Udruženje „Klara i Rosa“: Negovanje kulture neophodno za bolji položaj nezavisnih umetnika u Subotici

Otvaranjem prve galerije pod vedrim nebom, organizacijom radionica kreativnog preduzetništva i pokretanjem onlajn prodavnice gde se mogu pogledati i kupiti dela umetnika iz Subotice, udruženje „Klara i Rosa“ nastavlja da osnažuje kulturne radnike. Za naredne mesece najavljuju nove radionice, koncerte i umetnike kojim nastavljaju da bude kulturu ovog dela Vojvodine.

Centar za savremenu kulturu i umetnost osnovalo je deset umetničkih udruženja iz Subotice, među kojima i „Klara i Rosa“. Cilj im je promocija savremene umetnosti i pružanje podrške lokalnim stvaraocima i kulturnim radnicima, kao i stvaranje prostora slobode izražavanja, istraživanja, povezivanja i razmene.

Kulturu u Subotici žele da probude, a publiku da privuku na raznim poljima. Trenutno pripremaju leksikon – almanah na čijim stranicama će se naći umetnici generacije od 1970. do 2000. godine. U saradnji sa Džazire festivalom sprovešće i ugostiti umetnike iz Slovenije, Tomaža Groma i sastav TTT, kaže jedna od inicijatorki Gordana Vukov Ciganjik.

„Sve naše sadržaje smo preveli na engleski jezik, da pored srpsko-hrvatskog i mađarskog jezika, neko ko je sa strane može pročitati o programu, umetnicima, kako na našem sajtu i na sajtu Klare i Rose koja je inicijator ovog projekta“, kaže ona.

U aprilu u Subotici gostuje i indijska umetnica Tinu Verghis koja će održati jedan neobični performans. Naime, ona gaji pirinač u Indiji, a performans će biti povezan sa organskom hranom.

„Ona će kuvati i razgovarati sa onima koji dođu i povezati čitavu tu priču o zdravom životu, ishrani sa lokalnim kontekstom, a ona nam dolazi 19. aprila. Sredinom maja, 5-6 dana gošća će nam biti mađarska umetnica Ana Adam koja će održati niz radionica koje će svaka za sebe biti, sa različitim tematikama“, dodaje ona.

Dela subotičkih umetnika nadohvat ruke

Ovo udruženje otvorilo je i Dvorišnu galeriju, prvo mesto pod vedrim nebom u Subotici gde umetnici mogu da organizuju izložbe.

Pored toga, u onlajn prodavnici koju je Centar za savremenu kulturu i umetnost otvorio na svom sajtu svi koji žele mogu pronaći fotografije, skulpture, slike i crteže umetnica i umentika iz Subotice. 

„To je isto svojevrsni proizvod koji može biti i turistički i gde nameravamo da se spojimo sa turističkim sektorom, jer je to u stvari prezentacija radova subotičkih umetnica i umetnika i mogućnost da neko kome se to dopada to i kupi i to je jedan od kanala samoodrživosti“, ističe ona.

U prethodnom periodu održane su radionice kreativnog preduzetništva koje je održala Dina Rakin. Radionicama su, kako kažu, nastavili sa izgradnjom zajednice koju su započeli pre dve godine.

Osvajanje nove publike

Udruženje „Klara i Rosa“ želi da kulturom menja društvo nabolje i pokrene građane u tom gradu. Vukov Ciganjik ističe da sve što rade je poprilično novo za Suboticu i ističe da treba uložiti dodatan napor u razvoj publike.

„Mi smo jedine u gradu koje osmišljavamo, planiramo, radimo to oslanjajući se potpuno samo na to i na zadatke našeg udruženja. To je 100% naš posao. Ne vidim da je Subotica kao sredina prepoznala u širem smislu nas… Imamo mi tu neku publiku koja postoji i koja prepoznaje naše programe, ali ono što smo zacrtali još nismo dostigli. Čini mi se da je naš rad prepoznat u regionu, više u zemlji u Beogradu, Nišu, nego u samoj lokalnoj zajednici gde radimo“, dodaje ona.

Sa druge strane, zadovoljne su slušanošću njihovog onlajn radija „Plac“: „Na lokalu ne komuniciramo baš sa velikim brojem, jer nemamo frekvenciju, ali je interesantno da imamo saradnike iz različitih krajeva Evrope“, dodaje Vukov Ciganjik.

Projekat „Tvoje mesto u Srbiji“ za udruženje „Klara i Rosa“ značio je, kažu, dosta u proteklih par godina. Kroz čitav program su stekle saradnike i partnere i nekoga od koga mogu da uče i ko im je podrška na njihovom putu.

Uz pomoć projekta uspeli su da pokrenu radio „Plac“ i sadržaje koji se kontinuirano prave, fokus grupe sa građanima, mladima i kulturnim radnicima, kao i otvaranje Dvorišne galerije. Takođe, kroz podršku su uspeli da obuče veći broj ljudi koji su zainteresovanih za radio i kreiranje radio sadržaja.

Iz ovog Centra ističu da su na početku i da ima prostora za razvoj, te će svoj kanal komunikacije, nastaviti da razvijaju i nadaju se da će svi to vremenom i prepoznati. U dugoročnom planu udruženja “Klara i Rosa” je rad na osnivanju nezavisnog kulturnog centra koji će pomoći kulturnim radnicima, ali i umetnicima u ovom gradu.

Filmom o ljubavi Romkinje i Srbina u Prokuplju završene radionice koje umetnošću ruše predrasude

Kako bi rešili pitanje predrasuda između romske i srpske populacije, udruženje “Film klub Prokuplje” odlučilo je da pokrene inicijativu “Prikaži svoje – upoznaj tuđe”. Reč je o filmskim radionicama koje okupljaju mlade koji kroz edukaciju o filmu, glumi i likovnoj umetnosti razbijaju predrasude prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Na kraju je nastao i kraći film čija je tema bila život u romskoj i srpskoj zajednici gde je prikazana ljubavna priča o Romkinji i Srbinu.

Tokom leta je u Prokuplju 60 polaznika romske i srpske nacionalnosti pohađalo likovne, filmske i glumačke radionice. Rad je, kaže jedan od pokretača inicijative Žikica Jovanović, bio je zasnovan na tome da su deca zajedno učila, družila se i stvarala, tako da je bilo primetno smanjenje stereotipa i razbijanje predrasuda među učesnicima radionica. 

Kako kaže, pokazalo se da su deca i mladi dobar primer i ostalima, da je potrebno bolje upoznati jedni druge i uz pomoć kulture i filma prevazići prepreke i zajedno živeti jedni sa drugima.

“Zainteresovanost je bila odlična, jer je retkost u ovom delu Srbije, da deca imaju mogućnost da učestvuju na ovakvim skupovima, a pored toga film i gluma im nisu dostupni u školi, jer nisu predviđeni školskim obrazovanjem, tako da im je veoma izazovno da imaju mogućnost da sami stvaraju svoj prvi film”, kaže Jovanović.

Pored predavača, radionicama su prisustvovali i mladi volonteri koji su pomagali organizatorima. U toku realizacije projekta imali su i 10. Prokupački filmski festival ProFiFest, po kome je ovo udruženje prepoznatiljivo u svom gradu, pa su i mnogi polaznici radionica učestvovali i mimo projekta i prisustvovali projekcijama, ali i u organizaciji samog događaja.

“Radionice su bile interaktivne, tako da su deca i mladi zajedno sa predavačima razgovarali, družili se i učili. To je takođe novina i nešto veoma interesantno za ove mlade ljude, tako da su se radovali i jedva čekali naredne radionice. Imali smo odlično saradnju sa mentorkom sa kojom smo zajedno smišljali igrice koje su takođe privlačile odličnu pažnju ovih mladih ljudi i opuštali ih da se više druže i sarađuju”, kaže on.

Nakon svih radionica snimljen je film čija je projekcija ove jeseni izazvala pažnju javnosti, kaže Jovanović. Velika je bilai radost i zadovoljstvo kod dece koja su snimila svoje prvo ostvarenje.

“Oni su preponosni što su na kraju projekta svojim prijateljima, roditeljima i ostalom stanovništvu pokazali produkt ovih radionica. Završna manifestacija je privukla lepu pažnju, jer su deca pre samog događaja lepila plakate i delila flajere. Putem društvenih mreža su pozivala na događaj, a pre same projekcije u centru grada išla je muzika i deca su šetala i pozivala ljude na projekciju filma”, kaže Jovanović.

Sem predavača, mladih i volontera, uključili su se i građani. Oni su bili uključeni najviše na završnim manifestacijama. 

“Tu su posmatrali film, postavljali pitanja, a što je najznačajnije, videli mlade Rome i Srbe kako se druže i zajedno raduju onome što su stvorili na kraju radionica”, ističe Jovanović.

Podsetimo, „Film klub Prokuplje“ je zvanično osnovan 2015. godine, iako je aktivan kao neformalna grupa od 2010. godine. Misija je edukacija dece i mladih o širenju građanske kulutre, očuvanju životne sredine, poštovanju različitosti i očuvanju ljudskih i manjinskih prava snimanjem i emitovanjem filmova, organizovanjem tribina i radionica pretežno na teritoriji grada Prokuplja, ali i širom Srbije i inostranstva.

Zeleni zid predao potpise za prvi Durlanski parkić

Predstavnici neformalne grupe Zeleni zid predali su danas peticiju sa potpisima komšija i sugrađana, koji su tokom maja meseca potpisivali i podržali inicijativu za prvi Durlanski parkić.

Inicijativa za uređenje međublokovskog zelenog prostora izazvala je interesovanje građana, a iz Zelenog zida kažu da je odaziv komšija i i sugrađana za potpisivanje peticije bio sjajan, kako uživo tako i onlajn.

“Danas smo predali 1228 potpisa predsednici opštine Pantelej Nataši Stanković. Sada idemo u predsedništvo grada Niša gde ćemo predati peticiju gradonačelnici grada Niša Dragani Sotirovski i glavnoj gradskoj urbanistikinji Tanji Obradović, a odmah zatim idemo do JKP ‘Mediane’ gde ćemo direktоru Dragoslavu Pavloviću predati takođe peticiju”, kaže Marija Peternel iz “Zelenog zida”.

U blizini ovog zelenog prostora nalazе se vrtić i osnovna škola, ali ne postoji nijedan park, zbog čega žele da ga urede i učine okruženje lepšim i zdravijim. Očekuju podršku nadležnih i nadaju se da će se uspešna saradnja nastaviti. 

“Želimo da svi koji su donosioci odluka budu upoznati sa našim zahtevom i inicijativom da Durlan najzad dobije svoj prvi parkić i da ta jedna parcela – međublokovska zelena površina, javna, dobije status javnog gradskog parka.”

Cilj inicijative je i da edukuje i osvesti komšije i sugrađane da su građanske inicijative moguće i da je moguće napraviti komunikaciju sa nadležnima iako su građani prestali da veruju, objašnjavaju iz Zelenog zida.

“Očekujemo da nadležni podrže našu inicijativu, inicijativu komšija i sugrađana. Imali smo već dva sastanka, jedan sa predsednicom opštine Pantelej, drugi sa glavnom gradskom urbanistkinjom Tanjom Obradović i njihove reakcije su zaista pozitivne, one su u načelu podržale našu inicijativu.”

Kako bi realizovao svoju ideju, “Zeleni zid” je za podršku konkurisao preko platforme promeni.rs, gde su pored finansijske, dobili i značajnu savetodavnu i logističku pomoć.

“U inicijativi za prvi Durlanski parkić imali smo podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju kroz program Tvoje mesto u Srbiji koji su nam pomogli, imali pravnu podršku, logističku i podržali su štampanje promo materijala. Hvala im što  pokazuju da građanske inicijative uspevaju i svedoci smo da na teritoriji čitave države skoro svakog dana imamo novu inicijativu, ljudi se bore za svoj životni prostor u svakom bloku i na svakom mestu.”

Peternel ističe kako su tokom realizacije aktivnosti imali i podršku ekoloških aktivista iz organizacija “EKO gorila Niš” i “Zeleni ključ”. 

“Imali smo akciju čišćenja gde smo čisitli sve ove zelene površine međublokovske. Oni su bili uključeni sve vreme u sve naše akcije, prikupljanje potpisa,i samim tim smo i na taj način kroz razgovore i komunikaciju sa komšijama i sugrađanima pokušali da podignemo njihovu svest o značaju ekoloških problema.” 

Iako ponosni na dosadašnji uspeh, iz Zelenog zida su svesni da je potrebno nastaviti sa aktivnostima kako bi zaista dobili svoju zelenu oazu.

“Sada predstoji onaj teži deo a to je realizacija naših zahteva i ideja je da u to uključimo i studente Fakulteta arhitekture u Nišu da oni naprave neko idejno rešenje za našu međublokovsku parkovsku zelenu površinu, mi se nadamo da ćemo sledeće godine imati jednu izložbu, a potom i realizaciju parka.” 

Oni se nadaju da će im JKP Mediana i Sektor zelenila pomoći oko brige o parkiću, kako bi on ostao mesto okupljanja komšija.

AMIK: Plesom do očuvanja životne sredine

Da se i plesom može doprineti očuvanju životne sredine pokušaće da u narednim mesecima pokaže Asocijacija modernih igrača i koreografa (AMIK). Putem flešmobova oni žele da skrenu pažnju građanima i ukažu na značaj ekologije.AMIK će jednom mesečno imati plesne performanse, ali i debate sa građanima, posle kojih će čistiti određene lokacije u Beogradu. 

Kako kaže jedna od pokretačica inicijative Marina Maksimović, ova akcija nastala je kao inicijativa AMIK-a, ali uz pomoć drugih organizacija, kao što je “Za naš kej”.

“Mi smo došli na ideju da putem flešmobova, plesno umetničkim putem, sprovedemo akciju, izvedemo flešmobove i skrenemo pažnju našim građanima koliko je bitno da čuvamo našu životnu sredinu”, kaže Maksimovićeva.

Miks je urađen tako da ima podlogu, kao što je monolog, da ljudi koji prolaze šetalištem mogu da čuju poruku koju ovi aktivisti žele da prenesu, ako na prvi pogled ne shvate o ćemu se radi. 

“Posle svake akcije organizovano je čišćenje keja, to će se sad desiti posle ovih performansa kad će deca i učesnici moći da zajendičkim snagama čiste kako bi on bio lepši ubuduće”. 

 

Plesom i debatama do informisanja o ekološkim problemima u Srbiji

Predviđeno je da ovi performansi traju pet meseci, a održavaće se jednom mesečno, na različitim lokacijama i sa različitom tematikom.

“Na primer, ovo je sad posvećeno nemogućnosti da vidimo reku od splavova koji se nalaze iza nas. Protiv smo i zagađenja vode, imamo performans koji je vezan za buku koja se čuje, a neki od narednih će biti posvećeni životinjama, recimo pticama kojih ima manje nego pre. Onda imamo pored toga i nedostatak zelenih površina i želimo na ovaj naš način da utičemo na sve oblasti u okviru ekologije”.

Potpunu podršku za sve što rade dobili su od Fondacije Jelene Šantić, Grupe 484 i Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Evropske Unije i USAID-a. 

“Ovom prilikom se zahvaljujemo zato što su podržali našu ideju i učinili da ovo sprovedemo u delo. Dobili smo savetodavnu i logističku podršku, ne samo materijalnu”.

Sem performansa, u narednom periodu održaće i  radionice, koje će direktno raditi sa građanima koji su zainteresovani da učestvuju u performansima.

Jedna od učesnica u plesnom performansu Marina Gojin kaže da je ovo značajno i bitno kako bi se podstakli mladi da obrate pažnju na ekologiju. 

“Treba da očuvamo našu sredinu, jer ako mi to ne uradimo – ko će? Sve treba da krene od nas mladih”, kaže Gojin.

 

 

Savamala, državni projekat rušenja pravne države

“Koja god vlast, pre ili kasnije, krene da vraća Srbiju na put vladavine prava, moraće da počne od početka” – od Savamale, jer kao što je to bio “početak sunovrata vladavine prava, to bi bio početak povratka na put vladavine prava”, kaže bivši zaštitnik građana povodom pete godišnjice rušenja u Hercegovačkoj.
 
Više o ovoj temi možete pročitati ovde. 
 
Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Autorke: Mihaela Šljukić Bandović i Nikolija Čodanović
 

Udruženje “I ja se pitam” otvorilo kancelarije u Leskovcu

Građani Leskovca i okoline koji imaju probleme vezane za korupciju, nepotizam, zloupotrebe i nepoštovanje njihovih prava to mogu da prijave udruženju građana “I ja se pitam”. Od nedavno svi ih, osim preko društvenih mreža, mogu kontaktirati i putem sajta, a sa članovima udruženja mogu razgovarati i lično u njihovoj novootvorenoj kancelariji.

Udruženje “I ja se pitam” smatra da je najvažnije da u državi ne zavisi sve od pojedinca i da je potrebno sistemski urediti funkcionisanje države i organa vlasti, na čemu oni, kako kažu, aktivno rade. Pokrenuli su inicijativu “Imaš pravo da odlučuješ”, i tokom javne rasprave u Skupštini Grada Leskovca, krajem prošle godine, dali su 15 predloga o kojima se raspravljalo. Ipak, zbog epidemijske situacije, nisu bili u mogućnosti da sednici i prisustvuju.

“Mi kao udruženje nismo imali mogućnost, zbog onlajn prenosa i pandemije koju je vlast iskoristila kao argument da ne dozvoli direktne diskusije i ukazivanje na opravdanost budžeta i predloga, da učestvujemo i suočimo se sa predstavnicima gradske uprave kako bismo izneli argumentaciju i opravdanost predloga. Neki od predloga su već uključeni u plan za ovu godinu kao što je rešavanje odvodnog kanala u selu Veliko Trnjane, ali nismo zadovoljni celinom koja je predviđena, jer jedan deo naselja, koji je možda i najugroženiji, nije obuhvaćen planiranim radovima”, navodi Bratislav Stamenković, jedan od osnivača udruženja.

Stamenković ističe da među građanima postoji interesovanje za ono što rade i da im se stalno javaljaju novi članovi, ne samo iz Leskovca nego i okoline.

“Pripremili smo više predloga aktivnosti sa kojima počinjemo direktno na terenu u saradnji sa ljudima ne samo iz urbane, već i iz ruralnih sredina, a imamo saradnju i sa više udruženja i inicijativa kao što su Porečje iz Vučja, Žene za Mir iz Leskovca, Dubočica u srcu, pojedincima koji imaju slične stavove i vrednosti kao i članovi udruženja”, dodaje Stamenković.

Svi građani koji žele da se priključe ovom udruženju ili da prijave problem, od aprila to mogu uraditi i lično, dolaskom u njihovu kancelariju. Ona se nalazi u Tržnom centru “Cvećar”, a sredstva za njen zakup, opremanje i promociju udruženja dobili su apliciranjem na sajtu promeni.rs.

“Odštampali smo i liflet sa naslovom “I ja se pitam” i motom “Moć običnih ljudi” čiji je cilj podsticanje građana na aktivizam, a koji je delom podeljen građanima i medijima”, kaže Stamenković.

Objavljena je i prezentacija „Decentralizacija Vs Centralizacija“ na Youtube kanalu udruženja, u kojoj su zajedno sa ljudima iz struke za planiranje i razvoj objasnili važnost decentralizacije, koja im pomaže da svoj cilj prezentuju i približe i drugim grupama i organizacijama.

Udruženje pomoglo sugrađanki da ponovo dobije ispravnu pijaću vodu

Da građani žele da se uključe i pomognu najbolji dokaz je taj da je za jedan dan ovo udruženje, uz njihovu pomoć, prikupilo novac i pomoglo meštanki sela Guberevac blizu Leskovca, da ponovo dobije ispravnu pijaću vodu.

Naime, domaćinstvo Slavice Kostić ostalo je bez ispravne pijaće vode, kada su jake kiše i poplave oštetile bunar u njenom dvorištu. Stamenković, kaže da su neka domaćinstva u tom nasilju dobila nove hidrofore, ali da ovo, iako je pretrpelo možda i najveću štetu nije, te su oni odlučili da pomognu.

“Udruženje je u roku od jednog dana prikupilo dovoljno novca od svojih članova i građana koji su hteli da pomognu, ne samo iz Leskovca, već i iz drugih gradova. Njen sugrađanin se angažovao oko rešavanja administrativnih procedura i nakon skoro mesec dana, voda je priključena i sada domaćinstvo sebi može da priušti vodu kako za piće, tako i za druge higijenske potrebe”, navodi on.

Ovo nije prvi put da pomažu sugrađanima, a Stamenković dodaje da su srećni što su akcije dobile veliku podršku javnosti. 

Osim ličnim dolaskom do njihovih kancelarija, iz udruženja podsećaju da svi koji žele mogu da ih kontaktiraju i putem njihovog novog web sajta gde postoji link za direktno slanje poruka udruženju na adresu [email protected], kao i preko Facebook stranice udruženja.

(re)Kreativni kamp – novo mesto za sve umetnike i kreativce u Brzom Brodu

Niški umetnici i kreativci ove godine dobiće novi prostor u Brzom Brodu. Ideja za (re)Kreativni kamp ili Kamp fabrike umetnika nastala je na festivalu PozitivNi, kada su organizatori shvatili da Niš nema prostor na kome bi se okupljali svi umetnici po završetku festivala kako bi zajedno mogli da dalje rade, stvaraju i planiraju nove aktivnosti. Otvaranje kampa, ali i celokupne kampanje za isti, planirano je za nedelju nakon Uskrsa, ukoliko vremenski uslovi to dozvole. 

Jelena Rudić, jedna od inicijatorki Kampa fabrike umetnika kaže da su hteli da pronađu bezbedno mesto za stvaranje i uživanje, za neformalno obrazovanje ili prosto opuštanje. 

“U Nišu, koji je nekada bio urbana baza za razvoj svih umetnika, trenutno ne postoji mesto za njihovo okupljanje. Zato želimo da preuzmemo inicijativu i ohrabrimo, podržimo i podstaknemo ljude na umetničko stvaralaštvo, stvorimo im kreativnu oazu koja će se suprotstaviti  sve prisutnijem kiču i šundu. Ponovnim stvaranjem zdrave umetničke baze, promovisaćemo prave vrednosti i zdrav život, i na taj način privući i ‘proizvesti’ nove stvaraoce i konzumente urbane kulture. Korisnici kampa imaće kompletnu logističku podršku za rad – atelje, učionicu i galeriju na otvorenom, binu, ozvučenje i slično”, dodaje Rudićeva. 

Najvažnija aktivnost kampa biće umrežavanje svih zainteresovanih pojedinaca i grupa, organizovanje i pomaganje u organizaciji aktivnosti u njemu. 

“Čitava zajednica treba da zna da kamp postoji i da znaju koje sve mogućnosti pruža, a pružaće ih mnogo, jer ćemo imati učionicu, galeriju i atelje na otvorenom, kutak za decu, mesta pored reka za opuštanje i još mnogo aktivnosti koje ćemo organizovati tokom razvijanja kampa”, ističe ona.

Što se tiče radova na terenu, predstoji im velika radna akcija koju organizuju zajedno sa izviđačima Niša i mrežom volontera. 

“Izviđači će svakako biti jedni od naših stalnih saradnika, u kampu moći da organizuju svoje aktivnosti. Osim toga, radimo i na adaptaciji objekata u kampu i prilagođavanju kompletnog prostora potrebama, pre svega, umetnika i kreativaca”, rekla je Rudićeva.

Do elektrifikacije kampa uz pomoć građana

Rudić ističe da je kampanja za inicijativu u niskom startu, kao i da će biti promovisana preko medija i društvenih mreža, ali i direktnim kontaktima koje već imaju. Kampanja će početi na samom otvaranju kampa, koje planiraju za vikend nakon Uskrsa. 

“To će zavisiti od vremenskih prilika, koje su se s nama poigrale i u prethodnom periodu. U kampanju će biti uključeni svi ljudi dobre volje koji podržavaju rad Fabrike umetnika, svi posetioci naših festivala ‘Pozitivni’ i ‘Niš u srcu’, kao i ljubitelji našeg hora ‘Vilenjaci’. Svi koji smatraju da je Nišu neophodan ovakav prostor, a sigurna sam da ih je dosta. Na ovaj način ćemo prikupiti sredstva za elektrifikaciju kampa, koju planiramo da sprovedemo preko solarnih panela, jer želimo da budemo potpuno ekološki orijentisani i nezavisni”, kaže Rudićeva.

S obzirom na to da kamp pruža mogućnost za organizovanje događaja koji su usmereni na interesovanja svih starosnih, obrazovnih i socijalnih struktura, inicijativa je, kako navodi Rudićeva, usmerena na gotovo sve ljude iz Niša i okoline, a aktivnosti u kampu će biti,  pre svega, usmerene na mlade ljude, buduće i sadašnje umetnike.

“Tokom leta planiramo organizaciju različitih akcija koje će omogućiti našim sugrađanima svih generacija da stvaraju ili uživaju u umetnosti u prijatnom, prirodnom ambijentu, na epidemiološki bezbedan način. Organizovaćemo umetničke radionice, izložbe, koncerte, sportsko-rekreativne aktivnosti. Osim toga, svi sugrađani će imati priliku da uživaju u prirodi pored reke, u očišćenom i opremljenom ambijentu”, dodaje ona.

Za podršku za koju su konkurisali preko sajta promeni.rs saznali su preko prijatelja koji su znali za njihove planove i sa kojima su diskutovali načinima na koje je moguće obezbediti sredstva za opremanje kampa. 

Fabrika umetnika do sada je organizovala već poznate festivale “PozitivNI” i “Niš u srcu”, ali i Donatorske večere sa fondacijom Deca carevi sveta. Već 12 godina okupljaju mališane koji odrastaju i zaljubljuju se u muziku u horu “Vilenjaci”. Reputacija koju su stekli organizujući sve ovo, smatraju da im daje  za pravo da budu sigurni da će i Kamp fabrike umetnika biti uspešan i značajan projekat za grad Niš.

Uzbunjivači u Srbiji – sami protiv svih?

„Onaj ko kalkuliše, on sigurno neće dunuti u pištaljku.” Tako dr Borko Josifovski odgovora na pitanje Istinomera da li bi, i posle svega što ga je snašlo, ponovo bio spreman da bude uzbunjivač. Nije, međutim, lako osuditi ni većinu koja, očigledno, kalkuliše, odnosno ćuti, praveći se da ne vidi drastične primere korupcije u svom okruženju, budući da, uprkos postojanju Zakona o zaštiti uzbunjivača, sistem ne štiti hrabre pojedince koji slede svoj moralni kompas i brinu o interesu društva.
 
O ovoj temi više možete pročitati ovde. 
 
Autorka teksta: Nikolija Čodanović
 
Fotografija: Printscreen Youtube
 

„Ovo mora da je nešto važno“: do boljih uslova za decu u Zrenjaninu

Pored toga što nikada nisu popili čašu vode iz česme i što udišu zagađen vazduh, poslednjih nekoliko godina deca u pojedinim delovima Zrenjanina imaju i lošije uslove za obrazovanje, igru i relaksaciju. Kako bi izvršili pritisak na nadležne da poboljšaju uslove odrastanja mališana u Zrenjaninu, grupa aktivista okupljena oko inicijative “Ovo mora da je nešto važno”, koja nosi ime pesme Jove Jovanovića Zmaja, pokušaće da uključivanjem većeg broja građana doprinese rešavanju ovog problema.

Prošle godine, tri dana nakon završetka školske godine, šturom objavom na roditeljskoj Viber grupi, saopšteno je da je zatvoreno portkrovlje vrtića ‘Neven’ u kojem je boravila najmlađa grupa, a deca prebačena u novootvoreni vrtić u drugom delu grada, kaže Ivana Gordić Pec iz ove inicijative. 

“Problem je što u gradu ne funkcioniše gradski saobraćaj, put je nebezbedan i dug, a logistika je praktično nemoguća. Ukoliko porodica sa dvoje dece koja su vrtićkog i mlađeg školskog uzrasta nema dva automobila, praktično je nemoguće organizovati logistiku, čak i uz pomoć baka i deda”.

Druga opcija je plaćanje i do 80 vožnji taksijem, za čim, kako kaže, apsolutno nema potrebe, jer objekat vrtića postoji u komšiluku. Takođe, nije poznato da li će i koliko starija deca koja su ostala u prizemlju vrtića tamo i ostati u neadekvatnim zdravstveno-higijenskim uslovima, kao i šta će sa objektom biti ukoliko u njemu ne bude vrtić. 

“Nezvanično je rečeno da je potkrovlje vrtića zatvoreno iz bezbednosnih razloga. Budući da direktor Predškolske ustanove Zrenjanin nije došao na sastanak koji je zakazao, i da su sve informacije o stanju u vrtiću dobijene indirektno po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, roditelji dece mlađe od 3,5 i 6,5 godina su se povezali i pokušali da ukažu na značaj revitalizacije vrtića. Kako svi ovi pokušaji nisu naišli na adekvatan odgovor nadležnih, ali i prostor u većem broju lokalnih medija, bilo je jasno da će obraćanje javnosti morati da ide kroz alternativne kanale komunikacije. Tako je nastala ideja o projektu”, kaže navode iz inicijative.

Nedostatak prostora za igru na otvorenom

Bez odgovora ostalo  je i ukazivanje na nerešeno pitanje održavanja i devastacije dečijih igrališta i sportskih terena koja se nalaze u stambenim četvrtima, kao i potrebu za njihovom legalizacijom. Kako Gordić Perc dodaje, uređenih prostora za igru na otvorenom nema, a javni je interes da deca i odrasli koji žive u objektima kolektivnog stanovanja imaju prostor za rekreaciju i igru.

Ona kaže da se legalizacijom takođe nedvosmisleno uvodi obaveza održavanja terena i igrališta, kako bi vreme koje deca provedu na otvorenom bilo kvalitetno i sigurno. 

U planu je pokretanje peticije, očekuje se odgovor od nadležnih

Ukoliko epidemiološka situacija to dozvoli, članovi inicijative u narednom periodu organizovaće tribine, a poziv za učešće uputiće svim zainteresovanim stranama. Planiraju i pokretanje peticije “Vratite bebama Neven”, kojom će od lokalnih, pokrajinskih i republičkih nadležnih organa zahtevati da se razotkrije ko je i zašto širio dezinformacije o bezbednosti vrtića “Neven” u Zrenjaninu, da se vrtić “Neven” u Zrenjaninu u što kraćem vremenskom roku adaptira i vrati u rad u punom kapacitetu, i da se u javnost iznese šta će biti sa objektom ukoliko u njemu ne bude vrtić.

“Pozivanjem većeg broja građana na akciju pokrenuće se pitanje od javnog interesa, jer u vezi sa dobrobiti najmlađih članova zajednice mora postojati konsenzus, te gradske vlasti moraju odgovoriti na zahteve svojih sugrađana budući da su u ovom slučaju korisnici najosetljivija grupa – deca”, dodaje ona.

U rad inicijative ukljuceni su Zrenjaninski socijalni forum i neformalna grupa roditelja dece iz vrtića “Neven”. Budući da je problem igrališta i zagađenja hroničan, projekat su podržali pojedinci koji su i ranije pokretali slične incijative.