Snežana Manić, udruženje Lav: Otvorili smo vrata ’’nevidljivima’’

Budući da sistem, zbog komplikovanih administativnih procedura, neretko zatvara vrata siromašnima i ljudima na društvenoj margini, nekoliko entuzijastkinja iz Pirota, odlučilo je da im ta vrata otvori. Aktivistikinje udruženja Lav iz Pirota su prepoznale probleme velikog broja ’’nevidljivih’’ i pokrenule inicijativu Otvorena vrata. Isprva su ih socijalne  službe gledale kao rivalke, ali  su im one pokazale da su im, zapravo, partneri koji su na istom zadatku. O ovom, ali i o drugim izazovima i prilikama za Aktivistički leksikon govori jedna od Lavica Snežana Manić.

 Zbog čega je aktivizam važan?

  U  svakom  društvu koje teži demokratskom uređenju i nenasilnom rešavanju problema svakog pojedinca, ali i zajednice u celini – aktivizam bi trebalo da igra jednu od ključnih uloga. Budući da je cilj svakog aktivizma da se najrazličitijim aktivnostima unapredi stanje, podigne svest ljudi o najrazličitijim problemima, prevenira ili zaštiti od nasilja dovoljno govori o značaju aktivizma u stvaranju boljih uslova života na čitavoj planeti.

 –  Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

 Realizujući brojne projekte koji su podrazumevali aktivnosti na terenu i neposredni kontakt sa građanima, došli smo do poražavajućih podataka da aktuelni sistem socijalne zaštite zbog administrativnih i zakonskih procedura ne prepoznaje sve one kojima je neophodna pomoć i podrška društva. Broj onih koji su “nevidljivi” za sistem je veći od broja korisnika socijalne zaštite. Tako smo, na primer, u selu Izvor koje je udaljeno samo nekoliko kilometara od Pirota naišli na porodicu (majka stara 70 godina i sin 47 godina) koji nemaju nikakve prihode, nemaju socijalno niti zdravstveno osiguranje. Oni žive ispod svakog dostojanstva. Nemaju pravo na socijalnu pomoć jer je majka od roditelja nasledila 10 ari zemlje koja je nepristupačna za obradu, a ne može ni da se proda.Sin je završio višu školu, ali nikada nije uspeo da dođe do stalnog zaposlenja. Život u takvim uslovima je doveo do toga da je psihički oboleo i sada niko ni ne želi da ga zaposli. Majka je hronični srčani bolesnik. Oboje su bez lične karte i zdravstvene knjižice  što znači da nemaju osnovne uslove za lečenje. Njihov život zavisi od dobre volje komšija koji im donesu po nešto od hrane, obuće i odeće. Zbog neplaćenih računa za utrošenu električnu energiju, oni su godinama bez struje. Ovo je samo jedan, ali najdrastičniji primer koji nas je naterao da pokrenemo inicijativu za  podizanjem svesti javnosti o kvalitetu života tzv. “nevidljivih”  kategorija stanovništva kao i o potrebi da se  ovakvi slučajevi uključe u sistem socijalne zaštite.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

 Upravo u pomenutom slučaju nam se desilo da doživimo neprijatnosti koje su nas navele da se zapitamo zašto nam je sve ovo potrebno. Kao što sam več navela, sin je psihički oboleo pa je, najpre, pristao da nam govori o problemima sa kojima se majka i on svakodnevno suočavaju. Međutim, kada smo to sve zabeležili, on se razbesneo I pretio nam da to ne objavljujemo niti o tome govorimo u javnosti. Na sreću, predsednik Mesne zajednice nam je izašao u susret te je on govorio u njihovo ime kao i u ime meštana sela koji su voljni da im pomognu.

– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

 Ono što je za nas bio izazov jeste činjenica da predstavnici ustanova u oblasti socijalne zaštite naše aktivnosti najčešće doživljavaju kao mešanje u njihov posao i nas,  aktivistkinje, doživljavaju kao rivale, umesto kao partnere. Za nas je bilo gotovo nezamislivo da u ustanovama socijalne zaštite nisu čuli za pojedine slučajeve na koje smo naišli na terenu. Kad smo im to predočili njihov odgovor je najpre bio: Ko su ti ljudi? Kako ste došli do njih? Zašto se najpre nisu obratili nama? Trebalo nam je vremena da pokažemo da smo na istom zadatku i da nam je namera da se borimo za bolji položaj najranjivijih kategorija ljudi, a ne populizam .

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

 Posle višemesečne kampanje na terenu i u medijima, lokalna samouprava nas je prepoznala kao kredibilne zagovarače i partnere tako da imamo predstavnika u radnoj grupi za društvene delatnosti u izradi Plana razvoja grada Pirota od 2021– 2028. godine. To nam je prilika da probleme uočene na terenu pretočimo u konkretne predloge za podršku i pomoć koji će ući u strateške dokumente Grada Pirota za socijalnu zaštitu.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

 Moć aktivizma u kreiranju javnih politika je velika i zato nikada ne odustajte. I kada vam se čini da svi vaši napori ne daju rezultate, kad-tad će neko prepoznati vaše namere i rezultati neće izostati.

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

 Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog toga što smo dobili priliku da otvorimo kancelariju gde je svako ko je u problemu ili poznaje nekog ko je “nevidljiv” za sistem može da dođe, razgovara sa nama, iznese problem, predloži rešenje. Dakle, inicijativa “Otvorena vrata” opravdala je naziv u svakom smislu te reči. Kancelarija je nastavila sa radom i posle završetka projekta, uprkos tome što nam je pomalo otežano finansiranje zakupa i ostalih troškova. Očekujemo da će neki donator prepoznati naše namere i rezultate koje želimo postići i da će podržati neku sličnu inicijativu. To bi nama, ali i ljudima koji žive ispod granice dostojanstva olakšalo život.

Potrebno urgentno unapređenje sistema socijalne zaštite, pokazuje istraživanje udruženja Sociativa

Sistem socijalne zaštite u Srbiji nije u potpunosti usklađen sa potrebama građanki i građana, pokazuje istraživanje koje je sprovelo udruženje “Sociativa”. Da je neophodan urgentan rad na unapređenju sistema socijalne zaštite i da promene na svim nivoima kroz međusobnu saradnju i koordinaciju svih aktera zaključci su ovog istraživanja. 

Razgovori sa građanima, pomagačima, fokus grupe, ulične akcije sa građanima i analiza stručne literature – sve ovo se sada nalazi u završnom dokumentu “Preporuke za unapređenje politika i praksi socijalne zaštite iz ugla pomagača i građana”.

Preporuke su podeljene u tri grupe. Prva grupa je, prema rečima pokretačice ove inicijative Gordane Marčetić-Radunović, unapređenje usluga prava i mera sistema socijalne zaštite, dok je drugi deo unapređenje položaja pomagača. Treći deo u ovom istraživanju odnosio se na unapređenje komunikacije socijalne zaštite sa građanima. 

“Građani i pomagači se slažu oko jedne stvari a to je da sistem socijalne zaštite nije u potpunosti usklađen sa potrebama građanki i građana. Zadovoljno je svega 19,8% građana po pitanju obuhvata tih usluga i prava. Ono što su predlozi građana jeste da se obezbede veća i intezivnija materijalna podrška, pogotovo penzionerima koji imaju minimalne penzije, tako da ne pripadaju ni sistemu socijalne zaštite u smislu materijalne podrške”, kaže ona.

Građani su govorili i o potrebi za intezivnijom podrškom porodicama u krizi, jer tada postoji rizik za izmeštanje dece iz porodica. Bilo je dilema oko hraniteljskih porodica, ali i pitanja vezana za informisanje građana. 

“Kažu da nisu dovoljno informisani, ali sve informacije koje dobiju vide kao korisne. Upravo zbog toga vidimo mogućnost da kroz ulične akcije i neka otvorena vrata institucije rade na informisanosti građana”, ističe ona.  

U odnosu na te preporuke krenuli su u dva pravca odnosno dve grupe aktivnosti. Jedna grupa odnosila se na zagovaračke aktivnosti, na deljenje samog dokumenta sa predstavnicima institucija sistema socijalne zaštite i sa stručnom javnošću, a drugi deo se odnosio na rad sa pomagačima i građanima kroz neku vrstu podrške, razmena informacija, gde se svi podaci vraćaju kroz odgovore na pitanja građanki i građana. 

“Sa nekim ustanovama smo napravili neke korake, a sa nekima je dogovoreno šta treba da se unapredi i pokrenu neke nove inicijative. Sa kabinetom Zaštitnikom građana dogovoreno je, odnosno, bilo je reči da se uvede mehanizam otvorenih vrata za pomagače, kao što postoji za građanke i građane”, navodi Marčetić-Radunović. 

Na sastanku sa udruženjem privatnih domova za odrasla i stara lica dogovoreni su naredni koraci u organizovanju socijalnih radnika odnosno pomagača koji rade u ovim ustanovama.

“Dosta ima otvorenih pitanja sa kojima pomagači nisu zadovoljni, a onda nisu ni građani, tako da smo otvorili polje za dalju diskusiju i unapređenje u tom segmentu. Mi smo, u suštini, tu neka vrsta povezivanja, poveznice tog udruženja i privatnih domova i poslodavaca s jedne strane, i s druge strane socijalnih radnika i pomagača koji rade u tim ustanovama”, ističe Marčetić-Radunović.

Rezultati inicijative prezentovani na stručnim skupovima

Udruženje “Sociativa” je svoje dosadašnje rezultate u okviru inicijative “Pomagači i građani – na istoj strani” predstavilo i na stručnim skupovima.

“Jedan od tih događaja bili su i 26. Oktobarski susreti socijalne zaštite gde smo predstavili rezultate preko 550 stručnih radnika iz cele Srbije. Predstavili smo program grupe podrške ‘Pomoć pomagačima’ na 11. Kongresu psihoterapeuta Srbije, gde su takođe prisustvovale koleginice i kolege iz Srbije. Negde nam je fokus u tom razgovoru bio da grupe podrške mogu da budu mesto osnaživanja pomagača, da zauzmu aktivniju ulogu u samom sistemu”, kaže Marčetić-Radunović.  

Na panel diskusiji koju su organizovali zajedno sa udruženjem “Daj mi ruku” i Komorom socijalne zaštite sačinjeni su zaključci. 

“Pomagači su imali priliku da daju svoj glas i da ih institucije čuju. Dogovor je da se sakupe sva pitanja i da se putem mejlova pošalju odgovori na koja nisu mogli da odgovore, i da se na kraju vrate koleginicama i kolegama i putem našeg sajta”, dodaje ona.

Što se tiče grupne podrške, koja spada u drugi deo aktivnosti na projektu, organizovano je 12 grupa sastanaka profesionalnog usavršavanja. “Bilo je prilike da razgovaramo o stresnim situacijama na poslu, o lošim uslovima za rad, nemanju nadoknada… I taj deo je bio značaj u grupama podrške. Dobijali smo informacije i komunicirali dalje sa institucijama”, kaže ona.

Veliku zahvalnost za sve do sada što su uradili duguju, kažu, i organizaciji CRTA koja im je pomogla tokom čitavog rada i trajanja inicijative. Pomoć su dobili u sklopu projekta Tvoje mesto u Srbiji.

U okviru inicijative urađeno je šest videa, gde su između ostalog stručnjaci davali odgovore na pitanja šta je sistem socijalne zaštite i zašto je on važan.

Svi ovi video materijali predstavljaju odgovore kako bi se građani približili odgovori, a oni se mogu pronaći ovde. 

 

Udruženje “Sociativa” kroz razgovor sa građanima želi da unapredi sistem socijalne zaštite

Kako bi čuli iskustva u vezi sa socijalnim pitanjima, socijalnom zaštitom, ali i drugim problemima sa kojima se građanke i građani suočavaju, udruženje “Sociativa” organizovalo je ulične akcije u Beogradu i okolini. Za sva pitanja, primedbe i predloge građana snimiće video odgovore i napraviti brošuru koje će potom proslediti nadležnim institucijama, a sve u cilju unapređenja sistema socijalne zaštite. 

Građani Zemun polja imali su priliku da svoje dileme i sugestije vezane za socijalnu zaštitu podele sa udruženjem “Sociativa” i njihovom partnerskom organizacijom “Daj mi ruku”, u okviru ulične akcije “Pomagači i građani na istoj strani – da nas institucije bolje čuju”.

“Želeli smo da čujemo građane kakvo iskustvo imaju sa institucijama sistema socijalne zaštite, sa ostvarivanjem određenih usluga i prava, ali i da čujemo predloge građanki i građana kako bi se isti sistem unapredio”, dodaje Gordana Marčetić-Radunović, jedna od pokretačica inicijative.

Ona objašnjava da udruženje “Sociativa” čine socijalne radnice, ali i buduće socijalne radnice – studentkinje socijalnog rada. Za Biljanu Petrović, studentkinju socijalnog rada, ovakva akcija značila je mnogo, jer se kako kaže, direktno susrela sa građanima na ulici.

“Smatram da se posao socijalnog radnika ne svodi na administrativni rad u kancelariji. Projekat mi je omogućio da kroz ulične akcije budem u kontaktu sa građanima”, kaže ona.

Ideja je i bila da građanke i građani za njih čuju i razgovaraju o problemima van kancelarija. 

“Zbog toga smo hteli da izađemo, da razgovaramo, da razjašnjavamo različite dileme, da li oni imaju sve informacije koje su im značajne za ostvarivanje određenih prava – da li je to pravo na socijalnu zaštitu odnosno na socijalnu pomoć, jednokratnu novčanu pomoć, smeštaj u domove za stare, hraniteljstvo, usvojenje i druge neke usluge”, ističe Marčetić-Radunović.

Pored razgovora, oni u isto vreme ispituju njihove stavove i predloge kroz popunjavanje upitnika.

“Ako žele da postave pitanje institucijama ili da nešto predlože, postoji mogućnost da to urade putem ceduljica. Putem flajera koje delimo d

anas oni će moći da dođu do informacija gde se nalazimo, ali i do svojih odgovora”, dodaje ona.

Najčešće se građani interesuju za finansijsku odnosno novčano-socijalnu pomoć, kaže ona.

“Uglavnom su pitanja kako da je ostvare, kako je moguće povećati, kako ostvariti prava na stan… Tu se oseća potreba za finansijskom podrškom. Do

sta smo imali pitanja za nasilje u porodici, kao i pitanja za procedure oko hraniteljstva. Konkretno, pošto je dosta bila negativna strana u medijima o socijalnim radnicima poslednjih nekoliko godina, građani su zainteresovani zbog čega se deca izdvajaju iz porodice, koje su procedure za smeštaj u hraniteljsku porodicu, tako da nam je to bio fokus razjašnjavanja tih prava i koje su situacije u kojima se oduzima dete iz porodice”, kaže Marčetić-Radunović.

Nakon uličnih akcija, pregledaće pitanja i kontaktiraće ustanove, koleginice i kolege, koje rade u različitim ustanovama.

“U saradnji sa njima uradićemo pet video-klipova koji će predstavljati odgovore na pitanja. Paralelno ćemo raditi i na brošuri o pravima i uslugama iz sistema socijalne zaštite na osnovu postavljenih pitanja građanki i građana.”

Do uličnih akcija, ali i drugih aktivnosti, ne bi došlo da nisu konkurisali preko platforme promeni.rs i dobili materijalnu, ali i savetodavnu i logističku pomoć. 

“Nama je CRTA kao partnerska organizacija. Ceo proces je bio saradnički i značila nam je mentorska podrška za neke od zagovaračkih aktivnosti, kako konceptirati upitnike, gde se fokusirati, planove za dalje, komunikaciju sa ustanovama i sa donosiocima odluka, ali i u vidu unapređenja kapaciteta naše organizacije”, ističe ona. 

U narednom periodu sledi analiza podataka i pisanje preporuka koja će im služiti za javno zagovaranje u centrima za socijalni rad i nekim višim ustanovama.Inače, udruženje “Socitiva” je osnovano u novembru 2007. godine u Beogradu. Vizija udruženja je, kažu, društvo jednakih mogućnosti za slobodno, svesno, aktivno i kreativno izražavanje i delovanje, uz slobodan pristup svim društvenim uslugama za sve svoje građane i građanke bez obzira na kulturne, socijalne, političke, verske i druge razlike.