Sremska Mitrovica - Platforma Promeni

Marko Cvijanović, Ruralni centar sova: Volimo prirodu i lokalnu zajednicu i uživamo u razvoju i zaštiti iste

Sova ušara ili utina je jedna od naših manje poznatih gradskih divljih ptica. Ove ljupke ptice, važni su stanovnici gradova jer imaju značajnu ulogu u kontroli populacije glodara. Najviše ih ima u Kikindi, ali su mnoge od njih svoj dom pronašle u Sremskoj Mitrovici. Kako bi im obezbedili bezbedno stanište Ruralni centar “Sova” je kroz inicijativu “Zaštitimo sove Sremice”, uticao na plansko orezivanje drveća i sprečio povređivanje ptica stavljanjem nalepnica na prozore poslovnih zgrada. O aktivizmu i inicijativi razgovarali smo sa Markom Cvijanovićem iz ovog udruženja.

Zbog čega je aktivizam važan?

Ako se mi ne aktiviramo, ko će? Nisam naučen da sedim i gledam kako nešto ne može. Imam potrebu da probam da promenim, prvo kritikom (rečju) pa pokušajem (delom) i ukoliko treba i pravnim aktom.

Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Inicijalna kapisla bili su redovni obilasci terena i priče to su tamo neke ptice, ili one su oduvek tu i biće… Nisu i neće. Prepoznali smo problem i povezali uzrok, posledicu i predvideli neželjeni sled dogadjaja. Tokom inicijative smo adresirali problem na lokalu i imali odjeka da se ne seku drveća, ali nismo bili svesni da zavod za zaštitu prirode radi kako radi, odnosno, ne obilazi teren i ne evidentira naše podatke. Pa smo morali ponoviti inicijativu i adresirati ponovo kampanju na pravu adresu.

Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Kada aplicirate na lokalne fondove grada i opredele vam 20-30.000 dinara, a i sami ste svesni da bez 300-400 ne možete uraditi ništa konkretno vidljivo za tekući problem. Dođe trenutak, onda sednemo pa preračunamo šta možemo ipak uraditi, jer niko od nas ne živi na račun Ruralnog centra sove, nego imamo poslove van organizacije. I upravo ta naša sloboda i sagledavanje probleme iz drugog ugla i plana da nam snagu da nastavimo jer volimo prirodu i lokalnu zajednicu i uživamo u razvoju i zaštiti iste.

Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Papirologija i kad se ne zna šta je čija nadležnost i što ne znaju ni nadležni nego vrtenje u krug. Sve se to iščivija, ali to traje i dosta se energije gubi. A to spada u stvari koje bi trebalo da su rešene i da se znaju.

Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Inicijativa slične našima koji mladi sprovode u gradu. Ozelenjavanje parkova i škola (programe koje sprovodimo mi od 2014), oslikavanje murala sova u zimovalištu (2021), prijave ispadanja sovića iz gnezda, nalazi roda i drugih ptica, kao i mnoge druge sitnice tokom radionica sa decom kad pokažu neke inicijative i znanje

Po(r)uka budućim aktivistima…

Uvek će biti neko ko će reći da je nemoguće, da to ne treba da radite, da je glupo i bezveze ali upravo to što pričate o problemu i to što nešto uradite pravi razliku izmedju vas i posmatrača. Da svako od nas napravi tu malu razliku i stvori tu pozitivnu energiju biće nam svima lepše i bolje.

Podrška kroz rs nam je značila zbog…

…pokretanja lokalne zajednice u zaštiti sova i povezivanja inicijative organizacije civilnog društva sa javnim institucijama i lokalnom zajednicom. Ujedno i postavljanje temelja za buduće akcije. Javna kampanja koju su nam omogućili je bila osnova za našu prepoznatljivost i preporuku za dalji rad.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Građani Sremske Mitrovice bore se za dodatni prostor za igru za svoju decu u selu Laćarak

Kako bi obezbedili dodatni prostor za igru, udruženje “Dečiji svet” iz Sremske Mitrovice pokrenulo je inicijativu “Igrom pobedimo razlike”. Cilj je da se građani, mesna zajednica i lokalne firme udruže i naprave igralište u selu Laćarak kraj ove opštine, jer, kako kažu, ovaj problem pogađa oko 5000 građana. Najteža situacija je u okolini Fruškogorske ulice, gde oko 150 dece nema adekvatan prostor za aktivnosti na otvorenom.

Kako kaže jedna od članica inicijative Mirjana Krsmanović Mirnić, nedostatak prostora na otvorenom za igru je glavni problem u ovoj zajednici.

“Deca nemaju bezbedno mesto za provođenje vremena i previše vremena provode u kući i dvorištu, uz telefone i računare, a što utiče na smanjenje socijalizacije. Trenutni prostor je u okolini prometnih saobraćajnica, a infrastruktura ne garantuje bezbedan prostor za dečiju igru i rekreaciju starijih”, dodaje Krsmanović Mirnić.

Namera udruženja je da kroz koordinaciju svih zainteresovanih strana i motivaciju onih koji to nisu, kreira igralište vodeći se principima učešća i odgovornosti svih članova društva. Ideja je da se napravi teren za košarku, postavi jedan koš, uredi fudbalski teren i ogradi celo igralište radi bezbednosti dece. Za najmlađe će biti napravljena drvena kućica sa toboganom, ljuljaškama, klackalicama i ograđenim prostorom za pesak.

Projektom “Igrom pobedimo razlike”, napravio bi se prostor za igru na otvorenom “od građana za građane”, tj. za sve one koji žele tu da provede vreme, a uz podršku mesne zajednice, javnih preduzeća i biznis sektora.

“Građani će biti uključeni u sve pripremne radnje, od izbora naziva igrališta do izbora svih rekvizita, kao i u svim segmentima izgradnje igrališta i celokupnog uređenja igrališta koristeći znanja i veštine članova zajednice (farbanje, postavka i slično)”, dodaje ona.

Uloga Mesne zajednice će biti da na osnovu predloga građana obezbedi neophodne dozvole, kao i da angažuje javne službe da se prema propisima i bezbedno postave svi rekviziti i ograde, dok će biznis sektor biti pozvan da finansijski doprinese u izradi terena.

Tokom učešća na projektu Ministarstva omladine i sporta, koordinatori projekata su im dali preporuku za dalji rad organizacije kroz platformu promeni.rs.

“Dobili smo punu podršku od CRTE, Jelene i Igora, koji su nam pomogli da oblikujemo našu ideju u projekat. Zajedničkim radom kroz konsultacije i podršku naša ideja će se realizovati u stvarnosti i dobićemo ‘Mesto u Srbiji’ namenjeno za dečju igru”, dodaje ona.

Krsmanovićeva ističe da je ova inicijativa ujedno i pozitivan primer drugima da se uključe u ovu i slične akcije, jer tako može da se utiče i na donosioce odluka da povećaju ulaganja u izgradnju sportske, dečije i druge infrastrukture, a na osnovu potreba građana.

“Projektom ‘Igrom pobedimo razlike’ stvaramo mesto u Srbiji koje će doprineti ostvarivanju javnog interesa kroz veću brigu o deci, ali i stvaranju više mesta za igru i bezbednost i jednakost za svu decu da se nesmetano igraju. Građani treba da se uključe i da više brinu o svojoj zajednici. Zajedničkim radom i udruživanjem lakše se donose odluke na lokalu i postiže se uspeh”, kaže Krsmanović Mirnić.

U narednom periodu planiraju da organizuju sastanke sa građanima, pošalju dopise lokalnim firmama za donaciju i uključivanje svih društveno-odgovornih kompanija, oforme komisiju za donošenje odluka građana u Mesnoj zajednici o nazivu igrališta, ali i da raspišu likovni konkurs “Moje igralište iz mašte”.

Sem udruženja “Dečji svet”, u ovoj inicijativi uključena je i Mesna zajednica Laćarak, organizacija “CRTA”, OŠ “Triva Vitasović” Lebarnik i lokalne firme.

aktivizam deca igralište Laćarak Sremska Mitrovica

Sove u Sremskoj Mitrovici bezbedne, postavljene nalepnice zbog refleksije svetlosti okolnih zgrada

Sove u Sremskoj Mitrovici su stalni stanovnici ovog grada. Nastanjene su u samom centru, između nekoliko zgrada. Ali kako se u tom prostoru, osim drveća, nalazi i nekoliko zgrada sa brojnim staklenim prozorima, poput zgrade Srem gasa, sove se često povređuju, a neretko i stradaju. Naime, refleksija svetlosti na prozorima zbunjuje ptice koje naleću na staklo. Kako bi rešili ovaj problem, udruženje Ruralni centar sova postavilo je 32 nalepnice, i na taj način pokušavaju da spreče dalje povređivanje sova.

Kako kaže Marko Cvijanović iz ovog udruženja, cilj inicijative bio je da ljudima i samoupravi skrenu pažnju na zaštitu sova, poput male ušare u Sremskoj Mirovici.

“Sve ovo smo pokrenuli sa dva cilja. Prvi je bio da sprečimo sudaranje odnosno direktno stavljanje sova u vreme zimovanja kad su kod nas u području, zbog refleksije stakla koje se stvara ovde usled staklenih površina. Drugi deo aktivnosti bio je da zagovaramo sa lokalnom samoupravom orezivanje drveća u vreme prolećnih radova kako bi uredili njihovo stanište u samom centru. Ostvarili smo oba cilja konačno, posle dugo vremena, u skladu sa svim kovid merama zbog kojih smo morali da odlažemo realizaciju aktivnosti”, kaže Cvijanović.

On dodaje da su uspeli da skrenu pažnju lokalnoj samoupravi na to da je, gde god su rađene aktivnosti uređivanja drveća, došlo do pomeranja jata i gnezdenja.

“Objasnili smo im bitnost same vrste. Gradska uprava za poljoprivredu i životnu sredinu je veoma dobro razumela naš problem i skrenuće pažnju dalje komunalnim upravama, odnosno ispekcijama grada koje rade na ovom problemu. Kao što vidite, danas komunalno preduzeće nama čini uslugu. Postavljamo 32 nalepnice danas da bismo smanjili staklenu površinu koja se reflektuje sovama i zbog koje one ne vide jasno svoj odraz”, ističe on.

Na nalepnicama se ne nalaze samo sove, nego i sitne ptice pevačice kojih ovde u parku ima poprilično danas, kako vrabaca, tako i senica, crvendaća, žutarica i drugih.

“Mi smo vrlo aktivni u zaštiti životne sredine grada Sremska Mitrovica. Realizujemo projekat ‘Pet nije smeće’ gde u narednom periodu delimo 80 ručnih presa za pet ambalažu, da bi smanjili gabaritnost pet ambalažnog otpada čime se smanjuje ambalaža na jednu petinu. 80 posto zapremine se smanjuje tom aktivnošću, i samim tim se smanjuje karbonski otisak jednog vozila, umesto pet vozila da rasporede taj otpad, što nije mala stvar”, dodaje Cvijanović.

Osim ovoga, u poslednje vreme sade i drveće, pa ih očekuje i sadnja 42 sadnice u sedam škola Mačvanske Mitrovice.

“Radimo takođe ‘Posadi svoj hlad’ odnosno sadimo sadnice jasenova, i tu smo regionalni partner u celom programu. Naglasio bih da smo ove godine bili aktivni u zaštiti ptica u ovom području, jer smo imali jedan veliki program sa gradom Sremska Mitrovica oko upravljanja ambalažnog pesticidnog otpada. Tada smo snimili i film o pravilnom ispiraju pesticidnog ambalažnog otpada, koji, za razliku od plastičnog otpada od pet ambalaže, uopšte nije naivan i bezazlen i ne može se ponovo upotrebljavati”, kaže Cvijanović.

Kako bi pomogli sovama, iz Srem gasa su kontaktirali udruženje Ruralni centar sova, jer, kako kaže izvršni direktor Dragan Budošan, nisu dovoljno stručni da odrede koja je pomoć potrebna ovim pticama.

“S obzirom da ovaj prostor oko upravnog objekta preduzeća ‘Srem gas’, ustvari predstavlja zimsko stanište sova, često se dešavalo da zbog reflektujućih stakala da se sove zalete i udare u ta stakla. Smatrali smo da to na neki način treba da rešimo i prvo smo pokušali sami, međutim, onda smo shvatili da nam za to treba stručna pomoć i angažovali smo udruženje koje se time bavi i zajedno sa njima danas smo rešili taj problem po njihovim preporukama kako to treba da izgleda”, kaže Budošan.

Broj sova u ovom kraju je promenljiv, što zavisi od toga da li je zima jača ili blaža. Iz udruženja dodaju da im se broj smanjuje i zbog seče stabala, odnosno uništavanja krošnji na okolnom drveću gde borave.

aktivizam Ruralni centar sova Sove Sremska Mitrovica

Deca sa autizmom u Sremskoj Mitrovici dobijaju svoj prostor za učenje i relaksaciju

Centar za relaksaciju u selu Manđelos na Fruškoj Gori prostor je koji porodica Malbašić, zajedno sa prijateljima iz udruženja „Autizam govori srcem“, oprema za učenje i opuštanje dece sa smetnjama u razvoju iz Sremske Mitrovice. Osim institucionalnog rada u školama i vrtićima, deci sa autizmom je neophodan prostor u kome će u slobodno vreme, kroz igru, učiti i sticati životne navike, a ovakav centar, smešten daleko od grada, u prirodi, nudi mogućnosti i njima, ali i njihovim roditeljima, da uče u uslovima koji su bezbedni i prijatni.

Vikendicu sa dvorištem na Fruškoj gori najpre je kupila porodica Malbašić, kako bi njihova desetogodišnja ćerka Teodora, koja osim autizma i epilepsije ima i nekoliko pridruženih bolesti, što više vremena provodila u prirodi, pošto inače u Mitrovici živi u stanu. Ubrzo su rešili da vikendicu pretvore u centar „Pod istim nebom“, kako bi svi Teodorini drugari na ovom prostoru mogli da se igraju i uče, uz podršku roditelja i stručnih lica, koja su uvek tu kada se organizuje druženje.

„Svako ko je imao dodira sa autističnom osobom, ili bilo šta pročitao, zna da zatvoren prostor frustira decu sa autizmom. Njima je potrebna širina, priroda, jer se tu osećaju najspontanije, smireno i u takvim uslovima oni najbolje uče. Zbog toga smo mi odlučili da napravimo ovaj prostor daleko od grada, van buke i gužve, vrućine i svega onoga što ih ometa u učenju“, priča Mirjana Malbašić iz udruženja „Autizam govori srcem“.

Prema njenim rečima, u zvaničnim obrazovnim institucijama koje pohađaju deca sa autizmom u Sremskoj Mitrovici ne radi se dovoljno na sticanju životnih i radnih veština, zbog toga su oni odlučili da naprave jedan svoj kutak, gde bi mogli sve to da rade sa svojom decom.

„Ono što je još jako bitno, ne postoji kontinuitet u svim aktivnostima, a to je ono što njih najviše ometa u učenju. Adaptirali smo ovaj prostor, akcenat će biti na boravku dece u prirodi, imaćemo deo koji je namenjen za relaksaciju, sa posebnom pažnjom na sticanje radnih i životnih aktivnosti, jer naša deca rastu i to im je jako potrebno. Zbog toga na tome moramo da radimo“.

U Manđelosu će deca moći da sade biljke i da vode računa o njima, zajedno sa roditeljima i stručnom podrškom, jer će na okupljanjima uvek da bude prisutan neko od defektologa. Moći će da brinu o voću, da ga sakupljaju i pripremaju, sve u skladu sa aktivnostima koje oni mogu da isprate.

„Zbog epidemiološke situacije smo to ove godine propustili, ali ostalo nam je da zasadimo cveće i da napravimo mini senzorni vrt, u kome ćemo saditi začinsko bilje, o kome će deca voditi računa. Kasnije možemo da ga sušimo, koristimo ili prodajemo na izložbama na kojima redovno učestvujemo“.

Mirjana Malbašić je u celu priču najpre krenula sa suprugom, kako bi svom detetu obezbedili prostor za relaksaciju.

„Prepoznali smo da Teodora ima problem još kao beba, od tada je krenuo naš rad sa njom, a nastavićemo da radimo i dalje. Zadovoljni smo šta smo postigli, iako ona nije mnogo funkcionalna, ali to je zbog dosta pridruženih stanja koja je ometaju. I pored toga, ona je jedna vesela, dobra, topla devojčica, koja je prihvaćena i srećna. Svi mi roditelji težimo tome da nam deca bude srećna“, priča Malbašićeva i dodaje da osim svom detetu, svim njenim drugarima sa istim zdravstvenim problemima želi da budu srećni i zadovoljni, za šta im je potreban upravo ovakav prostor.

Za opremanje centra „Pod istim nebom“ najpre im je pomogla društveno-odgovorna kompanija „Eaton“, koje im je poklonila peščanik, Fond za prognana, raseljena i izbegla lica iz Novog Sada donirao je materijal za kućicu sa toboganom, a preko Fondacije Jelena Šantić i projekta „Tvoje mesto u Srbiji“ dobili su deo sredstava za ogradu.

„Ona nam je bitna zbog toga što su autistična deca hiperaktivna, radoznala, nemaju osećaj za strah i za prostor. Zbog toga nam je ograda neophodna, da bismo i mi roditelji mogli da budemo opušteniji, da i mi malo odmorimo kada oni imaju svoje aktivnosti“, priča naša sagovonica i dodaje da je i roditeljima autistične dece odmor i opuštanje više nego potreban: „U Mitrovici još uvek nema usluga socijalne zaštite, pomoći u kući, ili usluge predaha. Roditelji su jako umorni, jer je autizam teško stanje i deca su vrlo zahtevna. Imamo roditelje čija deca po tri, četiri godine nisu spavala celu noć. Ti roditelji su zaista umorni. Ovaj prostor će i njima odgovarati, da se oni malo opuste, da na kratko izađu iz cele priče, da malo sednu. Stručna lica će ovde raditi sa decom, tako da će i roditelji moći da predahnu“.

Kako kaže, trenutno je prilazni put do centra u lošem stanju, pa svaka kiša onemogućava dolazak na ovo imanje. Kada bi se put makar posuo šljunkom, mogli bi prostor da koriste i zimi, jer bi decu dovodili na sankanje, da se igraju, pa bi prostor bio maksimalno iskorišćen.

Udruženje „Autizam govori srcem“ zvanično su prošle godine osnovali roditelji dece sa razvojnim smetnjama, pretežno sa autizmom, iz Sremske Mitrovice, mada su oni radili zajedno mnogo pre toga, kao neformalna grupa.

„Okupila nas je ista ideja – da stvorimo što bolje uslove za napredovanje naše dece. Organizujemo kreativne radionice, psihološku podršku roditeljima, rekreativni odlazak na bazen, radionicu tenisa i slično“.

Roditelji iz udruženja sami izrađuju i didaktički materijal sa kojim njihova deca rade.

„Čitavu priču sam ja krenula kada je naša devojčica pošla u prvi razred, pošto smo videli da je jako teško zbog toga što za njih ne postoje udžbenici, radni listovi, jer svako ima svoj inkluzivni obrazovni program. Učenje mora da bude zanimljivo, jer je njima pažnja kratka. Treba da je privučete i zadržite toliko da se usvoji neko novo znanje. Zbog toga smo odlučili da didaktički materijal pravimo sami, a za to nam je bio potreban samo štampač i plastifikator. Mnogo je zanimljivo, priključili su se i ostali roditelji i sada pravimo tačno ono što nam je potrebno za našu decu“, priča naša sagovornica i dodaje da je materijal za izradu pristupačan, a da su njime zadovoljni i defektolozi koji rade sa njihovom decom. Kako kaže, do sada su imali dve izložbe u Specijalnoj školi, na kojima su prikazali didaktički materijal koji izrađuju.

Autizam govori srcem Manđelos Sremska Mitrovica učenje kroz igru

Da sove Sremice budu obeležje Sremske Mitrovice

Tokom hladnih dana, sove su stalni stanovnici Sremske Mitrovice. Smeštene su u samom centru grada, ušuškane između zgrada. Iako ih mnogi stanovnici nisu ni svesni ili ih primete tek kada vide njihov izmet na zemlji, ima zaljubljenika u ove ptice koji o njima brinu, redovno ih prebrojavaju i trude se da njihov opstanak ne bude doveden u pitanje, kao i da sova postane zaštitni znak Sremske Mitrovice.

Ovdašnjim sovama najviše smetaju stakleni portali i prozori okolnih zgrada, jer zbog refleksije često udaraju u njih, povređuju se, a neretko i stradaju. Ovim će se najpre pozabaviti članovi Ruralnog centra Sova.

„Za početak ćemo zgradu pored koje su sove nastanjene brendirati, na prozore ćemo zalepiti nalepnice kako bismo sprečili dalje sudaranje sova sa staklom, i mogućnost da zbog toga uginu, jer smo, nažalost, imali takve slučajeve. Takođe, tokom ulične akcije upoznaćemo prolaznike i one koji rade u okolnim zgradama s tim da su ovde zimi sove, i sa njihovim značajem“, priča Gospava Kalaba iz Ruralnog centra Sova.

„U Kikindi su od toga uspeli da naprave svoj brend. Ima i ljudi iz inostranstva koji dolaze tamo, a i u Srbiji su prepoznati kao grad sova. Sremska Mitrovica sa okolinom u određenim periodima ima veći broj sova od Kikinde“, kaže Kalaba.

Kako je čitav Srem poljoprivredno područje, a sove se hrane glodarima, višestruko su korisne u ovoj sredini, jer čiste žitnice, naročito zimi, kada im treba više od po stotinu miševa da bi se prehranile. Uprkos tome, narodno verovanje utiče na negativan stav stanovništva prema ovim pticama.

„Kod nas se veruje da sove donose nesreću, smrt i bolest, da su prenosioci mnogih zaraza i da su prljave jer se hrane glodarima. Jedan od kolega koji se duže bavi proučavanjem sova objasnio je razlog ovakvog verovanja – nekada su uslovi života bili drugačiji, a sove, naročito šumske, uvek je privlačila svetlost. Ako su ljudi imali nekog bolesnog u kući, tokom noći bi im bila upaljena sveća ili lampa, ka kojoj su sove išle. Naravno da su bile veće šanse da umre neko bolestan nego neko zdrav, kod koga je noću bio mrak. Zbog toga su ljudi pojavu sova povezivali sa smrću. I dan-danas, ukoliko je na kući sovino gnezdo, dešava se da ih ljudi uništavaju, spaljuju, a ptice se teraju kako bi se oterala nesreća iz porodice“, priča Kalaba.

Ljubav prema sovama, i pticama uopšte, kod članova Ruralnog centra Sova rodila se još u detinjstvu. Marko Cvijanović kaže da se u sove „zaljubio“ pre 25 godina, na konferenciji Rezervata prirode Zasavica.

„Kao učenici smo se aktivno bavili biologijom i naukom, pa smo imali priliku da budemo deo osnivačke skupštine tada Udruženja pokreta gorana Sremska Mitrovica. Na pauzi smo na drvetu videli čudne oblike, koji su nekima ličili na ananas, nekima na neka druga čuda. Iz godine u godinu obilazili smo drveće, brojali sove i ta ljubav se razvijala. Neki od nas završili su biologiju, ekologiju ili slične nauke, da bismo krajem studija krenuli u veliku priču sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica, a kasnije smo osnovali svoje udruženje Ruralni centar Sova, koje se bavi zaštitom ptica i održivom poljoprivredom. Metodološki smo pristupali proučavanju sova, izlazili na teren, brojali ih na svakom drvetu, gledali koja je vrsta, procenjivali starost, tako da smo već desetak godina vrlo aktivni u tome“, priča Cvijanović.

Kako kaže, oni sove broje u Sremskoj Mitrovici, opštini Šid, i nekim selima severne Bačke. Pored gradske sove, koju će brendirati, odnosno jedne vrste utine ili male ušare, na ovim prostorima ima i ritske sove. Preko cele godine u Mitrovici može da se čuje kukumavka, zatim kukuvija, leti tu dolazi ćuk, a na severnim obodima grada nastanjena je i šumska sova. Posebno su ponosni na posetioca iz 2012. godine, a to je snežna ili uralska sova, koja je tada prvi put viđena u Vojvodini.

„Broj sova kod nas je promenljiv. Kada su jače zime, bude ih više; tokom blagih zima, kao što je bila ova, manje njih dolazi na zimovalište. Broj im se smanjuje i zbog seče stabala, takozvane seče u glavu, odnosno uništavanja krošnji. Seča se obično vrši u vreme kada sova nema, tako da ljudi nisu ni svesni da su uništili zimovalište, mada smo ove godine imali slučaj da su sklanjali gnezda i seklo se dok su one tu, što je još opasnije“, upozorava Kalaba.

U nameri da očuvaju sove u Sremskoj Mitrovici, članovi Ruralnog centra Sova planiraju i druge akcije o značaju ovih životinja i radionice za decu i odrasle.

opstanak priroda ptice Sove Sremska Mitrovica