Milica Lazarević, Zu Zu Zujalice, Niš: Aktivizmom ukazujemo na probleme za koje ne postoji efikasno sistemsko rešenje

Prema procenama, u Nišu ima oko 400 gluve i nagluve dece, a u Srbiji oko 9.000. U medijima gotovo da nema sadržaja na znakovnom jeziku koji bi značili i deci i odraslima sa problemima sa sluhom. Zato je grupa mladih iz grada na Nišavi odlučila da stvara za njih. Kroz svoju inicijativu Zu Zu Zujalice, ovi mladi ljudi prilagodili su video sadržaje gluvoj i nagluvoj deci i roditeljima, ali i napravili predstavu „Čuvari prirode“ koju su izveli i na prošlogodišnjem Nišvilu, a zatim i u nekoliko gradova. O dosadašnjim aktivnostima, izazovima i samoj inicijativi Zu Zu Zujalice, za promeni.rs govori Milica Lazarević.

  1. Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je važan jer ukazuje na probleme u društvu za koje (još uvek) ne postoji efikasno sistemsko rešenje. Pokreće ga uglavnom lični osećaj i potreba pojedinca za nekom važnom promenom, a održava se zajedničkim radom na ostvarenju ciljeva.

  1. Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Premalo kvalitetnih medijskih sadržaja namenjenih deci nas je podstakao da pokrenemo muzičku grupu Zu Zu Zujalice. Odmah smo krenuli da sve što stvorimo prevodimo na znakovni jezik, a položaj gluvih i nagluvih u Srbiji se prirodno pojavio kao tema kojom se bavi film “Bitisanje- Gluv nije nem”.

  1. Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Tokom ovih par godina rada, nailazili smo na mnogo prepreka i izazova, ali uspevali smo da nalazimo rešenja za svaki problem, povratimo entuzijazam i nastavimo sa radom.

  1. Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najveći izazovi su vezani za naše neaktivističke (regularne) poslove, odnosno za organizaciju vremena i usmeravanje energije koju treba da uložimo u aktivizam.

Foto Zu Zu Zujalice

    5. Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Bilo je mnogo trenutaka koji su nam ukazali da je vredelo ući u sve ove projekte, ali najznačajnije su svakako reakcije koje dobijamo od dece i roditelja. Takođe, nakon objavljivanja filma, dobili smo pregršt predivnih komentara i putem društvenih mreža i uživo nakon projekcija. Posebno smo zadovoljni reakcijama mladih ljudi koji žele da se uključe i daju svoj doprinos da se situacija poboljša.

  1. Po(r)uka budućim aktivistima…    
    Samo hrabro.
  2. Podrška kroz rs nam je značila zbog…

Promeni.rs i ceo tim koji pomaže aktivistima su nam neizmerno pomogli na svakom koraku, ohrabrili nas, osnažili i omogućili da uvidimo da smo uz podršku divnih ljudi sposobni da stvaramo lepša i bolja dela.

Dušan Stojanović, ZOO planet: Svaka spašena životinja vredela je neprospavanih noći

Kada vide životinju u nevolji, Nišlije će najpre pozvati ZOO planet. Nije reč o zvaničnoj lokalnoj ustanovi koja se bavi spašavanjem životinja, već o grupi volontera koja svaki slobodan trenutak koristi da brine o životinjama. Pre  9 godina napravili su ZOO kutak u Kamenici kraj Niša. Ovo mesto za prihvat i zbrinjavanje povređenih divljih životinja i mladunaca koji su ostali bez roditelja ubrzo je postalo omiljeno za beg iz grada, pogotovo među najmlađima. Iako je bilo teških trenutaka i brojnih neprospavanih noći, osnivaču ZOO planeta Dušanu Stojanoviću, nikada nije padalo na pamet da odustane.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je jako bitan, kako za uticaj na promenu zajednice uopšte, tako i na podsticaj mladih da menjaju sredinu u kojoj žive, na bolje. 

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Potreba za boljim uslovima u radu organizacije me je podstakla da konkurišem putem platforme promeni.rs. Kroz ovu inicijativu stvorili su se uslovi za pružanje profesionalnije pomoći životinjama, poboljšali smo rad u organizaciji ljudstva i volontera i uticali na stvaranje mogućnosti za bolje informisanje građana kada je u pitanju zaštita životinja i pravilno ophođenje prema kućnim ljubimcima.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Bilo je mnogo situacija kada sam želeo da odustanem od svega, ali uglavnom su to teške situacije i problemi sa kojima se svako od nas u životu suočava. Međutim, naučio sam da ne donosim ishitrene odluke već da u takvim situacijama pokušam da pronađem rešenje i da se konsultujem sa prijateljima koji mi daju podršku. Drago mi je da zajednica prepoznaje našu požrtvovanost i da žele da nam pomognu u teškim situacijama da prebrodimo probleme.

FOTO MRCN

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Svaka novina je određeni izazov za mene, a i za ljude koji su sa mnom u timu. S obzirom da je sam rad sa živim bićima, pogotovo sa životinjama, sam po sebi jedan veliki izazov i svaka aktivnost i situacija je nepredvidiva, navikao sam se i naučio da lako prebrodim svaki izazov i da pravilno donesem odluku koja se, do sada, uvek pokazala kao ispravna.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Svaka spašena životinja ili osmeh na licu deteta je moja nagrada i pokazatelj da radim pravu stvar. Svako vraćanje izlečene životinje u prirodu ili odhranjenog mladunca je trenutak koji mi govori da je sve ovo što radim poslednjih 15 godina vredelo truda i neprospavanih noći. Takođe, i generacije volontera koji su prošli kroz ZOO Planet su pokazatelj da je to što radimo od velike važnosti.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Slobodno vreme iskorišćeno kroz aktivizam, uz pružanje pomoći drugima je kvalitetno uložen resurs koji se itekako vrati u pozitivnom smislu.

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Značajna pomoć u vidu bolje organizovanosti, obezbeđivanja novih resursa za rad i spasavanje životinja kroz stacionar, kao i osposobljen tim koji će na bolji način moći da napreduje i da razvija aktivnosti koje će uticati na poboljšanje uslova zbrinutim životinjama.

Milorad Mikuljanac, Stambena zajednica Gornjomatejevačka: Ne postoji prepreka kada su svi zajedno u nameri da ostvare jedan cilj

Članove udruženja ”Stop neplaniranoj gradnji” čine ljudi povezani oko istog cilja- sređivanje naselja i stopiranje neplanske gradnje. Svoju priču o tome kako su rešili da se aktiviraju i udruže je sa nama podelio jedan od članova udruženja, Milorad Mikuljanac. 

-Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam je važan zbog podizanja svesti o određenom problemu, koji se može rešiti organizacijom određenih aktivnosti. 

 

–Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

 

Neplanska gradnja u naselju. (Izgradnja zgrada jedna do druge narušavajući pritom osnovna ljudska prava) 

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Ne. Ovo je bio jedini način da se problem ukloni. 

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Podrška odgovarajućeg broja građana i svest vlasti o problemu.  

FOTO MILORAD MIKULJANAC

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Aplauz svih koji su učestvovali u borbi i podška nezavisnih medija kada se cilj ostvario. 

-Po(r)uka budućim aktivistima…

 I kada deluje nemoguće, treba se boriti. Ne postoji prepreka kada su svi zajedno u nameri da ostvare jedan cilj.

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Velika podrška u vidu savetovanja i usmeravanja. Takođe, finansijska podrška je omogućila da se ideja o načinu rešavanja problema proširi kroz flajere, postere i organizaciju muzičkog događaja da bi se privukla pažnja što većeg broja građana.

Nina Spasić, Dedina garaža, Niš: Duh jačamo zajedništvom

’’Dedina garaža’’ je mesto u Nišu namenjeno svim klincima i klincezama koji bi da slobodno vreme provedu kreativno, zabavljajući se mimo ekrana računara i mobilnih telefona. Praveći igračke, razvijaju svoju motoriku, a donirajući ih drugoj deci odrastaju u solidarne i humane ljude. Na ideju da napravi jedno ovakvo mesto došla je Nina Spasić koja sa prijateljima i saradnicima, već sedam godina organizuje radionice – garažaonice u kojima deca provode kvalitetno vreme, kako sa drugom decom, tako i sa roditeljima.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Važna je inspirisana akcija koja pokreće jer budi kapacitet čoveka za promenom. Kada percipiramo nedostatak ili negativnu pojavu, duh je taj koji reaguje a aktivizam je oblik podržavanja živosti duha. Činiti stvari, a ne očajavati je ono što aktivizam budi u ljudima.

-Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?

Nedostatak  sadržaja namenjenih porodicama i nepoštovanje dečijih autentičnih potreba za smislenim radom i igrom,  izazivalo je osećanje razočarenja i tuge, na šta smo želeli da reagujemo. Uverenje da se deci pružanjem kvalitetnog sadržaja omogućuje  pravilan  razvoj  i podstiču kreativne i stvaralačke sposobnosti predstavljalo je inicijalnu kapislu za pokretanje naše inicijative.

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Svi elementi naših aktivnosti planirani su i realizovani iz dubokih uverenja, sa ljubavlju i strašću prema samom procesu. Znajući da to nije brz put kada sledite svoje srce, svaku prepreku smo prihvatali i doživljavali je kao smernicu za dalje putovanje.

FOTO MRCN

–Koji su bili najveći izazovi?

Okupljanje porodica u doba pandemije sa ograničenjima osoba koje borave u istom prostoru i na otvorenom je bio najveći izazov u toku sprovođenja aktivnosti.

–Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Svaki susret sa decom i porodicama, rezultirao je radošću i zadovoljstvom. Svaka napravljena igračka koja izaziva bujicu uzbudjenja kod dece, osećaj samouverenosti i pouzdanja u svoje sposobnosti je u svakom trenutku hranilo naša uverenja i dokazivalo da je vredelo truda.

–Po(r)uka budućim aktivistima…

Kada  prepoznate ono u šta verujete i kada ste spremni da bez ikakve podrške stojite uz to celim bićem, koraci se pojavljuju i vrata otvaraju. Jačanje duha je cilj koji se najlepše postiže zajedništvom.

–Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Osećanje da smo prepoznati, podržani  i da je neko u zajednici  osetio značaj našeg rada za decu i porodice, ojačalo je naše kapacitete za intenzivnijim dosadašnjim radom. Data nam je mogućnost da upoznamo širi krug zajednice sa aktivnostima Dedine garaže, da obuhvatimo školsku decu, decu sa smetnjama u razvoju i proširimo mogućnosti angažovanja dečice na kreativnim stvaralačkim poduhvatima, da se osetimo kao pokretači pozitivnih promena u društvu i izazivači sreće kod dece. 

Miloš Antić, Džedajski pokret: Beskompromisno služenje čovečanstvu je najdivniji poziv

Krilatica Neka sila bude s tobom je Nišliju Miloša Antića podstakla da pokrene ljude iz  letargije i osnuje Džedajski pokret. Sa ekipom džedaja je, potom, učinio mnogo toga za lokalnu zajednicu – od organizacije kampa za decu bez roditelja do popularisanja urbane kulture među mladima kroz, sada već tradicionalni, festival Džedajkon. Za aktivistički leksikon džedaj Miloš govori o značaju aktivizma pa, shodno tome i zašto ne može sebe da zamisli na uobičajenom radnom mestu ‘’od 9 do 5’’.

– Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je važan jer gura društvo na evolutivnom razvoju. Aktivisti ulažu veliki napor da se bave društvenim problemima i svojom posvećenošću, zalaganjem i hrabrošću su živi dokaz da ljudi nisu odustali od ljudi. Zato je aktivizam stil života koji uliva nadu čovečanstvu koje je u, ogromnoj većini, u poptunom neznanju.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete inicijativu?
Inicijalna kapisla je bila letargija i potpuna predaja od života kod ljudi oko nas.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Sa pokretom sam 9 godina, a socijalno preduzeće razvijam 4 godine. Imam svoje sportsko udruženje sa kojim organizujem polumaraton, maraton, trijatlon i trku na 6-12-24h, držim besplatne kurseve meditacije i besplatne mentorske programe za mlade. Ponekad mi se javi pomisao kako bi izgledalo da vodim život od 8 sati rada u nekoj finoj, slatko ambijentalnoj kompaniji, dodjem kući i ne razmišljam ni o čemu. Imao bih finu platu i perfektan društveni, zabavni život. No, duboko sam zahvalan što imam svest da razumem u kakvoj je nedaći danas svet i to mi ne dozvoljava da se predam ni u jednom momentu, čak i kada sam umoran, trpim osude ili sam u finansijskim problemima. Beskompromisno služenje čovečanstvu je najdivniji poziv i privilegija koju bih poželeo svakom čoveku da oseti.

– Koji su bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Najveći izazovi je izdržati mentalno u trenucima kada te ni porodica ne razume već kritikuje zašto ne ulažeš novac od kompanije u razvoj kompanije nego ulažeš u jačanje kapaciteta aktivista(saboraca). Najveći izazov je održati ljude u timu na kursu da izdrže programsku godinu iako svi rade i jedva drže fokus da mogu i druge pomagati. Izazov je stvoriti održivu organizaciju sa vrednostima koji će živeti i da nema osnivača više, a ja sam blizu da to i ostvarim..

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Kada samo prvi put sakupili novac za decu bez roditeljskog staranja i obezbedili im kamp na Vlasini. U prvom trenutku nismo prikupili sredstva u roku u kom bi nam duplirali sakupljeni novac. Kada sam preneo timu tu informaciju i očekivao da će svi biti skrhani, usledio je
poznati balkanski inat “Ma sami ćemo sakupiti sve” i onda, nakon 17 akcija i dva meseca zalaganja, smo sakupili potreban novac.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Ne plašite se nikada! Niste sami 🙂

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Kroz ovu podršku smo rasli kao organizacija. Povećali smo vidljivost organizacije, društveni uticaj, povećali broj članova i naučili mnogo novih veština potrebnih za strateški pristup budućim izazovima.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Marija Peternel, Zeleni zid: Aktivizmom gradimo narušeno poverenje, komunikaciju i solidarnost

Sa željom da napravi prvi park u svom naselju Durlan, Nišlijka Marija Peternel alarmirala je, prvo komšiluk, a potom i na hiljade Nišlija da potpišu peticiju kako bi ovaj veliki deo grada konačno dobio zelenu površinu – mesto u kome je moguće predahnuti, uživati u zelenilu, pružiti deci zdrav prostor za igru i razonodu.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Biti aktivista/kinja znači proizvoditi promene. Ukoliko želimo da gradimo demokratske institucije i demokratsku državu, jedini način je da budemo angažovani, aktivno učestvujemo u procesu donošenja odluka, kreiranju javnih politika, iniciramo, motivišemo druge, radimo na procesu transparento i dosledno, uporno, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života građana i zajednice. Osvešćujemo svoje potrebe i potrebe drugih građana sa kojima delimo iste vrednosti, prevazilazimo osećaj usamljenosti, postajemo deo organizovane grupe koja javnim zagovaranjem i akcijom, promoviše i širi svoje ideje i zahteve, ukazuje na probleme i nudi rešenja. Aktivizmom se gradi nestalo poverenje, komunikacija i solidarnost. Aktivizmom osnažujemo jedini druge, motivišemo, povezujemo se i delujemo zajedno, kroz sinergiju. Aktivizam vraća nadu građanima da je promena moguća, da je svako od nas važan, da se pita i da su donosioci odluka samo servis građana. Aktivizmom edukujemo sebe i druge o osnovnim ljudskim pravima.

 – Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Inicijativa je pokrenuta kada smo kao građani javno poniženi. To je bio trenutak kada je nam je rečeno javno, putem medija, da se građani ništa ne pitaju, kada nam je umesto dijaloga i kompromisnog rešenja, poslata policija uz pretnju krivičnim prijavama. Bilo ih je više od okupljenih komšija. Povod su bili podzemni kontejneri postavljeni na javnoj, zelenoj površini, pored samog dečijeg mobilijara sa jedne strane i parkinga sa druge strane, bez obezbeđenog prilaza za njihovo pražnjenje, bez prethodne kosultacije sa stanarima i profesionalnim upravnicima, bez potrebne dokumentacije i obezbeđene lokacije….I pored molbe i peticije da se pronađe kompromisno rešenje, podzemni kontejneri su postavljeni i tako proizveli samo nove probleme sa kojima se i danas svakodnevno borimo, kao što su deponije koje se stvaraju na zelenoj površini gde se igraju deca, nemogućnost redovnog pražnjenja kontejnera zbog parkiranih automobila, narušena higijena i bezbednost dece i građana i veći troškovi javno komunalnog preduzeća  Mediana. Problemi su postali očigledniji u periodu kovid epidemije, kada su komšije i stanari svo svoje slobodno vreme provodili ispred svojih zgrada i kuća, a umesto uređenih travnatih površina, čistog vazduha, negovanog zelenila i drveća, uređenih staza i igrališta, svakodnevno su se susretali sa smradom, urušenim stepeništem, neorezanim drvoredom, nepostojanjem travnatih površina, parkiranim automobilima na “zelenim” površinama, otpadom i đubretom koje niko iz komunalnog preduzeća ne čisti niti odnosi…. Jednom jadnom, zapuštenom i poražavajućom slikom njihovog životnog prostora. Pored već ruiniranog stanja međublokovskih površina, nastavljeno je sa postavljenjem i montažnih kioska, što je dodatno narušilo izgled i higijenu čitavog prostora. Sve manje je prostora za igru dece, igrališta su pretvorena u parkinge, travnjaci u deponije. To je bio trenutak kada smo morali da preduzmemo nešto i ukažemo glasno, da je takva situacija neodrživa i da mora da se pronađe rešenje.

Pokrenuli smo inicijativu kao neformalna grupa, sastavljena od komšija, građana i eko-aktivista da naša međublokovska javna površina, dobije status gradskog javnog parkića. Naš aktivizam, na rešavanju ovog problema, traje godinu dana.

Skupljene potpise građana i peticiju predali smo nadležnim donosiocima odluka u maju 2021. godine. Situacija na parceli je i dalje ista – i pored nezvaničnih obećanja, sastanaka, pa čak i nekih pokrenutih projekata koji su za cilj imali pronalaženja najboljih rešenja za uređenje ove međublokvske površine, a u realizaciji nekih gradskih i republičkih institucija i organizacija.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Kada ste aktivista, često vam se dešavaju trenuci da pomislite da je sve uzaludno, prenaporno, da vas niko ne čuje u sveopštoj buci… Da sistem toliko ne funkcioniše da je problem nerešiv. No, tada shvatite da vi niste deo takvog sistema i da su svi problemi rešivi. Od nepoštovanja osnovne Odluke o komunalnom redu do primera dobrih praksi u drugim gradovima i državama. U trenutku kada shvatite da su građanima važniji njihovi automobili od zdravog i zelenog prostora za igru dece, da ste ponekad usamljeni dok skupljate otpad sa travnjaka, da su kiosci i profit važniji od čistog vazduha i zdravlja građana. Da vas komšije baš i ne shvataju u potrebi da istrajete i kada deluje beznadežno.

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najveći izazovi su, kao i uvek u pokretanju građanskih inicijativa, kako animirati druge, okupiti tim, motivisati ih da poveruju da je promena moguća. Komšije i građane koji su izgubili poverenje, koji ne veruju institucijama, koji su prevareni hiljadu puta, koji se svakodnevno bore po čitav dan za egzistenciju svojih porodica,  najmanje primećuju jedni druge, a još manje u kom stanju je drveće i trava ispred njihovih stambenih jedinica, da cveća odavno više nema, a ni ljuljaški ni klupa. Klupe odavno ne koriste i ne sećaju se kada su poslednji put seli na jednu od njih i popričali sa komšijama. Kako ih uključiti u akciju čišćenja, kako ih ohrabriti da se javno izlože i stanu za štand i zajedno sa vama učestvuju u prikupljanju peticije, razgovoru sa sugrađanima. Da shvate da zajedno mogu da se izbore za svoj životni prostor, da imaju pravo na to.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Trenutak kada shvatite da niste sami je trenutak kada stanete za štand i počnete da razgovaravate sa velikim brojem ljudi. Kada vidite da stoje strpljivo da potpišu zahtev za svoj parkić, za pravo da sačuvaju malo zelenila i zdravlja koje im je preostalo. Kada čujete sve njih koji vam se obraćaju, jer nemaju kome drugom, sa svim svojim problemima i strahovima, nedoumicama i dilemima. Kada shvatite da delite iste probleme i da niste sami, da bi i oni želeli da reše svoje problem, ali ne znaju kako. Kome da se obrate, kako da se organizuju, kome da se jave, organizuju? Onda shvatite da vaš mali tim to radi za sve njih, u njihovo ime, da ne može drugačije, već baš tako i ako je teško, naporno i naizgled beznadežno. Nekog smo ohrabrili, temu uređenja javnih zelenih površina, uspeli smo da vratimo u javni prostor. O rešenju su najviše razmišljali upravo oni čiji će jednog dana to biti i poziv – studenti arhitekture, budući mladi urbanisti. To i jeste najveći benefit naše incijative, 21 rad kao rezultat rada studenata u toku jednog semestra, njihova kreativna i inovativna rešenja za uređenje i revitalizaciju naše međublokovske javne zelene površine. Oni su se bavili našim problemima i zdravijom životnom sredinom i njihov rad biće javno izložen aprila u prostoru Opštine Pantelej, uz podršku Lokalne fondacije Niš.  Tako će sve naše komšije i stanari, moći da vide kako bi mogao da izgleda “Prvi durlanski parkić!”

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Neke posebne, nove poruke i nema…Vi znate, ukoliko ste aktivista!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Osećaja da ste deo tima, da imate podršku, stručnu savetodavnu posebno, kao i da zajedno prolazite kroz čitav proces korak po korak, nimalo lak i da podrške nema, možda bismo i odustali.

Tadija Mitić, Pravilaw: Jednom rođena ideja ne može da bude ugašena

Udruženje građana ‘’Pravilaw’’ čini grupa mladih pravnika koji su svoja profesionalna znanja i iskustva stavili u službu građanki i građana tako što na jednostavan i prijemčiv način demistifikuju kompleksne pravne zavrzlame. Svoju aktivističku borbu sa, često, rigidnim institucijama, počeli su pružanjem besplatne pomoći zainteresovanima oko pristupa informacija od značaja, a potom je nadgradili kreiranjem platforme otisak.org putem koje je moguće proveriti koliko su naši lični podaci (ne)bezbedni. Na temelju svog aktivističkog iskustva, o podsticajima, izazovima, podršci i satisfakciji za promeni.rs govori jedan od osnivača udruženja ‘’Pravilaw’’ Tadija Mitić.

  • Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam vidim kao građansku dužnost svih onih koji bi da se „mešaju“ u svoj život, odnosno da se bave uređenjem svoje lokalne zajednice, svoje životne sredine, pa na kraju krajeva i opšte dobrobiti svih koji žive u istoj sredini u kojoj i mi živimo. Aktivizam je ništa drugo do građansko interesovanje za civilizacijskim napretkom. S tim u vezi, što se više građana angažuje oko uređenja sredine u kojoj žive, toliko će brzo blagostanje biti ostvareno u tim sredinama.

  • Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Za pokretanje aktuelnog projekta vezan je prethodni projekat. Naime, kroz informacije od javnog značaja uvideli smo da se od strane organa javne vlasti ne vodi dovoljno računa o zaštiti podataka o ličnosti. Samim tim, kako smo prvi projekat pokrenuli na temu informacija od javnog značaja, verovali smo da je jedino fer uobličiti ovu priču tako što ćemo se baviti i privatnim informacijama, odnosno podacima o ličnosti građana i građanki. Međutim, hteli smo da ponudimo konkretan produkt projekta koji će biti održiv i nakon projekta koji smo odradili, a to je platforma otisak.org, koju za sada u proseku posećuje preko 3000 ljudi mesečno.

  • Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Za sada nismo imali takve ideje. Sa svim problemima sa kojim smo se susreli kroz projekte, glavni oslonac za njihovo rešavanje bilo je pravo i pravni sistem Republike Srbije. Do sada se ispostavilo da smo uspeli na taj način da rešimo sve probleme. Osim toga, Nacionalna koalicija za decentralizaciju nam je kroz svoju mentorsku podršku mnogo pomogla da rešimo neke probleme koji nisu bili pravno-aktivističke niti tehničke prirode, već su nam pomagali kao što to pravi prijatelji čine – na vrlo ljudski i asertivan način.

  • Koji su Vam bili najveći izazovi?

Rad i komuniciranje sa preko 2500 državnih organa, kao i prihvatanje građana koncepta koji im nudimo, a to je da ih naučimo nečemu novom i uskladimo opšti mentalitet lokalne zajednice tako da postoji opcija da svaki pojedinac uzme stvari u svoje ruke i zapravo zaštiti svoje osnovno ljudsko pravo i svoje lične podatke. Osim toga, jedan od izazova jeste bio taj da građanima pokažemo da mi nismo neko ko je tu da im naudi, već im nudimo rešenje i proveru stepena sigurnosti kod državnih organa.

  • Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Kako na platformi Otisak nudimo opciju da nam se organi javne vlasti jave kako bi dodatno dostavili svoju dokumentaciju i time ažuriraju svoj status na platformi, najveću satisfakciju smo dobili kada su počeli državni organi da nam se javljaju sa zahtevima da ažuriramo njihove profile. Još jedna činjenica je da je više od 100 organa na jugu i istoku Srbije donelo pravilnike i imenovalo lica za zaštitu podataka o ličnosti unutar svojih radnih jedinica, i to je zaista najveća moguća pobeda našeg projekta – naterali smo određene organe da makar počnu da razmišljaju na ovu temu.

  • Po(r)uka budućim aktivistima…

Budite spremni na izazove, verujte u svoje ideje bez obzira da li vas bilo ko podržava ili ne, i ostvarujte svoje projekte na ovaj ili onaj način. Jednom rođena ideja ne može da bude ugašena, tako da kada samo uđete u vode poboljšanja svoje zajednice imate neograničene sposobnosti. Poručio bih im da je Radoje Domanović napisao „Mrtvo more“ i da je to apsolutno i dan danas primenjivo na našu sredinu, ali da to nije razlog odustajanja – ljudi sporo prihvataju promene, ali ih prihvataju!

  • Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…

Platforma promeni.rs je pre svega predstavila rođenje jedne hrabrosti da zapravo ideje koje imamo nisu samo prazne priče, već se mogu realizovati. Osim materijalne pomoći koja je bila preterano potrebna da bi se ovako nešto realizovalo, promeni.rs je zaista promenio tok naše organizacije. Ljudi koje smo upoznali kroz program promeni.rs, a naročito oni do kojih smo došli je od neprocenjive vrednosti. Činjenica da smo od lokalnih medija pa sve do nekih regionalnih medija (N1, Nova S) došli i to mnogo puta, pokazuje koliko su naši projekti vredeli za zajednicu, ali i koliko je opravdana podrška promeni.rs platforme i ljudi okupljenih oko iste. Kada bi bilo više ovakvih programa, ne mogu ni da zamislim kako bi naša zajednica mogla da izgleda. Mentorstva, poznanstva, grantovi, medijska propraćenost i sve ostalo što dolazi uz ovu podršku su nam ’’zlata vredni’’ i verujemo da ćemo u budućnosti imati još prilika da sarađujemo sa ovim divnim ljudima.

Pogledajte kratki video o ovom udruženju.

Vladimir Đorđević, PONS: Vrednosti u koje verujemo važnije od prepreka na koje nailazimo

Oni su Ponosni, Odgovorni, Neskriveni, Samostalni. PONS fondacija uspela je da okupi osobe sa invaliditetom u Nišu, poveže ih i aktivira jer vlast jače čuje glas zajednice nego glas pojedinca. O iskustvima PONS-a u borbi za veće učešće osoba sa invaliditetom (OSI) u donošenju odluka za platformU PROMENI govori Vladimir Đorđević.

– Zbog čega je aktivizam važan?

Nepostojanje osoba sa invaliditetom u javnoj sferi Srbije, guranje pod tepih problema koje OSI imaju u svakodnevnom životu, nesenzibilisanost vlasti na svim nivoima za osnovne potrebe i osnovna prava OSI, ne ostavljaju mogućnost za bilo šta drugo osim za aktivizam i borbu. Srbija kao društvo neće doći do onog nivoa razvoja u kome će osobe sa invaliditetom imati ravnopravne i jednake šanse kao drugi građani bez angažovanja i društvenog aktivizma upravo osoba sa invaliditetom koje će tu jednakost neprestano zahtevati.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?

Činjenica da su organizacije i pojedinci u Nišu nedovoljno povezani i da se retko ostvari konsenzus oko osnovnih problema koje treba rešavati i njihove prioritizacije. Ovim angažmanom smo uspeli da okupimo, saslušamo, donesemo zaključke i preporuke i pokrenemo jedan proces koji, iako neizvesnog kraja, ipak ima rezultate upravo u tom povezivanju i zajedničkom radu.

– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Društvo nejednakih i neravnopravnih poput našeg, često pokušava da prikaže sebe u demokratskom odelu. To lažno predstavljanje se svodi na propagandu koja zloupotrebljava osobe sa invaliditetom i pojedina udruženja koja okupljaju OSI. Sve ovo obesmišljava iskren i odgovoran posao na društvenom angažmanu i čoveka tera da razmisli i preispita sopstvene motive i postignuća.

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Naši rezultati zavise od spremnosti lokalne vlasti da pogleda, sagleda i razume naše preporuke i da nastavi proces za koji smo im dali inicijalne impute. Od nedemokratske vlasti teško je očekivati bilo kakvu kooperativnost za nastavak procesa.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Samo okupljanje organizacija i pojedinaca i uključivanje zajednice OSI najznačajniji je i najvredniji naš rezultat.

– Po(r)uka budućim aktivistima…

Vrednosti u koje verujemo i za koje se borimo važnije su i trajnije od svake prepreke na koju ćemo naići.

Pogledajte u nastavku kratki video o ovom udruženju.

U “Zoo planetu” otvoren stacionarni prostor za smeštaj zbrinutih životinja

Svaka životinja koja stigne u niški “Zoo planet”, od sada će prvo biti smeštena u posebno opremljeni stacionar. Ovaj novi, adekvatno uređen prostor, omogućiće neophodnu negu životinja pre njihovog udomljavanja, vraćanja u prirodu ili pridruživanju ostalim stanarima “Zoo kutka”.

Nekadašnja učionica za edukaciju dece u “Zoo kutku”, koji se nalazi u selu Kamenica nadomak Niša, sada je pretvorena u stacionarni prostor za smeštaj životinja. Volonteri sada mogu brže i efikasnije da reaguju kada životinja stigne u “Zoo kutak”, a i njihovim odvajanjem od ostalih sprečava se širenje zaraznih bolesti kaže osnivač udruženja “Zoo planet” Dušan Stojanović. 

“Mnoge životinje, pogotovo kada su divlje jedinke u pitanju, ne znamo da li nose neke virusne ili bakterijske oboljenje. Zato je važno da određeni period provedu u izolovanoj, adekvatnoj prostoriji”, kaže Stojanović. 

Stacionar ima ambulantni sto, neophodnu kadu za kupanje životinja i toplu vodu, kapacitete za šest malih i dve veće životinje i sve medikamente koje koriste za lečenje i preventivnu zaštitu životinja, kao i sterilizator instrumenata koji se koriste za intervencije. 

“Sve ovo će olakšati sam rad naših volontera, ali i pomoći budući zbrinutim životinjama koje budu dolazile. Pored divljih životinja, tu su i kućni ljubimci koji dolaze iz nekontrolisanih uslova, jer ne znamo da li takođe nose neke bolesti. Svaka životinja koju vlasnici ostave moraće da prođe 21 dan kroz stacionarni prostor, gde ćemo uvideti da li je potpuno zdrava i onda će se pridružiti ostaloj grupi životinjama koje su u stalnom delu”, kaže Stojanović.

Rad će biti olakšan i veterinarima sa kojima sarađuje ovo udruženje. 

“Mnoge intervencije sprovodimo ovde zbog stresa životinja. Veterinari nas često obilaze, tako da je i njima dodatno olakšan rad”, ističe.

Pomoć za opremanje stacionara dobili su od USAID-a, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i organizacije ORCA kroz projekat “Tvoje mesto u Srbiji” apliciranjem na sajtu promeni.rs. Ovo je, kako kaže Stojanović, i velika podrška za bolje funkcionisanje i razvoj udruženja.

Opremanje prostora pomogli i mladi

Novi prostor grejaće solarni panel, koji je donirala učenička kompanija “Ekolim” iz Niša u saradnji sa omladinskom inicijativom “Solarni azil”, kroz projekat World Wide Fund-a (WWF) “Na mladima klima ostaje”.

U planu je i postavljanje informativnih tabli koje će biti postavljene u dvorištu Zoo planeta, gde će posetioci moći da saznaju više o stanarima Zoo kutka, udruženju i volonterima, ali i društveno odgovornim kompanija koji im pomažu.

“Nastavljamo sa aktivnostima koje će služiti da se posetioci upoznaju sa životinjama, da pročitaju njihove priče, a tu će biti i promotivne table društveno odgovornih kompanija kako bismo mogli da ih promovišemo, a oni će zauzvrat da pomognu našem kutku time što će pomoći kroz usluge, donacije ili nešto drugo”, kaže Stojanović. 

Inače, u Zoo planetu i dalje traje akcija pripremanja zimnice za životinje. Svi koji žele da pomognu mogu da uplate novčana sredstva na žiro račun udruženja, a mogu i svakog vikenda da dođu od 11 do 17 časova i da lično donesu donacije ii da se druže sa životinjama. U udruženju kažu da je dobrodošla pomoć i u vidu građevinskog materijala, zbog čestog renoviranja i adaptacija prostora.

Zeleni zid predao potpise za prvi Durlanski parkić

Predstavnici neformalne grupe Zeleni zid predali su danas peticiju sa potpisima komšija i sugrađana, koji su tokom maja meseca potpisivali i podržali inicijativu za prvi Durlanski parkić.

Inicijativa za uređenje međublokovskog zelenog prostora izazvala je interesovanje građana, a iz Zelenog zida kažu da je odaziv komšija i i sugrađana za potpisivanje peticije bio sjajan, kako uživo tako i onlajn.

“Danas smo predali 1228 potpisa predsednici opštine Pantelej Nataši Stanković. Sada idemo u predsedništvo grada Niša gde ćemo predati peticiju gradonačelnici grada Niša Dragani Sotirovski i glavnoj gradskoj urbanistikinji Tanji Obradović, a odmah zatim idemo do JKP ‘Mediane’ gde ćemo direktоru Dragoslavu Pavloviću predati takođe peticiju”, kaže Marija Peternel iz “Zelenog zida”.

U blizini ovog zelenog prostora nalazе se vrtić i osnovna škola, ali ne postoji nijedan park, zbog čega žele da ga urede i učine okruženje lepšim i zdravijim. Očekuju podršku nadležnih i nadaju se da će se uspešna saradnja nastaviti. 

“Želimo da svi koji su donosioci odluka budu upoznati sa našim zahtevom i inicijativom da Durlan najzad dobije svoj prvi parkić i da ta jedna parcela – međublokovska zelena površina, javna, dobije status javnog gradskog parka.”

Cilj inicijative je i da edukuje i osvesti komšije i sugrađane da su građanske inicijative moguće i da je moguće napraviti komunikaciju sa nadležnima iako su građani prestali da veruju, objašnjavaju iz Zelenog zida.

“Očekujemo da nadležni podrže našu inicijativu, inicijativu komšija i sugrađana. Imali smo već dva sastanka, jedan sa predsednicom opštine Pantelej, drugi sa glavnom gradskom urbanistkinjom Tanjom Obradović i njihove reakcije su zaista pozitivne, one su u načelu podržale našu inicijativu.”

Kako bi realizovao svoju ideju, “Zeleni zid” je za podršku konkurisao preko platforme promeni.rs, gde su pored finansijske, dobili i značajnu savetodavnu i logističku pomoć.

“U inicijativi za prvi Durlanski parkić imali smo podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju kroz program Tvoje mesto u Srbiji koji su nam pomogli, imali pravnu podršku, logističku i podržali su štampanje promo materijala. Hvala im što  pokazuju da građanske inicijative uspevaju i svedoci smo da na teritoriji čitave države skoro svakog dana imamo novu inicijativu, ljudi se bore za svoj životni prostor u svakom bloku i na svakom mestu.”

Peternel ističe kako su tokom realizacije aktivnosti imali i podršku ekoloških aktivista iz organizacija “EKO gorila Niš” i “Zeleni ključ”. 

“Imali smo akciju čišćenja gde smo čisitli sve ove zelene površine međublokovske. Oni su bili uključeni sve vreme u sve naše akcije, prikupljanje potpisa,i samim tim smo i na taj način kroz razgovore i komunikaciju sa komšijama i sugrađanima pokušali da podignemo njihovu svest o značaju ekoloških problema.” 

Iako ponosni na dosadašnji uspeh, iz Zelenog zida su svesni da je potrebno nastaviti sa aktivnostima kako bi zaista dobili svoju zelenu oazu.

“Sada predstoji onaj teži deo a to je realizacija naših zahteva i ideja je da u to uključimo i studente Fakulteta arhitekture u Nišu da oni naprave neko idejno rešenje za našu međublokovsku parkovsku zelenu površinu, mi se nadamo da ćemo sledeće godine imati jednu izložbu, a potom i realizaciju parka.” 

Oni se nadaju da će im JKP Mediana i Sektor zelenila pomoći oko brige o parkiću, kako bi on ostao mesto okupljanja komšija.