Skip to content

Ivana Petrović, Okvir života: Seme se mora posaditi da bi dalo ukusne plodove

Ivana Petrović je čuvarka semena. Sa ekipom istomišljenika osnovala je ekološki pokret ’’Okvir života’’  koji se bori za to da ne zaboravimo zdrave ukuse iz detinjstva, mirise voća i povrća kojih se sećamo kada smo kao deca odlazili na selo. Oni su bankari s dušom – njihova banka gena ne uzima već nudi – zdravlje, nostalgiju i vitalnost. Petrović je za promeni.rs podelila priču o ekspanziji njihove ideje, kao i  izazovima koji prate njihovu, po svemu sudeći, uspešnu borbu da autohtone sorte voća i povrća vrate na naše trpeze.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Kada se osvrnemo oko sebe i vidimo problem u okruženju, postoje dve opcije. Jedna opcija jeste da se osećamo nezadovoljno (a nekada i nesrećno) zbog tog problema, ali da nesvesni moći aktivizma, ostavimo da problem egzistira. Možda se pravimo da ignorišemo problem (ali svi vrlo dobro znamo kada je problem i dalje tu), možda čak i pričamo kako je taj problem strašan, ali, avaj, ništa ne može da se učini, a problemu je udobno i on veoma bezbrižno nastavlja svoje postojanje, Mi ćemo jednog dana utihnuti, a problem će ostati nekim drugim ljudima da ga i dalje ignorišu/govore da se ništa ne može učiniti. 

Druga opcija jeste da zamislimo rešenje problema – od tačke A do tačke B – i da smislimo način da stignemo do tačke B. Aktivizam daje moć lokalnim zajednicama da menjaju svoju stvarnost. Aktivizam nas od nezadovoljnog pasivnog posmatrača dovodi do aktivnog učesnika i nosioca promene. Kroz aktivizam postajemo svesni koliko možemo i koliku moć imamo. 

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

To je bio jedan proces prihvatanja odgovornosti za društvenu promenu. Mi smo neko vreme proveli u prvoj opciji što se tiče ove teme – ništa ne može da se učini: stare sorte nestaju, ukusi detinjstva više ne mogu da se pronađu, hrana nije istog kvaliteta kao ona koju smo jeli na selu, a intenzivna poljoprivreda nastavlja da guta životnu sredinu i resurse. Onda smo shvatili –  da, sve nestaje, ali mi lično nismo uradili ništa na očuvanju ni sorti iz sopstvenih dvorišta. Ko je za to odgovoran – svemir, društvo ili ipak ima i naše odgovornosti? Zatim počinjemo da shvatamo da ima mnogo ljudi koji osećaju isto što i mi, ali i da je mnogo ljudi na istoj toj granici – učinili bi nešto, ali ne znaju šta. Znamo u tom momentu šta želimo da učinimo, ali ne znamo kako. Počinjemo zatim da istražujemo sve moguće primere i eksperte iz sveta i dolazimo do magičnog – kako da to realizujemo. Postaje nam jasno da je priča oko očuvanja starih sorti kolektivni poduhvat, koji zahteva rad velikog broja ljudi koji gledaju u isti cilj. Odlučujemo se za ovo putovanje bez kraja i eto nas ovde, sa svim semenkama i voćkama. 

  • Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
PROČITAJ I  U selu Plažane kraj Despotovca mladi napravili teretanu na otvorenom

Počeli bismo prvo od pitanja o izazovima. Nekada je naše investiranje energije u teme i probleme kojima se bavimo jako veliko. Banka semena komunicira sa velikim brojem ljudi i mora da odgovori na veliki broj potreba ljudi. Kao i svaki kolektivni poduhvat, zahteva dobru koordinaciju i planiranje unapred. Naša tema je malo specifična jer zahteva i fizički rad – setvu, okopavanje, čupanje, sadnju. Kao i sa svim idejama – seme se mora posaditi da bi dalo ukusne plodove, samo je kod nas to bukvalna, a ne metaforična aktivnost. Takođe, aktivizam zahteva da aktivista bude izložen, da komunicira o onome što je najintimnije, a to su suštinske vrednosti i stavovi. Zahteva mnogo izlazaka iz zone komfora. Nekada ne naiđemo na razumevanje za temu. Takođe, pošto se aktivizam bazira na potrebama ljudi, na važnim temama i problemima sa kojima želimo da se izborimo, to nije tip aktivnosti koju obavite, a onda odete kući i ne mislite na to. I banka semena i sve druge aktivističke priče ne znaju za radno vreme, Biti aktivista-volonter nije posao od 9-17, to je životno opredeljenje jer su teme previše bitne, previše smo motivisani, previše nam je stalo da bi ležerno doživljavali svoju ulogu. 

  • Da li ste nekada poželeli da odustanete?

Jasno je da smo nekad umorni, da je nekada naporno, da zahteva mnogo truda, ponekad se osećamo preopterećeno. Ali nikad, nikad nismo poželeli da odustanemo. Previše je važno da bismo jednostavno odustali – ukoliko od nečega zavisi budućnost proizvodnje hrane, ali i budućnost ljudi u ruralnim sredinama, nemate opciju da ustanete jednog dana i kažete da vam odjednom nije bitno. Previše je i zanimljivo, dinamično i kreativno – naša akitivistička priča ima i elemente kolekcionarstva i istraživačkog poduhvata. Pored svih izazova, izuzetno uživamo u razvoju inicijative, kontaktu sa ljudima i finalnim rezultatima. Na putovanjima ćete nas lako prepoznati – na pijacama smo i tražimo lokalne semenke. Zavirujemo u bašte kroz ograde i fotografišemo stara stabla. Iz torbi nam u centru Beograda vire čitave veze paprika. To je sve banka semena i divno je. 

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
PROČITAJ I  Milorad Mikuljanac, Stambena zajednica Gornjomatejevačka: Ne postoji prepreka kada su svi zajedno u nameri da ostvare jedan cilj

Naša izložba starih sorti jeste momenat kada su rezultati odjednom vidljivi i kada  sa svim ostalim posetiocima gledamo te stare sorte i uživamo. Kada pričamo na izložbi sa ljudima iz ruralnih sredina (odakle smo i mi) i vidimo njihovu sreću što su prepoznali jabuku svog detinjstva. I sad – kada vidimo mapu lokalnih banaka semena, kada znamo da se sve razvija i raste!

Možda je jedan od najupečatljivijih momenata bio kada smo čitali jednu stručnu studiju, gde su bile navedene 3 stare sorte voća, ali je navedeno da su one, nažalost, iščezle. Čitali smo taj tekst i odjednom vidimo da prvu sortu imamo očuvanu, pa drugu, pa treću! Danima se pričalo o tome, mnogo smo bili uzbuđeni zbog tog podatka. Shvatamo da smo uhvatili poslednji dah prošlosti i možda poslednji momenat da spasemo ta stabla. Tu smo postali svesni koliko toga smo uradili i koliko dobro. 

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Za bilo koju aktivističku priču smatramo da su ključne vrednosti i stavovi, kao i ZAŠTO nešto radimo. Motivacija je nekad veća, nekad manja, nekad je nema jer je aktivizam zahtevan i teško je nekada ostati motivaciono u plusu. U tom momentu, “zašto” je važno da nam pruži širu sliku i da nas opomene da nismo tu zbog pojedinačnih aktivnosti koje nekada idu, a nekada ne idu od ruke, već zbog krajnjih ciljeva koji moraju biti vrednosno utemeljeni. Takođe, nijedna aktivnistička priča nije “mala”. Nekad je potrebno samo krenuti od svog dvorišta, svoje reke i svog parka. . 

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog..

Kada smo se pojavili sa ovom temom, nismo znali šta da očekujemo – da li će iko razumeti šta želimo da radimo, koliko će ljudi da prihvate ideju lokalne banke semena. Promeni.rs je prvi prepoznao našu ideju i iskomunicirao svojom podrškom – “to što vi radite jeste važno i mi to shvatamo”. Za mladu inicijativu to je neprocenjivo! Mi smo kroz tu podršku izgradili inicijativu – od osnivanja i grupe ljudi iz Mionice koja bi nešto probala da uradi, do zaista jedne ozbiljne organizacije koja može dosta da ponudi celoj Srbiji. Ovo nije samo finansiranje aktivističke priče, već osnaživanje na suštinskom nivou shvatanja i razvoja aktivizma.

PROČITAJ I  BeFem: Do boljeg položaja žena na selu

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju.