Tadija Mitić, Pravilaw: Jednom rođena ideja ne može da bude ugašena

Udruženje građana ‘’Pravilaw’’ čini grupa mladih pravnika koji su svoja profesionalna znanja i iskustva stavili u službu građanki i građana tako što na jednostavan i prijemčiv način demistifikuju kompleksne pravne zavrzlame. Svoju aktivističku borbu sa, često, rigidnim institucijama, počeli su pružanjem besplatne pomoći zainteresovanima oko pristupa informacija od značaja, a potom je nadgradili kreiranjem platforme otisak.org putem koje je moguće proveriti koliko su naši lični podaci (ne)bezbedni. Na temelju svog aktivističkog iskustva, o podsticajima, izazovima, podršci i satisfakciji za promeni.rs govori jedan od osnivača udruženja ‘’Pravilaw’’ Tadija Mitić.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam vidim kao građansku dužnost svih onih koji bi da se „mešaju“ u svoj život, odnosno da se bave uređenjem svoje lokalne zajednice, svoje životne sredine, pa na kraju krajeva i opšte dobrobiti svih koji žive u istoj sredini u kojoj i mi živimo. Aktivizam je ništa drugo do građansko interesovanje za civilizacijskim napretkom. S tim u vezi, što se više građana angažuje oko uređenja sredine u kojoj žive, toliko će brzo blagostanje biti ostvareno u tim sredinama.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Za pokretanje aktuelnog projekta vezan je prethodni projekat. Naime, kroz informacije od javnog značaja uvideli smo da se od strane organa javne vlasti ne vodi dovoljno računa o zaštiti podataka o ličnosti. Samim tim, kako smo prvi projekat pokrenuli na temu informacija od javnog značaja, verovali smo da je jedino fer uobličiti ovu priču tako što ćemo se baviti i privatnim informacijama, odnosno podacima o ličnosti građana i građanki. Međutim, hteli smo da ponudimo konkretan produkt projekta koji će biti održiv i nakon projekta koji smo odradili, a to je platforma otisak.org, koju za sada u proseku posećuje preko 3000 ljudi mesečno.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Za sada nismo imali takve ideje. Sa svim problemima sa kojim smo se susreli kroz projekte, glavni oslonac za njihovo rešavanje bilo je pravo i pravni sistem Republike Srbije. Do sada se ispostavilo da smo uspeli na taj način da rešimo sve probleme. Osim toga, Nacionalna koalicija za decentralizaciju nam je kroz svoju mentorsku podršku mnogo pomogla da rešimo neke probleme koji nisu bili pravno-aktivističke niti tehničke prirode, već su nam pomagali kao što to pravi prijatelji čine – na vrlo ljudski i asertivan način.

  • Koji su Vam bili najveći izazovi?

Rad i komuniciranje sa preko 2500 državnih organa, kao i prihvatanje građana koncepta koji im nudimo, a to je da ih naučimo nečemu novom i uskladimo opšti mentalitet lokalne zajednice tako da postoji opcija da svaki pojedinac uzme stvari u svoje ruke i zapravo zaštiti svoje osnovno ljudsko pravo i svoje lične podatke. Osim toga, jedan od izazova jeste bio taj da građanima pokažemo da mi nismo neko ko je tu da im naudi, već im nudimo rešenje i proveru stepena sigurnosti kod državnih organa.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Kako na platformi Otisak nudimo opciju da nam se organi javne vlasti jave kako bi dodatno dostavili svoju dokumentaciju i time ažuriraju svoj status na platformi, najveću satisfakciju smo dobili kada su počeli državni organi da nam se javljaju sa zahtevima da ažuriramo njihove profile. Još jedna činjenica je da je više od 100 organa na jugu i istoku Srbije donelo pravilnike i imenovalo lica za zaštitu podataka o ličnosti unutar svojih radnih jedinica, i to je zaista najveća moguća pobeda našeg projekta – naterali smo određene organe da makar počnu da razmišljaju na ovu temu.

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Budite spremni na izazove, verujte u svoje ideje bez obzira da li vas bilo ko podržava ili ne, i ostvarujte svoje projekte na ovaj ili onaj način. Jednom rođena ideja ne može da bude ugašena, tako da kada samo uđete u vode poboljšanja svoje zajednice imate neograničene sposobnosti. Poručio bih im da je Radoje Domanović napisao „Mrtvo more“ i da je to apsolutno i dan danas primenjivo na našu sredinu, ali da to nije razlog odustajanja – ljudi sporo prihvataju promene, ali ih prihvataju!

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Platforma promeni.rs je pre svega predstavila rođenje jedne hrabrosti da zapravo ideje koje imamo nisu samo prazne priče, već se mogu realizovati. Osim materijalne pomoći koja je bila preterano potrebna da bi se ovako nešto realizovalo, promeni.rs je zaista promenio tok naše organizacije. Ljudi koje smo upoznali kroz program promeni.rs, a naročito oni do kojih smo došli je od neprocenjive vrednosti. Činjenica da smo od lokalnih medija pa sve do nekih regionalnih medija (N1, Nova S) došli i to mnogo puta, pokazuje koliko su naši projekti vredeli za zajednicu, ali i koliko je opravdana podrška promeni.rs platforme i ljudi okupljenih oko iste. Kada bi bilo više ovakvih programa, ne mogu ni da zamislim kako bi naša zajednica mogla da izgleda. Mentorstva, poznanstva, grantovi, medijska propraćenost i sve ostalo što dolazi uz ovu podršku su nam ’’zlata vredni’’ i verujemo da ćemo u budućnosti imati još prilika da sarađujemo sa ovim divnim ljudima.

Pogledajte kratki video o ovom udruženju.

Pravilaw: Najbolji način da zaštitimo podatke je oprez i stalna edukacija

Od “curenja“ informacija iz zdravstvenih kartona, preko medija koji krše pravo na privatnost žrtava, do neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka – poslednjih godina smo često svedoci zloupotrebe ličnih podataka građana. Na Svetski dan zaštite podataka o ličnosti udruženje PraviLaw iz Niša podseća da je važno da vodimo računa gde i kome ostavljamo svoje podatke. 

Ime i prezime, adresa, adresa elektronske pošte i brojevi telefona, ocene u školi, JMBG – sve ovo spada u naše lične podatke. Iako mnoge od ovih podataka neretko ostavljamo u digitalnom prostoru, dozvoljavamo državnim institucijama ali i privatnom sektoru da ih koristi, često nismo svesni da mogu da budu zloupotrebljeni. 

“Građani su većinski skeptici po pitanju bezbednosti podataka o ličnosti koje povere našim institucijama, što nas dovodi i do toga da se manje pazi kome poveravamo svoju privatnost, baš zbog stava – ‘Oni već imaju moje podatke ili mogu da dođu do njih lako, što da ne ostavim na još jednom mestu svoje podatke o ličnosti’“, navodi Tadija MItić, osnivač udruženja PraviLaw. 

Podaci se, objašnjava, mogu zloupotrebiti na više načina, a posledice mogu biti velike.

“Možda su najbolji primeri iz prakse, o kojima su pisale mnoge medijske kuće i koje su bile udarne vesti tih dana, gde je krađom podataka o ličnosti moguće otvoriti firmu na nečije tuđe ime, kupiti silne stanove u inostranstvu, a što naročito može uticati na karijeru i društvenu prihvatljivost”, objašnjava. 

“Curenje” informacija iz zdravstvenih kartona takođe može napraviti velike probleme građanima i može uticati na njihov privatni, kao i poslovni život. 

“Određena medicinska stanja koja pojedinci ne žele da iznose u javnost (a koja nikome drugom ne mogu naškoditi) mogu prouzrokovati stvaranje stigme ili čak dobijanje otkaza od strane poslodavca kome se ne sviđa da u redovima svojih zaposlenih ima osobe sa određenim medicinskim stanjima koja nisu prihvatljiva za konzervativnije poslodavce”, kaže Mitić.

Zloupotreba podataka o ličnosti može prouzrokovati i društvene probleme, koji zatim mogu eskalirati čak i u fizičko nasilje nad pojedincem čiji su podaci otkriveni. Ljudi, kaže, često nisu ni svesni kakvoj su opasnosti izloženi.

“Naročito kada je reč o materijalnim problemima koje mogu izazvati “curenje” finansijskih podataka – zamislimo samo da nam neko dođe u posed podataka koji se nalaze na našoj kreditnoj kartici, koliko materijalnu štetu može naneti onome čiji su podaci procureli”, dodaje Mitić.

On ističe da i kada u javnom digitalnom okruženju, namerno ili čak nenamerno iznesemo nečije tuđe podatke o ličnosti, posledice mogu biti katastrofalne.

Provera bezbednosti podataka o ličnosti – korak do veće bezbednosti

Kako bi omogućili građanima južne i istočne Srbije da provere u koliko su bezbedni i zaštićeni podaci o ličnosti koje ostave i povere nekom državnom organu ili privatnoj kompaniji, Pravilaw je pokrenulo platformu Otisak.org.

“Prema podacima koji postoje na Otisku, najveću ozbiljnost kada su u pitanju podaci građana preuzeli su organi prosvete, a naročito srednje škole i domovi učenika, koji brinu o zaštiti podataka i oflajn i onlajn, ali i pripadnici policije i određene biblioteke širom juga Srbije, kao i organi loklane samouprave grada Prokuplja i Medveđe“, navodi Mitić. 

Registracija korisnika nije potrebna i sve je javno dostupno svima koji žele da provere državne organe iz svog grada, ali i drugih gradova i opština koje ih zanimaju. Baza podataka trenutno broji 2182 obrađenih pravnih lica koja su locirana na jugu i istoku Srbije, a po okruzima to su: Nišavski, Jablanički, Pčinjski, Pirotski, Toplički, Borski i Zaječarski okrug.

Otisak.org – nova platforma udruženja Pravilaw gde građani mogu da provere koliko su im podaci o ličnosti bezbedni

Na koji način državni organi koriste njihove podatke o ličnosti, građani sada mogu da provere na platformi otisak.org, koju je pokrenulo niško udruženje Pravilaw. Za početak će biti obrađeni samo organi javne vlasti, a do marta 2022. godine i privatni sektor.

Koliki je stepen zaštite podataka o ličnosti koje građani ostavljaju državnim organima, svi koji žele sada će moći da proveravaju na platformi Otisak.org. Za početak je obuhvaćen javni sektor, a privatni sektor biće obrađivan selektivno, na zahtev građana. I samo udruženje će takođe obraditi privatne organe koje smatraju da su važni.

“Nama je primarno da to budu organi javne vlasti odnosno u narodu poznat državni sektor. Za početak imamo oko 650 organa. Taj broj bi trebalo da raste, jer radimo na novih 600-700 organa, tako da ćemo imati oko 1300-1400 organa na ovoj platformi. Građani će moći da provere koliko su im lični podaci bezbedni. Iz pravne perpektive mi nemamo kapaciteta da proverimo kako oni u tehničkom smislu čuvaju i obrađuju”, kaže Mitić. 

Registracija korisnika nije potrebna i sve je javno dostupno svima koji žele da provere državne organe iz svog grada, ali i drugih gradova i opština koje ih zanimaju. 

“Na platformi će biti organi koji se zasad nalaze na teritorijama severno od Kladova, pa sve do Preševa i Bujanovca. Tu je sedam-osam upravnih okruga, gde živi približno 1.500.000 stanovnika. Građani će moći da na sajt uđu potpuno besplatno. Postoji klasičan search bar odnosno pretraga gde mogu da ukucaju naziv organa koji ih interesuje, koji obrađuje podatke i videće našu moderaciju odnosno kategorizaciju tih organa”, kaže Mitić. 

Kategorije su podeljene po principu semafora – na zeleno, žuto i crveno. Zelenom su označeni oni sa neznatnim stepenom rizika odnosno relativno bezbedni, žutom oni umerenog rizika, dok su crveni pod visokim stepenom rizika. Za crvene podatke građani najverovatnije neće znati kako se obrađuju.

“Možda ih organi javnih vlasti obrađuju na adekvatan način, ali ono što smo mi imali prilike da vidimo i obradimo kroz našu proceduru obrade jednostavno smo zaključili da nisu dovoljno bezbedni odnosno da je stepen rizika visok”, ističe on.

Edukacijom protiv zloupotrebe podataka o ličnosti

Iz udruženja “PraviLaw” navode da je važno da građani znaju da mogu da provere organe javne vlasti i privatnog sektora, ali i na koji način oni proveravaju naše podatke. On podseća da zloupotreba može da se izvrši na različite načine.

“Tu su i senzitivne grupe, počevši od zdravstvenih podataka koji mogu da utiču na nečiji život, u smislu da lice čiji zdravstveni podaci izađu u javnost ostane bez posla zbog toga što je poslodavac otkrio neku zdravstvenu sliku svog zaposlenog koja u tom trenutku čini neadekvatnom, pa zbog toga da otkaz tom zaposlenom”, kaže Mitić.

Kako dodaje građani delimično nisu ni svesni i ne paze na bezbednost svojih podataka, jer ne znaju šta sve spada u podatke o ličnosti. Iz tog razloga se pored sajta bave i edukacijom – deljenjem edukativnih flajera građanima na jugu Srbije.

“Mi njima potpuno objašnjavamo koje su sve to kategorije ličnih podataka, koja su prava građana u obradi podataka, odnosno šta mogu da traže da se uradi sa podacima. Svi imamo nešto što ne bismo voleli da podelimo sa drugima, ma koliko to bilo nebitno, svakako imamo određeni razlog zašto ne želimo da delimo sa drugima, i mislim da tako treba da ostane. Ipak težimo ka nekom civilizovanom i demokratskom društvu pa mislim da je ova tema važna za bezbednost građana u našoj zemlji, naročito za vreme pandemije virusa korona”, kaže Mitić.

Do lansiranja platforme otisak.org, ali i drugih aktivnosti u sklopu projekta, kažu, ne bi došlo da nisu dobili podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) preko sajta promeni.rs, ali i projekta #EUZaTebe, kao i Fondacije Jelena Šantić i Grupe 484. 

“Oni su nam ogromna podrška u našem radu, savetuju nas i taj odnos nije toliko donator-klijent. To je prešlo u prijateljski odnos pun poštovanja i saosećanja za određene aktivnosti. To je više od pomoći – stekli smo prijateljstvo. Pre svega smo zahvalni, ali se radujemo u tome što smo uspeli da sa takvim ljudima podelimo ovako nešto, a i da građanima pružimo ovako nešto. Ovakva platforma ne postoji ni u Evropi, makar ne na engleskom jeziku, tako da je ovo prvi put u Srbiji, ali i na teritoriji Evrope”, kaže Mitić. 

U narednom periodu udruženje “Pravilaw” edukovaće građane o pravnoj pismenosti, jer se taj termin ne koristi često u Srbiji i ne znaju puno o ovoj temi. Planira se i proširenje platforme otisak.org na celu Srbiju, ali će im, kako kaže, za to biti potrebna podrška civilnog društva, ali i dodatna materijalna sredstva. 

Udruženje PraviLaw iz Niša pomaže građanima da dobiju informacije od javnog značaja

Udruženje PraviLaw iz Niša osmislilo je mehanizam podrške građanima koji je usmeren na poboljšanje transparentnosti rada i poslovanja organa javne vlasti u Srbiji. Kako kažu, mehanizam podrške je zapravo servis koji predstavlja jedinstvenu priliku da se građani juga Srbije obrate organima javne vlasti i dođu do informacija od javnog značaja koje se tiču njihovih lokalnih zajednica. Umesto građana, ovo udruženje u svoje ime besplatno izrađuje zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i šalje organima javne vlasti kojima građani žele da se obrate.

Kako kaže osnivač udruženja Tadija Mitić za slučaj da organi javne vlasti ne pruže odgovor na zahtev građana, oni su tu da se obrate dalje nadležnim institucijama poput Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kako bi obezbedili da građani dođu do svog odgovora.

“Mi umesto njih, spremni smo da idemo do Ustavnog suda, pa čak i do Evropskog suda za ljudska prava – popularnog Strazbura. Pored svega toga, ukoliko građani žele da ostanu potpuno anonimni ispred organa javne vlasti, tako da se njihovo ime nigde ne pominje – anonimnost im je zagarantovana. Mi pitamo umesto njih, dok njima samo dostavljamo dobijeni odgovor od organa javne vlasti. Ideja je da se pokaže da je moguće doći do informacija od javnog značaja ako se koriste sva pravna sredstva koja nam sistem nudi. Mi smo riznica znanja koja umesto građana, na najadekvatniji način, koristi sva pravna sredstva koja su neophodna da se dođe do odgovora”, ističe Mitić.

On dodaje da će informisanje građana o njihovim pravima, ali i uslugama koje su u ponudi ovog udruženja, biti podeljeno u nekoliko različitih nivoa.

“Onlajn kampanja mobilizacije zajednice vršiće se u periodu januar – maj 2021. godine. U ovom segmentu predviđena je marketinška kampanja na društvenoj mreži Facebook. Najviše će se promovisati edukativni tekstovi BLOG sekcije sajta gde će građani biti u mogućnosti da nauče kako sami da napišu zahtev sa pitanjem koji će poslati organu javne vlasti. U okviru kampanje planirana je i promocija na lokalnim i regionalnim medijima”, kaže on.

Oflajn kampanja podrazumevaće podelu flajera i lepljenje plakata u gradovima na jugu Srbije – Niš, Vranje, Pirot, Leskovac i Prokuplje.

Tadić kaže da je važno naglasiti kriterijume koji se uzimaju kao merodavni za odlučivanje da li će slati neki zahtev umesto građana ili ne.

“Osnovni kriterijum da jeste da se, prvenstveno, radi o informaciji ili informacijama od javnog značaja. Važno je da pitanje u zahtevu obuhvata problem od šireg društvenog značaja za lokalnu zajednicu. Bitno je da potencijalni odgovor na postavljeno pitanje bude od značaja za veći broj ljudi u lokalnoj zajednici”, kaže.

Kako bi pojasnio mehanizaciju podrške “Informacija na dlanu”, Tadić navodi primer iz Niša.

“Trenutno je u Nišu ponovo aktuelno pitanje (ne)bezbednosti saobraćaja. Na ovaj problem od šireg društvenog značaja ukazano je kroz mirne proteste građana na dnevnom, ali i nedeljnom nivou. Mehanizmom podrške ‘Informacija na dlanu’ građani bi na raspolaganju imali servis putem koga bi mogli da upute pitanje organu javne vlast (npr. ‘postoji li plan za suzbijanje agresivne vožnje u gradu i stvaranje bezbednijih niških ulica?’, ‘šta je predviđeno tim planom’ i slično), kao i mogućnost da kroz ovakav sistem dođu do tražene informacije u zakonom predviđenom roku, a samim tim izvrše pritisak da se dođe do rešenja problema”.

On kaže da će iz tih razloga prvenstveno raditi na onlajn edukaciji putem tekstova kako bi se građani opredelili i edukovali kako da samostalno pošalju Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organima javne vlasti.

“Kao jedna od glavnih aktivnosti kojom se bavimo i kojom ćemo se baviti jeste izrada i slanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtevi će biti artikulisani kako za same građane, tako i za udruženja. Kako bismo pokrili što više tema bavićemo se i prikupljanjem informacija iz zvaničnih ili nezvaničnih kanala medija, tako da dođemo do što više ključnih pitanja koji se tiču većeg broja građana juga Srbije. Naravno, još jedan od glavnih elemenata i aktivnosti kojima se bavimo biće obraćanje nadležnim institucijama ukoliko dođe do neadekvatnog postupanja od strane organa javne vlasti”, rekao je Tadić.

Flajer-str.-1_page-0001
Flajer-str.-2_page-0001
Poster-Informacija-na-dlanu_page-0001

Nakon prikupljenih svih informacija na osnovu zahteva koje šalju, biće izrađen Bilten mehanizma podrške “Informacija na dlanu” koji će biti usmeren na informisanje javnosti o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima u oblasti zaštite vladavine prava. Bilten će biti dostupan kako u papirnom obliku, tako i na vebsajtu PraviLaw.rs. 

“U biltenu će se objaviti postignuti rezultati, kao i inicijative građana koje su bile predmet zahteva u okviru mehanizma podrške ‘Informacija na dlanu’. Bilten će biti permanentno dostupan u online verziji na sajtu udruženja PraviLaw, u okviru odeljka posvećenog projektu ‘Informacija na dlanu’ ”, kaže Tadić. 

Planirano je da prezentacija rezultata bude realizovana u realnom svetu, uz prisustvo zainteresovanih pojedinaca, ali će konačna odluka o tome biti doneta u zavisnosti od trenutne epidemiološke situacije, uz mogućnost da prezentacija bude realizovana putem onlajn platforme. 

Još jedna zanimljivost koja će biti u ponudi građanima jeste Almanah propisa iz oblasti zaštite prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. 

“Almanah će sadržati relevantne domaće i međunarodne propise iz oblasti zaštite prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koji će pretežno biti distribuiran u online obliku, uz izradu ograničenog broja štampanih izdanja Almanaha, koji će po okončanju projekta biti dodeljeni najznačajnijim inicijativama i učesnicima prezentacije rezultata projekta”, kaže on. 

Završna aktivnost biće dodela nagrade “PraviLaw povelja Dimitrije Davidović” za podsticaj vladavine prava koja će biti dodeljena inicijativi koja je najviše doprinela javnom interesu tokom korišćenja mehanizma podrške “Informacija na dlanu”.

Moto ove inicijative i poruka građanima je: da potraže i dođu do relevantnih informacija od javnog značaja i tako ostvare uvid u rad i postupanje nosioca javne vlasti kojima su građani Srbije na slobodnim demokratskim izborima poklonili svoje poverenje da u njihovo ime i za njihov račun vrše funkciju vlasti – “Pitajte one, kojima dajete platu, kako uređuju vašu lokalnu zajednicu”.

PraviLaw je aktivno i na društvenim mrežama Facebook, Instagram i LinkedIN. Inicijativa je namenjena svim građanima juga Srbije, ali je, mogu upotrebiti i građani koji žive u ostatku Republike Srbije.