AMIK plesom ukazuje na ekološke probleme u Beogradu, a u performanse uključuju i publiku

Reke koje se ne vide od splavova, nedostatak zelenih površina, uništavanje biodiverziteta i zagađenje vode problemi su na koje je Asocijacija modernih igrača i koreografa (AMIK) iz Beograda, plesnim performansima, ukazivala sugrađanima. Najavljuju da će nastaviti da na zanimljiv način na ukazuju važnost zaštite životne sredine.

U protekloj godini AMIK je imao akciju u sklopu inicijative „Da li razumeš ili treba da ti otplešem“ na Savskom keju, gde su održali pet plesnih performansa. Kako bi građani bolje razumeli šta su hteli da pokažu, organizovali su i info pult sa neophodnim pratećim materijalom.

„Hteli smo da skrenemo pažnju građanima na ekološke probleme koje nas okružuju i mogu da kažem da smo vrlo uspešni izveli tu akciju, zadovoljni smo i odzivom građanama i njihovom podrškom na društvenim mrežama, ali i na performansima jer su stvarno bili u velikom broju i došli da nas podrže“, kaže Marina Maksimović iz AMIK-a.

Što se tiče samih performansa, odziv publike je bio odličan, a prema rečima Maksimovićeve, nisu samo posmatrali, već su i učestvovali.

„Apsolutno su publika i građani reagovali na to što smo želeli da kažemo, čak smo, pošto smo imali poseban pult koji je info pult, oni su dolazili i davali nam svoje predloge i mi smo ih usvajali i na nekom narednom performansu koristili to što su oni rekli, tako da nam je to, da kažem i olakšalo, ali i značilo da se toliko publika uključila u ovo i da je ustvari prihvate“, ističe ona.

Sa aktivnostima su nastavili i kada se inicijativa završila. Naime, Asocijacija modernih umetnika i koreografa je ideju iskoristila i zajedno sa opštinom Vračar u Čuburskom parku je održan plesni performans.

„Plan nam je da i na ostalim opštinama sprovedemo istu inicijativu. Trenutno radimo na promociji festivala koji smo imali smo imali u martu. U pitanju je AMIK festival koji se 17 godina održava tradicionalno. Imali smo celodnevni program, od ranih jutarnjih sati pa do uveče. U pitanju je bio dečiji festival gde oni promovišu svoje talente, bilo je i juniora i seniora“, kaže Maksimovićeva.

Uz ovaj festival imaju i akciju humanitarnog karaktera „Deca deci“ gde prikupljaju paketiće za decu iz prihvatilišta i domova i nose ih nakon festivala u prihvatilišta na teritoriji Beograda.

„Sada smo zbog cele situacije sa kovidom malo ranije odradili –  pre novogodišnje praznike, ali smo samo zahvalni svim građanima koji su učestvovali u akciji i podržali nas i koji nas podržavaju već godina u tome“, dodaje ona.

Podrška koju su dobili od strane projekta “Tvoje mesto u Srbiji” im mnogo znači, pogotovu, kako kažu, zbog poboljšanja same organizacije, ali i za kontakte koje su ostvarili tokom trajanja inicijative. Nadaju se da će se iz svega toga roditi neka buduća saradnja na sličnim projektima.

Marija Peternel, Zeleni zid: Aktivizmom gradimo narušeno poverenje, komunikaciju i solidarnost

Sa željom da napravi prvi park u svom naselju Durlan, Nišlijka Marija Peternel alarmirala je, prvo komšiluk, a potom i na hiljade Nišlija da potpišu peticiju kako bi ovaj veliki deo grada konačno dobio zelenu površinu – mesto u kome je moguće predahnuti, uživati u zelenilu, pružiti deci zdrav prostor za igru i razonodu.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Biti aktivista/kinja znači proizvoditi promene. Ukoliko želimo da gradimo demokratske institucije i demokratsku državu, jedini način je da budemo angažovani, aktivno učestvujemo u procesu donošenja odluka, kreiranju javnih politika, iniciramo, motivišemo druge, radimo na procesu transparento i dosledno, uporno, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života građana i zajednice. Osvešćujemo svoje potrebe i potrebe drugih građana sa kojima delimo iste vrednosti, prevazilazimo osećaj usamljenosti, postajemo deo organizovane grupe koja javnim zagovaranjem i akcijom, promoviše i širi svoje ideje i zahteve, ukazuje na probleme i nudi rešenja. Aktivizmom se gradi nestalo poverenje, komunikacija i solidarnost. Aktivizmom osnažujemo jedini druge, motivišemo, povezujemo se i delujemo zajedno, kroz sinergiju. Aktivizam vraća nadu građanima da je promena moguća, da je svako od nas važan, da se pita i da su donosioci odluka samo servis građana. Aktivizmom edukujemo sebe i druge o osnovnim ljudskim pravima.

 – Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Inicijativa je pokrenuta kada smo kao građani javno poniženi. To je bio trenutak kada je nam je rečeno javno, putem medija, da se građani ništa ne pitaju, kada nam je umesto dijaloga i kompromisnog rešenja, poslata policija uz pretnju krivičnim prijavama. Bilo ih je više od okupljenih komšija. Povod su bili podzemni kontejneri postavljeni na javnoj, zelenoj površini, pored samog dečijeg mobilijara sa jedne strane i parkinga sa druge strane, bez obezbeđenog prilaza za njihovo pražnjenje, bez prethodne kosultacije sa stanarima i profesionalnim upravnicima, bez potrebne dokumentacije i obezbeđene lokacije….I pored molbe i peticije da se pronađe kompromisno rešenje, podzemni kontejneri su postavljeni i tako proizveli samo nove probleme sa kojima se i danas svakodnevno borimo, kao što su deponije koje se stvaraju na zelenoj površini gde se igraju deca, nemogućnost redovnog pražnjenja kontejnera zbog parkiranih automobila, narušena higijena i bezbednost dece i građana i veći troškovi javno komunalnog preduzeća  Mediana. Problemi su postali očigledniji u periodu kovid epidemije, kada su komšije i stanari svo svoje slobodno vreme provodili ispred svojih zgrada i kuća, a umesto uređenih travnatih površina, čistog vazduha, negovanog zelenila i drveća, uređenih staza i igrališta, svakodnevno su se susretali sa smradom, urušenim stepeništem, neorezanim drvoredom, nepostojanjem travnatih površina, parkiranim automobilima na “zelenim” površinama, otpadom i đubretom koje niko iz komunalnog preduzeća ne čisti niti odnosi…. Jednom jadnom, zapuštenom i poražavajućom slikom njihovog životnog prostora. Pored već ruiniranog stanja međublokovskih površina, nastavljeno je sa postavljenjem i montažnih kioska, što je dodatno narušilo izgled i higijenu čitavog prostora. Sve manje je prostora za igru dece, igrališta su pretvorena u parkinge, travnjaci u deponije. To je bio trenutak kada smo morali da preduzmemo nešto i ukažemo glasno, da je takva situacija neodrživa i da mora da se pronađe rešenje.

Pokrenuli smo inicijativu kao neformalna grupa, sastavljena od komšija, građana i eko-aktivista da naša međublokovska javna površina, dobije status gradskog javnog parkića. Naš aktivizam, na rešavanju ovog problema, traje godinu dana.

Skupljene potpise građana i peticiju predali smo nadležnim donosiocima odluka u maju 2021. godine. Situacija na parceli je i dalje ista – i pored nezvaničnih obećanja, sastanaka, pa čak i nekih pokrenutih projekata koji su za cilj imali pronalaženja najboljih rešenja za uređenje ove međublokvske površine, a u realizaciji nekih gradskih i republičkih institucija i organizacija.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Kada ste aktivista, često vam se dešavaju trenuci da pomislite da je sve uzaludno, prenaporno, da vas niko ne čuje u sveopštoj buci… Da sistem toliko ne funkcioniše da je problem nerešiv. No, tada shvatite da vi niste deo takvog sistema i da su svi problemi rešivi. Od nepoštovanja osnovne Odluke o komunalnom redu do primera dobrih praksi u drugim gradovima i državama. U trenutku kada shvatite da su građanima važniji njihovi automobili od zdravog i zelenog prostora za igru dece, da ste ponekad usamljeni dok skupljate otpad sa travnjaka, da su kiosci i profit važniji od čistog vazduha i zdravlja građana. Da vas komšije baš i ne shvataju u potrebi da istrajete i kada deluje beznadežno.

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najveći izazovi su, kao i uvek u pokretanju građanskih inicijativa, kako animirati druge, okupiti tim, motivisati ih da poveruju da je promena moguća. Komšije i građane koji su izgubili poverenje, koji ne veruju institucijama, koji su prevareni hiljadu puta, koji se svakodnevno bore po čitav dan za egzistenciju svojih porodica,  najmanje primećuju jedni druge, a još manje u kom stanju je drveće i trava ispred njihovih stambenih jedinica, da cveća odavno više nema, a ni ljuljaški ni klupa. Klupe odavno ne koriste i ne sećaju se kada su poslednji put seli na jednu od njih i popričali sa komšijama. Kako ih uključiti u akciju čišćenja, kako ih ohrabriti da se javno izlože i stanu za štand i zajedno sa vama učestvuju u prikupljanju peticije, razgovoru sa sugrađanima. Da shvate da zajedno mogu da se izbore za svoj životni prostor, da imaju pravo na to.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Trenutak kada shvatite da niste sami je trenutak kada stanete za štand i počnete da razgovaravate sa velikim brojem ljudi. Kada vidite da stoje strpljivo da potpišu zahtev za svoj parkić, za pravo da sačuvaju malo zelenila i zdravlja koje im je preostalo. Kada čujete sve njih koji vam se obraćaju, jer nemaju kome drugom, sa svim svojim problemima i strahovima, nedoumicama i dilemima. Kada shvatite da delite iste probleme i da niste sami, da bi i oni želeli da reše svoje problem, ali ne znaju kako. Kome da se obrate, kako da se organizuju, kome da se jave, organizuju? Onda shvatite da vaš mali tim to radi za sve njih, u njihovo ime, da ne može drugačije, već baš tako i ako je teško, naporno i naizgled beznadežno. Nekog smo ohrabrili, temu uređenja javnih zelenih površina, uspeli smo da vratimo u javni prostor. O rešenju su najviše razmišljali upravo oni čiji će jednog dana to biti i poziv – studenti arhitekture, budući mladi urbanisti. To i jeste najveći benefit naše incijative, 21 rad kao rezultat rada studenata u toku jednog semestra, njihova kreativna i inovativna rešenja za uređenje i revitalizaciju naše međublokovske javne zelene površine. Oni su se bavili našim problemima i zdravijom životnom sredinom i njihov rad biće javno izložen aprila u prostoru Opštine Pantelej, uz podršku Lokalne fondacije Niš.  Tako će sve naše komšije i stanari, moći da vide kako bi mogao da izgleda “Prvi durlanski parkić!”

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Neke posebne, nove poruke i nema…Vi znate, ukoliko ste aktivista!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Osećaja da ste deo tima, da imate podršku, stručnu savetodavnu posebno, kao i da zajedno prolazite kroz čitav proces korak po korak, nimalo lak i da podrške nema, možda bismo i odustali.

Ivana Petrović, Okvir života: Seme se mora posaditi da bi dalo ukusne plodove

Ivana Petrović je čuvarka semena. Sa ekipom istomišljenika osnovala je ekološki pokret ’’Okvir života’’  koji se bori za to da ne zaboravimo zdrave ukuse iz detinjstva, mirise voća i povrća kojih se sećamo kada smo kao deca odlazili na selo. Oni su bankari s dušom – njihova banka gena ne uzima već nudi – zdravlje, nostalgiju i vitalnost. Petrović je za promeni.rs podelila priču o ekspanziji njihove ideje, kao i  izazovima koji prate njihovu, po svemu sudeći, uspešnu borbu da autohtone sorte voća i povrća vrate na naše trpeze.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Kada se osvrnemo oko sebe i vidimo problem u okruženju, postoje dve opcije. Jedna opcija jeste da se osećamo nezadovoljno (a nekada i nesrećno) zbog tog problema, ali da nesvesni moći aktivizma, ostavimo da problem egzistira. Možda se pravimo da ignorišemo problem (ali svi vrlo dobro znamo kada je problem i dalje tu), možda čak i pričamo kako je taj problem strašan, ali, avaj, ništa ne može da se učini, a problemu je udobno i on veoma bezbrižno nastavlja svoje postojanje, Mi ćemo jednog dana utihnuti, a problem će ostati nekim drugim ljudima da ga i dalje ignorišu/govore da se ništa ne može učiniti. 

Druga opcija jeste da zamislimo rešenje problema – od tačke A do tačke B – i da smislimo način da stignemo do tačke B. Aktivizam daje moć lokalnim zajednicama da menjaju svoju stvarnost. Aktivizam nas od nezadovoljnog pasivnog posmatrača dovodi do aktivnog učesnika i nosioca promene. Kroz aktivizam postajemo svesni koliko možemo i koliku moć imamo. 

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

To je bio jedan proces prihvatanja odgovornosti za društvenu promenu. Mi smo neko vreme proveli u prvoj opciji što se tiče ove teme – ništa ne može da se učini: stare sorte nestaju, ukusi detinjstva više ne mogu da se pronađu, hrana nije istog kvaliteta kao ona koju smo jeli na selu, a intenzivna poljoprivreda nastavlja da guta životnu sredinu i resurse. Onda smo shvatili –  da, sve nestaje, ali mi lično nismo uradili ništa na očuvanju ni sorti iz sopstvenih dvorišta. Ko je za to odgovoran – svemir, društvo ili ipak ima i naše odgovornosti? Zatim počinjemo da shvatamo da ima mnogo ljudi koji osećaju isto što i mi, ali i da je mnogo ljudi na istoj toj granici – učinili bi nešto, ali ne znaju šta. Znamo u tom momentu šta želimo da učinimo, ali ne znamo kako. Počinjemo zatim da istražujemo sve moguće primere i eksperte iz sveta i dolazimo do magičnog – kako da to realizujemo. Postaje nam jasno da je priča oko očuvanja starih sorti kolektivni poduhvat, koji zahteva rad velikog broja ljudi koji gledaju u isti cilj. Odlučujemo se za ovo putovanje bez kraja i eto nas ovde, sa svim semenkama i voćkama. 

  • Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Počeli bismo prvo od pitanja o izazovima. Nekada je naše investiranje energije u teme i probleme kojima se bavimo jako veliko. Banka semena komunicira sa velikim brojem ljudi i mora da odgovori na veliki broj potreba ljudi. Kao i svaki kolektivni poduhvat, zahteva dobru koordinaciju i planiranje unapred. Naša tema je malo specifična jer zahteva i fizički rad – setvu, okopavanje, čupanje, sadnju. Kao i sa svim idejama – seme se mora posaditi da bi dalo ukusne plodove, samo je kod nas to bukvalna, a ne metaforična aktivnost. Takođe, aktivizam zahteva da aktivista bude izložen, da komunicira o onome što je najintimnije, a to su suštinske vrednosti i stavovi. Zahteva mnogo izlazaka iz zone komfora. Nekada ne naiđemo na razumevanje za temu. Takođe, pošto se aktivizam bazira na potrebama ljudi, na važnim temama i problemima sa kojima želimo da se izborimo, to nije tip aktivnosti koju obavite, a onda odete kući i ne mislite na to. I banka semena i sve druge aktivističke priče ne znaju za radno vreme, Biti aktivista-volonter nije posao od 9-17, to je životno opredeljenje jer su teme previše bitne, previše smo motivisani, previše nam je stalo da bi ležerno doživljavali svoju ulogu. 

  • Da li ste nekada poželeli da odustanete?

Jasno je da smo nekad umorni, da je nekada naporno, da zahteva mnogo truda, ponekad se osećamo preopterećeno. Ali nikad, nikad nismo poželeli da odustanemo. Previše je važno da bismo jednostavno odustali – ukoliko od nečega zavisi budućnost proizvodnje hrane, ali i budućnost ljudi u ruralnim sredinama, nemate opciju da ustanete jednog dana i kažete da vam odjednom nije bitno. Previše je i zanimljivo, dinamično i kreativno – naša akitivistička priča ima i elemente kolekcionarstva i istraživačkog poduhvata. Pored svih izazova, izuzetno uživamo u razvoju inicijative, kontaktu sa ljudima i finalnim rezultatima. Na putovanjima ćete nas lako prepoznati – na pijacama smo i tražimo lokalne semenke. Zavirujemo u bašte kroz ograde i fotografišemo stara stabla. Iz torbi nam u centru Beograda vire čitave veze paprika. To je sve banka semena i divno je. 

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Naša izložba starih sorti jeste momenat kada su rezultati odjednom vidljivi i kada  sa svim ostalim posetiocima gledamo te stare sorte i uživamo. Kada pričamo na izložbi sa ljudima iz ruralnih sredina (odakle smo i mi) i vidimo njihovu sreću što su prepoznali jabuku svog detinjstva. I sad – kada vidimo mapu lokalnih banaka semena, kada znamo da se sve razvija i raste!

Možda je jedan od najupečatljivijih momenata bio kada smo čitali jednu stručnu studiju, gde su bile navedene 3 stare sorte voća, ali je navedeno da su one, nažalost, iščezle. Čitali smo taj tekst i odjednom vidimo da prvu sortu imamo očuvanu, pa drugu, pa treću! Danima se pričalo o tome, mnogo smo bili uzbuđeni zbog tog podatka. Shvatamo da smo uhvatili poslednji dah prošlosti i možda poslednji momenat da spasemo ta stabla. Tu smo postali svesni koliko toga smo uradili i koliko dobro. 

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Za bilo koju aktivističku priču smatramo da su ključne vrednosti i stavovi, kao i ZAŠTO nešto radimo. Motivacija je nekad veća, nekad manja, nekad je nema jer je aktivizam zahtevan i teško je nekada ostati motivaciono u plusu. U tom momentu, “zašto” je važno da nam pruži širu sliku i da nas opomene da nismo tu zbog pojedinačnih aktivnosti koje nekada idu, a nekada ne idu od ruke, već zbog krajnjih ciljeva koji moraju biti vrednosno utemeljeni. Takođe, nijedna aktivnistička priča nije “mala”. Nekad je potrebno samo krenuti od svog dvorišta, svoje reke i svog parka. . 

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog..

Kada smo se pojavili sa ovom temom, nismo znali šta da očekujemo – da li će iko razumeti šta želimo da radimo, koliko će ljudi da prihvate ideju lokalne banke semena. Promeni.rs je prvi prepoznao našu ideju i iskomunicirao svojom podrškom – “to što vi radite jeste važno i mi to shvatamo”. Za mladu inicijativu to je neprocenjivo! Mi smo kroz tu podršku izgradili inicijativu – od osnivanja i grupe ljudi iz Mionice koja bi nešto probala da uradi, do zaista jedne ozbiljne organizacije koja može dosta da ponudi celoj Srbiji. Ovo nije samo finansiranje aktivističke priče, već osnaživanje na suštinskom nivou shvatanja i razvoja aktivizma.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju.

Lubarda: Desnica današnjice je reaktivirala ideološku vezu sa ekologijom

Kako je ekologija postala par ekselans politička tema u regionu, ali i na globalnom nivou i mogu li se uopšte ekološka pitanja odvojiti od politike? Kako se stvorila gužva među zelenim politikama i da li je desnica preotela ekologiju – teme su o kojima smo razgovarali sa Balšom Lubardom, sociologom, direktorom Istraživačke jedinice za ideologiju pri britanskom Centru za analizu radikalne desnice i istraživačem na Univerzitetu u Berkliju.
 
Više o ovoj temi pogledajte na linku ovde. 
Fotografija: Balša Lubarda/Privatna arhiva

Zeleni zid predao potpise za prvi Durlanski parkić

Predstavnici neformalne grupe Zeleni zid predali su danas peticiju sa potpisima komšija i sugrađana, koji su tokom maja meseca potpisivali i podržali inicijativu za prvi Durlanski parkić.

Inicijativa za uređenje međublokovskog zelenog prostora izazvala je interesovanje građana, a iz Zelenog zida kažu da je odaziv komšija i i sugrađana za potpisivanje peticije bio sjajan, kako uživo tako i onlajn.

“Danas smo predali 1228 potpisa predsednici opštine Pantelej Nataši Stanković. Sada idemo u predsedništvo grada Niša gde ćemo predati peticiju gradonačelnici grada Niša Dragani Sotirovski i glavnoj gradskoj urbanistikinji Tanji Obradović, a odmah zatim idemo do JKP ‘Mediane’ gde ćemo direktоru Dragoslavu Pavloviću predati takođe peticiju”, kaže Marija Peternel iz “Zelenog zida”.

U blizini ovog zelenog prostora nalazе se vrtić i osnovna škola, ali ne postoji nijedan park, zbog čega žele da ga urede i učine okruženje lepšim i zdravijim. Očekuju podršku nadležnih i nadaju se da će se uspešna saradnja nastaviti. 

“Želimo da svi koji su donosioci odluka budu upoznati sa našim zahtevom i inicijativom da Durlan najzad dobije svoj prvi parkić i da ta jedna parcela – međublokovska zelena površina, javna, dobije status javnog gradskog parka.”

Cilj inicijative je i da edukuje i osvesti komšije i sugrađane da su građanske inicijative moguće i da je moguće napraviti komunikaciju sa nadležnima iako su građani prestali da veruju, objašnjavaju iz Zelenog zida.

“Očekujemo da nadležni podrže našu inicijativu, inicijativu komšija i sugrađana. Imali smo već dva sastanka, jedan sa predsednicom opštine Pantelej, drugi sa glavnom gradskom urbanistkinjom Tanjom Obradović i njihove reakcije su zaista pozitivne, one su u načelu podržale našu inicijativu.”

Kako bi realizovao svoju ideju, “Zeleni zid” je za podršku konkurisao preko platforme promeni.rs, gde su pored finansijske, dobili i značajnu savetodavnu i logističku pomoć.

“U inicijativi za prvi Durlanski parkić imali smo podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju kroz program Tvoje mesto u Srbiji koji su nam pomogli, imali pravnu podršku, logističku i podržali su štampanje promo materijala. Hvala im što  pokazuju da građanske inicijative uspevaju i svedoci smo da na teritoriji čitave države skoro svakog dana imamo novu inicijativu, ljudi se bore za svoj životni prostor u svakom bloku i na svakom mestu.”

Peternel ističe kako su tokom realizacije aktivnosti imali i podršku ekoloških aktivista iz organizacija “EKO gorila Niš” i “Zeleni ključ”. 

“Imali smo akciju čišćenja gde smo čisitli sve ove zelene površine međublokovske. Oni su bili uključeni sve vreme u sve naše akcije, prikupljanje potpisa,i samim tim smo i na taj način kroz razgovore i komunikaciju sa komšijama i sugrađanima pokušali da podignemo njihovu svest o značaju ekoloških problema.” 

Iako ponosni na dosadašnji uspeh, iz Zelenog zida su svesni da je potrebno nastaviti sa aktivnostima kako bi zaista dobili svoju zelenu oazu.

“Sada predstoji onaj teži deo a to je realizacija naših zahteva i ideja je da u to uključimo i studente Fakulteta arhitekture u Nišu da oni naprave neko idejno rešenje za našu međublokovsku parkovsku zelenu površinu, mi se nadamo da ćemo sledeće godine imati jednu izložbu, a potom i realizaciju parka.” 

Oni se nadaju da će im JKP Mediana i Sektor zelenila pomoći oko brige o parkiću, kako bi on ostao mesto okupljanja komšija.

AMIK: Plesom do očuvanja životne sredine

Da se i plesom može doprineti očuvanju životne sredine pokušaće da u narednim mesecima pokaže Asocijacija modernih igrača i koreografa (AMIK). Putem flešmobova oni žele da skrenu pažnju građanima i ukažu na značaj ekologije.AMIK će jednom mesečno imati plesne performanse, ali i debate sa građanima, posle kojih će čistiti određene lokacije u Beogradu. 

Kako kaže jedna od pokretačica inicijative Marina Maksimović, ova akcija nastala je kao inicijativa AMIK-a, ali uz pomoć drugih organizacija, kao što je “Za naš kej”.

“Mi smo došli na ideju da putem flešmobova, plesno umetničkim putem, sprovedemo akciju, izvedemo flešmobove i skrenemo pažnju našim građanima koliko je bitno da čuvamo našu životnu sredinu”, kaže Maksimovićeva.

Miks je urađen tako da ima podlogu, kao što je monolog, da ljudi koji prolaze šetalištem mogu da čuju poruku koju ovi aktivisti žele da prenesu, ako na prvi pogled ne shvate o ćemu se radi. 

“Posle svake akcije organizovano je čišćenje keja, to će se sad desiti posle ovih performansa kad će deca i učesnici moći da zajendičkim snagama čiste kako bi on bio lepši ubuduće”. 

 

Plesom i debatama do informisanja o ekološkim problemima u Srbiji

Predviđeno je da ovi performansi traju pet meseci, a održavaće se jednom mesečno, na različitim lokacijama i sa različitom tematikom.

“Na primer, ovo je sad posvećeno nemogućnosti da vidimo reku od splavova koji se nalaze iza nas. Protiv smo i zagađenja vode, imamo performans koji je vezan za buku koja se čuje, a neki od narednih će biti posvećeni životinjama, recimo pticama kojih ima manje nego pre. Onda imamo pored toga i nedostatak zelenih površina i želimo na ovaj naš način da utičemo na sve oblasti u okviru ekologije”.

Potpunu podršku za sve što rade dobili su od Fondacije Jelene Šantić, Grupe 484 i Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Evropske Unije i USAID-a. 

“Ovom prilikom se zahvaljujemo zato što su podržali našu ideju i učinili da ovo sprovedemo u delo. Dobili smo savetodavnu i logističku podršku, ne samo materijalnu”.

Sem performansa, u narednom periodu održaće i  radionice, koje će direktno raditi sa građanima koji su zainteresovani da učestvuju u performansima.

Jedna od učesnica u plesnom performansu Marina Gojin kaže da je ovo značajno i bitno kako bi se podstakli mladi da obrate pažnju na ekologiju. 

“Treba da očuvamo našu sredinu, jer ako mi to ne uradimo – ko će? Sve treba da krene od nas mladih”, kaže Gojin.

 

 

Selo Resnik u Sokobanji uskoro bez divljih deponija, u akciju čišćenja uključeni i građani i lokalna samouprava

Iako Sokobanja predstavlja pravo prirodno bogatstvo, Sokobanjsko ekološko društvo (SED) mapiralo je više od 100 divljih deponija na teritoriji ove opštine. Kako bi se izborili za čistiju sredinu, prošle nedelje je stotinak aktivista očistilo javne površine u selu Resnik na nekoliko lokacija. Takođe, plan je da do jeseni Resnik dobije sudove za smeće gde će građani moći da ostavljaju otpad.

Većina ljudi Sokobanju percipira kao divnu, zelenu oazu okruženu planinama, šumovitim, bistrim potocima, čistim vazduhom, toplim mineralnim vodama. Ipak, na ovoj zelenoj slici postoje i mnoge “fleke”, kaže Vladan Dimitrijević iz SED-a.  Reč je o više od stotinu diviljih deponija u opštini, koje, kako kaže, nastaju zbog neuređenog sistema upravljanja otpadom.

“Pojedini znaju da ga odlože u gradu ili na gradskoj deponiji, a pojedinima je to teško ili prosto nemaju osećaj i bacaju ga u prirodu. Mi želimo da se bavimo tim problemom, želimo da rešimo taj veliki problem Sokobanje i zato nam je bilo potrebno jedno selo gde bi sproveli pilot projekat, gde bi probali da taj problem rešimo i gde bismo videli koji su sve to izazovi, koji su potencijalni problemi i kad taj projekat uspe, onda ćemo imati metode da to rešimo i u drugim selima”, dodaje Dimitrijević.

Za sprovođenje pilot projekta odabrali su selo Resnik zato što je najveće u opštini Sokobanja i ima mnogo mladih ljudi koji su spremni da podrže ovaj projekat, ali i onih starijih koji žele da pomognu. 

“Ovo nam je najmasovnija aktivnost koju smo planirali, ovo je centralna akcija čišćenja. Mi sada sa planinarima iz Oštre čuke, sa meštanima i uz podršku i opštine Sokobanja, čistimo javne površine u selu. Čistimo i dve manje deponije na Čučinskoj reci u blizini sela. Veoma smo zadovoljni što smo od svih njih dobili podršku, ne samo usmeno, nego su već neke konkretne aktivnosti preduzete i po našem mišljenju na dobrom smo putu da ovaj projekat realizujemo baš onako kako je zamišljeno.”

Kako kaže jedan od članova PD “Oštra čuka” Mladen Antić oni sa SED-om sarađuju godinama unazad, jer su slični, s tim što se oni bave planinarskim aktivnostima, ali i stazama koje redovno čiste. 

“Mi se bavimo planinarskim aktivnostima, i naravno nam je u interesu da organizujemo planinarske aktivnosti, i kada turisti planinari dođu jednostavno ne zateknu smeće ili otpad pored staze. Ovo je jedna od više akcija u kojima smo učestvovali zajedno sa SED-om. Velika stvar je ovo za jedno selo i nadam se da će sva ostala naselja u sokobanjskoj opštini slediti ovaj primer. Naravno, mi smo tu da ih podržimo i kao planinari, jer je i nama bitno da ta mesta budu čista, sređena i lepa. Jednostavno, ljudi vole i prirodua, a mislim da je otpad ono što kvari celu tu koncepciju, i na tome treba raditi”, kaže Antić.

Kako bi sve ovo uspelo, udruženje “SED” konkurisalo je preko sajta promeni.rs. Kažu da su dobili značajnu savetodavnu pomoć i pomoć u pisanju projekta i formiranju cele ideje na pravi način.

“U tome su nam pomogli ljudi iz organizacije ORCA koja je takođe deo projekta Tvoje mesto u Srbiji. Mi smo im na tome veoma zahvalni, i uz pomoć tog znanja i iskustva, uspeli smo da prođemo još jedan projekat koji paralelno realizujemo i koji je takođe značajan za našu opštinu”.

Plan je da do jeseni u selu ostane samo jedno smetlište koje građani mogu da koriste. Do tada će očistiti sve javne površine i divlje deponije. 

U akciju čišćenja uključena i lokalna samouprava

Kako bi se problem rešio sistemski, članovima udruženja i aktivistima u pomoć stiže i mehanizacija, kao i radnici i zaposleni javnog preduzeća “Zelenilo”.

“Na jesen će meštani dobiti adekvatne sudove za smeće, a potom će započeti odvoženje smeća. Kako bi sve to funkcionisalo, pobrinuće se jedan tim kontrola koji smo formirali, koji će raditi monitoring, znači, šta god da zaškripi u upravljenju otpadom, bilo neki eventualni problem sa komunalnim preduzećem ili neki meštani ne budu hteli da podrže, neki da poštuju ta pravila, mi ćemo to svakako prijavljivati”, kaže Dimitrijević. 

Očekuju ih razgovori sa opštinskim inspekcijama, gde će tražiti da se takvi građani brzo sankcionišu, kako bi sprečili da projekat ne uspe.

“Vrlo smo posvećeni tome, i mi i mesna zajednica, ali i opština koja je rado prihvatila učešće u projektu. Verujem da je to jedna prava sinergija i jedan zamajac koji moramo da iskoristimo da ovo uspe i da to bude sistem koji će zaživeti u svim sokobanjskim selima, i da ćemo imati tu sliku Sokobanje sa bukvalno netaktnutom prirodom i bez ikakovog otpada.”

Uz čistije selo do razvijenijeg turizma

Kako kaže predstavnik sela Resnik i odbornik skupštine Sokobanja Mladen Milosavljević trude se da većinu svog stanovništva motivišu da ostanu u selu. Resnik je jedino selo u opštini Sokobanja koje ima vrtić zbog velikog broj dece. 

“Ova akcija doprinosi opstanku dece i mladih i zato se svi borimo za čistiji Resnik i samim tim će doći do neprestanog razvoja seoskog turizma kome svi gravitiramo zbog blizine Sokobanje. Zdrava životna sredina je jedan od uslova za bavljenje seoskim turizmom. Bavićemo se i organskom proizvodnjom hrane”, kaže Milosavljević. 

Prema rečim predsednika Skupštine Sokobanja Vladana Petkovića ova akcija je dobar primer jedne male zajednice kako se može biti aktivan i društveno odgovoran kako bi se rešili neki problemi.

“To što je Sokobanja ekološka opština, to ne znači da nema ekološke probleme. SED je sa mesnom zajednicom organizovao akciju, a ima i podršku JP Zelenilo. Mi sa SED-om imamo dobru saradnju. Pomažemo kroz projektno finansiranje, ali i kroz druge aktivnosti. Bili su uključeni u javnim raspravama planskih dokumenata, a nama su oni ukazali na mnoge probleme. Popisali su veliki broj deponija, a nadamo se da ćemo dobiti novac na konkursima kako bi sve to sanirali”, ističe Petković. 

SED od osnivanja u borbi za ekologiju

SED je grupa građana pretežno stanovnika Sokobanje koji su prepoznali značaj očuvanja životne sredine i koji su spremni da izađu i anagažuju se za rešavanje ekoloških problema. Iako postoje tek tri godine, od 2019. do danas napravili su vidne ekološke pomake u ovoj opštini.

“Radili smo na zaštiti pojedinih područja. Nekoliko smo im predložili za zaštitu, dva su u proceduri. Jedno smo nedavno predložili, čekamo odgovor Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Radimo puno na zaštiti životnog sveta, pomažemo povređenim životinjama, imamo dosta edukacija. Naročito radimo sa školskom decom svih uzrasta u sokobanjskim školama, a pored toga učestvujemo redovno u javnim raspravama i radu prostornih planova”, ističe Dimitrijević.

Inače, pored uklanjanja divljih deponija, ovo udruženje se skoro izborilo i protiv mini hidroelektrana na sokobanjskim vodotokovima u prostornom planu. Nedavno su se izborili i protiv velikog vetro parka na planini Devici, koji bi, kažu, u potpunosti ugrozio ovu netaknutu planinu, koja je i za sokobanjske prilike izuzetno blago u smislu prirodnih lepota i živog sveta.

Podkastom do bolje informisanosti građana o ekologiji i održivom razvoju

Građani koji žele da saznaju više o održivom razvoju, inovacijama i zelenoj ekonomiji uskoro će moći da se informišu i putem podkasta koji je pokrenulo udruženje “Institut za održivi razvoj, inovacije i ekološku kulturu Future Generations”. Ove i slične teme autori podkasta promovisaće kroz predstavljanje primera dobrih praksi, kako bi uticali na promenu ponašanja što većeg broja građana.

Namera članova udruženja je da najpre okupe onlajn zajednicu koju zanimaju ekološki problemi i koja donekle, kako kaže Milena Banić, autorka podkasta, već ima razvijenu ekološku svest.

“S druge strane smo hteli da podkastom, osim da inspirišemo na promene, da demistifikujemo razne teme koje su dosta paušalno ispromovisane u medijima, s obrzirom da kod nas još ne postoji dobra kultura odgovornog medijskog izveštavanja, posebno iz oblasti održivog razvoja ili ekologije. Još nema dobrih načina da se građanima približe ozbiljne teme koje nas čekaju u pravcu promena ka zelenim politikama”, kaže Banićeva, i dodaje da je edukacija građana o ovim temama veoma važna.

“Zašto je važno da se živi na drugačiji način, koja je trenutna situacija i koje su moguće posledice naših ponašanja na planetu, na ljude, na biodiverzitet – su neka od pitanja na koje treba da se obrati pažnja. Razmišljali smo dugo koja bi forma bila najbolja za ove teme i došli na ideju da to bude podkast, jer je to trenutno najzanimljivija i najperspektivnija forma koja je u ozbiljnoj ekspanziji, koja je u svetu veoma zastupljena”, objašnjava nam Milena.

Podkastom-do-bolje-informisanosti-građana-o-ekologiji-i-održivom-razvoju-1
Podkastom-do-bolje-informisanosti-građana-o-ekologiji-i-održivom-razvoju-1
Podkastom-do-bolje-informisanosti-građana-o-ekologiji-i-održivom-razvoju-2
Podkastom-do-bolje-informisanosti-građana-o-ekologiji-i-održivom-razvoju-2
Podkastom-do-bolje-informisanosti-građana-o-ekologiji-i-održivom-razvoju-3

Ideja autora je da predstave pojedince i inicijative koji žive održivim načinom života i koji mogu svoja iskustva da prenesu drugima.

“Mapirali smo teme koje su problematične odnosno one o kojima nema dovoljno znanja. To se uglavnom vidi kroz komentare na društvenim mrežama kada se pojavi neka senzacionalistička vest, koji govore o tome da građani ustvari ne znaju pravu situaciju i šta je zaista problem. I te paušalne informacije, čini mi se, još više doprinose da se navike sporije menjaju”, kaže Banićeva. 

O upravljanju čvrstim otpadom, jednom od veoma izraženih ekoloških problema, na Future generations podkastu uskoro će govoriti prof. dr Zorana Naumović sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, čija je stručna oblast zaštita životne sredine. 

“Sa inženjerskog stanovišta ću pričati koja je razlika između sanitarnih i nesanitarnih deponija, šta možemo reciklirati, a šta ne i kako stvarno da utičemo na to da znamo šta treba raditi sa otpadom onda kada nastane”, kaže prof. Naumović.

Ona ističe da treba da radimo na tome da što manje stvaramo otpad, kao i da obratimo pažnju na stvari koje konzumiramo i kupujemo.

“Ako kupujemo nešto u kutiji onda treba kupovati od recikliranog papira ili nešto bez ambalaže. Treba da nosimo svoje kese u samoposlugu, što je sada postalo aktuelno i kod nas. Ako živimo u kući, organski deo otpada možemo da kompostiramo, da napravimo od toga neki humus, đubrište koje možemo da koristimo za naše bašte. Recikliranje ambalaža, konzervi i papira – to sve treba odvojiti na stranu i reciklirati. Za to trenutno imamo posebne kontejnere u Beogradu, a biće ih i u ostalim gradovima”, ističe prof. Naumović. 

Ona navodi da je u toku projekat javnog privatnog partnerstva u Beogradu. 

“Stara deponija u Vinči se trenutno sanira, gradi se nova, i gradi se insenerator odnosno spalionica otpada gde možemo otpad koji se ne reciklira da spaljujemo u vrlo kontrolisanim uslovima i od energije koja se oslobađa možemo da grejemo vodu, što znači da kroz sistem daljinskog grejanja dobijamo toplu vodu u radijatorima i možemo da koristimo tu energiju za pokretanje turbina i da se pravi struja. U Beogradu će za dve godine početi da radi insenerator i prema mojim proračunima nekih 5 odsto domaćinstva u Beogradu će dobijati struju, a oko 8 odsto domaćinstva će se grejati zimi od energije iz inseneratora”, kaže prof. Naumović.

Podkast je trenutno u fazi pripreme. Planirano je da se faza post-produkcije završi za dve do tri nedelje, tako da će, kako kažu, prva epizoda biti objavljena novembra. Podkast će biti na sajtu podcast.rs, ali i na svim drugim platformama koje se bave ekologijom i održivim razvojem.

Inđijativa: “Građani su u nas stekli poverenje i znaju da je promena moguća”

Inđijativci za ovu godinu imaju veliki plan – ozelenjavanje Leja, jednog od malobrojnih neurbanizovanih predela pored inđijskog kanala. To su započeli prošle godine, a sada žele da ovom delu Inđije, omiljenom među meštanima, vrate stari sjaj.

„Prostor pored kanala nekada je bio pošumljen. Šuma je posečena i to je sada bukvalno stepa. Mnogi ga koriste rekreativno, trkači se tu pripremaju za maratone. Ove godine želimo da pošumimo Leje i to nam je glavna stvar na kojoj ćemo raditi“, najavljuje Ljubica Trkulja iz udruženja Inđijativa.

Kako kaže, oni su izdali i priručnik sa detaljnim informacijama o tome koje biljne vrste tu mogu da se sade, na koji način treba da se održavaju i slično. Dve članice Inđijative su masteri pejzažne arhitekture, pa su priručnik izradile u saradnji sa profesorima Univerziteta u Novom Sadu, a u promociji ih je podržala Narodna biblioteka Inđija.

„Prvo pošumljavanje Leja planirano je na proleće, pa će se, u skladu sa periodom sadnje određenih vrsta i izmenjenim klimatskim uslovima, to rasporediti sve do jeseni. U ovoj priči sarađujemo sa opštinom, tražimo savete od njih, naročito od preduzeća za održavanje sadnica nakon pošumljavanja“, kaže Trkulja i dodaje da imaju veliku podršku i građana Inđije, koji su već učestvovali u sadnji, što očekuju i u ovoj godini.

I Mladen Rajić iz Inđijative potvrđuje da će se ubuduće ovo udruženje više baviti ekologijom i mladima, a manje komunalnim pitanjima. Novo je i to što će Inđijativa uskoro imati svoj prostor u Trejd junit centru. 

„Prvih godinu dana boravićemo ovde besplatno, i to će biti mesto okupljanja prvenstveno mladih. Organizovaćemo radionice, predstave, projekcije filmova i slično“, kaže Rajić.

Građani prepoznaju njihov rad, i sami žele da učestvuju, ističu inđijativci. Više nisu ograničeni godinama, pa može da im se pridruži svako ko je voljan da poboljša bilo koji sektor u gradu.

„I dalje nam najviše javljaju za komunalne probleme, ali ključno je to što su stekli poverenje u nas i znaju da nešto može da se promeni. Znaju da, ukoliko mi nešto objavimo, njihov glas može da se čuje, a njihov problem bude u prvom planu. Ipak, cilj nam je da poboljšamo kulturni sadržaj za mlade, da ponudimo ono što Kulturni centar nema. Kulturnog sadržaja u Inđiji već ima, ali mi želimo da ga proširimo, da ga napravimo prijemčivim za mlade, da u njemu učestvuju, ali i da ga konzumiraju. Želimo da damo veći značaj alternativnom programu“, priča Rajić i dodaje da će im u narednom periodu biti ključna saradnja sa mladima iz Inđije, pre svega sa grupom Omladina.

20200226_111549
20200226_111531
20200226_111509
20200226_111146
20200226_102121
20200226_102106

„Omladina je nastala tako što se sakupila grupa srednjoškolaca koji imaju slična interesovanja. Zajedno želimo da pokrenemo mlade i uključimo ih u građanski aktivizam“, priča Isidora Dinić iz ovog udruženja.

Kako kaže, mladima u Inđiji fali lokacija na kojoj će se okupljati, razmenjivati ideje, družiti se. Fali im mesto na kojem će se osećati udobno da iskažu svoje mišljenje, pa će se oni potruditi da im pomognu da se razviju u bolje ljude.

Nastavlja se borba za zelenu Zvezdaru

Inicijativa „Sačuvajmo zelenu Zvezdaru“ nastavlja sa borbom za očuvanje ovog dela Beograda. Pored akcija građana i pravnih načina borbe, u susret novogodišnjim praznicima odlučili su se da na svoje zahteve ukažu i drugačije, okupljanjem u lokalnom parkiću. Upravo taj parkić uspeli su da sačuvaju od uklanjanja, iako je to predviđeno novim Planom detaljne regulacije kojim bi se smanjile zelene površine u ovom delu Beograda.

„Za praznike smo planirali da se okupimo i na neki način proslavimo jednu malu pobedu, a to je ovaj prelepi park, koji smo uspeli da sačuvamo. Želimo da 1. januara ovo mesto simbolično otvorimo za naše druženje, okupljanje za decu i odrasle. Ujedno ćemo napraviti planove i dogovore za naše buduće aktivnosti kako bismo došli do cilja koji nas je okupio“, kaže Milica Piletić iz inicijative „Sačuvajmo zelenu Zvezdaru“.

A okupili su se kako bi odbacili novi Plan detaljne regulacije, koji zahvata ovaj deo grada, od ulice Dimitrija Tucovića do Marije Bursać, i proširenje Čingrijine ulice. Zbog novog plana poseklo bi se dosta zelenila i iselili građani koji žive na tom potezu, jer je planirano i rušenje nekih kuća. Pored toga, pojavio se još jedan problem. 

„Spremili smo novi dopis, koji se odnosi na postojanje NATO bombe u Prijedorskoj ulici, obuhvaćenoj Planom detaljne regulacije. Treba da vidimo kako da se rešimo bombe i da li to direktno ugrožava stanare u slučaju realizacije Plana detaljne regulacije. Dopis smo poslali Skupštini grada Beograda i svim odbornicima Opštine Zvezdara“, kaže Pavle Živković iz ove inicijative. 

Taj susret sa predstavnicima Opštine Zvezdara nije se završio kako su očekivali.

„Na sednici smo doživeli veliku neprijatnost. Ljudi su nama, građanima, blokirali ulaz da ne prisustvujemo sednici i ne vidimo šta će se desiti sa našim zahtevom. Posle te neprijatnosti otišli smo i na sastanak sa predsednikom Opštine, koji nam je rekao da će naš zahtev proslediti svim nadležnim službama zaduženim za bezbednost građana, odnosno sektoru za vanredne situacije“, dodaje Živković.

Zelena-Zvezdara-1
Zelena-Zvezdara-2
Zelena-Zvezdara-3
Zelena-Zvezdara-4

Posle završene dve javne rasprave, na kojima su se razmatrali njihovi zahtevi za odbacivanje Plana detaljne regulacije, iz inicijative „Sačuvajmo zelenu Zvezdaru“ ističu da još nemaju odgovor komisije kako bi znali koje su njihove primedbe prihvaćene, a koje odbijene. 

„Nastavljamo da održavamo koheziju ove grupe građana, tako da će sve naše aktivnosti biti usmerene ka očuvanju ovog dela Zvezdare kao naselja prepunog zelenila koje zaslužuje da ostane ovakvo“, poručuje Milica Piletić.