Više o ovome možete pročitati ovde.
Osim unapređenja zaštite životne sredine i živog sveta, ali i očuvanja prirodnog, kulturnog i etnološkog nasleđa, udruženje “Sokobanjsko ekološko društvo” (SED) ove godine planira da uspostavi i održivi model upravljanja čvrstim otpadom u selu Resnik kraj Sokobanje, kako bi stanovnici dobili kvalietniji životni prostor i zdraviju, sigurniju i produktivniju okolinu.
SED smatra da je loš sistem upravljanja čvrstim otpadom ne teritoriji opštine Sokobanja najveći ekološki problem zajednice, čije rešavanje ima ključni značaj za stanovništvo sa zdravstvenog, ali i ekonomskog aspekta – s obzirom da je Sokobanja turistička destinacija, kaže Vladan Dimitrijević iz ovog udruženja.
“Kako je rešenje ovog problema kompleksno i zahteva velika sredstva, SED drugom fazom inicijative želi da uvede održivi sistem upravljanja otpadom na teritoriji jednog sokobanjskog sela – Resnika. Opština Sokobanja dobiće svojevrsnu oazu čiste sredine – prvu seosku mesnu zajednicu u kojoj je na adekvatan način regulisano upravljanje otpadom, a priroda potpuno očišćena od divljih deponija. Iskustva i rezultati ove inicijative biće u narednom periodu primenjeni na sve ostale mesne zajednice, kako bi opština Sokobanja postala potpuno čista, bez ijedne divlje deponije i zagađivača na svojoj teritoriji”, kaže Dimitrijević.
SED postoji nepune dve godine. Trenutno ima 32 aktivna člana i približno još toliko simpatizera – neformalnih članova koji redovno učestvuju u akcijama, podržavaju rad društva, ukazuju na ekološke probleme u opštini i daju predloge za oblasti u kojima teba delovati.
“SED se intenzivno bavi edukacijom stanovništa – pored organizacija edukativnih izleta i predavanja, članovi Eduka tima organizuju i radionice za decu i mlade, na kojima oni uče o temama poput očuvanja biljnog i životinjskog sveta Sokobanje, pravilnog odlaganja otpada i drugim temama. Najaktivniji operativni tim Sokobanjskog ekološkog društva je SED-patrola, koja obilaskom terena, odnosno ekološki osetljivih tačaka u opštini, prati stanje živog sveta, zagađenosti, nepoželjnih ljudskih aktivnosti, evidentira i prijavljuje uočene probleme. Udruženje periodično organizuje različite akcije i druženja u lokalnoj zajednici sa ciljem uključivanja građana u svoje aktivnosti”, dodaje Dimitrijević.
“SED se zalaže i inicira zaštitu ekološki značajnih predela na teritoriji opštine Sokobanja (Sesalačka pećina, šuma stoletnih hrastova Rudina, Mrestilište Bovanskog jezera, itd.) i zaštitu živog sveta, kao i pomoć povređenim životinjama. SED se protivi izgradnji mini hidroelektrana i vetroparkova na teritoriji opštine Sokobanje.ehnikama javnog zagovaranja udruženje se izborilo za brisanje svih lokacija za ove objekte iz prostornog plana opštine, kao i za poništenje jedne od dozvola za gradnju MHE”, kaže Dimitrijević.
Udruženje sarađuje i sa drugim organizacijama civilnog društva iz Sokobanje (planinarska društva Oštra čuka i Ozren, Udruženje mladih) i Srbije (ORCA, DZPPS, ZOO planet), lokalnom samoupravom, lokalnim javnim ustanovama i preduzećima, kao i nacionalnim institucijama (Zavod za zaštitu prirode Srbije, Prirodnjački muzej u Beogradu).
Kako kažu, da bi se njihovi ciljevi ostvarili, od ključnog je značaja da ih građani prepoznaju pozitivnu promenu u zajednici koju iniciraju, podrže i uključe se u aktivnosti.
“Sokobanjska javnost je pozitivno reagovala u prethodnom periodu, a preko 150 građana direktno je učestvovalo u aktivnostima”, priča Dimitrijević.
Navodi da će se potruditi da i tokom realizacije druge faze ove inicijative zadobiju poverenje i podršku građana, posebno stanovnike Resnika.
Iz Ministarstva zdravlja, pak, uveravaju da studentske poliklinike neće biti zatvorene, već da su u potrazi za modelom koji će biti “najefikasniji da studenti zadovolje svoje potrebe za zdravstvenom zaštitom”. Izmena će, dakle, biti. I to u celom sistemu. A dok na papiru, Plan optimizacije zdravstvenih ustanova izgleda bajkovito – u praksi, pitanje je da li će priča imati srećan kraj.
Više o ovoj temi možete pogledati ovde.
Foto: N1
Autorka teksta: Milijana Miletić
Istrage nasilja na beogradskim ulicama tokom julskih protesta pomerile su se sa mrtve tačke. Počela su da se zakazuju saslušanja oštećenih pred nadležnim javnim tužilaštvima u Beogradu, potvrdili su za Istinomer iz Beogradskog centra za ljudska prava. Istovremeno, Zaštitnik građana utvrdio je da su pripadnici MUP nezakonito i nepravilno postupali prema pojedinim građanima.
Pročitajte više o ovome ovde.
Foto: MUP
Autorka teksta: Milijana Rogač
Aktuelna planska situacija na nivou čitavog grada dozvoljava preplitanje planova različitih nivoa, ali i različitih perioda, među kojima je sasvim nejasno koji su planovi važeći, a koji nisu, što se najviše odnosi na planove nastale pre 2003. godine, kakav je i Regulacioni plan Bulevara kralja Aleksandra (Sl. list grada Beograda br. 15/2001), a koji predstavlja planski osnov za izradu dalje planske dokumentacije na nivou pomenutog bloka.
Pročitajte više na linku ovde.
Fotografija: Poslovni objekat studija „Zabriskie“ sa obeleženim etažama izvan propisanih parametara; Autorka: Milja Mladenović
Propali šaht u centru Niša mesecima je opasnost za prolaznike na Margeru. U tom delu grada nekoliko otvora je u vrlo lošem stanju, a jedan je na frekventnom potezu i za pešake i za automobile koji se tu parkiraju. Koliko opasan odvaljeni poklopac može biti, pokazala je Niška urbana gerila i rešila da u rizične šahtove useli „smrt“!
„Ovako mali problem može da bude veliki, jer neko zaista može da upadne u šaht i povredi se. To se jednoj ženi desilo pre neki dan u susednoj ulici. Bojim se da ovaj grad čeka da se nešto desi, pa da tek onda reaguje. Nikako da se opamete, da budu proaktivni, preventivni i da reše dok ne bude kasno. Ili će neko da nastrada, ili će grad da plaća ogromne penale. Verovatno se sada bave nekim važnijim stvarima, možda su izbori bitniji od ljudskog života“, priča Gerilac 1 i dodaje da je šaht u ovakvom stanju još od pre Nove godine i da su oni u nekoliko navrata obeležavali rupu raznim priručnim sredstvima, ali da to nije dalo rezultate i da niko iz nadležnih institucija još nije preduzeo ništa.
Interesantno je i to što ni sami građani ne reaguju na probleme koje uoče ispred svojih kuća, primećuju gerilci.
„Ja se građanima divim iz dva razloga – pasivni su i ovo ih nikako ne dotiče, iako i sami mogu da ukažu na ovaj problem, ali i zbog sposobnosti da se naviknu na njih. Oni jednostavno zaobilaze tu šahtu, preskaču preko nje, sve će da urade da ne bi upali. Bojim se da će ovde nastradati neko ko nije iz ovog kraja, ali to možda bude i neki turista koji poseti naš grad“, zaključuje Gerilac 1 i dodaje da je u državi koja dobro funkcioniše lako rešiti ne samo banalne nego i one veće probleme.
Gerilci kažu da ih neko vreme nije bilo, ali da ih stanje u gradu prosto tera da budu na ulici. Tako su nedavno baš na Margeru farbali betonske kugle.
„Naš grad ne mora da bude siv, uneli smo malo boje, šarenila, i pokazali da samo malo aktivnosti može potpuno da promeni sliku grada, ili barem dela grada. Pored toga, u prethodnom periodu ukazali smo na to da je Niš jedan od najvećih gradova u Srbiji, a bio je najjadnije okićen za novogodišnje i božićne praznike. Mi smo odlučili da ga ukrasimo, i jednu jelku u centru okitili smo đubretom koje su naši sugrađani složno bacali po ulicama. Mi smo to sve sakupili, stavili na jelku i pokazali da građani na taj način doprinose da grad postane okićeniji. Nedavno smo sušili meso na našem ’super zdravom i dobrom vazduhu’, gde smo ukazali na aero-zagađenje, jer je Niš jedan od najzagađenijih gradova na svetu, posebno zimi. Na taj način smo želeli da podignemo svest o posledicama koje takav vazduh može da izazove“, rekao nam je Gerilac 2.
Građani moraju da budu aktivniji, poručuje on, da uvide svoju moć i da shvate da, ukoliko oni ne ukažu na to što im smeta, drugi im neće rešavati probleme.
„U stvari, verovatno sada hoće, jer je predizborna kampanja, i baš to treba da iskoriste i ukažu na sve što im smeta. Svako može da bude gerilac, potrebno je samo malo kreativnosti, želje za aktivizmom i dobra organizacija“, zaključuje Gerilac 2.
Cirkus nas obično asocira na klovnove, trikove sa životinjama, razne vratolomije, ali u Novom Sadu postoji jedan koji već 10 godina radi na edukaciji, inkluziji i okupljanju kreativnih ljudi. „Kreativni pogon“ nastao je kako bi najpre pomogao deci sa smetnjama u razvoju, a u međuvremenu su se, učeći cirkuske veštine, razvili u nešto mnogo veće od cirkusa.
„Jedan drugar sa Kanarskih ostrva naučio nas je da žongliramo i hodamo na štulama. On je samo odškrinuo vrata cirkusa za nas, i onda smo tokom proteklih 10 godina imali edukacije sa brojnim ljudima iz cele Evrope. Usput smo saznali da cirkus ima mnogo više pravaca od jednostavne zabave. Sada smo negde između socijalnog, društvenog, edukativnog i umetničkog cirkusa“, priča Dragan Jajić Vladisavljev iz „Kreativnog pogona“.
On objašnjava da je edukativni cirkus rad sa decom, koji sprovode kroz školu „Cirkoneo“. Socijalni cirkus predstavlja rad sa marginaliozovanim grupama i njihovo osnaživanje. Umetnički cirkus su prestave o određenim temama, dok je društveni okupljanje zajednice oko nekog pitanja. Sve kroz cirkus, jer na taj način ova grupa prilazi svim problemima.
„Želimo da još više razvijemo društveni cirkus, da ljudi saznaju za to i da im pomognemo da se aktiviraju i rešavaju svoje probleme, da ne čekaju ni na koga drugog. Cirkus je zgodan za to jer ima atrakciju. Mi smo atraktivni kao cirkus, a angažovani kao socijalni radnici. Ljudi lako priđu atrakciji – prvo deca, pa njihovi roditelji. Tu su posle šira rodbina, prijatelji, kumovi, pa se jedan deo društva okupi na jednom mestu, i kroz razgovore i rad mi saznamo šta je njihov konkretan problem i onda se potrudimo da sve angažujemo i da taj problem načnemo, otvorimo i načinimo prvi korak“, objašnjava Jajić Vladisavljev.
Iz „Kreativnog pogona“ kažu da ljudi imaju poverenje u njih, jer vide kako rade sa decom i šta sve mogu da nauče. Za njih je najbitnije što se publika upoznaje sa dobrobitima cirkusa i razbija predrasude .
„Ljudi uglavnom misle da je cirkus – cirkus, ali to je mnogo više. Deca se angažuju, razvijaju se, uspevaju da se skoncentrišu na jednu stvar, jer im je pažnja inače vrlo slaba, a kada rade sa nama, to se poboljša“.
Cirkus – mogućnost da svakodnevno prevaziđemo sebe
Na pozitivne strane cirkusa ukazuje i Mira Beba Dobraković iz Udruženja „Ludifiko“, koja je u cirkusu već 15 godina, a sa „Kreativnim pogonom“ obučava decu kroz školu „Cirkoneo“. Škola za sada ima dva razreda – za decu i omladince, odnosno one koji se tako osećaju.
Sara Brbulov vežba cirkuske veštine tri meseca.
„Najinteresantnija mi je lopta, bacanje čunjeva, trapez, u stvari sve. Kada nekome kažem da treniram cirkus, ljudima nije jasno šta je to, pa im ja objasnim šta se ovde radi. I neki moji drugari su poželeli da dođu. Ja dolazim dva puta nedeljno i svakog dana naučim nešto novo“, priča desetogodišnja Sara.
„Naročito je dobro kada se takve stvari nauče od malih nogu i razvije se koordinacija u prostoru, osećaj za balans, osećaj za ljude i prostor oko sebe, koncentracija… To kasnije može da im pomogne u životu bilo da se bave umnim ili fizičkim radom. Za omladince i starije rekreativce to je dobar način zabave i vežbe, jer radi celo telo i um. Svaki put na treningu imamo mogućnost da prevaziđemo prethodna dostignuća, a to znači da pobeđujemo sebe. To je jedna od stvari koje mi ističemo u cirkusu – da se ne trudimo da budemo bolji od nekog drugog, nego da budemo bolji od prethodnog sebe“, poručuje Dobrakovićeva.
Cirkus trenutno radi na dve lokacije: u Novosadskom dečjem kulturnom centru i u SPENS-u. Kažu da bi im idealno bilo kada bi imali dovoljno veliki i bezbedan prostor za akrobacije, pa bi možda uspostavili i redovan repertoar. Tako bi se ljudi navikli na to da u Novom Sadu postoji scena savremenog cirkusa i da na cirkuske predstave odlaze kao što odlaze u pozorište ili na koncerte.
Do sada su igrali u pozorištima, napuštenim fabrikama, na ulicama, u školama…
„Projekat ’Cirkus gradi poverenje’ radili smo sa srednjoškolcima. Pokušali smo da im kroz cirkuski jezik skrenemo pažnju na diskriminaciju i odbacivanje vršnjaka iz društva“, priča Dobrakovićeva.
„Cirkus nije samo za decu. Ima predstava i za odrasle. Deca dobro reaguju na veštine, na neke klovnovske fore, muziku… Do sada nismo imali loše komentare, osim onih vezane za tabue koji postoje o cirkusu, jer ljudi misle da su to neki šareni kostimi, da ima obavezno životinja i slično. Onda dođu i vide nas u sivim kostimima, kako obrađujemo tešku temu, sa ozbiljnom muzikom i kažu: ’Šta je ovo? Ovo nije cirkus!’. Dobre reakcije ljudi daju nam snagu da se borimo za razvoj cirkuske scene“.
Cirkuski kampovi – odličan način za angažovanje dece na raspustu
„Kreativni pogon“ organizuje i cirkuske kampove u prvoj ili poslednjoj nedelji raspusta, dok su deca još u gradu.
„Skupi se grupa od 20-30 dece, a na kraju kampa napravimo i malu prezentaciju svega što smo uradili u tih nekoliko dana. Uvek bude veselo i roditelji posle performansa uče trikove od dece. Imamo razne ideje, planiramo i kampove u prirodi kako bismo povezali ekologiju sa savremenim cirkusom, i da se na sve moguće načine bavimo zdravim temama“, najavljuje Nebojša Šupić iz „Kreativnog pogona“.