mladi - Platforma Promeni

(re)Kreativni kamp – novo mesto za sve umetnike i kreativce u Brzom Brodu

Niški umetnici i kreativci ove godine dobiće novi prostor u Brzom Brodu. Ideja za (re)Kreativni kamp ili Kamp fabrike umetnika nastala je na festivalu PozitivNi, kada su organizatori shvatili da Niš nema prostor na kome bi se okupljali svi umetnici po završetku festivala kako bi zajedno mogli da dalje rade, stvaraju i planiraju nove aktivnosti. Otvaranje kampa, ali i celokupne kampanje za isti, planirano je za nedelju nakon Uskrsa, ukoliko vremenski uslovi to dozvole.

Jelena Rudić, jedna od inicijatorki Kampa fabrike umetnika kaže da su hteli da pronađu bezbedno mesto za stvaranje i uživanje, za neformalno obrazovanje ili prosto opuštanje.

“U Nišu, koji je nekada bio urbana baza za razvoj svih umetnika, trenutno ne postoji mesto za njihovo okupljanje. Zato želimo da preuzmemo inicijativu i ohrabrimo, podržimo i podstaknemo ljude na umetničko stvaralaštvo, stvorimo im kreativnu oazu koja će se suprotstaviti sve prisutnijem kiču i šundu. Ponovnim stvaranjem zdrave umetničke baze, promovisaćemo prave vrednosti i zdrav život, i na taj način privući i ‘proizvesti’ nove stvaraoce i konzumente urbane kulture. Korisnici kampa imaće kompletnu logističku podršku za rad – atelje, učionicu i galeriju na otvorenom, binu, ozvučenje i slično”, dodaje Rudićeva.

Najvažnija aktivnost kampa biće umrežavanje svih zainteresovanih pojedinaca i grupa, organizovanje i pomaganje u organizaciji aktivnosti u njemu.

“Čitava zajednica treba da zna da kamp postoji i da znaju koje sve mogućnosti pruža, a pružaće ih mnogo, jer ćemo imati učionicu, galeriju i atelje na otvorenom, kutak za decu, mesta pored reka za opuštanje i još mnogo aktivnosti koje ćemo organizovati tokom razvijanja kampa”, ističe ona.

Što se tiče radova na terenu, predstoji im velika radna akcija koju organizuju zajedno sa izviđačima Niša i mrežom volontera.

“Izviđači će svakako biti jedni od naših stalnih saradnika, u kampu moći da organizuju svoje aktivnosti. Osim toga, radimo i na adaptaciji objekata u kampu i prilagođavanju kompletnog prostora potrebama, pre svega, umetnika i kreativaca”, rekla je Rudićeva.

Do elektrifikacije kampa uz pomoć građana

Rudić ističe da je kampanja za inicijativu u niskom startu, kao i da će biti promovisana preko medija i društvenih mreža, ali i direktnim kontaktima koje već imaju. Kampanja će početi na samom otvaranju kampa, koje planiraju za vikend nakon Uskrsa.

“To će zavisiti od vremenskih prilika, koje su se s nama poigrale i u prethodnom periodu. U kampanju će biti uključeni svi ljudi dobre volje koji podržavaju rad Fabrike umetnika, svi posetioci naših festivala ‘Pozitivni’ i ‘Niš u srcu’, kao i ljubitelji našeg hora ‘Vilenjaci’. Svi koji smatraju da je Nišu neophodan ovakav prostor, a sigurna sam da ih je dosta. Na ovaj način ćemo prikupiti sredstva za elektrifikaciju kampa, koju planiramo da sprovedemo preko solarnih panela, jer želimo da budemo potpuno ekološki orijentisani i nezavisni”, kaže Rudićeva.

S obzirom na to da kamp pruža mogućnost za organizovanje događaja koji su usmereni na interesovanja svih starosnih, obrazovnih i socijalnih struktura, inicijativa je, kako navodi Rudićeva, usmerena na gotovo sve ljude iz Niša i okoline, a aktivnosti u kampu će biti, pre svega, usmerene na mlade ljude, buduće i sadašnje umetnike.

“Tokom leta planiramo organizaciju različitih akcija koje će omogućiti našim sugrađanima svih generacija da stvaraju ili uživaju u umetnosti u prijatnom, prirodnom ambijentu, na epidemiološki bezbedan način. Organizovaćemo umetničke radionice, izložbe, koncerte, sportsko-rekreativne aktivnosti. Osim toga, svi sugrađani će imati priliku da uživaju u prirodi pored reke, u očišćenom i opremljenom ambijentu”, dodaje ona.

Za podršku za koju su konkurisali preko sajta promeni.rs saznali su preko prijatelja koji su znali za njihove planove i sa kojima su diskutovali načinima na koje je moguće obezbediti sredstva za opremanje kampa.

Fabrika umetnika do sada je organizovala već poznate festivale “PozitivNI” i “Niš u srcu”, ali i Donatorske večere sa fondacijom Deca carevi sveta. Već 12 godina okupljaju mališane koji odrastaju i zaljubljuju se u muziku u horu “Vilenjaci”. Reputacija koju su stekli organizujući sve ovo, smatraju da im daje za pravo da budu sigurni da će i Kamp fabrike umetnika biti uspešan i značajan projekat za grad Niš.

“Youth Fight Club”: mladi kroz dijalog do boljeg položaja građanskih prava u Zaječaru

Doprinos pokretanju dijaloga između ljudi sa oprečnim mišljenjima, cilj je udruženja građana “Nosioci vremena” (Inspiring Change), koje je pokrenulo ideju “Youth Fight Club” kako se ne bi dešavalo da se ljudi izoluju u svoje ”eho-sobe”, jer, kako kažu, nemaju prilike da čuju svoje neistomišljenike.

Oni žele da iskoriste potencijal društvenih mreža kao novog građanskog prostora za pokretanje dijaloga među mladim sugrađanima na temu položaja mladih u Zaječaru, kaže jedna od članica udruženja Nina Petrov.

“Sve projektne aktivnosti sprovode se onlajn, kroz digitalnu kampanju, čime se ispituje nova agora koja se nalazi na društvenim mrežama. Inspiring Change osnovan je 2018. godine i primarno se bavi edukacijom i pružanjem podrške mladima u domenu kreativnog i društvenog preduzetništva, kao i cirkularne ekonomije i održivih biznisa”, dodaje Petrov.

S obzirom na to da trenutna situacija sa pandemijom ne dozvoljava okupljanja većeg broja građana za potrebe debate ili tribine, rešili su da testiraju kako bi ovaj dijalog mogao da se ostvari putem društvenih mreža Fejsbuk i Instagram.

“Projekat Youth Fight Club sprovodi se na društvenim mrežama u krugu Zaječara, a trenutno je završeno ’Šta ti misliš ovih dana?’ – istraživanje mišljenja mladih Zaječaraca na temu kvaliteta života u gradu i njihove aktivne participacije u procesima donošenja odluka. U toku je procena odgovora i kasnije planiramo rad na istraživanju”, kaže ona.

Po završetku ispitivanja, putem društvenih mreža biće podeljena statistika rezultata ankete, kao i najupečatljiviji komentari sugrađana koji govore o problemima nezaposlenosti, zagađenja, i slično.

“Podelićemo informacije o svim mogućim načinima učešća građana i pokušati da inspirišemo mlade da u još većoj meri uzmu ulogu u unapređenju društva i životne sredine na lokalu. Građani će biti pozvani da iznose svoje predloge, komentare, bojazni, i da o njima diskutuju sa svojim sugrađanima. Predviđeno je i intervjuisanje petoro mladih aktivista iz Zaječara koji će podeliti svoje priče o ranim počecima i aktivističkim postignućima, te dodatno podstaći mlade da pođu njihovim stopama”, rekla je Petrov.

Rezultate čitavog projekta (analiza istraživanja putem onlajn upitnika i reakcije građana na društvenim mrežama) prezentovaće kroz jedan konstruktivni skup predloga kako bi gradska vlast mogla da izađe u susret mladima u Zaječaru i na koji način bi mogla da se pobrine da mladi imaju veći pristup informacijama, a naročito kako bi mogli da budu motivisani da se uključe u predlaganje, planiranje, i druge aktivnosti zarad donošenja za njih važnih odluka.

Iako je udruženje građana Nosioci Promena (Inspiring Change) sa sedištem u Beogradu, njegovi mladi članovi su i stanovnici grada Zaječara, inspirisani da podstiču svoju okolinu da iskoristi svoja građanska prava.

aktivizam Ispiring Change mladi Youth Fight Club Zaječar

“Pozdrav iz kraja”: za bolje kulturne i umetničke sadržaje van glavnog grada

Kako bi mladi što bolje upoznali svoju lokalnu zajednicu i njeno kulturno nasleđe, ali i prepoznali značaj uključivanja u lokalne tokove, promene i razvoj, inicijativa “Pozdrav iz kraja” iz Satibare želi da mlade pokrene preko društvenih mreža, i time doprinese izmeštanju kulturnih i umetničkih sadržaja iz glavnog grada, a sve kroz umetnost i različite radionice.

Prema rečima jedne od članice inicijative Marije Rodić, rad sa mladima usmeren je na njihovo bavljenje artikulisanjem svojih potreba i preispitivanjem ili formiranjem stavova, kroz poređenje društvenih mreža i nematerijalnog kulturnog nasleđa.

“U ovom procesu koristimo praktični i visokoparticipativni radioničarski metod, istraživanje i primenu digitalnog jezika i komunikacije (koji su mladima bliski, s jedne strane, a s druge strane brže od tradicionalnih medija prenose poruke i skreću pažnju na važne teme). Lokalni resurs na koji smo usmereni ovde u Dolovu, jeste nematerijalno kulturno nasleđe – društveni život sela i tradicionalni oblici komunikacije (načini razvoja seoskih predigitalnih ‘socijalnih mreža’). Drugi cilj koji je nama veoma važan jeste i ‘izlazak’ Satibare iz Beograda, ali ne samo kroz jednokratne aktivnosti, već kroz decentralizaciju naših članova”, dodaje Rodićeva.

Od 2017. godine u okviru inicijative okupljaju se mladi iz različitih socijalnih grupa u Beogradu i pruža im se šansa da kroz umetnost izražavaju svoje ideje, potrebe, telente ili kritike društvenih pojava.

Članovi i pokretači inicijative su članovi Satibare (udruženja građana iz Beograda, koje se bavi filmskom produkcijom, edukacijom i zagovaranjem umetničkih sloboda).

“Inicijativi su se do sada pridružili različiti lokalni akteri na polju kulture i novih medija, iz Dolova i Pančeva. tako da smo sada jedna šarena ekipa koju čine filmski umetnici, vizuelni umetnik, menadžerka u kulturi, novinarka, jutjuberka, lokalni čuvar sećanja na dolovačko nasleđe, kao i naš lokalni domaćin”, ističe Rodićeva.

Do sada su uradili jedno pilot izdanje „Pozdrava iz kraja” koje je organizovano tokom leta 2020. u beogradskom naselju Mirijevo. Tada su, kako kaže, održali preko 30 radionica (filma, vajanja i grafičkog i veb dizajna).

“Tu smo se malo mrdnuli iz centra grada ka periferiji, a sada krećemo još malo dalje (45 km). Konkretno pod sloganom ‘Pozdrav iz kraja’ planiramo da realizujemo umetničke procese u još nekoliko gradova u Srbiji tokom ove godine. Za sada smo u fazi razvijanja saradnje sa nama srodnim organizacijama iz Vranja, Bujanovca, kao i Novog Kneževca i Kruševca. Nije logistički lako sprovoditi ovakve programe, mnogo je lakše kad ste u svom gradu, ali zato procesi i traju duže, kako bi učesnici radionica i novi članovi inicijative mogli stečeno znanje da primenjuju i nakon formalnog završetka projekta”, kaže Rodićeva.

Radionice videa, filma i digitalnih medija održaće se tokom vikenda 27. i 28. marta u Domu kulture „25. maj“ u Dolovu. Raspisan je konkurs za prijave namenjen tinejdžerima.

“Drugog dana radionica će se održati i filmsko veče, u okviru kog će se prezentovati rezultati našeg druženja tokom ova dva dana, najaviti predstojeće aktivnosti (za april), kao i prikazati različiti fimovi mladih učesnika u nekim od naših dosadašnjih programa. Od aprila do avgusta planiramo da održimo još 10-ak radionica koje će biti posvećene videu i filmu, kao i nematerijalnom kulturnom nasleđu Dolova. Za jul se planira snimanje kratkog filma, a za avgust lokalna manifesticija ‘Pozdrav iz kraja!’ koja bi zaokružila ceo ovaj proces”, rekla je Rodićeva.

Sve aktivnosti su besplatne, što je inače, princip koji važi za sve Satibarine manifestacije i programe.

aktivizam Decentralizacija mladi Pozdrav iz kraja Satibara TMUS

Asocijacija Duga Šabac Mladi do bolje građanske participacije kroz debate i obuke

Kako bi podstakli veće učešće građana u procesima donošenja odluka, Asocijacija Duga iz Šapca pokrenula je inicijativu ”Mladi u akciji – za bolju građansku participaciju”. Cilj je da se kroz debate i obuke o važnosti građanske participacije u kreiranju lokalnih politika i planova, mladi informišu o mogućnostima učešća u odlučivanju.

Planiraju da organizuju dve debate na temu građanske participacije mladih, kao i dve obuke o važnosti građanske participacije u odnosu na kreiranje lokalnih omladinskih politika i odluka, kaže Viktor Tešić iz udruženja “Asocijacija Duga”.

“Dve debate na temu građanske participacije mladih bi trrebalo da okupe mlade ljude sa teritorije grada Šapca i okoline, kako bismo sa njima razgovarali i čuli njihove stavove o važnosti učestvovanja u procesima donošenja odluka, njihova iskustva, mišljenja i potrebe u odnosu na temu. Obuke koje planiramo da realizujemo su predviđene za srednjoškolce i na njima će dve grupe srednjoškolaca steći znanja o tome šta je građanska participacija, koji su ‘alati građanske participacije’, na koje načine mogu biti aktivni građani koji učestvuju u donošenju odluka o svojoj budućnosti i kako sve to mogu da realizuju u praksi”, rekao je Tešić.

Problem na koji se inicijativa odnosi nije samo lokalni, već nacionalni, dodaju iz organizacije “Asocijacija Duga”.

“Naša inicijativa će doprineti postizanju jednog malog koraka ka poboljšanju položaja mladih, tako što ćemo ih edukovati, pokazati im primerom da građanska participacije nije nešto o čemu se samo čita u novinama, ukazati na problem i predočiti ga građankama i građanima Šapca. Mladima u Srbiji nedostaju informacije i obrazovanje na temu mogućnosti učestvovanja u procesima donošenja odluka (a da pritom ne morate biti član političke partije), a naša inicijativa će upravo to obezbediti”, dodaje on.

Sama inicijativa postoji nešto više od šest meseci.

“Naša želja jeste da kroz realizacije inicijative podignemo znanje mladih o važnosti učestvovanja u procesima donošenja odluka i da ih naučimo na koje načine mogu da utiču na donosioce odluka, pogotovo kada se radi o odlukama koje se odnose na mlade u Srbiji”, zaključuje Tešić.

Inače, osnova delovanja Asocijacije Duga je unapređenje ljudskih prava lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih i transrodnih osoba, kažu iz ove organizacije.

Sem njih, delovanja ove organizacije odnose se i na porodice sa posebnim osvrtom na višestruko osetljive populacije, mlade, osobe treće dobi, osobe koje su na institucionalnom i bivše štićenike institucionalnog smeštaja u sistemima socijalne zaštite, ali i zdravstva i pravosuđa, korisnike psihoaktivnih supstanci, osobe koje se bave seksualnim radom, mlade u sukobu sa zakonom i osobe koje žive sa HIV/AIDS-om, i kroz smanjenje nasilja i diskriminacije, obrazovanje, povećanje bezbednosti, pružanje podrške, ekonomsko osnaživanje, rodnu ravnopravnost i pružanje zdravstveno-socijalnih usluga, dodaje Tešić.

aktivizam Asocijacija Duga mladi Šabac Viktor Tešić

Kruševac: Informativni centar za mlade Rome

Udruženje “Romani Asvin” zalaže se za bolju informisanost mladih Roma i Romkinja, kao i njihovo aktivno uključivanje u sistem formalnog i neformalnog obrazovanja. Kažu da je veoma bitno raditi i na motivaciji mladih Roma i Romkinja za nastavak njihovog obrazovanja. Cilj im je, zato, da osnuju Edu Info Roma – informativni centar u kome će kreirati bezbedan prostor za sve mlade Romkinje i Rome.

Projektna menadžerka tima Alma Kajtazi kaže da “Romani Asvin” predstavlja glas informisanja romske omladine i njihovo aktivno uključivanje u sistem obrazovanja, kao i motivisanje mladih Roma i Romkinja za nastavak istog.

“S obzirom da je informisanost mladih Roma i Romkinja mala i da mladi dolaze teško do informacija, mi želimo da budemo izvor informacija i spona koja će mladim Romkinjama i Romima pružiti sve informacije na jednom mestu. Naš cilj je osnivanje informativnog centra u kome ćemo kreirati bezbedan prostor za sve mlade Rome i Romkinje. Prvi korak do osnivanja informativnog centra je naša online platforma ‘Edu Info Roma’ koja je u procesu realizacije i koja će sadržati sve informacije na jednom mestu, gde će mladi Romi i Romkinje vrlo lako i brzo dolaziti do informacija koje se tiču formalnog i neformalnog obrazovanja”, kaže Kajtazi.

Inicijativu su osnovali februara 2020. godine, a u prethodnih godinu dana ostvarili su veliki uspeh.

“Jedan od naših najvećih uspeha jeste radionica ‘Preuzmi inicijativu za svoju budućnost’ gde smo na jednom skupu imali ukupno 40 mladih Roma i Romkinja iz cele Srbije. Radionicu smo održali online putem Zoom platforme, a ista se odnosila na informisanje, gde su mladi prepoznali našu inicijativu kao jednu od sjajnih stvari koje činimo za mlade, jer na taj način brzo i lako dolaze do informacija. Takođe, veliki uspeh je i naša kampanja ‘Heroji naše zajednice’ gde smo putem video snimaka predstavili akademski obrazovane mlade Rome i Romkinje, i tako radili na motivaciji mladih Roma i Romkinja za nastavak njihovog obrazovanja”, ističe Kajtazi.

Zaključak radionice bio je da je put do uspeha trnovit, ali je ostvariv, kaže Kajtazi.

“U video snicima smo imali diplomirane sociologe, inžinjere, buduće učiteljice, pravnike, arhitekte, umetnike i mnoge druge profesije. Kampanja je trajala ukupno mesec dana, a kao rezultat dobili smo prepoznatljivu inicijativu za motivaciju mladih Roma i Romkinja. Pored toga, jedan od naših uspeha jeste saradnja sa međunarodnim i nacionalnim romskim i neromskim organizacijama koje podržavaju mlade, učešće na konferencijama UNICEF-a, Kongresu mladih Roma u Hrvatskoj, učešće naših aktivista na konferenciji sa potpredsednikom Vlade Republike Srbije, saradnja sa Holivudskom glumicom Bojanom Novaković, slanje naših aktivista na obuke Caritas Aleksinac itd”, dodaje ona.

U narednom periodu planiraju aktivnosti u nekoliko gradova u Srbiji – tri karavana u martu i još tri krajem jula.

“Karavane koje planiramo da održimo marta meseca odnose se na informisanost omladine po pitanju formalnog i neformalnog obrazovanja u tri grada – Niš, Kruševac i Aleksinac. Krajem jula planiramo da održimo karavane na temu istorije i kulture Roma. Želimo da mlade Rome i Romkinje upoznamo sa genocidom nad Romima i sa našim nacionalnim praznicima kao što su dan Roma, Međunarodni dan romskog jezika…”, kaže Kajtazi.

Trenutno imaju otvoren konkurs za punu stipendiju za učenje u Australiji za jednog učenicu/ka romske nacionalnosti na McDonald Univerzitetu.

“U saradnji sa Holivudskom glumicom Bojanom Novaković otvoren je konkurs Romani Asvin Arts Scholarship program koji je otvoren do 17. februara 2021. godine, a prijava se nalazi na našim stranicama na Instagramu i Facebooku. Ohrabrujemo sve mlade Rome i Romkinje da se prijave ukoliko ih zanima umetnost u oblasti: muzike, plesa, baleta, glume i tenisa za učenje u Sidneju u Australiji”, kaže ona.

Romani Asvin 6. februara organizuje jednodnevnu obuku za pisanje CV-a putem Zoom platforme za sve mlade Rome i Romkinje koje zanima ova tema.

“Za ovu obuku angažovali smo stručnjaka Nevenu Antić koja već duži niz godina u Addiko banci radi sa strankama kao specijalista za upravljanje talentima. Ohrabrujemo sve mlade Rome i Romkinje, a konkurs je otvoren do 4. februara”, dodaje.

Platforma za informisanje Edu Info Roma je u fazi realizacije i biće aktivna polovinom februara.

“Postojaće poseban deo gde su svi aktuleni konkursi na koji mladi Rome i Romkunje mogu da se prijave. Takođe, na platformi ćemo objavljivati stipendije, obuke, konferencije, seminare, razmene studenata, za koje ohrabrujemo mlade Romkinje i Rome da se prijave. Sa većinom organizacija imamo saradnju, tako da do informacija možemo doći brzo i lako”, završava ona.

Ona ističe da je veoma bitno raditi sa mladim Romkinjama i Romima. Najviše im, kažu, znači “živa komunikacija”, jer se tako lakše povezuju sa zajednicom, i time grade mrežu poznanstva i mrežu informacija između sebe.

aktivizam Edu Info Roma informacije informativni centar mladi Romani Asvin Romi studenti

Mladi u Sonti uredili Dom kulture, održana i „Nedelja pozorišta“

Kako bi oživeli stari Dom kulture u svom mestu, članovi Centra za kulturu i obrazovanje Sonta odlučili su da zajedno sa mladima, promene izgled ove ustanove. Nakon sređivanja prostora, sredinom novembra održali su predstavu na festivalu „Nedelja pozorišta“ kako bi ukazali na loše stanje rasvete u Domu kulture.

Njihova misija je, kako kaže jedna od članica udruženja Vukana Macura, unapređenje aktivizma u lokalnoj zajednici, jer veruju da svaki pojedinac ima pravo na kreativno stvaralaštvo i doprinos svom okruženju.

U Sonti CEKOS već šest godina organizuje festival „Nedelja pozorišta“, koji svake godine ima sve veći broj posetilaca.

„Pored festivala, CEKOS je organizovao i druge aktivnosti za mlade iz cele Srbije. Ove godine realizovan je višednevni projekat „We are the media“, koji je za cilj imao da okupi mlade od 15 do 30 godina iz cele Srbije, sa ciljem da mladi usvoje znanja o medijima, načinima komunikacije u medijima, i mnoga druga znanja i veštine. Pored toga realizovan je i projekat „Selo na dnevnom redu“, gde je okupljeno 30 mladih iz cele Srbije. Mladi su imali priliku da zajedno sa ekspertima iz omladinskog rada i donosioca odluka učestvuju u kreiranju strategija za razvoj omladinskog rada u ruralnim područjima Srbije”, ističe Macura.

Na festivalu „Nedelja pozorišta“ simbolično je održana predstava pod upaljenim radnim svetlima, sa ciljem, kako kaže ona, da skrenu pažnju javnosti na loše stanje rasvete u Domu kulture. Održavanje festivala je najpre pomereno zbog pandemije, ali su zahvalni što su ipak uspeli da ga održe, uz sve mere bezbednosti zbog trenutne situacije sa koronavirusom .

CEKOS ove godine realizuje još dva programa – dramski, i novonastali program namenjen deci. „Želimo da stvaramo bolje uslove za decu i mlade i želimo da im svojim primerom pokažemo kako je promena moguća“, dodaje Macura.

Volonteri CEKOS-a su u prethodnom periodu zajedničkim snagama očistili i sredili salu Doma kulture.

“U bioskopskoj sali postoji jedna prostorija koja služi kao g1arderober, koju smo okrečeli i zamenili sijalice. Ostalo je još da se oslika grafit na zidu u garderobi. Posle aktivnosti uređenja prostora, imali smo prvu filmsku projekciju, na kojoj su građani dobili besplatne kokice i simbolične bioskopske karte. Ovaj prostor je u vlasništu mesne zajednice, i pored nas, ovaj prostor koriste i druga udruženja iz sela poput KUD-a, Mažoret kluba i drugih”, kaže Macura.

Ove godine započeli su dvogodišnji projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“ koji za cilj ima stvaranje aktivnog civilnog društva za sve veće angažovanje građana u donošenju odluka, posebno na lokalnom nivou. Ideja im je ojačaju aktivnosti u selu, odnosno da ojačaju glavne programe delovanja, a cilj im je da imaju veći broj članova i veći broj mladih koji će koristiti njihove programe.

CEKOS Centar za kulturu i obrazovanje Dom kulture mladi pozorište

U selu Varvarin kod Kruševca napravljen novi prostor za meštane i decu

Članovi inicijative “Zajedno za dečiji osmeh” udruženja Sejači sreće iz Varvarina uredili su prošle nedelje prostor za decu, mlade i meštane. Prostor je, kako kažu, bio poprilično zapušten. Građanima su delili liflete kako bi ih okupili i time uključili u uređivanje prostora.

Danas je posebna atmosfera u Varvarinu, i jedna od najlepših aktivnosti koju smo imali do sada, započinje priču Vesna Marković iz ovog udruženja.

“Priključili su se svi građani i meštani, priključio nam se fudbalski klub sela Varvarin, KUD Jovan Kursula… Danas su tu naši volonteri, svi su oni meštani sela Varvarina, i svi su oni tu da uredimo ovaj prostor za decu, ali i za njih”, kaže Markovićeva.

U okviru ovog prostora posađene su sadnice, a pre toga, uklonili su betonsku ogradu koja je bila ruinirana. Umesto nje, na tom mestu posadiće živu ogradu.

“Hoćemo da napravimo park, da nam sve to bude zeleno, jer je i zdravo. Sadimo drveće, sadimo ostale biljke i stabla. Vodili samo računa da to budu medonosne biljke, da bi privukle divlji svet. Za ubuduće imamo u planu da sredimo jedan deo prostora i od njega napravimo dečije igralište, sa mobilijarom, klackalice, ljuljaške i neke drvene kućice. Međutim, za to nam treba malo i donacija. Imamo već neke meštane koji su se javili i koji su raspoloženi da doniraju sredstva, pa se nadamo da će i dalje meštani da se uključuju da možemo deci da napravimo to igralište”, ističe Markovićeva.

Ovaj prostor su dugo koristili mladi i deca, a kako navodi Markovićeva, sve generacije u Varvarinu ovde su odrasle, i svi oni imaju posebne anegdote i lepe uspomene sa ovog prostora.

“Nažalost, pre neku godinu je, valjda u skladu sa vremenom, napredovala tehnologija, pa deca više provode vremena pored računara, laptopova, pored pametnih telefona i ovo dvorište je mnogo dugo bilo prazno. Evo, ja mislim da skoro nije bilo ovoliko ljudi na ovom prostoru, to je nama i bio cilj da deci uredimo prostor koji će da ih vrati na igralište, da imaju razlog da se okupljaju i da ih privuče da se vrate tu”, kaže Markovićeva.

Jedan od meštana je ponudio donaciju za ovo igralište, a u reč je o podlozi, koja će omogućiti da teren bude bezbedan.

“On nam je rekao da je tu igrao fudbal od malih nogu, pa eto, hoće da pomogne. Opština nam je pomogla u tom smislu da nam je poslala mašine i javno komunalno preduzeće Varvarin za ravnanje terena. Posejali smo jedan duh zajedništva, i svi zajedno pokazali smo kako se ustvari rešavaju problemi u jednoj lokalnoj zajednici”, kaže Markovićeva.

Jedna od učesnica u ovoj inicijativi je Kararina Mihajlović, koja pomaže udruženju stručnim savetima, kao sanitarno-ekološki inženjer.

“Svaka od ovih biljaka ima neku svoju zanimljivost, koja je i deci prilikom sadnje bila interesantna. Tako da smatram da sve što se radi treba širiti što više među mladima, da bi svi ostali ovde i zadržali se”, ističe Mihajlovićeva i dodaje:

“Nama je važno da su se uključili i meštani i deca, i mladi i stari, i mislim da ćemo vratiti bar malo mlade ovde, ali trebalo je baš dosta ulaganja. Tu dok su moji roditelji odrastali svi su nekako bili na okupu. Vremenom to se sve zapustilo i onda su se svi razbežali u druge krajeve”.

U narednim danima će se krenuti sa izgradnjom fontane, u istom prostoru gde su biljke. Pored toga, ideja im je bila da to bude kupalište za ptice, što isto tako privlači životinje.

aktivizam deca meštani mladi Sejači sreće Varvarin

Škola pletenja za tinejdžere i osobe sa smetnjama u razvoju u Pirotu

Udruženje “Kraljičin vez” iz Pirota četiri godine organizuje školu pletenja, čime pokušavaju da sačuvaju tradiciju svog kraja. U rad su uključeni tinejdžeri, ali i udruženje osoba sa smetnjama u razvoju. Kako kaže Milica Bačević iz ovog udruženja, pletenje ima dokazano blagotvorno terapeutsko dejstvo na njih.

Ove godine se škola organizovala u drugačijem formatu zbog pandemije koronavirusa.

“Škola pletenja se zove Tinejdžeri na sedenću, ali nisu tinejdžeri jedini učesnici na ovim radionicama. Inače, naziv je spajanje modernog i tradicionalnog što u stvari jeste cilj projekta. Kako bi smo sačuvali stari zanat, mi smo na moderan način pozvali učesnike da dođu. Odredili smo da to budu tinejdžeri iz razloga što je to najteža grupa za pokretanje i odvajanje od nekog modernijeg života, od telefona, kompjutera, društvenih mreža, ali svakako imali smo i mlađe i starije polaznike. Bili su tu i oni koji su prvi put se susreli sa iglama i koncima a bili su i oni koji su već nešto znali pa su te svoje veštine samo nadogradili i naučili neke nove”, kaže Bačevićeva.

Škola je održana početkom septembra.

“Tri dana se plelo, četvrti dan je bila izložba gde su učesnici izložili svoje radove. Bilo je negde oko 50-ak polaznika na radionicama. Mi smo učesnicima podelili konce i igle, obezbedili smo im sav materijal. Kasnije smo im dali taj materijal da ponesu kući da vežbaju, pošto neki nisu mogli da završe svoje radove za tako kratko vreme”, ističe ona.

Kako bi radovi bili vidljivi, otvorili su Fejsbuk stranicu koja se zove Proizvodi sa sedenće.

“Tu izlažemo naše prozvode odnosno proizvode naših učesnika, gde svi ljudi mogu da kupe, da vide i da kupa te proizvode po simboličnima cenam.. Na taj način pokušavamo da pokažemo ljudima koliko je bitan ručni rad, i dajemo im mogućnost da sami određuju cene, da vide koliko se njihova mašta, njihov trud isplate, pa kasnije cene ono što je ručno izrađeno”, kaže Bačevićeva.

Udruženje Kraljičin vez postoji kao neformalna grupa već četiri godine. Čini je grupa turizmologa koja se trudi da sačuva prirodne i društvene resurse važne za razvoj turizma ovog kraja.

“Zvanično smo se registrovali prošle godine, ali to ne znači da nismo do sada radili na razvoju turizma, odnosno na pomaganju činiocima da razviju turizam u našem gradu. Naše udruženje, posle samo godinu dana, ne broji samo turizmologe, mi postajemo mešovita grupa, što je i neophodno za razvoj turizma, ali svakako trudimo se da sagledamo i neke druge aspekte, kao na primer sada ove poteškoće oko kovida”, dodaje ona.

Godinama unazad dobro saradjuju sa udruženjem osoba sa smetnjama u razvoju u Pirotu.

“Oni dovode svoje korisnike na naše radionice, koje su za ova lica vid terapije. Oni imaju i socijalnu sigurnost jer se osećaju prihvaćenim od društva. Već dve godine su tu sa nama i nama to predstavlja veliku čast da možemo da radimo i sa njima”, ističe Bačevićeva.

Škola pletenja se završila, ali ovo udruženje sarađuje i sa drugim organizacijama, sa kojima planiraju da prirede nove izložbe.

“Ali naravno u skladu sa tim koliko nam ova situacija dozvoli, jer sve manje manifestacija se organizuje. Nemamo mogućnosti da promovišemo ono što radimo na takav način, ali, eto koristimo internet. Mi smo realizovali još jednu ideju, reč je o Pirotskoj pijaci, to je prva pijaca takvog tipa u Srbiji. Napravljena je 23. marta, ima negde oko 18 hiljada pratilaca što je za naš grad veliki uspeh, i negde oko 200 objava. Nju smo otvorili u periodu kada je počela pandemija, mi smo zatvaranjem granica izgubili kupce, pošto smo najbliži granici sa Bugarskom, nama su Bugari bili redovni gosti i redovni kupci domačih proizvoda”, kaže ona.

Škola pletenja će se organizovati i dogodine, a sve u skladu sa trenutnom situacijom zbog pandemije koronavirusa.

aktivizam Kraljičin vez mladi Pirot Tinejdžeri na sedenjću

Mladi u Brusu nezadovoljni svojim položajem, traže bolje mesto za život

Kako bi se čuo glas mladih, Omladinski centar Brus pokrenuo je audio emisije posvećene njima u sklopu inicijative “uNAPREDimo zajedno”. Mladi su kroz nekoliko emisija skrenuli pažnju da su nezadovoljni nezaposlenošću u svojoj opštini, kao i nemogućnošću da pokrenu sopstveni biznis. Završnom akcijom u parku podsetili su građane na to, a lokalnoj samoupravi predstavili probleme, u nadi da će zajedno raditi na njima ubuduće.

Kako kaže koordinatorka za medije i komunikacije ovog centra, Jasna Rakićević, nije ih omela pandemija, već su pronašli najbolji način kako da dopru do mladih.

“Usled situacije izazvane pandemijom koronavirusa prilagodili smo se digitalnoj formi, tako da smo imali Fejsbuk uključenja sa predstavnicima Kancelarije za mlade, predstavnicima nove generacije mladih preduzetnika i predstavnicima srednjih škola koji imaju nameru da upišu fakultet, kako bi nam rekli svoje razloge za odlazak”, dodaje Rakićevićeva.

Snimili su i pet audio emisija sa različitim sagovornicima iz opštine Brus koji su, svako na svoj način, objasnili problem odlaska mladih iz Brusa i problem njihovog zapošljavanja.

“Sagovornik u prvoj emisiji bio je mladi poljoprivrednik, momak sa sela nadomak Kopaonika koji nam je objasnio zašto je ostao da živi u Brusu, pokazao način svog života i poslao poruku da mladi mogu da se bave i poljoprivredom u opštini Brus, ako su dovoljno uporni, ako žele da ulažu u sebe, u svoje zemljištve i svoju poljoprivrednu proizvodnju”, ističe ona.

U drugoj emisiji svoj glas dale su mlade nezaposlene majke Brusa koje su iz svoje perspektive govorile kako izgleda biti roditelj u maloj sredini i ukazale dalokalna samouprava treba da obrati veću pažnju na njih.

Jednu od emisija posvetili su i očivanju tradicije i razvoju turizma u svom kraju.

“Većina građana smatra to nedovoljno iskorišćenim resursom u opštini. Sagovornici su nam bili turistički poslanici i vlasnici restorana nadomak Brusa. Govorili su nam o izazovima o kojima se suočavaju, pogotovo sada u ovom trenutku kada je turizam na nekom svojevrsnom izmaku, ali su opet dali nadu da i time ljudi mogu da se bave”, kaže Rakićevićeva.

Mišljenje predstavnika lokalne samouprave je važno kada je u pitanju odlazak mladih iz Brusa, kaže Rakičevićeva. “Pričali smo o mogućnostima za otvaranje novih radnih mesta i njihovo zapošljavanje, šta bi moglo da se promeni, na koji način, institucionalno i pravno, tako da su oni na ovaj način približili delatnost mladima iz Brusa”, kaže Rakićevićeva.

Mladi su izneli probleme, ali i rešenja kako bi se unapredila opština Brus, i time sprečio njihov odlazak. “Oni su ponudili rešenja za kulturna dešavanja u gradu, kao i kako ih unaprediti. Pričali smo i o inteviziranju sportskih sadržaja, ali i po pitanju turizma, jer mnogi srednjoškolci sada završavaju srednju školu, i žele time da se bave”, ističe Rakićevićeva.

Jedna od članica Omladinskog centra Brus je Danica Obradović koja kaže da je njena uloga u centru da poboljša aktivizam mladih u ovoj opštini.

“Mi mladi, pre svega, želimo da dajemo ideje, doprinose, mišljenja i sugestije, i da ih kasnije realizujemo kroz neki projekat, kako bi građanima predotočili svoje probleme”, kaže Obradovićeva i dodaje da je položaj mladih u Brusu negativan, jer dosta mladih odlazi, jer kako kaže, tamo negde je bolje.

Ona dodaje da je u aktivnostima završne akcije učestovala od samog početka. “Imali smo akciju u parku grada gde smo građanima delili zastavice i objasnili ljudima čime se bavimo i za šta se zalažemo, ali i tom prilikom prestavili građanima čime nisu zadovoljni mladi u Brusu”, kaže Obradovićeva.

U akciji je učestvovao i gimnazijalac Aleksa Pavličević, koji je, kako kaže, ušao sa ciljem da stekne iskustvo kako bi uspeo da nešto uradi za svoju lokalnu zajednicu. “Kao volonter sam razgovarao sa svojim vršnjacima gde sam prikupljao informacije koje bi mi oni rekli i to iznosio u Omladinskom centru. Kod njih je izraženo nezadovoljstvo, uglavom nedostatkom radnih mesta nakon završetka srednje škole i fakulteta, da Brus kao mesto nije adekvatno za pokretanje sopstvenih biznisa”, kaže Pavličević.

Omladinski centar Brus postoji već sedam godina i pre svega je udruženje koje se bavi razvojem drušvene svesti i kreativnim unapređivanjem mladih ljudi. U Brusu, to je svejevrsno stecište mladih ljudi koji žele da na ovaj način prenesu svoje ideje, daju predloge za razvoj lokalne zajednice i uključe se u savremene tokove i kreiraju lokalne akcije, edukuju svoje vršnjake.

Za sedam godina sproveli su nekoliko projekata vezanih za drušveni aktivizam, za rodnu ravnopravnost, vršnjačku edukaciju, projekte u oblasti pisanja projekata, kako bi kasnije konkurisali na nekim nacionalnim ili stranim fondovima.

“Udruženje sarađuje i sa Etno grupom Brus, pevačkim ansablom, koji se trudi da u svakom trenutku izađe u susret samom udruženju na taj način što će volonteri iz Etno grupe Brus doprineti tome da svi zajedno gradimo priču u Brusu koji ima zadatak i za očuvanje lokalne zajednice i zasnivanje nekih novih oblika izraza i stvaralaštva”, kaže Rakićevićeva.

Završna akcija održana je u gradskom parku gde su građane upoznali sa problemima sa kojima se suočavaju mladi u ovoj opštini. Iz udruženja kažu da će raditi dodatno na platformi Omladinskog centra kako bi njihov sajt postao glavno sredstvo informisanja mladih u Brusu.

aktivizam mladi Omladinski centar Omladinski centar Brus

U selu Plažane kraj Despotovca mladi napravili teretanu na otvorenom

Nadomak fudbalskog terena FK “Rudar” u selu Plažane kraj Despotovca, grupa mladih napravila je teretanu na otvorenom. Ideju da urede prostor za rekreaciju dece i mladih iz ovog sela uspešno su realizovali uprkos pandemiji koronavirusa.

Kako kaže jedan od inicijatora ideje i član neformalne grupe “FK Rudar” Plažane Marko Miljković, na ideju da naprave teretanu došli su sasvim spontano dok su gledali prilog na televiziji.

“Videli smo prilog na televiziji da postoji sajt promeni.rs, preko koga smo i aplicirali za sve ovo. Imali smo u planu rekostrukciju prostora i nešto slično tome, ali u razgovoru sa NKD-om iz Niša, ali i razgovoru između nas, došli smo na ideju da bi bilo lepo napraviti nešto za rekreaciju za decu i za nas isto, i cela ta ideja pretvorena je u teretanu na otvorenom”, ističe Miljković

Akcija je krenula prošle zime, kaže Miljković, ali je stagnirala zbog situacije sa koronavirusom.

“Zbog pandemije smo tek krajem prošle nedelje uspeli sve da privedemo kraju. Provodimo dosta vremena u ovom prostoru, prvenstveno nas tu spaja fudbalski klub, a i sem toga, družimo se međusobno. Imamo stalne akcije, druženja, igramo stoni tenis, a ovo je ustvari mesto našeg okupljanja”, kaže Miljković.

Iz ove grupe kažu da su do sada sredili fudbalski teren, ogradu oko njega, ali i sam kompleks pored terena gde provode slobodno vreme.

Osim za mlade, koji će najviše koristiti teretanu na otvorenom, Miljković kaže da je prostor za rekreaciju važan za sve meštane ovog sela, ali i okoline. “Trenutno smo u fazi razmatranja daljih aktivnosti, želimo da unapredimo sve što smo započeli kako bi mladima bilo bolje”, kaže Miljković.

Koliko znači ovaj poduhvat mlade grupe objašnjava i predsednik FK “Rudar” iz Plažana Branko Nikodijević koji kaže da im teretana mnogo pomaže u organizaciji pre i posle treninga.

“Od značaja nam je i za pripremu utakmica, ali i za sve mlade našeg mesta. Dostupna je svima i mogu bez pitanja da je koriste”, kaže Nikodijević.

Novčanu pomoć, kao i donaciju opreme grupa mladih dobila je i od meštana ovog sela koji žive u inostranstvu.

aktivizam FK "Rudar" Plažane mladi Plažane