Protest Crvenih bedževa za čist vazduh: u Smederevu zagađenje i do devet puta veće od dozvoljenog

„Borba je počela“, napisali su članovi pokreta Crveni bedževi na društvenim mrežama nakon protesta za čist vazduh koji su u sredu održali u centru Smedereva, gde se, uprkos lošem vremenu, okupilo stotinak ljudi. Smederevci su, uz Valjevce, među prvima shvatili da se protiv aero-zagađenja moraju boriti i sami. U protestnu šetnju krenuli su sa dunavskog keja, prošli pešačkom zonom do zgrade opštine, pred kojom su rukovodstvu grada izneli svoje zahteve za borbu protiv ovakvog stanja.

Najveći problem u Smederevu, kako kažu iz pokreta Crveni bedževi, jeste to što ovaj grad nema nikakav plan kvaliteta vazduha, ne donose se nikakve mere zaštite i predostrožnosti, niti se u Skupštini grada raspravlja o tome.

„Želimo da se ta tema pokrene i da se građani bolje informišu o zagađenju u danima kada je ono vrlo visoko. Imamo 12 kotlarnica na mazut, koje su ogroman problem, pa želimo da se one prebace na gas, jer u gradu postoji gasifikacija. Želimo i da se Železara, kao najveći zagađivač, uključi u rešavanje, jer nju nekako svi zaobilaze, čak i grad. Treba regulisati i saobraćaj, jer je to još jedan veliki zagađivač u Smederevu“, kaže Dragan Nedeljković, jedan od pokretača Crvenih bedževa. On podseća da je u danima kada je vazduh bio najgori, u Smederevu mereno zagađenje i do devet puta veće od dozvoljenog.

„Za poslednjih 60 dana, samo smo pet dana bili u dozvoljenoj vrednosti, a 55 u veoma visokoj zagađenosti“, naglašava Nedeljković i podseća da su Smederevci među prvima krenuli u građansku borbu: „Svi političari, bez obzira na to da li su pozicija ili opozicija, moraju zajednički da rešavaju problem, jer se ovde ne radi o politici, već o zdravlju“


Prema rečima Dragana Rubinca, specijaliste pneumofiziologije, više nije pretpostavka, već činjenica da preterano aero-zagađenje negativno utiče na zdravlje ljudi, a najviše najmlađih i najstarijih.
„Šteti najpre tako što deluje na kožu i disajne puteve. To su manje štetnosti i osetimo ih kao peckanje u očima ili u nosu, ali postoje i veće, kada manje čestice ulaze u cirkulaciju i deluju na sve organe i sisteme organa, naročito na one koje troše najviše kiseonika, krvi i šećera, a to su mozak, jetra, bubrezi, pluća, koža, limfni sistem“, objašnjava dr Rubinac i dodaje da, pored zagađenog vazduha, postoje i druga zagađenja, koja na nas štetno deluju u zavisnosti od toga koliko im se izlažemo.

PROČITAJ I  Šumarice bogatije za drvored platana

„Treba pomenuti pušenje u aktivnom ili pasivnom obliku. Po mnogim karakteristikama zagađenosti i štetnosti, možda je i štetnije od industrijskog ili saobraćajnog aero-zagađenja“, upozorava dr Rubinac.

On naglašava da u borbi protiv zagađenja najpre treba početi od onoga na šta možemo lično da utičemo, jer je to najjeftinije i najbrže daje rezultate.
„Treba izbegavati najzagađenija mesta, kao i pikove zagađenja, a to je ujutru i uveče, kada ne treba boraviti na otvorenom. Treba koristiti prečišćivače vazduha gde god je to moguće, zdravo se hraniti, onosno unositi dovoljno antioksidansa koji će prečišćavati organizam, kao i dovoljno tečnosti koje će ispirati otrove. Ne treba pušiti niti boraviti u zadimljenim prostorijama, i voditi računa čime se grejemo. Još uvek u Srbiji ima ljudi koji se greju svim i svačim, i gumama i otpadnim uljima, ugljem, i to lignitom, koji je najštetniji“, savetuje dr Rubinac i kaže da tek kada sami uradimo sve što možemo, s pravom možemo da tražimo odgovornost od onih koji su plaćeni da o tome brinu.

Osim u Smederevu, protest za čist vazduh održan je u više od 20 gradova širom Srbije.

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on skype
Share on email