Organizacija IRIDA, Novi Sad: Ne plašite se da započnete borbu za promene koje smatrate neophodnim

Irida predstavlja jedinstvenu platformu na kojoj mladi mogu da stiču i razvijaju znanja iz oblasti rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja. Povezujući se sa mladim ljudima aktiviraju se u svojim zajednicama i na taj način ohrabruju mlade da daju svoj doprinos ka društvu u kome i devojke i mladići treba da se osećaju bezbedno. Iz organizacije Irida govorili su zbog čega je za njih bio značajan aktivizam, kao i o svojim dostignućima. 

 -Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je važan zato što pruža mogućnost svakom/svakoj od nas da podigne glas i učini nešto dobro i važno za svoju zajednicu. Osim toga, aktivizam okuplja ljude koji su motivisani da se udruže oko zajedničkog cilja iz čega neretko proizađu i divna prijateljstva.

-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Organizacija Irida je osnovana sa idejom da podstaknemo mlade na aktivizam u polju rodne ravnopravnosti. Kako verujemo da su mladi pokretačka snaga društva i da imaju baš sve ono što je potrebno kako bi reagovali na sve ono što ih “žulja” u njihovoj okolini, stvorili/e smo platformu koja će okupiti mlade koji ne okreću glavu kada primete nasilje, ne smatraju da je feminizam “ružna reč”, ne dele poslove na muške i ženske i spremni/e su da podstaknu i svoje vršnjake i vršnjakinje, ali i širu javnost da učine male, ali značajne korake ka rodno ravnopravnom društvu.

Foto Irida

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

U dosadašnjem radu nismo došli do trenutka u kom smo želeli/e da odustanemo, iako je svakako bilo mnoštvo izazova koje smo morali/e da prevaziđemo. Verujemo da je razlog tome to što uvek imamo na umu zbog čega radimo to što radimo i kakvu promenu pravimo za brojne mlade kroz naše projekte i aktivnosti.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Izdvojila bih da nam je najveći izazov bio na početku, kada je naš tim bio izuzetno mali i kada smo sve aktivnosti sprovodili/e bez finansijske podrške donatora. Osim toga, na početku nam je izazovno bilo i predstavljanje organizacije na društvenim mrežama, s obzirom da smo od samog početka uvideli/e njihovu važnost, a među nama se nije nalazio/la neko ko je stručnjak/inja u toj oblasti.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Kao izuzetno važan period za naš rad, izdvojila bih projekat “Nasilje je uvek izolacija”, koji je imao za cilj povećanje vidljivosti SOS kontakt telefona, s obzirom da je za vreme pandemije nažalost povećana stopa rodno zasnovanog nasilja. Momenat u kom smo shvatili/e da je projekat uspešan jeste kada smo dobili/e informacije da je u periodu sprovođenja naše akcije broj poziva znatno povećan u odnosu na isti period prethodne godine. Tada smo zaista postali/e svesni/e promene koju pravimo!

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Poručila bih budućim aktivistima i aktivistkinjama da se ne plaše da započnu borbu za promene koje smatraju neophodnim. Svaki doprinos, iako naigled mali, zaista predstavlja važan korak na putu ka društvu bez nasilja i diskriminacije, društvu u kome se slušamo i poštujemo i kakvom težimo.

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Podrška nam je bila značajna jer smo dobili/e priliku da stvorimo prostor gde mladi zainteresovani za pitanje rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja mogu da se okupljaju, upoznaju, razmenjuju mišljenja i ideje i udružuju da sprovode akcije u svojim zajednicama širom Srbije. Na ovaj način, podržana je naša misija da omogućimo mladima da otkriju svoj aktivistički potencijal i da preuzmu odgovornost za stvaranje društva po svojoj meri.

Od prodaje karata za standup Srđana Dinčića prikupljeno 160.000 dinara za izgradnju „Humanka“

Kako bi skupili neophodni novac za izgradnju „Humanka“, udruženje „Patrija“ iz Novog Sada u martu je organizovalo standup nastup Srđana Dinčića. Kako kažu iz udruženja, nastup je bio rasprodat za samo četiri dana. Od prodaje karata sakupili su 160.000 dinara, što je najveći iznos koji su sakupili tokom jedne akcije. U toku aprila biće organizovana još jedna fandrejzing akcija – licitacija i tombola.

Standup sa Srđanom Dinčićem prošao je sjajno, kaže jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešin. Ona dodaje da se Dinčiću odmah dopala ideja i da je bio motivisan da pomogne kako bi skupili neophodni novac za igradnju automata „Humanko“.

„Novac će biti preusmeren na kupovinu materijala za izgradnju Humanka. Podrška građana nam mnogo znači jer je naša namera da Humanko bude nešto što koristi zajednica i o njemu brine, te nam je važno da što više građana sazna za Humanka i da budu deo njegove izgradnje. Kada on bude izgrađen, to će biti zahvaljujući građanima! Mnogo nam je drago što je upravo Humanko nešto oko čega su se ljudi aktivirali i žele da ga vide gotovog“, kaže Nešin.

Iz udruženja ne kriju zadovoljstvo krajnim ishodom ovog dođaja. Ipak, dodaju da trenutno kod same izgradnje Humanka imaju poteškoća koji se tiču dela sa elektronskim komponentama.

„Verovatno je da će biti potrebno uključivanje još neke firme ili pojedinaca koji se bave mehatronikom, što podrazumeva i prelaženje planiranog roka za izgradnju. Imamo tehničke crteže koji su dovoljni za otpočinjanje izgradnje kostura Humanka, ali nam je potrebno i projektovanje elektronskih komponenti. U ovom trenutku čekamo odgovor još jedne firme koja se bavi i mehatronikom i ako njihov odgovor bude pozitivan, kroz mesec dana ćemo upotpuniti dizajn i plan izrade. Tada možemo da planiramo otvaranje Humanka“, dodaje ona.

Inače, za 21. april ovo udruženje planira još jednu fandrejzing akciju – licitaciju i tombolu u omladinsko centru „CK13“.

„Pozvaćemo građane da dođu da licitiraju za predmete i usluge koje smo pripremili uz pomoć saradnika udruženja Patrija i CK13, a obezbedićemo i muziku i piće“, ističe Nešin.

Kako kažu u ovoj organizaciji, nadaju se da će nakon ovog događaja značajnije približiti cilju od 7.000 evra, i samim tim izgradnji „Humanka“.

Takođe žele da kroz „Humanka“ rade na daljem informisanju zajednice o poteškoćama sa kojima se suočavaju osobe poput korisnika usluga udruženja „Patrija“, koji su na različite načine marginalizovani i ugroženi.

Pronađena kompanija za izgradnju „Humanka“, prikupljeno 140.000 dinara od strane građana i donacija

Građanke i građani, organizacije i kafići iz Novog Sada do sada su zajedno prikupili 140.000 dinara za izgradnju „Humanka“. U akciju prikupljanja novca uključio se i komičar Srđan Dinčić, čiji je nastup 15. marta već rasprodat, a pored toga udruženje „Patrija“ pronašlo je i kompaniju koja će pomoći u pripremi i izradi ovog automata.

Za potrebe opremanja „Humanka“ udruženje „Patrija“ je dugo tražilo donatore. Na internetu su pronašli kompaniju „Show Room Enterijer“ iz Novog Sada, čijem se vlasniku dopala humanitarna ideja ovog udruženja, kaže jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešin. 

„Već na početku je bilo sjajno jer je vlasnik bio zainteresovan da učestvuje u ovome. Jako mu se svidela ideja i rekao je da on može da nam pomogne da napravimo ’Humanka’, može da preuzme koordinaciju i izgradnju samog ’Humanka’. Pošto on radi u toj oblasti rekao nam da može da nam pomogne i da preko njega dođemo do nekih ljudi koji bi bili zainteresovani da spuste cene materijala za izgradnju ’Humanka’”, kaže Nešin. 

To je, kaže, bila sjajna vest za njih jer su time uz sebe dobili osobu koja će moći da im pomogne u koordinaciji izgradnje.

„Imamo arhitekte koji nam pomažu u završavanju tehničkog dizajna. Dalje smo morali da se snalazimo kako ćemo to da uradimo, tako da su za nas uradili sjajnu stvar“, kaže Nešin.

Pored ove kompanije i brojni građani i građanke uključili su se u akciju prikupljanja novca za izradu „Humanka“. U Novom Sadu će 12. marta udruženje „BalkanIDEA“ organizovati „živu biblioteku“, a 15. u Gerila baru nastupa i Srđan Dinčić. Sav prihod od karata i donacije koje se prikupe tokom nastupa takođe su namenjeni izgradnji ovog automata. 

Kako je „Humanko“ zamišljen?

„Humanko“ je, po svom fizičkom izgledu, automat sa policama na kojima će se nalaziti konzervirana i nekvarljiva hrana, sredstva za ličnu higijenu i predmeti za hobi i razonodu (poput društvenih igara, predmeta za kuvanje i sl.). Kako bi otvorili police, korisnici „Humanka“ će ubaciti žeton koji dobiju prethodno na razgovoru sa volonterima i moći će da odaberu ono što im je potrebno i pritisnu broj police koju žele da otvore. 

Kada „Humanko“ bude spreman, lokacija će biti u Omladinskom centru „CK13“. 

„To je najbolje mesto za one ljude koji bi dolazili da koriste ‘Humanka’. Videćemo kako će se stvari odvijati da li će možda biti potrebe za više takvih automata na više različitih lokacija u gradu, ali za početak želimo da pilotiramo i isprobamo kako će automat u ‘CK13’ da funkcioniše“, dodaje ona. 

Udruženje je organizovalo brojne akcije kojima su se priključili mnogi. Održana je i druga eko trampa za „Humanka“.

„Prodavali smo second hand odeću i plastiku. Sem toga, imali smo saradnju sa restoranom ’Pastai’ gde smo prodavali testeninu koja je dosta dobro prošla. 23. decembra na Dan humanosti imali smo akciju gde se uključilo nekoliko kafića u gradu gde su prodavali ono što su imali u asortimanu. Sve od toga je takođe išlo ’Humanku’”, kaže Nešin. 

U februaru su imali još jednu akciju u saradnji sa di-džejem koji je puštao vinil ploče. 

„I tu se dosta ljudi pojavilo, ostavljali su novac u kutiju. Prilazili smo i objašnjavali o čemu se radi i bili smo iznenađeni što ljudi znaju ko je ‘Humanko’ i za šta ostavljaju novac“. 

Pomoć koju su dobili od CRTE je bila značajna jer je, kako kažu, projekat dosta veliki.

„Verovatno nam je najznačajnije bilo što smo u svakom trenutku mogli da se obratimo i uvek smo dobijali izuzetno dobre savete, dodatnu pomoć, angažovali su se različiti ljudi baš preko CRTE koji su znali kako mogu da nam pomognu i na koji način. Stalno smo bili na vezi, pitali su nas kako ide, na čemu radimo. Čak i u trenutku kada smo se plašili da nećemo uspeti da izgradimo ’Humanka’ i tu su nam pružili podršku i umirili nas, tako da smo dobili i stručnu, ali u nekom trenutku smo i kao psiholozi dobili i psihološku pomoć jer je u nekim trenucima bilo baš stresno“, kaže ona. 

Podsetimo, grupa ljudi koju „Humanko“ targetira je ona koja se bori sa siromaštvom i koja ima višestruko ugrožene potrebe. 

 

Studija Slučaja: Obalska straža – čuva Dunav, brani Novi Sad

Pod šifrom 05-351-4002/2020 krije se nešto što bi mogla biti istinska privilegija pojedinih Novosađana. Građani Srbije imaju na raspolaganju auto-puteve Horgoš-Preševo, Beograd-Boljare, Batrovci-Beograd, Niš-Gradina i Pojate-Preljina, a oni građani kojima u ličnoj karti piše „Bulevar Evrope, Novi Sad“ uskoro bi mogli imati auto-put i u svojoj dnevnoj sobi. Distopijski bilbord Inicijative Dunavac-Šodroš (IDŠ) dočarava upravo tu ekskluzivu: mlada žena, sa šoljicom kafe u ruci, posmatra sa svoje terase vijadukt auto-puta. Nasmejana je: verovatno ne zbog novonastale gužve, buke i izduvnih gasova, već zato što joj se javila biznis-ideja da bi tu istu kafu mogla da prodaje kao Coffee To Go. Nove infrastrukturne okolnosti omogućile bi joj da uslugu obavlja direktno s terase: vozač spusti prozor automobila, kao kad plaća putarinu, a vredna Novosađanka pruža mu topli napitak koji je pripremila u svojoj kuhinji.

Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE

Europolis: Čeka se generalni urbanistički plan, moguća gradnja Novog Sada na vodi?

Zbog porasta broja novoizgrađenih zgrada i onih koje se planiraju, kao i zbog manjka sportsko-rekreativnih sadržaja, pokrenuta je inicijativa “Plan je ništa, a planiranje je sve”. Novosađani trenutno čekaju generalni urbanistički plan (GUP), koji je krovni dokument urbanističkih planova svakog grada i opštine, a u kom se planira izgradnja tzv. Novog Sada na vodi. Novi plan tako predviđa da će se površine koje su prvobitno planirane za sportsko-rekreativne sadržaje, koristiti za stanogradnju i komercijalne sadržaje. 

Kako kaže Marijana Mutavčieva iz Centra za razvoj demokratskog društva “Europolis”, prostornim odnosno urbanističkim planovima ova organizacija bavi se dugi niz godina. 

“To naše bavljenje je prosto iznuđeno lošim rešenjima koje je lokalna samouprava servirala građanima s namerom da ih što manje uključi. Generalni urbanistički plan (GUP) je krovni dokument urbanističkih planova u svakoj opštini i gradu i bilo je evidentno da ćemo se mi pripremiti za to. To je nešto što se iščekuje, tema je podgrejana. Planom generalne regulacije priobalja, oko kojeg se zapravo diže najveća prašina u javnosti i koja se tiče promena, je nešto što nikako ne bi išlo građanima na ruku”, rekla je Mutavčieva.

Ona kaže da se zapravo radi se o takozvanom Novom Sadu na vodi.

“Mislim da je ljudima tako najjasnije da im objasnimo. To znači da bi se površine koje su bile namenjene za sportske i rekreativne sadržaje promenile u površine za stanogradnju i komercijalne sadržaje. Stari generalni plan se odnosi na čitavo područje te leve obale Dunava, jasnije će biti građanima ako kažemo da se radi o Ribarcu, Šodrošu, Dunavcu i Brodogradilištu. Da bi se taj Novi Sad na vodi realizovao potrebno je da se GUP promeni tj. da se generalnim planom promeni namena površine i da praktično sportsko-rekreativni sadržaj pređe u stanogradnju. Iako se puno pričalo o tom planu generalne regulacije, on ne bi mogao da se realizuje dok se GUP ne promeni”, dodaje ona. 

Iz inicijative dodaju da će obavestiti javnost  kada  plan bude dostupan na javni uvid, i da će shodno tome reagovati.

“Imamo mrežu aktivista sa kojima sarađujemo, kao i saradnju sa Društvom arhitekata Novog Sada, koje je do sada stajalo sa građanima pri reakciji na loša rešenja na raznim planovima. Postoji jedno saglasje među građanskim inicijativama koje su se bavile lokalnim problemima, tako da ćemo svi zajedno reagovati, jer se to tiče svih nas u Novom Sadu. Svakako ćemo analizirati plan, pisati primedbe i predočiti građanima putem medija i naših društvenih mreža, probleme na koje smo naišli i pozvati da reaguju. Verovatno ćemo ih pozvati da napišu svoju primedbu ili pak da se priključe primedbama koje su naše arhitekte spremile i uredile”, kaže Mutavčieva. 

Pomoć koju su dobili od strane sajta promeni.rs značila im je pre svega zbog pravne podrške.

“Mi u okviru organizacije ne posedujemo tu vrstu stručnosti da možemo da primetimo i pravne neregularnosti u okviru samog tog procesa i plana. Potrebna nam je i zbog samih sredstava koje dobijamo  za oglašavanje, što je veoma bitno, jer ključna je stvar dopreti do što više ljudi. Takođe, imamo i logistiku da naš rad prevaziđe lokalne okvire. To je svakako jedna vrsta pristisaka na donosioce odluka kada taj problem izađe iz okvira lokala, tako da je taj pritisak mnogo jači i ima uticaja.”

Jedna od arhitektkinja koja se priključila inicijativi, Ana Ferik Ivanović, ističe da su građani svedoci poništavanja planova za nekoliko sportskih parkova u poslednje četiri godine na teritoriji Novog Sada gde su umesto parkova, sada počeli da se grade stambeni kompleksi. 

“Mi vidimo da se sve više grade zgrade za stanovanje, a sve se manje vodi briga o javnom prostoru, o javnim objektima i o svemu onome što nama građanima najviše treba, a to je lep prostor, human prostor, u kome će se sva deca igrati i svi zajedno uživati”, ističe Ferik Ivanović. 

GUP je sveobuhvatni plan koji obuhvata grad Novi Sad sa priobaljem i svim opštinama, ističe ona i dodaje da tu postoje mesta koja su izvan grada, koja takođe zaslužuju da budu tretirana na najbolji mogući način. 

“Kroz ovaj plan moramo mnogo bolje da obratimo pažnju na mnogo bolja saobraćajna rešenja, na načine povećanja parking mesta u gradu, pri tom očuvanju što više zelenih površina i koliko god je to moguće projektovati humane objekte, ne zgrade od 20 spratova gde je zaista nehumano živeti na 16 spratu, nego da se zaustavimo na nekoj uobičajenoj spratnosti koja je bila normalna za Novi Sad, da se može sagledati vizura, da nam ne bi nicali šiljci koji će nam zaklanjati pogled prema Fruškoj gori, koja je zaista, kada prilazite Novom Sadu, uvek prepoznatljiva. Kada vidim Frušku goru, znam da sam kod kuće. Zbog visokih zgrada, mi ćemo taj pogled izgubiti”, kaže ona.

Ferik Ivanović dodaje da je važno pitati građane, jer njima pripada ovaj grad. 

“Svaki građanin je dobrodošao da se uključi i da kaže šta mu smeta u okruženju, jer ćemo tako mi moći da sagledamo probleme u gradu. Ako se budu plašili ili ćutali, nećemo znati šta žele, a cilj je da dobijemo najlepši grad na svetu.”

Iz Europolisa pozivaju sve zainteresovane građane da im se putem društvenih mreža obrate sa predlozima i primedbama kako bi se pronašlo najbolje rešenje za građanke i građane Novog Sada.

Akcija da se novosadski biciklisti bezbedno kreću kroz grad

Biciklistički doručak koji organizuje Novosadska biciklistička inicijativa, već tradicionalno okuplja vozače na dva točka kako bi podelili iskustva i probleme sa kojima se sreću u svakodnevnom saobraćaju. Upravo je takav jedan doručak održan juče na novosadskim ulicama, kako bi biciklisti dobili osveženje i informator sa brojevima najbitnijih službi za bezbednost biciklista u saobraćaju. 

“Informator sadrži brojeve Saobraćajne policije, Komunalne inspekcije – za koju smo videli da je potrebna kada treba zvati zelenog pauka za parkiranje na zelenoj površini, zatim kontakt same pauk službe, koja interveniše kada se parkira na biciklističkoj stazi. Tu su brojevi Gradske uprave za saobraćaj i puteve, Lokalnog saveta za bezbednost u saobraćaju, odnosno svih bitnih institucija kojima biciklisti mogu da se obrate u situacijama kao što su nedozvoljeno parkiranje, nedostatak parking mesta, odnosno držača za bicikl, oštećenja na biciklističkim stazama, saobraćajne nezgode i slično”, objašnjava Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative. 

Povećanje bezbednosti biciklista je nešto na čemu ovo udruženje konstantno radi, i upravo sa tim ciljem nedavno je organizovala podelu svetala za vozače na dva točka, kako bi broj nezgoda u kojima učestvuju biciklisti bio sveden na minimum. 

Biciklisti su ravnopravni učesnici u saobraćaju sa motornim vozilima i treba ih tako i posmatrati i brinuti o njihovoj bezbednosti. Ovo udruženje već godinama brine o tome da Novi Sad, koji svake godine ima sve veći broj vozača bicikala, bude što bezbedniji za učesnike u saobraćaju na dva točka. Prema rečima Marka Trifkovića iz Novosadske biciklističke inicijative, prošla godina je bila nepovoljna za bicikliste, jer je bilo više stradanja nego obično, a pored toga se broj biciklista u gradu konstantno povećava.

“Biciklisti u Novom Sadu generalno jesu bezbedni, ali mi želimo da još više poboljšamo bezbednost tako što ćemo raditi na onome što smatramo da je najvažnije. A najvažnija je tehnička ispravnost bicikla, osvetljenost, odnosno da imaju dioptere ili reflektujuće površine. Bitno je još i da pokazujemo rukom kada skrećemo levo ili desno, odnosno da kada imamo neku aktivnost, obavestimo druge učesnike u saobraćaju. Naravno, treba paziti šta se oko nas dešava, kako bismo svi bili bezbedni”, poručuje Trifković. 

Ovo udruženje je aktivno već desetak godina, a podela svetala za bicikle, što je postala njihova praksa, već je dala rezultate, s obzirom na to da je osvetljenost biciklista u Novom Sadu porasla u poslednje vreme. 

“To je u našem domenu, jer mi ne možemo da kažnjavamo, mi prosto delimo svetla biciklistima i pričamo sa njima kako da vode računa o bezbednosti, ali i da podstiču druge da vode računa. U krajnjem slučaju, ono što je najbitnije, treba da stvaramo pozitivne navike, jer smatram da je većina problema u saobraćaju stvar loše navike”, ističe Trifković.

Iako se u početku mislilo da je najbitnije da biciklisti nose kacige, iz udruženja su u međuvremenu shvatili da je neosvetljenost biciklista mnogo veći problem za njihovu bezbednosti.  

“Shvatili smo da je u nekim mestima i do 90 posto bicikala nepravilno osvetljeno, a da preko 50 posto biciklista nema nikakva svetla i počeli smo da radimo na onome što je glavna stvar, a to je da osvetlimo bicikliste. Rezultat toga je da je, u odnosu na neka naša početna brojanja, kada je u Novom Sadu bilo 25 posto pravilno osvetljenih, posmatranje od pre dve godine pokazuje da ih sada imamo 43 posto. Usvojene su dobre prakse, svetla sada deli više organizacija i grupa, obeležavaju se različiti događaji baš na taj način, a najbitnije je to što postoji prećutna koordinacija između svih koji rade na tim temama – policije koja kontroliše, organizacija koje motivišu i podstiču, i na kraju medija i svih ostalih članova društva. Takvim pristupom popravljamo situaciju i to planiramo da radimo i dalje”, kaže ovaj biciklista iz Novog Sada. 

Ulična podela svetala, osim što ima za cilj da osvetli bicikle, treba i da skrene pažnju vozačima na dva točka da su sami u velikoj meri odgovorni za svoju bezbednost u saobraćaju.

“Novosađani su dosta obavešteni o tome da su svetla zakonski obavezna, ali se uglavnom žale kako su im ukradena. Naši sugrađani se uglavnom brinu za bezbednost, mada se kacige u najvećem broju slučajeva ne nose. Osim toga, mahom imaju sve ostalo što je poterebno, kao što su zvonca, osvetljenje, kako dodatno, tako i ono koje već imaju na sovjim biciklima, a redovno rade i servise. Treba imati i mačije oči, jer nas one štite kada se vidimo iz neke druge perspektive, kako nas slučajno neko ne bi udario”, priča volonterka Novosadske biciklističke inicijative Nina Raletić.

Kako kaže, u Novom Sadu je porast biciklista evidentan, što se uvek može primetiti na semaforima, jer u svakom trenutku pored pešaka, na zeleno svetlo čeka i nekoliko biciklista. 

Novosadska biciklistička inicijativa zvanično postoji od 2011. godine. Nastala je nakon jednog protesta 2010. godine kada je policija kažnjavala bicikliste zbog kretanja kroz pešačku zonu i nekoliko ljudi se okupilo da pokuša nešto da promeni, uspeli smo u tome i to nas je ohrabrilo da napravimo udruženje.

Protestni hor za borbu protiv nasilja nad ženama

Nasilje nad ženama je tema kojom bi trebalo da se bave sve strukture društva, jer će samo tako žena biti osnažena da izađe iz partnerskog odnosa ili porodice u kojima trpi nasilje. O ovom problemu treba govoriti glasno, stalno i na način na koji će žrtva nasilja biti potpuno zaštićena, stav je Novosadske feminističke mreže. Članovi ove mreže će, u okviru festivala „Kultura nenasilja, program uživo“, oformiti protestni hor, koji će i nakon festivala skretati pažnju građana na ovaj važan društveni problem. 

„Nasilje u zajednici nije dovoljno prepoznato i nije vidljivo, zato su nam potrebne kampanje, zagovaranje na lokalnom nivou za uvođenje novih usluga, kao i finansiranje tih usluga od lokalne samouprave zarad održivosti. Drugo, fenomen nasilja je zaista u eskalaciji, tokom pandemije beležimo veći broj poziva i sve dramatičnije slučajeve nasilja, među mladim parovima dolazi do ozbiljnih vidova nasilja. Sve to zavređuje pažnju i zajedničko angažovanje svih nas. Festival je način da se svi ženski centri i saradničke organizacije, saradnice i nezavisne aktivistkinje otvore prema zajednici kroz različite forme angažovane umetnosti, da prodrmamo teme kao što su rod, rodni identitet, pitanje uloge žene u savremenom društvu, kulture nenasilja, ali nažalost i samog nasilja kojim smo okruženi“, priča Ivana Perić, psihološkinja i koordinatorka SOS centra koji postoji u okviru Novosadske feminističke mreže.

Ideja jeje da se, ukoliko epidemiološka situacija dozvoli, festival održi krajem septembra i početkom oktobra, a planirane su mnogobrojne aktivnosti, od tribina, medijske redakcije, interaktivne izložbe sa glumcima koji interpretiraju priču osobe koja je preživela nasilje, pa do izložbe preduzetnica, odnosno svojevrsni ženski bazar, kao i anketiranje građana i građanki kako bi se ispitao njihov odnos prema temi nasilja i videlise koliko je razumeju i šta im je potrebno da bi je razumeli bolje.

„Protestni hor je forma koja je šira od festivala i nastala je i pre njega. U njega mogu da se uključe svi koji su zainteresovani i na taj način žele da daju doprinos u borbi protiv nasilja nad ženama i generalno za sva ljudska prava. On je zamišljen kao jedna interaktivna forma, gde će se trupa kretati i na važnim mestima u gradu, kao što su institucije ili mesta na kojima se dogodio zločin ili nasilje u porodici, naglas govoriti dramaturški tekst koji ima za cilj podizanje svesti o nasilju“, najavljuje Ivana Perić.

Prema njenom mišljenju, individualno je to zašto se i kako žena odlučuje da prijavi nasilje, ali da kada jednom donese odluku, u najvećem broju slučajeva je borbena i istrajna.  

„Sa druge strane, imamo i korisnice koje se po više puta vraćaju u jedan nasilan obrazac, odnosno u porodicu ili partnerski odnos, a mi smo tu da ih osnažimo. Mi to prepoznajemo kao deo dinamike nasilja, tako da je to dosta individualno i zavisi od konteksta u kom se korisnice nalaze. Ako imaju podršku od porodice, prijatelja i društva, ili su ekonomski nezavisne, mnogo će pre doneti odluku i krenuti u proces, nego ako kompletno zavisi od počinioca i nema podršku“, kaže ova psihološkinja.

Nasilje nad ženama ne sme da bude servisna informacija u medijima

Iako imaju ogromnu moć, mediji je trenutno uglavnom ne koriste da bi pomogli ženama žrtvama nasilja, štaviše, često je koriste žrtve kako bi povećale rejting, bez obzira na posledice. Novinarka Prvog programa radija Radio-televizije Vojvodina Milica Kravić Aksamit smatra da bi, za promenu, mediji mogli malo i da pomognu u ovoj borbi. 

„Svesna sam da marginalizovani mediji koji se bave osetljivim izveštavanjem ili vode računa o etici u izveštavanju imaju mnogo manji uticaj od štete koju učine tabloidi sa jednom naslovnicom na kojoj razvlače žrtve nasilja sa svim detaljima i govore o deci, umesto da najvećim mogućim fontom ispišu makar broj telefona na koji žrtve i svi koji trpe nasilje mogu da se jave“. 

Iako se jeftina tabloidna štampa dosta čita, ova novinarka smtra da elektronski mediji imaju daleko najjači uticaj na stanovništvo i da, zahvaljujući ovakvim medijima, živimo u društvu u kome se promoviše nasilje. Sa druge strane, ne treba zanemariti da postoje izjave zvaničnika koji osuđuju nasilje u porodici, zakone, ali je činjenica da ništa nismo promenili u javnom i medijskom diskursu, kada govorimo o dominantnim medijima, smatra Kravić Aksamit. 

„Mediji su dužni da, kada god izveštavaju o nasilju prema ženama, ne smeštaju to u neku crnu hroniku, maltene kao servisnu informaciju, nešto preko čega se lako prelazi. Neophodno je poznavati fenomen i svaki put kada se prenosi vest u kom god obliku, mora iza toga da stoji poznavanje priče. Nikada ne sme da se prebacuje krivica na žrtvu, što stalno viđamo, jako je bitno da se sakriva njen identitet i bitno je podsećati koje su obaveze svih nas, jer je celo društvo dužno da prijavi nasilje. Izveštavanju se mora pristupati ozbiljno, fenomenološki i svi moramo biti upoznati sa celom pričom, a ne da paušalno dajemo ocene, maltene kao da izveštavamo sa nekog događaja“.

Ova novinarka smatra da bi drugačiji pristup ovoj temi u medijima, kada bi bio globalan i kada bi postojale sankcije za neetičko izveštavanje, ozbiljno mogao da stane na put nasilju, koje je u ovom društvu postalo normalno.  

„Mislim da bismo se tako, na neki način, obračunali sa nasilnicima koji smatraju da je to način komunikacije, ili rešavanje problema u porodici tako što mlatiš nekog ili ga maltretiraš psihički. To je trenutno utopija, ali kada bi se mediji pridržavali toga, mogli bismo da očekujemo da se onda svako u svojoj kući pridržava tih pravila“.

Protestni-hor-za-borbu-protiv-nasilja-nad-ženama-3
Protestni-hor-za-borbu-protiv-nasilja-nad-ženama-2
Protestni-hor-za-borbu-protiv-nasilja-nad-ženama-1
Protestni-hor-za-borbu-protiv-nasilja-nad-ženama-5
Protestni-hor-za-borbu-protiv-nasilja-nad-ženama-4
20200827_183622

O SOS centru

SOS ženski centar nastao je 2004. godine kao projektna aktivnost tadašnjeg novosadskog Ženskog centra, ali se izdvojilo kao udruženje koje je najviše prepoznato po uslugama SOS telefona, odnosno podške za žene i devojke koje su izložene nasilju u porodici. U međuvremenu su razvili savetovalište za podršku, pravno savetovanje kao eksternu podršku i posredovanje kao poseban vid podrške, gde ženi pomažu da ode i prijavi nasilje, obrate se drugim institucijama u njeno ime i uz njenu saglasnost. Želja im je, kako kažu, da razviju sistem vrednosti i modele ponašanja koji su deo kulture nenasilja. 

Cirkus kao pozitivan pristup životu

Udruženje „Kreativni pogon“ rešilo je da svoju ljubav prema cirkusu i drugim vrstama udruživanja radi razvoja kulture proširi i van Novog Sada. Trenutno rade na opremanju prostora u Novom Kneževcu, koji su uz pomoć Fondacije „Jelena Šantić“ od te opštine dobili na 10 godina. U njemu će organizovati kulturne sadržaje za decu , jer kažu da to fali maloj sredini kakav je Novi Kneževac. Prostor će koristiti u saradnji sa lokalnim udruženjim „Igralište Cvetislava Tisića“, koje se bavi decom.

„Zamislili smo to kao neku kulturnu stanicu. Prostor će biti neformalan, opušten, neće podsećati na instituciju, svi će moći da dolaze, da imaju probe amaterskog pozorišta, kreativnih radionica. Koristićemo ga i mi, koji ćemo sa cirkusom doći u to mesto, okupiti zajednicu i raditi na tome da taj prostor svi osete kao svoj“, priča Jasmina Vladisavljev iz Kreativnog pogona i dodaje da su već počeli da animiraju lokalne preduzetnike i zanatlije da svako dâ svoj doprinos.

„Jedna mama četvoro dece, koja je građevinski inženjer, uradila nam je projekat prostora da bismo videli koliko će trebati da se uloži građevinskog materijala. Ona smatra da je upravo ovakav prostor ono što treba i njoj i njenoj deci. Kupićemo i kompjutersku opremu, imaćemo i video-projektor, malu biblioteku i slično“, najavljuje Vladisavljeva.

Prema rečima njenog kolege Dragana Jajića Vladisavljeva, upravo je cirkus inicijalna kapisla za rad na novom prostoru, jer žele da okupe najširu moguću komunu.

„Tih 150 kvadrata nije dovoljno za rad unutar prostora, ali ćemo mi raditi i na otvorenom, ili ćemo koristiti školski hol, park, foaje pozorišta, ili sve zajedno. Cilj nam je da kroz taj rad privučemo roditelje, da se naše angažovanje vidi, da podstaknemo zajednicu da se svi uključe u uređivanje ovog objekta. Nas u Kreativnom pogonu ima dosta, i u suštini nam nije teško da okrečimo i pripremimo taj prostor, ali nam je ideja da se ljudi sami angažuju oko toga, da bukvalno uzmu četke u ruke i to urade oni kako bi prostor osetili kao svoj“, poručuje Jajić Vladisavljev.

unnamed-7
unnamed-6
unnamed-5
unnamed-4
unnamed-2
unnamed-1
unnamed


Kreativni pogon ni tokom vanrednog stanja nije zapostavio cirkuske aktivnosti, pa je sa svojim polaznicima uglavnom komunicirao putem društvenih mreža.

„Podsticali smo ih da se bave cirkusom tako što bi oni snimili to što su radili, slali nam i onda smo mi to stavljali na društvene mreže. Pokušavali smo da ih podsetimo na to koliko je cirkus dobar i koliko je moguće izvesti ga na svakom mestu, pa i u zatvorenom, na primer u stanu. Imamo mnogo lepih snimaka, jedan je čak sa devojčicom koja vozi monocikl u hodniku zgrade. Potpuno je opremljena rukavicama i maskom, i vozi monocikl u tišini. Bilo je raznih lepih pokušaja i radova u tom periodu“, priča ovaj ljubitelj cirkusa i dodaje da ovih dana planiraju susret sa svojim polaznicima, koji će biti ili na otvorenom, ili u sasvim malim grupama u zatvorenom prostoru. Deca susret iščekuju sa nestrpljenjem, nema škole ni drugih aktivnosti, pa cirkus može da nadoknadi dosta toga.

Baviti se cirkusom znači imati dosta pozitivne energije, koja pomaže i u najtežim životnim situacijama, kakva je ova, izazvana pandemijom koronavirusa, iz koje polako izlazimo.

„Mi smo odmah ostali bez posla i bili smo na prvoj liniji udara mera, jer naše aktivnosti podrazumevaju kontakt sa ljudima. Ali mi se bavimo i drugim stvarima, pa smo uspeli da preživimo, jer smo opitimisti i uvek se nadamo boljem. Trudili smo se da taj naš optimizam i sposobnost prilagođavanja prenesemo na ljude koje poznajemo, koji nisu samo iz cirkusa nego i iz drugih sfera života, da ih pokrenemo na neko stvaranje ili aktivnost koja će im skrenuti misli sa konkretne situacije“, kaže naš sagovornik.

Kreativni pogon – atraktivni kao cirkus, angažovani kao socijalni radnici

Cirkus nas obično asocira na klovnove, trikove sa životinjama, razne vratolomije, ali u Novom Sadu postoji jedan koji već 10 godina radi na edukaciji, inkluziji i okupljanju kreativnih ljudi. „Kreativni pogon“ nastao je kako bi najpre pomogao deci sa smetnjama u razvoju, a u međuvremenu su se, učeći cirkuske veštine, razvili u nešto mnogo veće od cirkusa.

„Jedan drugar sa Kanarskih ostrva naučio nas je da žongliramo i hodamo na štulama. On je samo odškrinuo vrata cirkusa za nas, i onda smo tokom proteklih 10 godina imali edukacije sa brojnim ljudima iz cele Evrope. Usput smo saznali da cirkus ima mnogo više pravaca od jednostavne zabave. Sada smo negde između socijalnog, društvenog, edukativnog i umetničkog cirkusa“, priča Dragan Jajić Vladisavljev iz „Kreativnog pogona“.

On objašnjava da je edukativni cirkus rad sa decom, koji sprovode kroz školu „Cirkoneo“. Socijalni cirkus predstavlja rad sa marginaliozovanim grupama i njihovo osnaživanje. Umetnički cirkus su prestave o određenim temama, dok je društveni okupljanje zajednice oko nekog pitanja. Sve kroz cirkus, jer na taj način ova grupa prilazi svim problemima.

„Želimo da još više razvijemo društveni cirkus, da ljudi saznaju za to i da im pomognemo da se aktiviraju i rešavaju svoje probleme, da ne čekaju ni na koga drugog. Cirkus je zgodan za to jer ima atrakciju. Mi smo atraktivni kao cirkus, a angažovani kao socijalni radnici. Ljudi lako priđu atrakciji – prvo deca, pa njihovi roditelji. Tu su posle šira rodbina, prijatelji, kumovi, pa se jedan deo društva okupi na jednom mestu, i kroz razgovore i rad mi saznamo šta je njihov konkretan problem i onda se potrudimo da sve angažujemo i da taj problem načnemo, otvorimo i načinimo prvi korak“, objašnjava Jajić Vladisavljev.

Iz „Kreativnog pogona“ kažu da ljudi imaju poverenje u njih, jer vide kako rade sa decom i šta sve mogu da nauče. Za njih je najbitnije što se publika upoznaje sa dobrobitima cirkusa i razbija predrasude .

„Ljudi uglavnom misle da je cirkus – cirkus, ali to je mnogo više. Deca se angažuju, razvijaju se, uspevaju da se skoncentrišu na jednu stvar, jer im je pažnja inače vrlo slaba, a kada rade sa nama, to se poboljša“.
 

Cirkus – mogućnost da svakodnevno prevaziđemo sebe

Na pozitivne strane cirkusa ukazuje i Mira Beba Dobraković iz Udruženja „Ludifiko“, koja je u cirkusu već 15 godina, a sa „Kreativnim pogonom“ obučava decu kroz školu „Cirkoneo“. Škola za sada ima dva razreda – za decu i omladince, odnosno one koji se tako osećaju.
Sara Brbulov vežba cirkuske veštine tri meseca.

„Najinteresantnija mi je lopta, bacanje čunjeva, trapez, u stvari sve. Kada nekome kažem da treniram cirkus, ljudima nije jasno šta je to, pa im ja objasnim šta se ovde radi. I neki moji drugari su poželeli da dođu. Ja dolazim dva puta nedeljno i svakog dana naučim nešto novo“, priča desetogodišnja Sara.

MCN-1
MCN-2
MCN-3
MCN-4
MCN-5
MCN-6
MCN-7
MCN-8

Prema rečima Dobrakovićeve, cirkus je dobar za telo i isprobavanje mogućnosti za koordinaciju, balans, ravnotežu, izjednačavanje leve i desne hemisfere mozga.

„Naročito je dobro kada se takve stvari nauče od malih nogu i razvije se koordinacija u prostoru, osećaj za balans, osećaj za ljude i prostor oko sebe, koncentracija… To kasnije može da im pomogne u životu bilo da se bave umnim ili fizičkim radom. Za omladince i starije rekreativce to je dobar način zabave i vežbe, jer radi celo telo i um. Svaki put na treningu imamo mogućnost da prevaziđemo prethodna dostignuća, a to znači da pobeđujemo sebe. To je jedna od stvari koje mi ističemo u cirkusu – da se ne trudimo da budemo bolji od nekog drugog, nego da budemo bolji od prethodnog sebe“, poručuje Dobrakovićeva.

Cirkus trenutno radi na dve lokacije: u Novosadskom dečjem kulturnom centru i u SPENS-u. Kažu da bi im idealno bilo kada bi imali dovoljno veliki i bezbedan prostor za akrobacije, pa bi možda uspostavili i redovan repertoar. Tako bi se ljudi navikli na to da u Novom Sadu postoji scena savremenog cirkusa i da na cirkuske predstave odlaze kao što odlaze u pozorište ili na koncerte.
Do sada su igrali u pozorištima, napuštenim fabrikama, na ulicama, u školama…

„Projekat ’Cirkus gradi poverenje’ radili smo sa srednjoškolcima. Pokušali smo da im kroz cirkuski jezik skrenemo pažnju na diskriminaciju i odbacivanje vršnjaka iz društva“, priča Dobrakovićeva.

„Cirkus nije samo za decu. Ima predstava i za odrasle. Deca dobro reaguju na veštine, na neke klovnovske fore, muziku… Do sada nismo imali loše komentare, osim onih vezane za tabue koji postoje o cirkusu, jer ljudi misle da su to neki šareni kostimi, da ima obavezno životinja i slično. Onda dođu i vide nas u sivim kostimima, kako obrađujemo tešku temu, sa ozbiljnom muzikom i kažu: ’Šta je ovo? Ovo nije cirkus!’. Dobre reakcije ljudi daju nam snagu da se borimo za razvoj cirkuske scene“.

Cirkuski kampovi – odličan način za angažovanje dece na raspustu

„Kreativni pogon“ organizuje i cirkuske kampove u prvoj ili poslednjoj nedelji raspusta, dok su deca još u gradu.

„Skupi se grupa od 20-30 dece, a na kraju kampa napravimo i malu prezentaciju svega što smo uradili u tih nekoliko dana. Uvek bude veselo i roditelji posle performansa uče trikove od dece. Imamo razne ideje, planiramo i kampove u prirodi kako bismo povezali ekologiju sa savremenim cirkusom, i da se na sve moguće načine bavimo zdravim temama“, najavljuje Nebojša Šupić iz „Kreativnog pogona“.