crveni bedževi - Platforma Promeni

„GRAD“ sve prepoznatljiviji u Smederevu, Crveni bedževi nastavljaju da se bore za čist vazduh

Udruženja, pojedinci i aktivisti iz Smedereva već tri meseca imaju svoj Gradski razvojni dom. „GRAD“ je otvorilo udruženje „Pro.tok21“, kroz inicijativu Crveni bedževi februara ove godine, a oni nastavljaju da prave planove kako da smanje zagađenje u svom gradu. U tome im, kažu, pomažu brojni saradnici, koje su nedavno i okupili u svom novom prostoru.

Pre skoro tri meseca napravili su događaj za sve ljude iz Smedereva koji žele da se upoznaju sa njima i da vide šta su radili u proteklom periodu. Gradski razvojni dom (GRAD) je nova tačka okupljanja aktivista, ali i pojedinaca, a nalazi se na šetalištu kraj Dunava u Smederevu.

“Mi smo napravili jedno otvaranje pre dva meseca za naše prijatelje, da ljudi iz Smedereva dođu i vide šta je ovde nastalo, ali je takođe bilo važno da i naše kolege vide kakav prostor postoji i dokle smo stigli i šta mogu dalje sa nama da rade. Iskobinovali smo da se vidimo sa ljudima sa kojima smo radili na projektima i aktivnostima, ali i sa drugima“, kaže Nataša Rašković iz Crvenih bedževa.

Ljudi svraćaju, prepoznaju da je to neki jedinstven prostor. Raškovićeva navodi da naziv Gradskog razvoja doma mešaju sa time da ima veze sa gradom, te dolazi do zabune.

„Sve više ljudi je čulo za nas, želimo da što više ljudi čuje, pojedinci, prosvetni radnici… Imamo lep izlaz na Dunav, tako da će preko leta biti dosta aktivnosti”, kaže ona.

Za ono što su do sada uradili velika podrška stigla je od projekta Tvoje mesto u Srbiji, te su u sklopu institucionalnog granta otvorili Gradski razvojni dom (GRAD).

„Imali smo zaista fantastičnu podršku, sada imamo sigurnost koju nismo imali pre. Nama su drugi pomogli, sada mi želimo da pomognemo drugima. Među tim ljudima smo stekli prijatelje i drugare, što nam mnogo znači. To je u ovom poslu prelepo, jer rade ljudi koji su zaraženi aktivizmom“, kaže Raškovićeva.

Sa Crvenim bedževima sarađivala je i organizacija RERI iz Beograda. Kažu da su oni veoma bitni za malu sredinu, i da je njihovo postojanje jako bitno za ovaj region.

“Jako lepo sarađujemo, jer se bavimo istim problemima, a to je zagađenje vazduha”, kaže koordinatorka projekata RERI Tamara Bosić.

Planovi i predlozi za čistiji vazduh u Smederevu

Plan kvaliteta vazduha grada Smedereva ističe ove godine, te su Crveni bedževi uradili istraživanje kako bi novi dokument unapredili. Najveći problem sa prethodnim dokumentom bio je taj što je, kako kažu, bio mrtvo slovo na papiru.

„Tema je ista, zagađenje, sve su iste poruke, ali smo u strategiji rešavanja otišli mnogo dalje i duboko smo u temi, te dajemo dragocen doprinos lokalnoj samoupravi. Da li će to da iskoriste, to nije na nama. Bitno je da to stoji, da smo mi uradili, dižemo priču, i dalje mislim da nema dovoljno ljudi koji znaju o zagađenju vazduha, te se i dalje priča, podiže svest i slično“, kaže ona.

Iz Crvenih bedževa kažu da se sada još ozbiljnije bave problemom zagađenja. Kažu da je potrebna je argumentacija, istraživanja i podaci ljudima koji donose odluke. Jedno od rešenja koje oni predlažu je gasifikacija Smedereva.

„Ako vam kažem da postoji da postoji oko 900 kilometara mreže, grad koji se guši u zagađenju ima skoro ceo grad ima prokopanu mrežu za gas, ali gas nije pušten u svim delovima grada. Prosto, ne možete da se priključite. Niti neko lobira kod Srbija gasa da se to odradi, niti neko ulazi u problematiku zašto te stanice nisu puštene u rad, neka dozvola, neki problemi postoje sa projektima, niti ko daje podsticaj građanima da pređu na gas, a verujte, iako gas nije možda na nivou klimatskih promena i cele planete rešenje koje je idealno, nas bi taj gas za dve godine spasio“, kaže ona.

Sem vazduha, bave se i problemom vode i otpada u Smederevu, te će im to biti prioritet u narednim mesecima.

Nataša Rašković, Crveni bedževi: Aktivizam je fenomenalan način da se bude živ

U žestokoj konkurenciji po zagađenosti gradova u Srbiji, Smederevo je jedan od retkih u kome se o problemu zagađenja ne ćuti. Dela se i bori. Višegodišnja borba, naravno, nije počela sama od sebe. Ljudi su ti koji su je pokrenuli. Osvešćeni, informisani, kreativni, prkosni. Među njima je i Nataša Rašković iz organizacije Protok 21 koja je pokrenula inicijativu Crveni bedževi. Oni su organizovali satirične akcije, protestovali, postavili semafor zagađenja u Smederevu, otvorili društveno-aktivistički centar. Na osnovu bogatog vlastitog iskustva, Nataša za PROMENI govori o značaju aktivizma, izazovima, trenucima sreće, podršci.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je reč prevedena iz engleskog, od glagola to act – kome najviše odgovara naš glagol delati. Aktivisti su delatnici, ljudi koji deluju. Ima li društva bez delanja? Ima li dana bez delanja? Ako hoćemo – ima li života bez delanja? Važnost aktivizma veća je što je društvo u kome se on stvara više letargično. Naše društvo sklono je inerciji, apatiji, uljuljkavanju u zonu komfora, čak i kad ona nije zdrava i povoljna. To što vidimo da se kreativnost življenja na raznim poljima budi u Srbiji poslednjih godina – u dobroj meri je zato što postoje mnogobrojni aktivisti i aktivistkinje širom naše zemlje. Kako ćemo znati da nešto može da se menja, ako ne probamo? Aktivizam tu igra ključnu ulogu jer daje različite modele. Građanski delatnici utabavaju staze za neke nove aktivne građanke i građane.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Inicijativa Crveni bedževi krenula je kao vid građanske borbe za čist vazduh. Inicijalna kapisla bila je njeno visočanstvo – informacija. Naše do tada uopšteno znanje da je naš grad zagađen produbilo se novim informacijama, znanjem o tome šta kažu izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine, a pre svega – izveštavanjem u realnom vremenu sada već poznatih aplikacija AirVisual i AirCare. Kad se bavite društvenom promenom, što smo mi u tom trenutku već bili činili na drugim poljima, informacije o pet puta većoj zagađenosti vazduha u danima i prostoru vašeg života – presudno će usmeriti sve vaše snage na podizanje teme o zagađenju vazduha u gradu. Stoga smo prvi period naše borbe potrošili na prosleđivanje iste te moćne inicijalne kapisle ka drugima – informacije. Trebalo je vremena da uz informaciju od nas dođe i poverenje u nas, ali važnost teme – javno zdravlje svih nas, bila je i sada je neoborivi pokretač i motivator.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Odustajanje nikada nije bila opcija. Potpuno smo svesni da način mora da postoji. Naše društvo, kao i sva druga, ima svoje specifičnosti, i treba uporno tragati za modelima saradnje i napretka, jer oni moraju postojati. Nekad nije kontekst dobar, nekad vreme, nekad ljudi. Naše je da isprobavamo. Da, aktivisti su istraživači i pronalazači puteva za društveni napredak.

– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Naša borba išla je sve vreme na dva fronta: borba ZA sugrađanke i sugrađane, saveznike u daljem delanju, i – borba SA donosiocima odluka, radi bržeg i efikasnijeg činjenja ka rešenju. Prvi front nas nikad nije izneverio. Očekivani rizici, kao što je nezainteresovanost i nepoverenje, postepeno se prevazilaze. S druge strane, velika očekivanja da donosioci odluka moraju i treba da imaju odgovornosti da ozbiljno pristupe problemu i da oberučke prihvate našu inicijativu da zajedno ubrzamo rešenje – ispostavili su se kao (moja lična) zabluda. Verovala sam da je presudan i njihov interes u svemu tome, a onda saznala da nekada oni nemaju kapaciteta da shvate svoj sopstveni interes u saradnji sa građanskim organizacijama. Uvek smo ipak težili da ne preskočimo nijedan dostupan građanski alat, od dopisa, sastanaka, peticija, istraživanja, analiza… Iako smo probijali često taj nevidljivi “zid”, postojali su trenuci ozbiljne isfrustriranosti. Date sve od sebe, istražite temu do temelja, osmislite rešenje, pokušavate da oformite širi front za diskusiju… I onda… budete ignorisani. Dugo budete ignorisani. Međutim, tada podsetimo sebe da je naša borba – maraton i da je sasvim u redu da se malo uspori u nekim delovima trke, zbog lošeg terena.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Vredelo je truda? Preko 100 ljudi po najjačoj dunavskoj košavi došlo na protestnu šetnju! Mnogobrojni građani koji prilaze štandu da potpišu peticiju i zahvaljuju se na svemu što radimo za sve nas! 167 pojedinačnih donatora za naš LED ekran, koji smo zajedno kupili! Puštanje Semafora zagađenja u rad. Gradska uprava podlegla pritisku – piše po stoti put projekte za sredstva za konverziju kotlarnica (nema veze, samo kad su krenuli)… Otvaranje društvenog centra GRAD! Najljupkija satisfakcija dolazi kad svoju ideju ili inicijativu čujete od nekog drugog, koga ne poznajete, na primer – od taksiste. Pismo mlade osobe lično meni, na adresu udruženja, koja podržava moj rad i inspiriše se za svoje dalje delanje… I ko zna kad sve još! Da ne vredi, ne bi valjalo.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Aktivizam je fenomenalan način da se bude živ. Vidiš-predložiš-osmisliš-nađeš saveznike-rešavaš! Svaki “budući” aktivista ili aktivistkinja već sad je to u srcu i čeka svoj trenutak. A zašto čekati? Ko oseti u sebi polet da nešto poboljša, samo neka krene. Koliko god mislili da naše ideje nisu nešto posebno, i da “od toga nema ništa”, važno je samo da se krene. Kad želimo promenu, put se otvara sam. Dakle, samo kreni!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Podrška jeste ključna za rast. Jedan od najvećih izazova aktivistkinja i aktivista u Srbiji danas je nedovoljna vidljivost. Toliko mnogo se radi, a tako malo vidi na nacionalnim frekvencijama i u tradicionalnim medijima. Promeni.rs prati naš rad od početka. Zahvaljujući ovom vidu podrške, naše aktivnosti su poznate većem broju ljudi, ali još bitnije – specifičnoj publici aktivnih građana, preko potrebnih našem društvu. Svaki ključni korak u našem rastu ispraćen je kroz ovaj jedinstveni medij, zbog čega osećamo neizmernu zahvalnost.

aktivizam čist vazduh crveni bedževi TMUS

“Semafor zagađenja” postavljen u Smederevu

Da građani ne bi svakodnevno putem aplikacije proveravali nivo zagađenosti vazduha u Smederevu, “Crveni bedževi” postavili su takozvani “semafor zagađenja” u centru grada. To što će semafor, pogotovo zimi, neretko biti žut ili crven, dodatno će građane i gradsku vlast podsećati na gorući ekološki problem u ovom gradu i podstaći njegovo rešavanje.

Prošle godine “Crveni bedževi” zajedno sa građanima prikupili su skoro 5.000 potpisa kako bi problem aerozagađenja u Smederevu bio rešen. Oni su od rukovodstva grada tražili da daju tačne informacije o zagađenju vazduha i uključe građane u donošenje odluka po pitanju poboljšanja kvaliteta vazduha.

Kako ističe jedna od članica inicijative “Crveni bedževi” Nataša Rašković građani su potpisivali četiri tačke Deklaracije za čist vazduh. Za dve od četiri tačke napravljen je pomak – gradonačelnik je inicirao izradu elaborata za kotlarnice i ubrzam je proces priključivanja na gas.

“Mi imamo 12 kotlarnica na mazut, čak su odvojili sredstva za jednu kotlarnicu da je konvertuju. Ubrzan je proces priključivanja građana na gas, da se ubrza proces gasifikacije.”, navodi Raškovićeva.

Ovo jeste veliki napredak, kažu u udruženju “Pro.tok21” koje je i pokrenulo inicijativu. Ipak, dodaju da dve važne tačke koje se tiču postavljanja LED ekrana sa informacijama o stepenu zagađenja i zaštite od industrijskog izvora zagađenja, nisu razmatrane.

“Treći i četvrti član te Deklaracije su izignorisani. Jedan je vezan za industrijsko zagađenje od Železare koji nije ni u dometu naše gradske uprave, da budemo iskreni. Ali informisanje građana koje smo zahtevali u toj peticiji putem LED ekrana, potpuno je izignorisano od gradske uprave”, ističe Raškovićeva.

Kada su uvideli da uprkos brojnim akcijama i kampanjama Grad neće ništa uraditi po ovom pitanju, rešili su da to sami učine. Zahvaljujući građanima, partnerima i civilnim organizacijama, za samo 17 dana skupili su 480.000 dinara i sami postavili LED ekran, tačnije “semafor zagađenja” u centru grada. Sada su podaci o zagađenju vazduha u Smederevu, koji se mere na republičkoj mernoj stanici, vidno istaknuti i vidljivi svima koji tu prolaze.

“To jeste pobeda, jer možda ne možete vi, nećete vi, ali evo uradićemo mi. Ne moramo na sve da čekamo na Gradsku upravu, s jedne strane, a s druge strane ovaj semafor bi trebalo da otvori vrata i da se drugi otvore, da Gradska uprava drugačije u narednom periodu”, ističe ona.

“Semafor zagađenja” – korak ka podizanju ekološke svesti

Pokretači ove akcije smatraju da će “semafor” doprineti da se ekološka svest građana unapredi, pogotovo u toku grejne sezone, kada prorade kotlarnice.

“Često je ovde zeleno, jer su isključene kotlarnice, duva vetar i pada kiša. Leti bude i žut i crven i to će građani videti vremenom i neminovno je da će morati da dođe do promene ekološke svesti. Nije svejedno kada vi stalno ulazite i proveravate preko aplikacije kakav je vazduh i kada izađete u grad sa detetom i vidite na LED ekranu. Očekujemo da će se suočiti sa istinom, s jedne strane, ovaj semafor će pomoći da se rasplete priča, da ljudi ne mešaju izvore zagađenja”.

S druge strane, ističu, da je razlog zagađenja složen jer postoji više izvora. Veliki problem predstavljaju kotlarnice, ali i Železara koja je u blizini grada odakle se golim okom može videti zagađenje.

“Trenutno kod Železare sigurno nije čist vazduh jer mehaničko zagađenje možete videti golim okom, pa bi trebalo malo da razmislimo zašto tamo nema merača, semafora… Zagađenje vazduha u centru ne zavisi od Železare i mi ovde možemo da rešimo što je u našem dvorištu – naše kotlarnice, gas. Kako budemo bolje razumeli problem, tako ćemo lakše da mu pristupamo i da ga rešavamo”, kaže Raškovićeva.

Semafor igra veoma važnu ulogu i predstavlja njihov prvi veliki cilj i pomak, jer su se uključili građani, i time počeli da učestvuju u raznim aktivnostima ove inicijative. Dokaz za to je da o ekološkom temama i ekologije sve češće govore i predstavnici gradske vlasti.

“Iako ovim semaforom zagađenja vi nemate u trenutku odmah bolji vazduh, ali imate jedan ogroman potencijal da se otvore vrata, jer sve što smo postigli za zagađenje vazduha kroz sve programe, mi smo postigli tako što smo građanima dizali svest. Dok nisu građani počeli o tome da pričaju, učestvuju, potpisuju, da dolaze na naše događaje, nikoga od donosioca odluka ta tema nije zanimala, niti je ta tema bila u fokusu. Ipak možemo da kažemo da u ovom trenutku gradonačelnik često spominje ekologiju i ekološke teme. Pa nije to tek tako došlo i palo s neba. Možemo da očekujemo da kako ljudi više budu znali i kako se budu uključivali, da će da rastu i očekivanja i samim tim i donosioci odluka će, valjda, morati da preduzmu neke akcije.”

Pomoć koju su dobili preko sajta promeni.rs bila je ključna, jer sve što su pre toga radili kao pojedinci bio je intuitivni aktivizam, ističe Raškovićeva.

“Da bismo odštampali materijale, bedževe i ostalo – sve to ima materijalnu vrednost i bila je od presudnog značaja sa jedne strane, a sa druge strane ni ona ne bi značila da nije bilo mentorske podrške koju smo imali, jer smo potpuno novi bili u celoj ovoj priči i otvorilo nam je vidike kako sve građani mogu i na koje načine da koriste građanske alate i učestvuju u kreiranju društva. Imali smo mnogo savetodavnih sastanaka i dosta korisnih treninga”, dodaje.

Zato sada apeluju da građani pokreću teme koje su njima bliske, programe i ideje, jer za to postoji mentorska i finansijska podrška. U ovom udruženju ističu da je na svima nama da menjamo društvo, a da u tome nismo sami.

crveni bedževi smederevo TMUS

„Deklaracija za čist vazduh“ – Smederevci se i dalje bore protiv aerozagađenja

Iako je trenutno najveća opasnost za zdravlje ljudi u čitavom svetu koronavirus, ne treba zaboraviti na probleme koji postoje mnogo pre pandemije, a koji će izvesno postojati i nakon nje. Jedan od njih je aerozagađenje, sa kojim se godinama unazad bore mnogi gradovi u Srbiji, a grad koji često meri zabrinjavajuće stepene zagađenja je i Smederevo.

Na zagađenje vazduha u svom gradu godinama upozoravaju „Crveni bedževi“, koji trenutno, tokom Meseca čistog vazduha, prikupljaju potpise sugrađana kroz deklaracije o čistom vazduhu. Oni od rukovodstva grada traže da daje tačne informacije o zagađenju vazduha i uključi građane u donošenje odluka po pitanju aerozagađenja. Oni su u centar grada postavili Kocku čistog vazduha, pored koje prikupljaju potpise i nastupima umetnika animiraju svoje sugrađane i informišu ih o ovoj značajnoj temi.

„Iako smo zbog pandemije odložili i modifikovali neke aktivnosti, cilj nam je ostao isti, da sakupimo 3.000 potpisa naših sugrađana u vidu izjave, odnosno deklaracije o čistom vazduhu. Njome će, na prvom mestu, zahtevati od gradske uprave da na našem trgu postave semafor zagađenja i da on u svakom trenutku pokazuje koliko je realno zagađenje i šta se sme, odnosno ne sme raditi pri takvom zagađenju. Podsećam da Smederevo ima vazduh treće kategorije već godinama unazad i da imamo problem sa brojnim zagađivačima“, kaže dr Branislav Todorović, specijalizant onkologije i član „Crvenih bedževa“.

On dodaje da se građani, pored toga što zahtevaju semafor zagađenja, podsećaju da imaju pravo da učestvuju u kreiranju javne politike na temu zagađenja, odnosno da donose odluke o temama koje se njih tiču, u skladu sa ustavom i zakonima.

U animiranje sugrađana o aerozagađanju „Crvenim bedževima“ se priključio veliki broj volontera, a jedna od njih je i Anđela Joksimović, koja kaže da na taj način želi da promeni nešto u svom gradu.

„Već se naširoko zna da je Smederevo veoma zagađen grad i želim da učestvujem i pomognem da se to promeni. Mislim da je svaki pojedinac jako bitan i da svako treba da se uključi kako bismo nešto menjali. Moji vršnjaci su svesni problema aerozagađenja, zbog toga što se dosta spominje i u medijima i na drguštvenim mrežama i svi pričaju o tome, pogotovu u zimskom periodu. Ne poznajem lično nekog ko zbog zagađenja ima zdravstvene probleme, ali znam da ih ima dosta. Svakome treba svež i čist vazduh i to je jedini razlog zbog koga treba potpisati deklaraciju“, poručuje ova volonterka iz Smedereva.

Dr Todorović podseća da je zagađenje vazduha u ovom gradu stalni problem, koji se aktuelizuje tokom grejne sezone.

„Problem zagađenja vazduha nastajao je decenijama unazad i ne može se rešiti za jedan dan ili godinu. Ne treba ga zaboraviti ni tokom letnjih meseci, a dešavaju se nažalost i neki incidenti kojih smo skoro bili svedoci, počev od Železare i otpadne rude, pa do požara koji zagađuju vazduh i u ovom periodu. Korona jeste ugušila sve druge probleme, ali se polako širi interesovanje ljudi, splašnjava epidemija i nadam se da upravo u ovom trenutku možemo da podsetimo građane da će već za par meseci vazduh svakodnevno biti opasan za zdravlje“, upozorava Todorović i podseća da već postoje brojne studije koje pokazuju koliko je zagađen vazduh opasan po zdravlje: „Ja se sve nadam da ljudi to ne znaju, jer onaj ko zna, ne može da ignoriše takve podatke. PM čestice su najveći problem u našem gradu i direktno su povezane sa mnogim bolestima pluća, počev od hronično-opstruktivne bolesti, preko astme i na kraju karcinoma. Drugi zagađivači, poput teških metala, utiču na razne aspekte poremećaja zdravlja, počev od pluća, pa do sistemskih oboljenja“.

Prema njegovim rečima, rešavanje svakog problema, pa i ovog, mora početi od pojedinca, od toga da svako bude svestan u kakvoj životnoj sredini živi i šta može da uradi da je ne zagađuje više, nego da je na neki način očisti.

„Jeste odgovornost na donosiocima odluka, jer su više instance više i odgovorne, ali pokušavamo da kod svakog građanina probudimo svest da počne od sebe, da izmeni svoje malo okruženje. Jedino na taj način ujedinjeni možemo da menjamo celokupnu sliku našeg grada, koja nije povoljna“.

Crveni bedževi kao inicijativa organizacije „Protok 21“ se tri godine unazad kroz različite edukativne i informativne akcije, prikupljanje potpisa, protestne šetnje bore za zaštitu životne sredine. Kao organizacija se bave i drugim temama kao što su održivi razvoj uopšte, a u planu im je proširenje delatnosti i na otpad, zaštitu od buke, zaštitu vode i slično.

aerozagađenje čist vazduh crveni bedževi smederevo

Protest Crvenih bedževa za čist vazduh: u Smederevu zagađenje i do devet puta veće od dozvoljenog

„Borba je počela“, napisali su članovi pokreta Crveni bedževi na društvenim mrežama nakon protesta za čist vazduh koji su u sredu održali u centru Smedereva, gde se, uprkos lošem vremenu, okupilo stotinak ljudi. Smederevci su, uz Valjevce, među prvima shvatili da se protiv aero-zagađenja moraju boriti i sami. U protestnu šetnju krenuli su sa dunavskog keja, prošli pešačkom zonom do zgrade opštine, pred kojom su rukovodstvu grada izneli svoje zahteve za borbu protiv ovakvog stanja.

Najveći problem u Smederevu, kako kažu iz pokreta Crveni bedževi, jeste to što ovaj grad nema nikakav plan kvaliteta vazduha, ne donose se nikakve mere zaštite i predostrožnosti, niti se u Skupštini grada raspravlja o tome.

„Želimo da se ta tema pokrene i da se građani bolje informišu o zagađenju u danima kada je ono vrlo visoko. Imamo 12 kotlarnica na mazut, koje su ogroman problem, pa želimo da se one prebace na gas, jer u gradu postoji gasifikacija. Želimo i da se Železara, kao najveći zagađivač, uključi u rešavanje, jer nju nekako svi zaobilaze, čak i grad. Treba regulisati i saobraćaj, jer je to još jedan veliki zagađivač u Smederevu“, kaže Dragan Nedeljković, jedan od pokretača Crvenih bedževa. On podseća da je u danima kada je vazduh bio najgori, u Smederevu mereno zagađenje i do devet puta veće od dozvoljenog.

„Za poslednjih 60 dana, samo smo pet dana bili u dozvoljenoj vrednosti, a 55 u veoma visokoj zagađenosti“, naglašava Nedeljković i podseća da su Smederevci među prvima krenuli u građansku borbu: „Svi političari, bez obzira na to da li su pozicija ili opozicija, moraju zajednički da rešavaju problem, jer se ovde ne radi o politici, već o zdravlju“

Prema rečima Dragana Rubinca, specijaliste pneumofiziologije, više nije pretpostavka, već činjenica da preterano aero-zagađenje negativno utiče na zdravlje ljudi, a najviše najmlađih i najstarijih.
„Šteti najpre tako što deluje na kožu i disajne puteve. To su manje štetnosti i osetimo ih kao peckanje u očima ili u nosu, ali postoje i veće, kada manje čestice ulaze u cirkulaciju i deluju na sve organe i sisteme organa, naročito na one koje troše najviše kiseonika, krvi i šećera, a to su mozak, jetra, bubrezi, pluća, koža, limfni sistem“, objašnjava dr Rubinac i dodaje da, pored zagađenog vazduha, postoje i druga zagađenja, koja na nas štetno deluju u zavisnosti od toga koliko im se izlažemo.

„Treba pomenuti pušenje u aktivnom ili pasivnom obliku. Po mnogim karakteristikama zagađenosti i štetnosti, možda je i štetnije od industrijskog ili saobraćajnog aero-zagađenja“, upozorava dr Rubinac.

On naglašava da u borbi protiv zagađenja najpre treba početi od onoga na šta možemo lično da utičemo, jer je to najjeftinije i najbrže daje rezultate.
„Treba izbegavati najzagađenija mesta, kao i pikove zagađenja, a to je ujutru i uveče, kada ne treba boraviti na otvorenom. Treba koristiti prečišćivače vazduha gde god je to moguće, zdravo se hraniti, onosno unositi dovoljno antioksidansa koji će prečišćavati organizam, kao i dovoljno tečnosti koje će ispirati otrove. Ne treba pušiti niti boraviti u zadimljenim prostorijama, i voditi računa čime se grejemo. Još uvek u Srbiji ima ljudi koji se greju svim i svačim, i gumama i otpadnim uljima, ugljem, i to lignitom, koji je najštetniji“, savetuje dr Rubinac i kaže da tek kada sami uradimo sve što možemo, s pravom možemo da tražimo odgovornost od onih koji su plaćeni da o tome brinu.

Osim u Smederevu, protest za čist vazduh održan je u više od 20 gradova širom Srbije.

crveni bedževi protest vazduh zagađenje