Skip to content

Kreativni pogon – atraktivni kao cirkus, angažovani kao socijalni radnici

Cirkus nas obično asocira na klovnove, trikove sa životinjama, razne vratolomije, ali u Novom Sadu postoji jedan koji već 10 godina radi na edukaciji, inkluziji i okupljanju kreativnih ljudi. „Kreativni pogon“ nastao je kako bi najpre pomogao deci sa smetnjama u razvoju, a u međuvremenu su se, učeći cirkuske veštine, razvili u nešto mnogo veće od cirkusa.

„Jedan drugar sa Kanarskih ostrva naučio nas je da žongliramo i hodamo na štulama. On je samo odškrinuo vrata cirkusa za nas, i onda smo tokom proteklih 10 godina imali edukacije sa brojnim ljudima iz cele Evrope. Usput smo saznali da cirkus ima mnogo više pravaca od jednostavne zabave. Sada smo negde između socijalnog, društvenog, edukativnog i umetničkog cirkusa“, priča Dragan Jajić Vladisavljev iz „Kreativnog pogona“.

On objašnjava da je edukativni cirkus rad sa decom, koji sprovode kroz školu „Cirkoneo“. Socijalni cirkus predstavlja rad sa marginaliozovanim grupama i njihovo osnaživanje. Umetnički cirkus su prestave o određenim temama, dok je društveni okupljanje zajednice oko nekog pitanja. Sve kroz cirkus, jer na taj način ova grupa prilazi svim problemima.

„Želimo da još više razvijemo društveni cirkus, da ljudi saznaju za to i da im pomognemo da se aktiviraju i rešavaju svoje probleme, da ne čekaju ni na koga drugog. Cirkus je zgodan za to jer ima atrakciju. Mi smo atraktivni kao cirkus, a angažovani kao socijalni radnici. Ljudi lako priđu atrakciji – prvo deca, pa njihovi roditelji. Tu su posle šira rodbina, prijatelji, kumovi, pa se jedan deo društva okupi na jednom mestu, i kroz razgovore i rad mi saznamo šta je njihov konkretan problem i onda se potrudimo da sve angažujemo i da taj problem načnemo, otvorimo i načinimo prvi korak“, objašnjava Jajić Vladisavljev.

PROČITAJ I  Niški šaht iz kog vreba "smrt"

Iz „Kreativnog pogona“ kažu da ljudi imaju poverenje u njih, jer vide kako rade sa decom i šta sve mogu da nauče. Za njih je najbitnije što se publika upoznaje sa dobrobitima cirkusa i razbija predrasude .

„Ljudi uglavnom misle da je cirkus – cirkus, ali to je mnogo više. Deca se angažuju, razvijaju se, uspevaju da se skoncentrišu na jednu stvar, jer im je pažnja inače vrlo slaba, a kada rade sa nama, to se poboljša“.
 

Cirkus – mogućnost da svakodnevno prevaziđemo sebe

Na pozitivne strane cirkusa ukazuje i Mira Beba Dobraković iz Udruženja „Ludifiko“, koja je u cirkusu već 15 godina, a sa „Kreativnim pogonom“ obučava decu kroz školu „Cirkoneo“. Škola za sada ima dva razreda – za decu i omladince, odnosno one koji se tako osećaju.
Sara Brbulov vežba cirkuske veštine tri meseca.

„Najinteresantnija mi je lopta, bacanje čunjeva, trapez, u stvari sve. Kada nekome kažem da treniram cirkus, ljudima nije jasno šta je to, pa im ja objasnim šta se ovde radi. I neki moji drugari su poželeli da dođu. Ja dolazim dva puta nedeljno i svakog dana naučim nešto novo“, priča desetogodišnja Sara.

Prema rečima Dobrakovićeve, cirkus je dobar za telo i isprobavanje mogućnosti za koordinaciju, balans, ravnotežu, izjednačavanje leve i desne hemisfere mozga.

„Naročito je dobro kada se takve stvari nauče od malih nogu i razvije se koordinacija u prostoru, osećaj za balans, osećaj za ljude i prostor oko sebe, koncentracija… To kasnije može da im pomogne u životu bilo da se bave umnim ili fizičkim radom. Za omladince i starije rekreativce to je dobar način zabave i vežbe, jer radi celo telo i um. Svaki put na treningu imamo mogućnost da prevaziđemo prethodna dostignuća, a to znači da pobeđujemo sebe. To je jedna od stvari koje mi ističemo u cirkusu – da se ne trudimo da budemo bolji od nekog drugog, nego da budemo bolji od prethodnog sebe“, poručuje Dobrakovićeva.

PROČITAJ I  Udruženi stanari prave igralište po svojoj meri

Cirkus trenutno radi na dve lokacije: u Novosadskom dečjem kulturnom centru i u SPENS-u. Kažu da bi im idealno bilo kada bi imali dovoljno veliki i bezbedan prostor za akrobacije, pa bi možda uspostavili i redovan repertoar. Tako bi se ljudi navikli na to da u Novom Sadu postoji scena savremenog cirkusa i da na cirkuske predstave odlaze kao što odlaze u pozorište ili na koncerte.
Do sada su igrali u pozorištima, napuštenim fabrikama, na ulicama, u školama…

„Projekat ’Cirkus gradi poverenje’ radili smo sa srednjoškolcima. Pokušali smo da im kroz cirkuski jezik skrenemo pažnju na diskriminaciju i odbacivanje vršnjaka iz društva“, priča Dobrakovićeva.

„Cirkus nije samo za decu. Ima predstava i za odrasle. Deca dobro reaguju na veštine, na neke klovnovske fore, muziku… Do sada nismo imali loše komentare, osim onih vezane za tabue koji postoje o cirkusu, jer ljudi misle da su to neki šareni kostimi, da ima obavezno životinja i slično. Onda dođu i vide nas u sivim kostimima, kako obrađujemo tešku temu, sa ozbiljnom muzikom i kažu: ’Šta je ovo? Ovo nije cirkus!’. Dobre reakcije ljudi daju nam snagu da se borimo za razvoj cirkuske scene“.

Cirkuski kampovi – odličan način za angažovanje dece na raspustu

„Kreativni pogon“ organizuje i cirkuske kampove u prvoj ili poslednjoj nedelji raspusta, dok su deca još u gradu.

„Skupi se grupa od 20-30 dece, a na kraju kampa napravimo i malu prezentaciju svega što smo uradili u tih nekoliko dana. Uvek bude veselo i roditelji posle performansa uče trikove od dece. Imamo razne ideje, planiramo i kampove u prirodi kako bismo povezali ekologiju sa savremenim cirkusom, i da se na sve moguće načine bavimo zdravim temama“, najavljuje Nebojša Šupić iz „Kreativnog pogona“.

 

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on skype
Share on email