Oni su Ponosni, Odgovorni, Neskriveni, Samostalni. PONS fondacija uspela je da okupi osobe sa invaliditetom u Nišu, poveže ih i aktivira jer vlast jače čuje glas zajednice nego glas pojedinca. O iskustvima PONS-a u borbi za veće učešće osoba sa invaliditetom (OSI) u donošenju odluka za platformU PROMENI govori Vladimir Đorđević.
– Zbog čega je aktivizam važan?
Nepostojanje osoba sa invaliditetom u javnoj sferi Srbije, guranje pod tepih problema koje OSI imaju u svakodnevnom životu, nesenzibilisanost vlasti na svim nivoima za osnovne potrebe i osnovna prava OSI, ne ostavljaju mogućnost za bilo šta drugo osim za aktivizam i borbu. Srbija kao društvo neće doći do onog nivoa razvoja u kome će osobe sa invaliditetom imati ravnopravne i jednake šanse kao drugi građani bez angažovanja i društvenog aktivizma upravo osoba sa invaliditetom koje će tu jednakost neprestano zahtevati.
– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?
Činjenica da su organizacije i pojedinci u Nišu nedovoljno povezani i da se retko ostvari konsenzus oko osnovnih problema koje treba rešavati i njihove prioritizacije. Ovim angažmanom smo uspeli da okupimo, saslušamo, donesemo zaključke i preporuke i pokrenemo jedan proces koji, iako neizvesnog kraja, ipak ima rezultate upravo u tom povezivanju i zajedničkom radu.
– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Društvo nejednakih i neravnopravnih poput našeg, često pokušava da prikaže sebe u demokratskom odelu. To lažno predstavljanje se svodi na propagandu koja zloupotrebljava osobe sa invaliditetom i pojedina udruženja koja okupljaju OSI. Sve ovo obesmišljava iskren i odgovoran posao na društvenom angažmanu i čoveka tera da razmisli i preispita sopstvene motive i postignuća.
– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Naši rezultati zavise od spremnosti lokalne vlasti da pogleda, sagleda i razume naše preporuke i da nastavi proces za koji smo im dali inicijalne impute. Od nedemokratske vlasti teško je očekivati bilo kakvu kooperativnost za nastavak procesa.
– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Samo okupljanje organizacija i pojedinaca i uključivanje zajednice OSI najznačajniji je i najvredniji naš rezultat.
– Po(r)uka budućim aktivistima…
Vrednosti u koje verujemo i za koje se borimo važnije su i trajnije od svake prepreke na koju ćemo naići.
Pogledajte u nastavku kratki video o ovom udruženju.
Kako bi obezbedili uslove za veće učešće osoba sa invaliditetom u procesu donošenja odluka, PONS fondacija organizovala je tribine i predala preporuke Gradu.
Kako kaže Vladimir Đorđević, jedan od pokretača inicijative “Sigurni u saobraćaju”, njihove aktivnosti usmerene su na osnaživanje osoba sa invaliditetom da aktivno učestvuju u zajednici.
“Kako bismo dobili ona rešenja koja zaista dolaze odozdo na gore, smatramo da je neophodno da uključimo što veći krug ljudi direktno zainteresovanih za ovu temu. Tako smo ovde kao svoj cilj postavili uključivanje bitnih stejkholdera, pojedinaca – ne samo predstavnika organizacija koja predstavljaju osobe sa invaliditetom, nego i pojedinaca koji su osobe sa invaliditetom i koji žele da se aktiviraju, koji žele da naprave taj veoma važan iskorak u društvenom angažmanu, i taj naš prvi cilj je ostvaren, mi smo organizovali tribine na kojima su učešće uzeli ljudi koji ranije nisu često ili nisu uopšte istupali u javnost boreći se za ona pitanja koja ih se tiču”, navodi Vladimir Đorđević.
Jaz koji postoji između predstavnika organizacija i onih koji donose odluke, moguće je premostiti samo uključivanjem predstavnika i članova udruženja koji imaju ličnu motivaciju i sklonosti ka društvenom delovanju usmerenom ka osobama sa invaliditetom.
“Ono što je takođe veoma važan cilj to je da njihov angažman bude prepoznat, i bude deo šireg dijaloga koji se odvija sa donosiocima odluka. Dakle, da se taj njihov proces angažovanja ne istroši unutar same grupe, već da on zaista bude društveno prepoznat”, kaže Đorđević.
Pitanje sigurnosti u saobraćaju je ključno za normalan život i funkcionisanje osoba sa invaliditetom u Nišu.
“Definisali smo određeni set pitanja koja su došla iz same zajednice, koja su pripadnici zajednice smatrali veoma važnim za njihovu bezbednost. Organizovali smo tribine. Budući da su uslovi zbog kovida bili takvi, tribine su organizovane u onlajn okruženju putem Zoom aplikacije, i na tim tribinama se vrlo otvoreno diskutovalo o problemima koje osobe sa invaliditetom imaju u saobraćaju”, kaže on.
Tema tribina bili su i problemi vozača osoba sa invaliditetom, korisnika taksi prevoza, problemi koji postoje u javnom gradskom gradskom saobraćaju, slobodno kretanje trotoarima i korišćenje ivičnjaka, taktilne staze i zvučni semafori, kao i prevoz korisnika dijalize.
“Okupili smo ljude koji su direktno pogođeni nedostacima u ovim temama, oni su mapirali sve probleme sa kojima se suočavaju,i nakon toga su ušli u proces razgovora, u koji smo uključili, takođe, i donosioce odluka”.
Kako bi se povezali i sa drugim članovima zajednice oni su u proces uključili i udruženje Porodična filharmonija, koja se takođe bavi problemima osoba sa invaliditetom.
“Napravili smo savezništvo želeći da pokažemo da su mnoge teme, koje su važne za jednu kategoriju,jednako važne i za sve ostale kategorije ili za neke druge kategorije. Konkretno problem trotoara, problem ivičnjaka, problem prevoza u javnom gradskom saobraćaju je jednako izazovan i za osobe sa invaliditetom i za roditelje koji prevoze svoju decu kolicima”.
Upravo zbog toga su, kako kaže Đorđević, očekivali veću podršku donosioca odluka.
“Međutim to naše očekivanje da ćemo da dobijemo bolji fidbek od strane gradskih vlasti nije u potpunosti ostvareno. Mi imamo svakako vrlo snažnu i dobru podršku, i dobar dijalog smo uspostavili sa Upravom za saobraćaj Skupštine grada, kao i sa Parking servisom, ali je podrška nekih drugih službi koju smo potražili izostala. Nadamo se da će kroz dalji proces, kada dođe na red da se preporuke koje smo definisali i predali Gradskom veću, realizuju, da ćemo u tom delu da budemo uključeni kao partneri koji će moći da dalje zagovoraju i utiču na promene koje smo predložili”.
Preporuke koje su predali Gradskom veću sadrže kratkoročna i dugoročna rešenja za poboljšanje sigurnosti u saobraćaju osoba sa invaliditetom.
“Neka od njih su zaista jednostavna, recimo dešavalo se ranije da smo zbog nezadovoljstva stanara Sinđelićevog traga, na kome se sada nalazimo, uklonjene zvučne signalizacije sa semafora, jer je ona navodno stanarima okolnih zgrada pravila preveliku smetnju. Svakako postoji razumevanje da je tako nešto zaista moguće ali mislimo da rešenje koje ide ka tome da se zbog nečijeg komfora ukloni ozvučenje sa semafora, koje je nekoj drugoj kategoriji stanovništva presudno za bezbedan prelazak ulice, neprihvatljivo. ”.Uzimajući u obzir da stanarima okolnih zgrada zaista mogu da smetaju zvučni semafori, ali smatrajući da je bezbednost slepih i slabovidih ljudi primarni cilj, dali smo prodlog da se vrate zvučni semafori, ali sa prijatnijim zvucima”.
PONS fondacija je za podršku u realizaciji ove inicijative konkurisala preko platforme promeni.rs
“U našem društvu demokratija još ne funkcioniše na način na koji mi to želimo i na koji bi demokratija trebalo da fukcioniše, a to je da zapravo najšire kategorije stanovništva budu direktno uključene u donošenje odluka kroz svoje inicijative, kroz zadovoljavanje oni potreba koje se tiču te zajednice. I upravo tu je Fondacija Jelena Šantić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i njihovi partneri kroz ovaj program omogućila svima nama koji želimo da participiramo da to i ostvarimo. Ta podrška je utoliko važnija ako znamo da bez nje osnovne elemente našeg angažovanja i angažovanja osoba sa invaliditetom ne bismo mogli da izvedemo. Ta podrška nije samo materijalna, ta podrška takođe je i u pogledu edukacije i medijske promocije onoga što mi radimo”.
U želji da premoste jaz koji postoji između tradicionalnog shvatanja demokratije i shvatanja demokratije u kom se svi uključuju,i u kom svi imamo jednaka prava i mogućnosti, PONS nastavalja svoje aktivnosti koje možete pratiti na njihovom zvaničnom sajtu.
Od parking mesta, preko visokih trotoara, pa sve do visokopodnih autobusa – za osobe sa invaliditetom ovo su samo neke od prepreka koje ih sprečavaju da se nesmetano kreću gradom.
Iz Fondacije PONS poručuju da je na rešenju ovih problema potrebno raditi konstantno, ali da je isto tako bitno u to uključiti sve ostale učesnike u saobraćaju, kao i donosioce odluka, od kojih konkretno rešenje problema direktno zavisi. Najveći problemi u saobraćaju za osobe sa invaliditetom dele se po tome da li su učesnici u saobraćaju vozači, pešaci ili putnici u gradskom saobraćaju, kaže Ivan Novković, upravitelj Fondacije PONS.
„Kod vozača najčešći problemi su bespravno zauzeta parking mesta koja su obeležena za osobe sa invaliditetom, kao i to što su ta parking mesta nekada mnogo uska, pa ljudi nakon parkiranja ne mogu da izađu iz automobila. Neke su korekcije već napravljene, ali mi to i dalje analiziramo. Od strane vozača imamo informacije da je situacija po pitanju širine parkirališta sada korektna, ali da još uvek ima problema sa zauzećem parking mesta“, kaže Novković.
Problem predstavljaju i visoki i nepristupačni ivičnjaci van centra grada, bahato parkirani automobili, ali i rampe za ulazak u autobus.
„Diskriminacija često muči putnike u javnom gradskom prevozu, jer neće svi vozači i kondukteri da nam otvore rampu i da nas uvezu u autobus, što su u obavezi da urade. Sada već svi autobusi imaju rampe, i nisu problem strme rampe, već neujednačena visina ivičnjaka u gradu. Da bi autobusi bili pristupačni, ovaj grad mora da ima strategiju i da u nekom narednom periodu svi ivičnjaci u gradu budu iste visine, kako rampe u autobusima ne bi bile strme i kako bi mogle da se koriste“, poručuje Novković.
Kako kaže, u narednom periodu za osobe sa invaliditetom važno je da pokažu da žele da zagovaraju rešenja problema u saobraćaju i da žele da se nametnu kao partneri grada u pogledu planiranja i odlučivanja.
„Moraju da nas pitaju i konsultuju kada odlučuju o takvim pitanjima. O svemu tome zakoni već postoje, ali su često samo slova na papiru, a mi moramo da zagovaramo striktno poštovanje zakona i učešće osoba sa invaliditetom u donošenju svih odluka koje se nas tiču“.
I Vladimir Đorđević iz PONS fondacije smatra da je najbitnije dovesti za isti sto donosioce odluka i osobe sa invaliditetom i da se kroz dijalog na okruglim stolovima dođe do rešenja problema osoba sa invaliditetom sa kojima se one svakodnevno sreću.
„Mi se obraćamo osobama sa invaliditetom i ohrabrujemo ih da o svojim problemima pričaju javno i sa onima koji te probleme zaista mogu da reše. Pored toga, obraćamo se i onima u čijim je rukama politička moć i koji svojom aktivnošću, a pre svega razumevanjem i uvažavanjem problema o kojima osobe sa invaliditetom pričaju, zaista mogu da naprave promene. Treća grupa kojoj se obraćamo jesu ostale građanke i građani Niša, koji vrlo često nisu svesni svoje uloge u saobraćaju i problemima sa kojima se osobe sa invaliditetom sreću“, kaže Đorđević.
Prema njegovim rečima, ljudi moraju da imaju svest da je nepropisno parkiranje na mestu koje je namenjeno osobama sa invaliditetom ne samo kršenje propisa, nego je bahato i neodgovorno ponašanje. Jako je važno, smatra on, da donosioci odluka stalno imaju na umu da prilikom pravljenja strategija i donošenja pravilnika moraju da imaju na umu da su problemi kojima se bave zaista realni problemi ljudi, da to nisu birokratske stvari.
„Ljudi sa invaliditetom do sada nisu bili dovoljno ohrabreni, njihovi problemi uglavnom se predstavljaju preko predstavnika određenih udruženja, a naš cilj je da čak i oni koji nisu članovi udruženja, glasno pričaju o svojim svakodnevnim problemima“.
Sve aktivnosti su podeljene u šest tema, na kojima će se razgovarati na okruglim stolovima. Pored problema koje imaju vozači, i putnici u gradskom saobraćaju, oni će se baviti i problemima korisnika taksi usluga, što je tema kojom se niko do sada nije bavio. Pored toga, važna tema koju će obrađivati su taktilne staze i zvučni semafori.
„To je jedan problem na čijem smo primeru videli kako je moguće da građani kojih se direktno ne tiče ta vrsta pomoći u sabraćaju, mogu da nemaju razumevanje za njeno postojanje. Naime, bilo je mnogo žalbi na zvučne semafore koji su postojali u gradu, i oni su zbog tih žalbi uklonjeni. Naš cilj je da osim solidarnosti, koja je jako važna, pronađemo rešenje koje će da zadovolji potrebe svih građana – da slabovidi i slepi dobiju semafore koji će zadovoljiti njihove potrebe, a da ostali građani te semafore ne smatraju uznemiravajućim“, priča Đorđević.
Kada su u pitanju rampe na pešačkim prelazima, on kaže da su u pronalaženju najboljeg rešenja uključili i roditelje, koji svoju decu voze u kolicima, u čemu sarađuju sa udruženjem „Porodična filharmonija“. Ovim primerom pokazuju koliko je savezništvo bitno u rešavanju svakodnevnih problema.
Aplikacija PONS – dobar način za rešavanje problema u saobraćaju
Prema rečima Ivana Novkovića, u narednom periodu će mnogo više raditi na promociji aplikacije PONS, koja se koristi za prijavljivanje problema u saobraćaju. Ona je namenjena osobama sa invaliditetom, ali i svim ostalim građanima, pa preko nje mogu da prijavljuju akutne probleme u saobraćaju, bilo da su u pitanju pešaci, vozači ili putnici u javnom gradskom prevozu, počev od diskriminacije, do nekih građevinskih prepreka sa kojima se sreću.
„Imamo zadatak da ove godine uradimo promociju aplikacije i predstavimo je što većem broju ljudi, ali nas je korona malo omela. Cilj nam je da najpre osobe sa invaliditetom, ali i svi ostali kojima treba, mogu da se oslone na ovu aplikaciju, da rešavamo te akutne probleme, zato što bi onda i podizali svest ljudi o stvarima koje ne funkcionišu na pravi način“, ističe Novković.
Kako navodi, već je bilo nekoliko uspešnih intervencija. Jedna od njih je ispred niškog dragstora, za koji je prijavljeno da ostavlja gajbe preko taktilne staze. Nakon prijave se nikada više nije desilo da ljudi iz dragstora na taj način zauzimaju taktilne staze. Prijava je bilo i zbog parkiranja policije na mesta predviđena za osobe sa invaliditetom u ulici Orlovića Pavla. Od trenutka kada je prijavljen taj problem, više se nikada nije desilo da ta mesta budu bespravne zauzeta.
„To nama govori da imamo dosta dobru komunikaciju sa donosiocima odluka u gradu i javnim preduzećima koja su dužna da rešavaju probleme koje prijavljujemo“, kaže Novković i dodaje da se nada da će aplikaciju u narednom periodu što više koristiti i osobe sa invaliditetom i svi ostali građani Niša.
Smetnje na koje nailaze u saobraćaju osobe sa invaliditetom u Nišu uskoro će moći da prijave preko mobilne aplikacije. To će im biti dostupno na telefonu bilo da su u ulozi pešaka, vozača ili putnika u gradskom prevozu.
„Pokretanje aplikacije prati i formiranje radne grupe, koju ćemo oformiti u saradnji sa Gradskim većem. Radnu grupu činiće osobe sa invaliditetom i predstavnici javnih komunalnih preduzeća, nadležnih za rešavanje problema sa kojima se srećemo u saobraćaju“, objašnjava Ivan Novković, direktor Fondacije PONS.
Zamišljeno je da PONS sve pritužbe koje stignu putem aplikacije šalje radnoj grupi, koja će ih kasnije analizirati i usmeravati pojedincima u javnim preduzećima koji su nadležni za rešavanje konkretnih problema.
„Ovu aplikaciju koristiće sve naše sugrađanke i sugrađani, jer su prepreke sa kojima se mi suočavamo ujedno i prepreke sa kojima se suočavaju svi“, kaže Novković i dodaje da su, osim aplikacije, pokrenuli i pravno savetovanje, radionice sa učenicima iz niških srednjih škola, kao i dijalog na lokalnom nivou sa svim važnim javnim preduzećima, Gradskim većem i Sekretarijatom za saobraćaj.
Fondacija PONS osnovana je oktobra 2016. godine da pruži podršku osobama sa invaliditetom i udruženjima, kako bi ojačali i na ličnom nivou i kao organizacije za poslove zastupanja prava osaoba sa invaliditetom u svim oblastima života.
„Naziv PONS je akronim od reči ponosni, odgovorni, nesakriveni i samostalni, što su i ciljevi fondacije. Želimo da osobe sa invaliditetom budu ponosni na ono što jesu, da budu odgovorni članovi društva, da se zbog svog invaliditeta ne kriju i da kroz svoje aktivnosti i rad na sebi postanu samostalni i da mogu da funkcionišu bilo u kojoj oblasti života“, objašnjava Novković i dodaje da za 2019. godinu imaju samo jedan cilj, a to je povećanje sigurnosti osoba sa invaliditetom u saobraćaju.
