Jasmina Vladisavljev, Kreativni pogon: Cilj kojem stremimo je da uspemo u nameri da probudimo aktivizam u što većem broju zajednica

Njihov cirkus ne zatvara u kaveze. On, naprotiv, povezuje. Njihov cirkus ne dresira već, nasuprot tome, otvara prostore za slobodnu i kreativnu misao, mesta za kulturni razvoj. O tome kako se razvijao Kreativni pogon i zašto je baš cirkus, pokazalo se, bio odličan način za povezivanje ljudi u ruralnim vojvođanskim zajednicama za promeni.rs govori jedna od aktivistkinja Jasmina Vladisavljev.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Usaglašeno mišljenje koje vlada kod članova našeg tima je da male promene koje proizvedimo, kao pojedinci ili grupa u našoj zajednici mogu dovesti do velikih korenitih promena koje imaju efekat na društvo uopšte. Zato smatramo da je aktivizam važan i da ga treba podsticati. Svaki pojedinac treba da uzme učešće u menjanju stvari na bolje. Na žalost, neki ljudi su manje aktivni, uplašeni, nesigurni, a naš cilj je da ih ohrabrimo, podržimo, pokrenemo i zajedno menjamo stvari na bolje.

  •  Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu? 

Godinama unazad naše udruženje kroz razne projekte i programe deluje u malim sredinama širom Srbije. Ono što smo primetili je da u ovim mestima nedostaje sadržaja, pre svega kulturnih. Nedostaje mesta za okupljanje, druženje, razmenu ideja. Nedostaje i motiva kod meštana da bilo šta promene. Međutim, tokom realizovanja cirkuskih radionica za decu u mestu Čerević, putem cirkusa smo se povezali sa meštanima i zadobili njihovo poverenje. Ljudi su se spontano okupljali na radionicama i razmenjivali ideje. Uspeli smo da ih animiramo da se pokrenu, aktiviraju i zajedničkim snagama smo renovirali dečije igralište u njihovom mestu, koje sada koristi veliki broj mališana. Tada nam je postalo jasno, da je moguće pokrenuti ljude na aktivizam i da vredi boriti se za tu ideju. Nakon Čerevića, posetili smo mesto Novi Kneževac i putem društvenog cirkusa uspeli smo da kod meštana probudimo aktivizam i uključimo veliki broj pojedinaca, gradsku upravu, lokalna udruženja i privrednike da zajedničkim delovanjem ostvare cilj, a to je formiranje kulturne stanice K3. “K3 Novi Kneževac” sada predstavlja jedan moderan prostor u kome se okuplja zajednica, održavaju sastanci, izložbe, književne večeri, radionice ali i rešavaju lokalni problemi. K3 Novi Kneževac je pozitivan primer koji je postao model za formiranje K3 i u drugim mestima. Cilj kojem stremimo je da uspemo u nameri da probudimo aktivizam u što većem broju zajednica i pomognemo u osnivanju kulturnih stanica K3 u njihovim mestima koje će uzajamno sarađivati i biti održive.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

U većini mesta postoji neki prostor koji je u vlasništvu mesne zajednice i mogao bi biti ustupljen meštanima na korišćenje, ali mesna zajednica ne želi da izađe u susret. Jedan od takvih primera je Ruma (nekadašnji Dom kulture). Takva činjenica izaziva nezadovoljstvo među aktivistima, oni se povlače, nemaju hrabrosti da se upuste u borbu za prostor, ne smeju da se zameraju gradskim vlastima zbog posledica koje će možda snositi. Takvo stanje izaziva nelagodu i stanje bespomoćnosti, svakako otežava svaki trud pojedinca da nešto promeni na bolje u svojoj zajednici. Pozitivna činjenica koja uliva nadu je da, bez obzira na sve poteškoće koje nastaju, svi pojedinci i grupe sa kojima smo imali priliku da sarađujemo saglasni su u tome da nema odustajanja od cilja. Možda ne u ovom trenutku, ali sigurno u budućnosti, uz maksimalni trud i zalaganje, uspećemo da prebrodimo prepreke, rešimo probleme (nađemo adekvatne prostore) i osnujemo nezavisne kulturne stanice u svim mestima koja pokažu interesovanje. Nema odustajanja!

  •  Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Saradnja sa udruženjima i pojedincima koju smo uspostavili tokom ovog projekta je od obostranog značaja i omogućila nam je sticanje značajnog iskustva koje će nam koristiti u daljem radu. Sa nekim od njih nastavili smo saradnju i na drugim projektima. Ono što izdvajamo kao najznačajni trenutak je saradnja sa udruženjem Arka iz Beočina sa kojima smo započeli formiranje nezavisne kulturne stanice u njihovom mestu. Članovi njihovog udruženja su divni, humani ljudi, koji već godinama sprovode pozitivne akcije u svojoj zajednici. Održavaju edukativne radionice za decu iz svog sela i okoline, domaćini su biciklistima koji prolaze kroz njihovo mesto, brinu se o napuštenim i zlostavljanim životinjama (medvedima iz cirkusa).

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Važno je imati potpuno jasan cilj  i viziju,  stremiti ka njima. Bez obzira na poteškoće koje nastaju, nikada ne odustajte od svoje ideje. Nađite ljude koji isto razmišljau i umrežavajte se.

  •  Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Mi smo kroz ovu podršku puno toga dobili. Nadaleko se čulo o onome što radimo.  Povezali smo se sa drugim udruženjima i saznali neke nove, korisne stvari. Takođe, podrška koju dobijamo  kroz mentorski rad  je veoma značajna jer znate da imate ljude koji veruju u vas i vase ideje. Osećali smo se kao deo porodice.

Pogledajte kratku video priču o ovom udruženju:

Kreativni pogon – atraktivni kao cirkus, angažovani kao socijalni radnici

Cirkus nas obično asocira na klovnove, trikove sa životinjama, razne vratolomije, ali u Novom Sadu postoji jedan koji već 10 godina radi na edukaciji, inkluziji i okupljanju kreativnih ljudi. „Kreativni pogon“ nastao je kako bi najpre pomogao deci sa smetnjama u razvoju, a u međuvremenu su se, učeći cirkuske veštine, razvili u nešto mnogo veće od cirkusa.

„Jedan drugar sa Kanarskih ostrva naučio nas je da žongliramo i hodamo na štulama. On je samo odškrinuo vrata cirkusa za nas, i onda smo tokom proteklih 10 godina imali edukacije sa brojnim ljudima iz cele Evrope. Usput smo saznali da cirkus ima mnogo više pravaca od jednostavne zabave. Sada smo negde između socijalnog, društvenog, edukativnog i umetničkog cirkusa“, priča Dragan Jajić Vladisavljev iz „Kreativnog pogona“.

On objašnjava da je edukativni cirkus rad sa decom, koji sprovode kroz školu „Cirkoneo“. Socijalni cirkus predstavlja rad sa marginaliozovanim grupama i njihovo osnaživanje. Umetnički cirkus su prestave o određenim temama, dok je društveni okupljanje zajednice oko nekog pitanja. Sve kroz cirkus, jer na taj način ova grupa prilazi svim problemima.

„Želimo da još više razvijemo društveni cirkus, da ljudi saznaju za to i da im pomognemo da se aktiviraju i rešavaju svoje probleme, da ne čekaju ni na koga drugog. Cirkus je zgodan za to jer ima atrakciju. Mi smo atraktivni kao cirkus, a angažovani kao socijalni radnici. Ljudi lako priđu atrakciji – prvo deca, pa njihovi roditelji. Tu su posle šira rodbina, prijatelji, kumovi, pa se jedan deo društva okupi na jednom mestu, i kroz razgovore i rad mi saznamo šta je njihov konkretan problem i onda se potrudimo da sve angažujemo i da taj problem načnemo, otvorimo i načinimo prvi korak“, objašnjava Jajić Vladisavljev.

Iz „Kreativnog pogona“ kažu da ljudi imaju poverenje u njih, jer vide kako rade sa decom i šta sve mogu da nauče. Za njih je najbitnije što se publika upoznaje sa dobrobitima cirkusa i razbija predrasude .

„Ljudi uglavnom misle da je cirkus – cirkus, ali to je mnogo više. Deca se angažuju, razvijaju se, uspevaju da se skoncentrišu na jednu stvar, jer im je pažnja inače vrlo slaba, a kada rade sa nama, to se poboljša“.
 

Cirkus – mogućnost da svakodnevno prevaziđemo sebe

Na pozitivne strane cirkusa ukazuje i Mira Beba Dobraković iz Udruženja „Ludifiko“, koja je u cirkusu već 15 godina, a sa „Kreativnim pogonom“ obučava decu kroz školu „Cirkoneo“. Škola za sada ima dva razreda – za decu i omladince, odnosno one koji se tako osećaju.
Sara Brbulov vežba cirkuske veštine tri meseca.

„Najinteresantnija mi je lopta, bacanje čunjeva, trapez, u stvari sve. Kada nekome kažem da treniram cirkus, ljudima nije jasno šta je to, pa im ja objasnim šta se ovde radi. I neki moji drugari su poželeli da dođu. Ja dolazim dva puta nedeljno i svakog dana naučim nešto novo“, priča desetogodišnja Sara.

MCN-1
MCN-2
MCN-3
MCN-4
MCN-5
MCN-6
MCN-7
MCN-8

Prema rečima Dobrakovićeve, cirkus je dobar za telo i isprobavanje mogućnosti za koordinaciju, balans, ravnotežu, izjednačavanje leve i desne hemisfere mozga.

„Naročito je dobro kada se takve stvari nauče od malih nogu i razvije se koordinacija u prostoru, osećaj za balans, osećaj za ljude i prostor oko sebe, koncentracija… To kasnije može da im pomogne u životu bilo da se bave umnim ili fizičkim radom. Za omladince i starije rekreativce to je dobar način zabave i vežbe, jer radi celo telo i um. Svaki put na treningu imamo mogućnost da prevaziđemo prethodna dostignuća, a to znači da pobeđujemo sebe. To je jedna od stvari koje mi ističemo u cirkusu – da se ne trudimo da budemo bolji od nekog drugog, nego da budemo bolji od prethodnog sebe“, poručuje Dobrakovićeva.

Cirkus trenutno radi na dve lokacije: u Novosadskom dečjem kulturnom centru i u SPENS-u. Kažu da bi im idealno bilo kada bi imali dovoljno veliki i bezbedan prostor za akrobacije, pa bi možda uspostavili i redovan repertoar. Tako bi se ljudi navikli na to da u Novom Sadu postoji scena savremenog cirkusa i da na cirkuske predstave odlaze kao što odlaze u pozorište ili na koncerte.
Do sada su igrali u pozorištima, napuštenim fabrikama, na ulicama, u školama…

„Projekat ’Cirkus gradi poverenje’ radili smo sa srednjoškolcima. Pokušali smo da im kroz cirkuski jezik skrenemo pažnju na diskriminaciju i odbacivanje vršnjaka iz društva“, priča Dobrakovićeva.

„Cirkus nije samo za decu. Ima predstava i za odrasle. Deca dobro reaguju na veštine, na neke klovnovske fore, muziku… Do sada nismo imali loše komentare, osim onih vezane za tabue koji postoje o cirkusu, jer ljudi misle da su to neki šareni kostimi, da ima obavezno životinja i slično. Onda dođu i vide nas u sivim kostimima, kako obrađujemo tešku temu, sa ozbiljnom muzikom i kažu: ’Šta je ovo? Ovo nije cirkus!’. Dobre reakcije ljudi daju nam snagu da se borimo za razvoj cirkuske scene“.

Cirkuski kampovi – odličan način za angažovanje dece na raspustu

„Kreativni pogon“ organizuje i cirkuske kampove u prvoj ili poslednjoj nedelji raspusta, dok su deca još u gradu.

„Skupi se grupa od 20-30 dece, a na kraju kampa napravimo i malu prezentaciju svega što smo uradili u tih nekoliko dana. Uvek bude veselo i roditelji posle performansa uče trikove od dece. Imamo razne ideje, planiramo i kampove u prirodi kako bismo povezali ekologiju sa savremenim cirkusom, i da se na sve moguće načine bavimo zdravim temama“, najavljuje Nebojša Šupić iz „Kreativnog pogona“.