Vladan Dimitrijević, SED: ’’Obrisali’’ smo mini-hidroelektrane iz planova Sokobanje

Sokobanjac Vladan Dimitrijević je s aktivizmom započeo kao i većina nas – za tastaturom. Uslikao je ekološku katastrofu na Moravici, okačio na društvene mreže i pokrenuo lavinu. Potom se aktivirao offline – okupio je istomišljenike i stao na branik životne sredine svog kraja u koji, baš zbog obilja mogućnosti za lečenje, ljudi iz drugih gradova dolaze na terapiju i odmor.   

Zbog čega je aktivizam važan?

Zato što aktivni građani zaista mogu da budu pokretači značajnih društvenih promena. Građani Srbije su u načelu veoma neaktivni, iako primećujemo puno problema u brojnim sferama života. Želimo da se desi promena na bolje, ali očekujemo da je sprovede neko ko je za to „nadležan“ – javno preduzeće, ’’opština“, ’’država“,  ’’stranka“, ’’nova vlast“… Ljudi jednostavno smatraju da kao jedinka ne mogu da utiču na društvo. A, nije tako i mi aktivisti Sokobanjskog ekološkog društva smo to shvatili i već smo uradili puno za lokalnu zajednicu i nastavljamo da radimo i dalje.

Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

 Lokalna mini-hidroelektrana je uzela svu vodu iz sokobanjske reke Moravice, bukvalno je nedostajalo 700 metara toka. Ja sam to slučajno primetio i užasnut objavio na društvenim mrežama, što je izazvalo burne reakcije javnosti. Nakon toga je usledio i moj verbalni i fizički sukob sa investitorom koji je uputio pretnje mojoj porodici i ljudi su počeli da zovu, nude podršku. Razgovarali smo o tome šta može da se uradi i dogovorili se da osnujemo ekološko udruženje i zajedno se bavimo ne samo mini-hidroelektranama već zaštitom životne sredine u najširem smislu.

Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Ne. Najviše zaboli kada neko od građana posumnja u naše dobre namere ili nas javno optuži za neaktivnost, svrsta uz neku od političkih opcija… Na sreću, to se jako retko dešava, a većina naših sugrađana prepoznaje dobre namere,  i ceni našu nezavisnost i napore koje ulažemo u zaštitu životne sredine.

Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najteže nam je bilo da na početku rada obezbedimo finansijska sredstva za sprovođenje aktivnosti. Početnicima bez referenci je to ogroman izazov.  Danas nam je najveći izazov da sprovedemo što uspešnije brojne aktivnosti za koje smo odgovorni, a da se to ne odrazi previše na naše porodične, poslovne i druge obaveze. Da uskladimo aktivistički i ’’redovan“ život.

Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Nepunu godinu dana nakon osnivanja, februara 2020. godine, ostvarili smo jedan od ciljeva zbog kojih smo i osnovali udruženje: Opštinska komisija za planove usvojila je naše primedbe i iz Prostornog plana opštine Sokobanja obrisala sve lokacije za mini-hidroelektrane, čime je onemogućena izgradnja 14 novih MHE. Tada smo po prvi put u rukama imali ’’opipljiv“ dokaz da naše zalaganje daje rezultate i da možemo da damo značajan doprinos očuvanju životne sredine. 

Po(r)uka budućim aktivistima…

’’Tiha voda breg roni“. Ne brzajte, na padajte u vatru, ne ulazite u nepotrebne konflikte jer takve stvari mogu samo da otežaju ostvarenje ciljeva. Dobro definišite čime ćete se baviti, planirajte, radite uporno i istrajno, korak po korak i rezultati će uslediti.

Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

 Zbog toga što smo smo zahvaljujući organizaciji ORCA, Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju i uz podršku USAID-a preko platforme promeni.rs dobili prva finansijska sredstva za sprovođenje svojih aktivnosti u ranoj fazi razvoja udruženja. I ne samo to, podrška se nastavila kroz još dve faze. Tokom sprovođenja treće, posebno značajne za nas, usmereni smo na jačanje sopstvenih kapaciteta, kroz izradu strateške i planske dokumentacije udruženja i odgovarajuće obuke aktivista. Na taj način su naše aktivnosti postale još fokusiranije, a budućnost Sokobanjskog ekološkog društva izvesnija.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju.

Sokobanjsko ekološko društvo: Za zdraviju, sigurniju i produktivniju okolinu

Osim unapređenja zaštite životne sredine i živog sveta, ali i očuvanja prirodnog, kulturnog i etnološkog nasleđa, udruženje “Sokobanjsko ekološko društvo” (SED) ove godine planira da uspostavi i održivi model upravljanja čvrstim otpadom u selu Resnik kraj Sokobanje, kako bi stanovnici dobili kvalietniji životni prostor i zdraviju, sigurniju i produktivniju okolinu.

SED smatra da je loš sistem upravljanja čvrstim otpadom ne teritoriji opštine Sokobanja najveći ekološki problem zajednice, čije rešavanje ima ključni značaj za stanovništvo sa zdravstvenog, ali i ekonomskog aspekta – s obzirom da je Sokobanja turistička destinacija, kaže Vladan Dimitrijević iz ovog udruženja. 

“Kako je rešenje ovog problema kompleksno i zahteva velika sredstva, SED drugom fazom inicijative želi da uvede održivi sistem upravljanja otpadom na teritoriji jednog sokobanjskog sela – Resnika. Opština Sokobanja dobiće svojevrsnu oazu čiste sredine – prvu seosku mesnu zajednicu u kojoj je na adekvatan način regulisano upravljanje otpadom, a priroda potpuno očišćena od divljih deponija. Iskustva i rezultati ove inicijative biće u narednom periodu primenjeni na sve ostale mesne zajednice, kako bi opština Sokobanja postala potpuno čista, bez ijedne divlje deponije i zagađivača na svojoj teritoriji”, kaže Dimitrijević.

SED postoji nepune dve godine. Trenutno ima 32 aktivna člana i približno još toliko simpatizera – neformalnih članova koji redovno učestvuju u akcijama, podržavaju rad društva, ukazuju na ekološke probleme u opštini i daju predloge za oblasti u kojima teba delovati.

“SED se intenzivno bavi edukacijom stanovništa – pored organizacija edukativnih izleta i predavanja, članovi Eduka tima organizuju i radionice za decu i mlade, na kojima oni uče o temama poput očuvanja biljnog i životinjskog sveta Sokobanje, pravilnog odlaganja otpada i drugim temama. Najaktivniji operativni tim Sokobanjskog ekološkog društva je SED-patrola, koja obilaskom terena, odnosno ekološki osetljivih tačaka u opštini, prati stanje živog sveta, zagađenosti, nepoželjnih ljudskih aktivnosti, evidentira i prijavljuje uočene probleme. Udruženje periodično organizuje različite akcije i druženja u lokalnoj zajednici sa ciljem uključivanja građana u svoje aktivnosti”, dodaje Dimitrijević. 

Njihove akcije su često usmerene na mlade ljude i njihove porodice kako bi se kroz uticaj mlađih članova porodice aktivirali i stariji. 

“SED se zalaže i inicira zaštitu ekološki značajnih predela na teritoriji opštine Sokobanja (Sesalačka pećina, šuma stoletnih hrastova Rudina, Mrestilište Bovanskog jezera, itd.) i zaštitu živog sveta, kao i pomoć povređenim životinjama. SED se protivi izgradnji mini hidroelektrana i vetroparkova na teritoriji opštine Sokobanje.ehnikama javnog zagovaranja udruženje se izborilo za brisanje svih lokacija za ove objekte iz prostornog plana opštine, kao i za poništenje jedne od dozvola za gradnju MHE”, kaže Dimitrijević. 

Udruženje sarađuje i sa drugim organizacijama civilnog društva iz Sokobanje (planinarska društva Oštra čuka i Ozren, Udruženje mladih) i Srbije (ORCA, DZPPS, ZOO planet), lokalnom samoupravom, lokalnim javnim ustanovama i preduzećima, kao i nacionalnim institucijama (Zavod za zaštitu prirode Srbije, Prirodnjački muzej u Beogradu). 

Kako kažu, da bi se njihovi ciljevi ostvarili, od ključnog je značaja da ih građani prepoznaju pozitivnu promenu u zajednici koju iniciraju, podrže i uključe se u aktivnosti. 

“Sokobanjska javnost je pozitivno reagovala u prethodnom periodu, a preko 150 građana direktno je učestvovalo u aktivnostima”, priča Dimitrijević. 

Navodi da će se potruditi da i tokom realizacije druge faze ove inicijative zadobiju poverenje i  podršku građana, posebno stanovnike Resnika.

Više od 100 divljih deponija u sokobanjskim selima

Svako sokobanjsko selo u proseku ima po četiri divlje deponije, rezultati su popisa koji je sprovelo Sokobanjsko ekološko društvo. Oni kažu da je situacija loša, što su i očekivali, jer su locirali ukupno 103 divlje deponije i uneli ih u geografski informacioni sistem, koji su formirali. Po prvobitnom planu trebalo je da se popišu samo deponije koje ugrožavaju vodotokove i izvorišta, ali su popisali sve do kojih su mogli da dođu. U tome su im pomogli i novi saradnici, meštani iz sela koje su obilazili.

Posao je završen čišćenjem izletišta Lepterija, gde im se pridružilo više od 60 ljudi, ljubitelja prirode, među kojima je bilo dosta mladih i porodica sa decom.

Odabrali smo potez Lepterija–Podgrađe, jer je jedno od najpopularnijih sokobanjskih izletišta. Kroz njega prolazi reka Moravica i tu se skuplja otpad iz svih sela uzvodno od Sokobanje. Želeli smo da na taj način očistimo otpad iz više seoskih mesnih zajednica, ali i izletište koje posećuje mnogo turista. Stanje je bilo dosta loše, ali ne zbog komunalne higijene, jer su kante za smeće bile ispražnjene i nije bilo mnogo otpada koji bacaju turisti. Međutim, bilo je mnogo smeća koje je reka donela tokom većeg vodostaja, pa je to ostalo u granju pored reke. Naročito je tako u kanjonu Podgrađe ispod Sokograda, koji je prelep i vrlo zanimljiv za turiste, a sada im je i dostupan jer je vodostaj nizak“, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

Prema njegovim rečima, konačno rešenje za čistu Lepteriju i ostala sokobanjska izletišta i sela bio bi organizovan izvoz otpada, a zatim čišćenje svih divljih deponija i kažnjavanje onih koji prave nove. Prilikom popisivanja divljih deponija, članovi Sokobanjskog ekološkog društva pronašli su brojne saradnike među međtanima sela. 

Razgovarali smo sa više od 90 ljudi i većina njih su naši potencijalni saradnici. To su ljudi koji imaju svest o pravilnom uklanjanju otpada, potrebi da se organizuje izvoz smeća iz njihovih sela i spremni su da to podrže u svojim mesnim zajednicama“, kaže Dimitrijević.

Tokom razgovora sa meštanima, definisali su tri načina za pravilno odlaganje smeća kada za to ne postoje uslovi. Jedan je spaljivanje, što nije ekološki prihvatljivo, ali je bolje od bacanja u šumu ili reku. Drugi način je sakupljanje smeća u džakove i odvoženje do kontejnera u Sokobanji, dok je treći način izbacivanje na gradsku deponiju, koja nije prava deponija, već smetlište, naglašava Dimitrijević.

Postoji uredba Vlade prema kojoj u 2020. godini treba da se izvrši rekultivacija i sanacija postojeće deponije. Uz to bi trebalo da se napravi i pretovarna stanica Knjaževac, gde bi se naše smeće izvozilo, pa bi odatle išlo na regionalnu deponiju u Pirotu. Međutim, prema saznanjima do kojih smo došli, u Knjaževcu se još uvek ne radi na toj pretovarnoj rampi, i bila bi veoma loša vest ako se to ne uradi, jer bi došlo do nagomilavanja novog otpada“, zaključuje Vladan Dimitrijević.

 

Za Sokobanju bez divljih deponija

Za Sokobanju bez divljih deponija

Opština Sokobanja obuhvata 25 sela, a samo dva imaju organizovan odvoz smeća. Neke mesne zajednice pokušale su samostalno to da reše tako što su odredile lokacije za smetlišta, pa većina meštana tu odnosi smeće, koje se samo zatrpava.

„To nikako nije dobro rešenje. Trebalo bi da se sav otpad izveze iz sela, da se izvrši selekcija otpada, da se ono što je za reciklažu reciklira, a ostalo da se odveze na regionalnu deponiju“, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva, čiji je cilj da se njihova opština oslobodi divljih deponija, i zaista postane ekološka, za kakvu je i deklarisana.

Selo Vrelo ima dve divlje deponije, jedna je na samom ulazu, i prave je uglavnom stanovnici rudničke kolonije, odnosno radnici Rudnika mrkog uglja „Soko“ koji tu žive. Osim kraj puta, oni smeće bacaju i u reku i oko nje. Drugi deo sela baca smeće na jalovište rudnika, pa se to periodično zatrpava.

„Moje komšije uglavnom nemaju razvijenu svest o tome gde odlažu otpad, mladi na neki način žele da se reše divljih deponija, ali kod starijih to nije slučaj“, kaže meštanin Dušan Milenković i dodaje da će se pridružiti Sokobanjskom ekološkom društvu u borbi protiv divljih deponija:

„Baš mi je drago što ovakva organizacija postoji u našoj opštini i mislim da će to uroditi plodom, jer je reč o boljitku sela, naše ekološke opštine i ekologije u celini“.

U udruženju planiraju da u svakom selu nađu makar po jednu osobu koja će im pomoći oko lociranja deponija i širenja ideje o značaju ekologije.

„Želimo da vidimo kakvi su problemi u opštini, kakve su njihove ideje i predlozi. To se, osim na odlaganje otpada, odnosi i na snabdevanje vodom i slična ekološka pitanja“, kaže Darko Vasilijić iz Sokobanjskog ekološkog društva i dodaje da im je u planu da popišu sve divlje deponije oko Sokobanje kojih, po njegovoj pretpostavci, ima stotinak.

Neadekvatno odlaganje otpada postoji i u samoj Sokobanji.

„Ni gradska deponija ne zaslužuje naziv deponija jer je praktično smetlište. Ona je veliki ekološki problem, a nalazi se pored reke Moravice, koja kasnije formira Bovansko jezero, odakle se vodom snabdevaju opštine Aleksinac i Ražanj, pa je to potencijalan zdravstveni problem. Ta deponija je poslednji put pre 15-ak godina delimično sanirana“, priča Vladan Dimitrijević.

On kaže da su od lokalnog komunalnog preduzeća dobili ohrabrujuću informaciju da je Vlada Republike Srbije donela uredbu po kojoj se ova deponija u toku naredne godine zatvara, sanira i rekultiviše, kao i da se počinje sa organizovanom selekcijom otpada i odvoženjem na regionalnu deponiju u Pirotu.

„Naš cilj je Sokobanja bez divljih deponija i sa uređenim upravljanjem čvrstim otpadom. Ovo je poznato turističko mesto i okruženo je prelepom prirodom, nemamo industriju ni zagađivače te vrste, ali imamo problem neregulisanog upravljanja smećem, gde mi sami sebi pravimo problem. Potrudićemo se da uključimo sve faktore koji mogu da pomognu da zaista budemo ekološka opština“.