom učenja, zašto su nam bitne afirmativne mere, kako one mogu da nam pomognu. Tu smo prepoznali da je veoma bitno motivisati i uključiti mlade Romkinje i Rome da se prijave za ovaj program, odnosno studente treće i četvrtee godine na fakultetu, pa i one koji su završili fakultet, da  podele svoja iskustva sa upisa na fakultet”, kaže Kajtazi. 

Pokrenuli su konkurs i uspeli da dođu do broja od 10 mentora i pokriju 10 fakulteta u Republici Srbiji.

“Mi imamo ukupno 10 mentora, koji imaju veoma dobre kvalifikiacije, imamo čak i bivše prodekane za nastavu. Takođe, većina mentora već ima studente, poznaju svoju ciljnu grupu na prvoj i drugoj godini fakulteta, pa i studente koji tek upisuju fakultete, tako da će verovatno imati komunikaciju sa njima i njima zapravo biti mentori”, dodaje ona. 

U prethodnih godinu dana imali su veliku kampanju “Heroji naše zajednice” gde su predstavili mlade ljude koji su akademski obrazovani, koji su prema njenim rečima, tvrdili  da je njima bio trnovit put na putu do uspeha.

“Pored toga organizovali smo tri karavana informisanosti koji su bili održani onlajn zbog epidemiološke situacije. U narednom periodu planiramo još tri karavana u Kruševcu, Nišu i Aleksincu, gde zapravo želimo da pozovemo mlade da ih informišemo o afirmativnim merama, o fakultetu koji mogu da upišu, o formalnom i neformalnom obrazovanju isto vreme”, ističe Kajtazi.

Kroz svoje udruženje žele da motivišu i uključe mlade Romkinje i Rome i informišu ih o značaju neformalnog i neformalnog obrazovanja.

“Kreirali smo i veb stranicu Romani Asvin na kojoj se nalazi i deo koji se naziva Edu Info Roma, i na toj stranici možete naći bukvalno sve što se tiče formalnog i neformalnog obrazovanja, sve informacije koje se tiču razmene studenata, koje se tiču neformalnog obrazovanja. Tu su razne obuke, seminari, radionice kojima možete da prisustvujete. Pored toga, mi smo sami organizovali radionice koje se tiču pisanja CV-a. Imali smo dve onlajn tribine pod nazivom ‘Romkinje pokreću svet’. Pored toga navela bih radionicu ‘Preuzmi inicijativu za svoju budućnost’ gde smo imali 40 mladih Romkinja i Roma iz cele Srbije. Na toj radionici su čak bili i profesori sa drugih fakulteta da promovišu svoje fakultete kako bi pozvali mlade da  se i oni sami uključuju u sam sistem rada i da upišu njihove fakultete”, kaže ona.

Iz udruženja navode da su dobili veliku pomoć od Nacionalne koalicije za decentralizaciju za sve što su do sada uradili. 

“Uvek smo mogli da ih pitamo za sve što nam je  tom trenutku bilo nephodno. Mi smo prvenstveno osnovani kao neformalana grupa, te nismo imali dovoljno znanja i iskustva u radu, tako da nam je njihova podrška mentorstva bila od velike podrške i hvala im na tome. Pored toga donatori kao što EU za tebe i USAID su od velikog značaja jer smo zahvaljući njima uspeli da dođemo do ostvarenja našeg cilja, a to je otvaranje stranice Edu Info Roma odnosno informisanosti mladih, jer sada postoje informacije za sve njih na jednom mestu”, ističe Kajtazi. 

Neformalna grupa “Romani Asvin” nastala je pre godinu dana. Nakon velikog broja aktivnosti sa mladima, pre mesec dana formirali su svoje udruženje i najavili predstojeće karavane informisanosti. Prvi će biti 10. avgusta u Leskovcu u Domu kulture Roma, drugi  16. avgusta u Nišu, a treći u narednom periodu u Aleksincu.