Organizacija IRIDA, Novi Sad: Ne plašite se da započnete borbu za promene koje smatrate neophodnim

Irida predstavlja jedinstvenu platformu na kojoj mladi mogu da stiču i razvijaju znanja iz oblasti rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja. Povezujući se sa mladim ljudima aktiviraju se u svojim zajednicama i na taj način ohrabruju mlade da daju svoj doprinos ka društvu u kome i devojke i mladići treba da se osećaju bezbedno. Iz organizacije Irida govorili su zbog čega je za njih bio značajan aktivizam, kao i o svojim dostignućima. 

 -Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je važan zato što pruža mogućnost svakom/svakoj od nas da podigne glas i učini nešto dobro i važno za svoju zajednicu. Osim toga, aktivizam okuplja ljude koji su motivisani da se udruže oko zajedničkog cilja iz čega neretko proizađu i divna prijateljstva.

-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Organizacija Irida je osnovana sa idejom da podstaknemo mlade na aktivizam u polju rodne ravnopravnosti. Kako verujemo da su mladi pokretačka snaga društva i da imaju baš sve ono što je potrebno kako bi reagovali na sve ono što ih “žulja” u njihovoj okolini, stvorili/e smo platformu koja će okupiti mlade koji ne okreću glavu kada primete nasilje, ne smatraju da je feminizam “ružna reč”, ne dele poslove na muške i ženske i spremni/e su da podstaknu i svoje vršnjake i vršnjakinje, ali i širu javnost da učine male, ali značajne korake ka rodno ravnopravnom društvu.

Foto Irida

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

U dosadašnjem radu nismo došli do trenutka u kom smo želeli/e da odustanemo, iako je svakako bilo mnoštvo izazova koje smo morali/e da prevaziđemo. Verujemo da je razlog tome to što uvek imamo na umu zbog čega radimo to što radimo i kakvu promenu pravimo za brojne mlade kroz naše projekte i aktivnosti.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Izdvojila bih da nam je najveći izazov bio na početku, kada je naš tim bio izuzetno mali i kada smo sve aktivnosti sprovodili/e bez finansijske podrške donatora. Osim toga, na početku nam je izazovno bilo i predstavljanje organizacije na društvenim mrežama, s obzirom da smo od samog početka uvideli/e njihovu važnost, a među nama se nije nalazio/la neko ko je stručnjak/inja u toj oblasti.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Kao izuzetno važan period za naš rad, izdvojila bih projekat “Nasilje je uvek izolacija”, koji je imao za cilj povećanje vidljivosti SOS kontakt telefona, s obzirom da je za vreme pandemije nažalost povećana stopa rodno zasnovanog nasilja. Momenat u kom smo shvatili/e da je projekat uspešan jeste kada smo dobili/e informacije da je u periodu sprovođenja naše akcije broj poziva znatno povećan u odnosu na isti period prethodne godine. Tada smo zaista postali/e svesni/e promene koju pravimo!

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Poručila bih budućim aktivistima i aktivistkinjama da se ne plaše da započnu borbu za promene koje smatraju neophodnim. Svaki doprinos, iako naigled mali, zaista predstavlja važan korak na putu ka društvu bez nasilja i diskriminacije, društvu u kome se slušamo i poštujemo i kakvom težimo.

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Podrška nam je bila značajna jer smo dobili/e priliku da stvorimo prostor gde mladi zainteresovani za pitanje rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja mogu da se okupljaju, upoznaju, razmenjuju mišljenja i ideje i udružuju da sprovode akcije u svojim zajednicama širom Srbije. Na ovaj način, podržana je naša misija da omogućimo mladima da otkriju svoj aktivistički potencijal i da preuzmu odgovornost za stvaranje društva po svojoj meri.

Dušan Stojanović, ZOO planet: Svaka spašena životinja vredela je neprospavanih noći

Kada vide životinju u nevolji, Nišlije će najpre pozvati ZOO planet. Nije reč o zvaničnoj lokalnoj ustanovi koja se bavi spašavanjem životinja, već o grupi volontera koja svaki slobodan trenutak koristi da brine o životinjama. Pre  9 godina napravili su ZOO kutak u Kamenici kraj Niša. Ovo mesto za prihvat i zbrinjavanje povređenih divljih životinja i mladunaca koji su ostali bez roditelja ubrzo je postalo omiljeno za beg iz grada, pogotovo među najmlađima. Iako je bilo teških trenutaka i brojnih neprospavanih noći, osnivaču ZOO planeta Dušanu Stojanoviću, nikada nije padalo na pamet da odustane.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je jako bitan, kako za uticaj na promenu zajednice uopšte, tako i na podsticaj mladih da menjaju sredinu u kojoj žive, na bolje. 

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Potreba za boljim uslovima u radu organizacije me je podstakla da konkurišem putem platforme promeni.rs. Kroz ovu inicijativu stvorili su se uslovi za pružanje profesionalnije pomoći životinjama, poboljšali smo rad u organizaciji ljudstva i volontera i uticali na stvaranje mogućnosti za bolje informisanje građana kada je u pitanju zaštita životinja i pravilno ophođenje prema kućnim ljubimcima.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Bilo je mnogo situacija kada sam želeo da odustanem od svega, ali uglavnom su to teške situacije i problemi sa kojima se svako od nas u životu suočava. Međutim, naučio sam da ne donosim ishitrene odluke već da u takvim situacijama pokušam da pronađem rešenje i da se konsultujem sa prijateljima koji mi daju podršku. Drago mi je da zajednica prepoznaje našu požrtvovanost i da žele da nam pomognu u teškim situacijama da prebrodimo probleme.

FOTO MRCN

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Svaka novina je određeni izazov za mene, a i za ljude koji su sa mnom u timu. S obzirom da je sam rad sa živim bićima, pogotovo sa životinjama, sam po sebi jedan veliki izazov i svaka aktivnost i situacija je nepredvidiva, navikao sam se i naučio da lako prebrodim svaki izazov i da pravilno donesem odluku koja se, do sada, uvek pokazala kao ispravna.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Svaka spašena životinja ili osmeh na licu deteta je moja nagrada i pokazatelj da radim pravu stvar. Svako vraćanje izlečene životinje u prirodu ili odhranjenog mladunca je trenutak koji mi govori da je sve ovo što radim poslednjih 15 godina vredelo truda i neprospavanih noći. Takođe, i generacije volontera koji su prošli kroz ZOO Planet su pokazatelj da je to što radimo od velike važnosti.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Slobodno vreme iskorišćeno kroz aktivizam, uz pružanje pomoći drugima je kvalitetno uložen resurs koji se itekako vrati u pozitivnom smislu.

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Značajna pomoć u vidu bolje organizovanosti, obezbeđivanja novih resursa za rad i spasavanje životinja kroz stacionar, kao i osposobljen tim koji će na bolji način moći da napreduje i da razvija aktivnosti koje će uticati na poboljšanje uslova zbrinutim životinjama.

Tara Rukeci, Zrenjaninski socijalni forum: Aktivizam treba gledati kao svaki vid aktivnog učestvovanja u životu zajednice

Želja za nastavkom rada predškolske ustanove “Neven” u Zrenjaninu okupila je roditelje, članove organizacije Zrenjanski socijalni forum, kao i brojne zajednice kako ovo mesto ne bi prekinulo sa radom. Peticiju je popunilo preko 2.000 ljudi i na taj način uspeli su da zadrže jaslice za koje je prethodno najavljeno da će biti ugašene zbog sigurnosti dece. Za promeni.rs govorila je Tara Rukeci o borbi iz koje su izašli kao pobednici.

  1. Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam ne treba posmatrati tako kao nekakvu posebne sfere života, nečiju profesiju, životni put, poziv…. Mnogo je ljudi koji se bune ali ne znaju kako da se organizuju, kako i ka čemu usmeriti nezadovoljstvo ili pak kako učiniti neke dobre akcije vidljivim van svoje zajednice. Aktivizam treba gledati šire, kao svaki vid aktivnog učestvovanja u životu zajednice, stoga je živeti u zajednici i pokazati interesovanje za nju, već je aktivizam. Svaka društvena akcija je i politička, stoga je važno da se aktivizam ne vezuje za pojam apolitičnog delovanja u zajednici. Dakle, možemo se vratiti na Aristotela, možeš biti ili političko/zainteresovano biće za zajednicu  ili idiot.

  1. Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

U našem slučaju, ne možemo govoriti o nekoj inicijalnoj kapisli…već o malom gradu u kome su se na nekim tačkama spojili oni koji su zainteresovani za zajednicu, društvo. Dolazimo iz različitih borbi, a kako su svi problemi mahom uvezani, nije bilo teško da se nađemo na nekoj konkretnoj temi, bilo ona odbrana vrtića, ili borba protiv privatizacije komunalnih delatnosti ili za radnička prava i ostalo.

  1. Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Nije bilo trenutaka kada je došlo do želje da se odustane, već su ćorskokaci služili da se preispitaju  metodi borbe, mogućnosti borbe u datim uslovima i da se nastavi da se uči kako do cilja.

  1. Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

 Izazovi se sastoje upravo u onome što je i najveći problem ako se sva borba svodi na institucionalnu, konvencionalnu vrstu borbe- vreme i crpljenje energije i uvek i iznova shvatanje da se u visokobirokratizovanom, koruptivnom sistemu na kapitalističkim osnovama dolazi do zaključka da je Kafka pisao istinu, a ne fikciju. Kafkijansko, to je ono što je najveći izazov, shvatiti kako može drugačije i da li je to put kojim želiš dalje da ideš. Mali koraci te ohrabre, ali cena koju platiš dok ideš od jednog zahteva do drugog, pregovora, obećanja….mislim da može drugačije.

FOTO MRCN
  1. Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Trud vredi samo ukoliko nekom, makar tom jednom čoveku, život bude bolji zbog delovanja grupe. Bude dobar osećaj kada vidiš da si zaustavio nekog da zarad ličnog interesa, profita otme nečije javno dobro. Međutim, kakvo je to društvo u kome postoje tolike nejednakosti, toliko neravnopravne borbe? Truda vredi samo ukoliko pobeda dovede do jačanja entuzijazma da se, ne samo nastave borbe, već preispita kakvo mi društvo želimo i na kojim osnovama su naše želje moguće da postanu stvarnost.

  1. Po(r)uka budućim aktivistima…

Poruka je da svaka iskra biće deo ognja, stoga ne treba odustati od toga da se bude zaintresovan za društvena pitanja, za problem u zajednici i da treba graditi solidarnost sa onima sa kojima dele isti interes i društveni položaj.

  1. Podrška kroz rsnam je značajna zbog…

Podrška je bila značajna pre svega jer je potpomogla da se dođe do cilja, da jaslena grupa ostane i krene se u adaptaciju vrtića, dakle, dala je neki konkretan, opipljiv rezultat. Drugo, pomogla je da priča postane vidljiva, da se drugi sa sličnim problemima povežu, to će svakako doprineti lakšem organizovanju budućih borbi, ma kakve one bile. Važno je da se ljudi vide, čuju, da drže negde u malom mozgu da postoje neki ljudi koji su tad i tad uradili to i to, pa možda mogu i ja da probam slično ili da ih pozovem na solidarnost u mojoj borbi.

Eleonora Milić, Zadruga Barbeš: Ovo je godina buđenja posle dugog sna

Oni nisu dozvolili da rodna zemlja u selu Donji Barbeš kraj Gadžinog Hana ostane pusta. Shvatili su da je odlazak mladih poguban po selo. Zavrnuli su rukave, pokrenuli komšije i formirali poljoprivredno- socijalnu zadrugu Barbeš. O tome kako teče obnova sela, koji su izazovi, kako reaguju na uspehe i šta ih podstiče da nastave dalje, za platformu promeni.rs govori inicijatorka zadruge Barbeš, Eleonora Milić.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je važan jer kanališe energiju pomešanu sa osećajem odgovornosti kojom pokreće ljude oko sebe i budi celu zajednicu. Taj osećaj daje pokretačku snagu, ideje i smisao čiji rezultat može biti buđenje i preporod čitavog društva.

–Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Grupa mladih poreklom iz Donjeg Barbeša okupila je ljude sa entuzijazmom i sa zajedničkim planom obnove sela i unapređenje života na selu. Nas povezuje naše selo, odnosno rodno selo naših roditelja, kao i naše uspomene iz detinjstva provedenog u selu.

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Dešavalo se u situacijama kada smo nailazili na nerazumevanje od strane lokalnih vlasti koje nisu delile naš entuzijazam i ni na koji način nisu htele da pomognu u ostvarenju naših ciljeva.

FOTO MRCN
FOTO MRCN

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Jedna od naučenih lekcija jeste da je za motivisanje seoskog stanovništva potrebno puno volje i energije da bi se ljudi probudili iz stanja ravnodušnosti i da bi se ohrabrili za zajedničko delovanje, sticanje novih znanja i veština, a sve u cilju da bi se ponovo aktivirali i postali korisni sebi, svojoj porodici i najširoj društvenoj zajednici. Za sve to potrebno je vreme, trud i ogromno razumevanje njihovih problema i potreba u svakodnevnom životu. Od ogromnog je značaja da se čuje svačije mišljenje. Iako se u početku stide da ga iskažu, vrlo brzo bivaju oslobođeni tih stega. Mladi se brže bude i pozitivno reaguju na rezultate, dok kod starijih duži period postoji određena doza nepoverenja. Činjenica je i da su ljudi nepoverljivjji prema osobama koje ređe viđaju, dok poverenje poklanjaju onima koje poznaju više godina ili od ranog detinjstva. Želja koju su meštani dobili da se priključe u uređivanju sela i stvaranje uslova za povratak mladih na selo je baš to čemu težimo. Rezultati koje smo postigli za kratko vreme pokazali su svima da naše vizije sela nisu “dečija igra“, već ozbiljni ciljevi. Ova godina biće zabeležena kao godina buđenja posle dugog sna. Bitno da je nastavi u istom ritmu, da se realizuju ostale planirane aktivnosti i da se održava tenzija, kako bismo postigli što bolje rezultate i ovu godinu upamtili kao godinu preporoda našeg sela.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Samo otvaranje parkića za decu bilo je više nego inspirativno i najmerodavniji pokazatelj da smo na pravom putu. Roditelja, dece i starijih meštana bilo je oko 70. Srpska i romska deca su bila oduševljena i tolika graja se nije čula u selu decenijama, kako kažu stariji meštani. Žene iz sela pomagale su oko posluženja za najmlađe i sve posetioce. Mladi momci postavili su i učvrstili mobilijare. Svaki mališan dobio je neki poklon, a roditelji promo materijal i poziv da nam se pridruže u uređenju naše zajednice.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

“Nikada ne sumnjajte da mala grupa posvećenih, promišljenih ljudi, može promeniti sve. Ustvari, uvek je samo to i bilo dovoljno.” (Margaret Mid)

-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Podrška koju nam je pružio promeni.rs videla se odmah nakon proslave Markovdana i otvaranja seoskog parka. Novi parkić postao je zborno mesto starijih koji čekaju poštara, mladih koji se druže i dece koja se igraju. Za sve buduće događaje prijavili su se novi volonteri koji nakon ovih rezultata veruju u naše dobre namere i ciljeve. Inicirano je uređenje terena za fudbal i odbojku, kao i čišenje seoskog vodovoda, gde ćemo učestvovati pojačani novim volonterima. Svi sa nestrpljenjem očekuju sledeće aktivnosti koje ćemo realizovati i puno više veruju u mogućnost ostvarenja naših ideja.

Milorad Mikuljanac, Stambena zajednica Gornjomatejevačka: Ne postoji prepreka kada su svi zajedno u nameri da ostvare jedan cilj

Članove udruženja ”Stop neplaniranoj gradnji” čine ljudi povezani oko istog cilja- sređivanje naselja i stopiranje neplanske gradnje. Svoju priču o tome kako su rešili da se aktiviraju i udruže je sa nama podelio jedan od članova udruženja, Milorad Mikuljanac. 

-Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je važan zbog podizanja svesti o određenom problemu, koji se može rešiti organizacijom određenih aktivnosti. 

 

–Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

 

Neplanska gradnja u naselju. (Izgradnja zgrada jedna do druge narušavajući pritom osnovna ljudska prava) 

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Ne. Ovo je bio jedini način da se problem ukloni. 

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Podrška odgovarajućeg broja građana i svest vlasti o problemu.  

FOTO MILORAD MIKULJANAC

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Aplauz svih koji su učestvovali u borbi i podška nezavisnih medija kada se cilj ostvario. 

-Po(r)uka budućim aktivistima…

 I kada deluje nemoguće, treba se boriti. Ne postoji prepreka kada su svi zajedno u nameri da ostvare jedan cilj.

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Velika podrška u vidu savetovanja i usmeravanja. Takođe, finansijska podrška je omogućila da se ideja o načinu rešavanja problema proširi kroz flajere, postere i organizaciju muzičkog događaja da bi se privukla pažnja što većeg broja građana.

Srđan Cvetković, Udruženje “Ja volim Topli Do”: Dela nas ostavljaju živima i posle smrti

Kada pitate ljude kakva osećanja gaje prema svom zavičaju, većina će reći pozitivna, nostalgična, topla. Kada ih, međutim, pitate šta su uradili za svoj zavičaj, verovatno ćete naići na neprijatno ćutanje. Ukoliko, međutim, to pitanje postavite Srđanu Cvetkoviću iz udruženja “Ja volim Topli Do”, govoriće vam o odbrani prirodnih lepota svog kraja, Festivalu slobodnih reka i planina, snazi staroplaninskih vodopada, vrednim stočarima iz Toplog Dola.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Čovek koji uspe da doprinese svojoj najbližoj okolini, svom selu, svom gradu, svojoj državi, planeti, onaj ko uradi neka dela koja ostaju iza njega – ta dela ga ostavljaju živog i posle njegove smrti.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Ja sam poreklom sa Stare planine ali sam i ljubitelj prirode, zdravog načina života. Konkretna ideja o obnovi Toplog Dola i formiranju udruženja  rodila  se na barikadama, tokom odbrane od investitora koji je hteo na nasilan način da sprovede suludu ideju da Toplodolsku reku i njene vodopade, biser Stare planine i Srbije, bitno osakati gradnjom derivacione mini-hidroelektrane. Tu se stvorila košnica ljudi koji su se uvezali oko inicijative “Odbranimo reke Stare planine”. Iako međusobno različiti, ti ljudi su stvorili energiju koja se prelila u  razne ekološke, pa čak, u manjoj meri, i političke inicijative.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Svaki put, kao i svaki čovek kada se umori, kada mu nešto ne ide od ruke, kada dobije negativan odgovor od organizacije za koju misli da bi trebalo da ga podrži, kada se oseti sam i nedovoljno ispoštovan i podržan, čak i od nekih svojih saradnika. Ali, to traje kratko, okrećemo drugi list, čovek se odmori  i opet ga uhvati volja, želja, dođu i lepe stvari. Ono što ga motiviše je da, kada pogleda iza sebe i vidi promene koje je izdejstvovao sa svojim saradnicima i svojom upornošću… Onda vidi ipak neki smisao i korist. To ga motiviše da dalje dela uprkos teškoćama i zasićenju koji neminovno dolaze u nekim trenucima.

– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Prvo, problemi sa ljudima. U Toplom Dolu, recimo, između tradicionalnih meštana, stočara, aktivista, mlađih ljudi i ljudi koja dolaze tu, kupuju placeve, kuće – tu se javljaju razni interesi i ideje, neslaganja, pa i sukobi. To je bitan korpus problema kada se radi aktivizam u jednoj ovakvoj sredini. Drugi, a možda i glavni problem jesu ograničeni materijalni resursi. Za sve naše lepe ideje uvek su problem finansije, uvek smo ograničeni, skučeni, prinuđeni da se snalazimo, da odlažemo. Treći problem je taj što nemamo uvek podršku lokalne samouprave i države.

FOTO MRCN

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

To su oni lepi trenuci posle neke akcije kada vidite uređen prostor, zasađene šume, obnovljenu crkvu, obnovljene kuće, seoski vodovod, odbranjenu reku… Svo to blago koje ste sa svojim saradnicima, prijateljima, pomagačima zajedno sačuvali za buduća pokolenja  i oteli od zaborava, propadanja.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Živi, radi, ostavi iza sebe trag… Menjaj svet na bolje!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Osećaja da nismo sami, da imamo podršku nekih ljudi i organizacija. Na taj način se lakše hvatamo u koštac sa našim zamislima i ostvarenjem naših ideja. Vaša podrška nam je neka vrsta savezništva s kojim se osećamo jačim psihološki, a i materijalno.

 

Nina Spasić, Dedina garaža, Niš: Duh jačamo zajedništvom

’’Dedina garaža’’ je mesto u Nišu namenjeno svim klincima i klincezama koji bi da slobodno vreme provedu kreativno, zabavljajući se mimo ekrana računara i mobilnih telefona. Praveći igračke, razvijaju svoju motoriku, a donirajući ih drugoj deci odrastaju u solidarne i humane ljude. Na ideju da napravi jedno ovakvo mesto došla je Nina Spasić koja sa prijateljima i saradnicima, već sedam godina organizuje radionice – garažaonice u kojima deca provode kvalitetno vreme, kako sa drugom decom, tako i sa roditeljima.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Važna je inspirisana akcija koja pokreće jer budi kapacitet čoveka za promenom. Kada percipiramo nedostatak ili negativnu pojavu, duh je taj koji reaguje a aktivizam je oblik podržavanja živosti duha. Činiti stvari, a ne očajavati je ono što aktivizam budi u ljudima.

-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Nedostatak  sadržaja namenjenih porodicama i nepoštovanje dečijih autentičnih potreba za smislenim radom i igrom,  izazivalo je osećanje razočarenja i tuge, na šta smo želeli da reagujemo. Uverenje da se deci pružanjem kvalitetnog sadržaja omogućuje  pravilan  razvoj  i podstiču kreativne i stvaralačke sposobnosti predstavljalo je inicijalnu kapislu za pokretanje naše inicijative.

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Svi elementi naših aktivnosti planirani su i realizovani iz dubokih uverenja, sa ljubavlju i strašću prema samom procesu. Znajući da to nije brz put kada sledite svoje srce, svaku prepreku smo prihvatali i doživljavali je kao smernicu za dalje putovanje.

FOTO MRCN

–Koji su bili najveći izazovi?

Okupljanje porodica u doba pandemije sa ograničenjima osoba koje borave u istom prostoru i na otvorenom je bio najveći izazov u toku sprovođenja aktivnosti.

–Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Svaki susret sa decom i porodicama, rezultirao je radošću i zadovoljstvom. Svaka napravljena igračka koja izaziva bujicu uzbudjenja kod dece, osećaj samouverenosti i pouzdanja u svoje sposobnosti je u svakom trenutku hranilo naša uverenja i dokazivalo da je vredelo truda.

–Po(r)uka budućim aktivistima…

Kada  prepoznate ono u šta verujete i kada ste spremni da bez ikakve podrške stojite uz to celim bićem, koraci se pojavljuju i vrata otvaraju. Jačanje duha je cilj koji se najlepše postiže zajedništvom.

–Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Osećanje da smo prepoznati, podržani  i da je neko u zajednici  osetio značaj našeg rada za decu i porodice, ojačalo je naše kapacitete za intenzivnijim dosadašnjim radom. Data nam je mogućnost da upoznamo širi krug zajednice sa aktivnostima Dedine garaže, da obuhvatimo školsku decu, decu sa smetnjama u razvoju i proširimo mogućnosti angažovanja dečice na kreativnim stvaralačkim poduhvatima, da se osetimo kao pokretači pozitivnih promena u društvu i izazivači sreće kod dece. 

Marko Panajotović, Reflektor teatar, Beograd: Navikli smo na poteškoće, ali ne odustajemo

Potrebu za mestom u kojem je moguće ukazati na probleme u zajednici Marko Panajotović pronašao je u teatru. I to ne bilo kakvom, već Reflektor teatru koji osvetljava probleme savremenog društva. Pokrenuo je Projekat SLOBODA kroz koji je, sa tridesetoro mladih ljudi, radio na predstavi “Ćao svima” koja se tiče ograničenja sa kojima se danas srećemo. Ono što, između ostalog, ovaj komad izdvaja od drugih jeste i to što je njegov koproducent – publika. Da pokrene ovakvu inicijativu podstakla ga je vlastita potreba, kako za ličnim, tako i za razvojem zajednice. 

-Zbog čega je aktivizam važan?

U zajednici se predano veruje da su mladi ljudi pasivni. To mišljenje je proisteklo iz formalnog obrazovanja svih nas, koje je, takvo kakvo je, nastalo zbog ograničenih narativa koje se olako prihvataju kao činjenice i koje je posle dugog utabanog puta protkanog ekonomskim krizama, dovelo do kolektivnog nekritičkog ponašanja. Pre nego što sam počeo da se bavim aktivizmom oduvek sam želeo da postoji neko mesto gde sam mogao da istaknem probleme u lokalnoj zajednici, da postoje neki ljudi koji se ne plaše da iskažu svoje mišljenje i bore se za sebe i svoje sugrađane. To sam našao u Reflektor teatru, gde smo kroz pozorište iskazivali probleme koje smo smatrali važnim za zajednicu u kojoj smo živeli, koja se godinama i te kako menjala. Jedan od postulata Reflektor teatra jeste da čovek, čime god da se bavi, mora da nađe vremena za bavljenje društvom, odnosno lokalnom zajednicom. Na taj način se direktno utiče na lični razvoj, kao i na razvoj kolektiva, pritom se stiču nova znanja, veštine, prijatelji i što je mnogo važno – zabavno je! Dakle, ako pravimo generalizacije, mladi ljudi nisu pasivni, samo su naučeni da budu pasivni. 

-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu ”Projekat Sloboda”?

Projekat SLOBODA je istraživačko-edukativno-umetnički projekat zamišljen kao platforma koja će okupiti preko 30 mladih umetnika i omogućiti istraživanje novih umetničkih formi, novih tehnologija i novog aktivizma u zajednici na temu slobode, a u kontekstu kulturne raznolikosti i umetnosti. Period u kome se svet nalazi, pandemija Covid-19 virusa i okolnosti u koje nas je stavila, naterale su nas da aktivno istražujemo i preispitujemo nove formate angažovane umetnosti. Projekat SLOBODA nastao je kao direktan odgovor zajednice na potrebu da reaguje na uskraćivnje sloboda izazvanih kulturnom raznolikošću.

Foto MRCN

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Zapravo, ne. Koliko god bilo teško imati šestomesečni proces istraživanja i probe za predstavu, navikli smo na poteškoće i nikad nismo odustali, uprkos brojnim problemima sa kojima smo se susretali. Bio je uključen veliki broj mladih ljudi, pa je taj celokupni angažman bio olakšan. Svakako je bilo malo ljudi u krovnoj organizaciji i ne može se reći da je sve bilo idealno, ali pošto smo se bavili aktivističkim radom koji je poduprt kulturom i pravljenjem jedne društveno aktuelne predstave, ishod je morao da bude uspešan. Reflektor teatar nikad nije bio podržavan od strane državnih institucija, pa smo se okrenuli drugim vidovima podrške. Svakako se ne predajemo i ne odustajemo od institucija. Štaviše, mi smo ti koji ćemo dovesti kulturu na vrh liste prioriteta.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Nedostatak sredstava, nedostatak podrške društvenih institucija, suženje medijskog prostora, nedovoljna prava i prostor slobode, neki od razloga zbog kojih i jesmo pokrenuli projekat. Pandemija korona virusa dodatno je uticala na pogoršavanje situacije i ograničenja sloboda, ali ti problemi su nas motivisali da nam izolacija u kojoj smo se našli, u stvari bude prednost, pa smo pronašli nov (online) prostor u kojem smo se bavili umetnošću i proširili svoje vidike. Nastao je projekat koji kombinuje virtuelni i stvarni svet, digitalne tehnologije i analogne alate, javni i privatni prosor.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Želim da se neki stavovi u društvu promene, da mogu mirno da kažem – uspeli smo. Do tada ću vredno raditi na lokalnoj zajednici i za lokalnu zajednicu. Dok se ne desi taj trenutak, neću biti zadovoljan, ali taj trenutak će se desiti, samo je pitanje trenutka.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Kao i svuda, ni i u nevladinom sektoru nije sve sjajno i mladi ljudi moraju da paze sa kim sarađuju i sa kim ulažu svoje vreme i u koju vrstu borbe. Imam da im poručim da budu kritički nastrojeni i oprezni, da paze, pre svega, na svoje mentalno zdravlje, pa mogu onda da se bave i aktivizmom.

-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Promenila nam je način razmišljanja i inspirisala nas je za nove vidove rada i funkcionisanja. Podrška građana i građanki je ključna u funkcionisanju u narednim godinama. Građani i građanke su ko-producenti/kinje i sad imamo mnogo veću odgovornost u radu i prema društvu koje i sami pokušavamo da promenimo na bolje. 

Udruženje Asocijacija Modernih Igrača i Koreografa, Novi Beograd: Aktivizmom zajedničkim snagama pronazimo rešenje za postojeći problem

Udruženje AMIK okuplja veliki broj igrača i koreografa kako bi zajedno udruženo promosivali moderne stilove igre. Kroz inicijativu “Da li razumeš ili treba da ti otplešem?!“ ispunjenom plesom, glumom i muzikom ističu problem zagađenja vode, ugroženost poplavne brane, kao i nevidljivost reke usled nelegalnih splavova koji se nalaze pri obali. Iz ovog udruženja za promeni.rs govorili su koliko im je bila značajna ova inicijativa i kako su je pokrenuli, kao i o drugim važnim pitanjima.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam po našem mišljenju predstavlja  veoma bitnu ulogu u društvu. To je jedini ispravan i nenasilan način  da se skrene pažnja na određeni problem na koji nailazimo kao građani, na taj način možemo da se udružimo i podignemo svest o važnosti teme kojom želimo da se bavimo, ali i da zajedničkim snagama pronađemo rešenje za postojeći problem. Smatramo da aktivizam u zajednici posebno stimuliše pojedince da doprinesu svojim zalaganjem i da na taj način utiču na poboljšanje uslova života  u okolini u kojoj žive.

–Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Tokom perioda korone naš centar zbog celokupne situacije oko pandemije odlučio je da svoje časove plesa održava u prirodi i to baš na Savskom keju koji nam se nalazim u blizini, kako bismo radili na sebi, ali i na svojoj psihi u toj specifičnoj situaciji. Ono sa čime smo se susreli je ono što smo znali i što nas je okruživalo sve vreme, ali nismo toliko tome pridavali značaj. Nemogućnost da vidimo reku od nelegalno izgrađenih splavova, buka koja dolazi sa istih, đubre koje se nalazi u našoj reci i to koliko ne čuvamo našu životnu sredinu! To je bila slika koju smo videli i koja nas je podstakla da vidimo šta mi možemo da uradimo po tom pitanju kako bismo poboljšali i ucinili lepšom našu zajednicu. To je bila inicijalna kapisla da sazovemo sastanak, okupimo članove naše zajednice i započnemo plan kako da mi na jedan umetnički i kreativan način skrenemo pažnju građanima, ali i zvaničnim institucijama na problem sa kojima se susrećemo.

                                   FOTO MRCN

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Odustajanje kao opcija nije nam padala na pamet. Veoma smo želeli da sprovedemo našu ideju, čak smo godinu dana aplicirali na različite konkurse, sve dok Promeni.rs nije primetio potencijal u našoj ideji i pružio nam potpunu finansijsku i logističku podršku da realizujemo inicijativu “Da li razumeš ili treba da ti otplešem?!” Smatramo da su i prepreke sa kojima smo se susretali doprinele da se razvijemo kao organizacija i još bolje sprovedemo ideju u delo.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Izazovi sa kojima smo se susretali bili su širenje informacija i mobilizacija građana, jer do sada nismo imali prilike na ovakav način da se predstavimo, te nismo znali šta da očekujemo i da li će građani prepoznati našu ideju! Međutim, kada smo uspeli da raširimo priču, čak i oni koji su bili skeptični su nam pokazali da smo uspeli da im promenimo mišljenje s obzirom na rezultate koje smo postigli.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Najznačajniji trenutak za sve učenike i organizatore ove naše inicijative bio je momenat kada smo shvatili da smo dobili potpunu podršku građana, da je naša ideja prepoznata i da su svi želeli na neki način da doprinesu i učestvuju u akciji. Nama je doprinos svakog pojedinca mnogo značio, jer zajedno smo jači i samo tako možemo napraviti neke konkretnije promene u društvu i našoj okolini. Ljudi su želeli da učestvuju u radionicama, performansima, delili su na svojim mrežama informacije i novosti o našoj akciji, što je doprinelo da više ljudi čuje za sam značaj inicijative.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Naša poruka budućim aktivistima bi bila da uvek prate svoju ideju, bez obzira koliko im je vremena potrebno da je sprovedu u delo, mi smo godinu dana pričali o našoj ideji i tražili način na mnogo strana, konkursa da je realizujemo. Na kraju ne samo da smo uspešno sve realizovali, nego smo pokrenuli građane i povezali se sa mnogo organizacija koje se bave sličnim ili istim problemom, što će nam omogućiti uspešne saradnje u budućnosti. Čvrsto stojite iza svoje ideje!

–Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Podrška u ovom projektu i ideji koju smo dobili kroz promeni.rs značila nam je jer smo uvideli da svaka ideja može da se sprovede u delo, pored finansike pomoći koju smo dobili, bila je tu i logistička podrška, koja nam je u nekim trenutcima bila i značajnija, jer smo uz konsultacije i mentore dobili odgovore na mnogobrojna pitanja koja su nam pomogla da poboljšamo rad organizacije i pomoću saveta započnemo neke nove projekte i inicijative.

Miljana Rančić, Kuća za nas, Babušnica: Kompostiraj – profitiraj!

Opštinu Babušnica čine 52 sela, ali se otpad ipak odnosi samo iz gradske sredine. Udruženje „Kuća za nas“ našlo je način kako da reši problem odlaganja otpada u selima, a da uz to i poljoprivredna gazdinstva imaju dodatnu korist. Za 10 proizvođača u opštini Babušnica obezbeđeni su komposteri u kojima oni odlažu organski otpad, a koji se za par meseci pretvara u prirodno đubrivo. O inicijativi „Kompostiraj-profitiraj“ za promeni.rs govori Miljana Rančić.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je važan jer na taj način doprinosimo stvaranju boljih uslova za život u našim zajednicama, kako za sadašnje, tako i za buduće generacije.

-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Sve veći broj divljih deponija u našoj opštini i nepostojanje sistemskog rešenja za odlaganje otpada, naročito u seoskim sredinama, je ono što nas je pokrenulo na akciju. U našoj opštini se stanovništvo pretežno bavi poljoprivredom. Biorazgradivi otpad koji nastaje kao posledica čini polovinu ukupne količine otpada. Moguće ga je kompostirati i ostvariti dvostruku korist, zaštititi prirodu i uštedeti novac. 

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Smatramo da je naš predlog za uvođenje kompostiranja kao primarnog načina upravljanja biorazgradivim otpadom najbolje rešenje za sredinu u kojoj živimo i ni jednog trenutka nismo imali nedoumice, niti želje da odustanemo od te ideje.

             Foto Kuća za nas, Babušnica

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Opština Babušnica spada u najsiromašnije opštine, stanovništvo je okupirano svakodnevnim brigama i najteže je temu kao što je zaštita životne sredine, staviti u prvi plan.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Najveće ohrabrenje dolazilo nam je kroz ulične akcije, kada uspemo da zainteresujemo ljude da razmisle o ovoj temi i započnu kompostiranje u svojim domaćinstvima.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Pokreni se i utiči na svoje bolje sutra!

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Prvenstveno zbog toga što je neko prepoznao našu ideju kao dobru, ukazao nam poverenje i omogućio da realizujemo naš prvi projekat na najbolji mogući način.