niš - Platforma Promeni

Udruženje “Zeleni zid” pokrenulo peticiju da Durlan dobije svoj park

Svi koji žele da podrže inicijativu udruženja da međublokovska površina u Knjaževačkoj postane Durlanski park, mogu to učini potpisivanjem peticije koju je pokrenulo udruženje “Zeleni zid Niš”. Peticija je dostupna svakog dana u onlajn formatu, a svi koji žele da je potpišu lično mogu to učiniti svake subote u maju od 11 do 13 sati u Knjaževačkoj.

Ideja da međublokovska površina od broja 120 do broja 140 u Knjaževačkoj dobije status zvaničnog javnog gradskog parka rodila se onog trenutka kada su zelenu površinu ispred zgrada zauzeli podzemni kontejneri. Ovo je, kaže Marija Peternel iz “Zelenog zida”, narušilo i taj mali prostor sa travom u čijoj neposrednoj bilizini se nalazi mobilijar.

“Pokrenuli smo inicijativu jer nas je epidemija korone upravo uputila tu na taj jedini prostor ispred naše zgrade, na tu jedinu zelenu površinu. Shvatili smo da nemamo park u čitavom naselju, da nema nijednog jedinog parka, iako u našoj ulici postoji i obdanište i osnovna škola. Iskreno se nadamo da će nadležni odgovoriti na našu inicijativu”, kaže Peternel.

Grad je, podseća, i inače doneo strateške dokumente u kojima je naglašeno da su parkovi i zelene površine prioritet u gradu.

“Znamo da u našem gradu ima jako malo parkova, da je Niš jedan od najzagađenijih gradova što se tiče vazduha, da dišemo jako zagađen vazduh, što utiče na naše zdravlje. Ono što mi kao stanari ovog dela naselja želimo je da ove zelene površine opstanu, da budu održavane, da ih uređuju redovno, da bude manje otpada na njemu, da se stanari ponašaju odgovornije prema svojoj okolini, i da svi zajedno partnerski učinimo sve da naš budući gradski park bude prostor zdrav za sve nas”, ističe Peternel.

Akciji se pridružio veliki broj komšija iz ovog dela grada. Ideja udruženja je i bila da najpre imaju direktnu komunikaciju sa njima i da čuju šta oni imaju da kažu o ovoj ideji.

“Bilo nam je bitno da čujemo šta misle o svim tim problemima, da li žele park, i zaista su rezultati sjajni. Prošlog vikenda smo sa eko aktivistima, sa “Eko gerilom” i aktivistima “Zelenog ključa”, čistili čitav ovaj potez od otpada. Još jednu takvu akciju ćemo organizovati za kraj sa našim komšijama koji su nas podržali u prethodnoj akciji, prekoputa u Knjaževačkoj. Iskreno se nadam da će ovakvih građanskih inicijativa biti što više i da će građani shvatiti da mogu javno da iskažu svoje potrebe koje utiči na njihov kvalitet života neposredno i da će njihova ekološka svest biti na malo više nivou”, dodaje Peternel.

Onlajn peticiju možete potpisati na ovom linku, a ukoliko želite da potpišete lično to možete učiniti 22. i 29. maja od 11 do 13 sati kod AS trgovine u Knjaževačkoj ulici u Nišu.

U “Dedinoj garaži” održana radionica za decu sa poteškoćama u razvoju

Kako bi i deca sa poteškoćama u razvoju mogla da naprave svoje igračke i time vežbaju motoričke sposobnosti, proteklog vikenda su za njih “Dedina garaža” i udruženje “Sovuljak” organizovali radionicu. Iz “Garaže” navode da je važno da deca budu kreativna i stvaraju, jer na taj način oslobađaju sebe i pravilno se razvijaju.

Dedina garaža nastavlja da na kreativan način budi stvaralaštvo u mališanima. Ovog puta su osmislili radionicu gde su deca, kojoj je to potrebno, dodatno razvijala svoje motoričke sposobnosti praveći delove i spajajući ih u igračku. U pomoć im je priteklo udruženje “Sovuljak”, koje se prevashodno bavi rehabilitacijom i pružanjem pomoći deci sa poteškoćama u razvoju.

“Mi smo za tu priliku dizajnirali jednu specijalnu igračku gde će deca uz pomoć nas i roditelja sastaviti taj komplet, a kasnije će imati jednu igračku uz koju će moći da vežbaju svoju motoriku”, kaže Nina Spasić iz Dedine garaže.

Kako kaže, veoma je bitno da se deci pruži osećaj radosti, jer oni kroz stvaranje oslobađaju sebe, jačaju i time doprinose da njihov svet bude veseliji. Na ovaj način, osim što upoznaju sebe, upoznaju i druge oko sebe.

“Dakle, time što zajednički rade, stvaraju osnovu da zajednički žive, poštuju i uvažavaju različitost, da bolje razumeju i druge i sebe, i time se doprinosi da među decom ne postoji agresivnost”, ističe Spasićeva.

“Garažaonice” u novom prostoru

Nina i ekipa iz “Dedine garaže” ranije su materijal za delove igračaka tražili i sklapali u prirodi i igraonicama. Ipak, kako je sve veći broj dece zainteresovan za ove kreativne majstorije, odlučili su da pronađu prostor u kom će biti dovoljno prostora za sve i koji će ličiti na pravu radionicu.

“U sklopu projekta podržanog od strane EU adaptirali smo prostor – garažu u kojoj ćemo deci moći da pružimo češće naše programe, da ošmišljavamo radionice, da sami stvaraju svoja dela i da iz naše garaže odu bogatiji za neku veštinu”.

U planu je da se u narednom periodu igraonice u “Garaži” – takozvane garažaonice, i na novoj adresi u Kovanlučkoj 50 održavaju vikendom. Kako bi ovaj prostor opremili po meri dece, “Dedina garaža” konkurisala je preko sajta promeni.rs. Zahvaljujući Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju su, kažu, uspeli da obnove stolice i materijale neophodne za rad u garaži.

“Bila je specifična pomoć, jer smo naišli na razumevanje problematike i čime se bavimo. Oni su osetili čime možemo da doprinesemo društvenoj zajednici i naša saradnja je proistekla iz njihvog osećaja”, dodaje Spasićeva.

I niški osnovci u “Dedinoj garaži”

Novi prostor dao je i nove mogućnosti – u “Dedinoj garaži” sada ima mesta za sve kreativce i male stvaraoce. U narednom periodu njihovi gosti biće niški osnovci.

“U okviru nastave u osnovnim školama postoji predmet koji se naziva projektna nastava gde bi deca trebala da imaju proces stvaranja, sve ono što ih očekuje tokom izrade. Zato smo pozvali škole sa Palilule i šire da jedan čas projektne nastave održe u našoj radionici. Pravili bismo sa njima i učiteljicama drvenu društvenu igru gde bi oni učestvovali u osmišljavanju i izradi. To bi onda bio poklon njihovim školama, što bi mogli dalje da igraju sa drugarima”, dodaje Spasićeva.

Ona navodi da svako dete treba da razvija svoj stvaralački potencijal.

“Danas, u ovom brzom vremenu kada škole ili roditelji ne mogu da odgovore na to da deca budu u smislenom kreativnom okruženju, da odrasli nisu tu da ih podstaknu, da probude to stvaralačko u sebi – to jeste smisao nastajanja Dedine garaže da ujedinjenii zajedno budimo ono kvalitetno u deci i sebi”, kaže ona.

Spasićeva dodaje da im je digitalni svet uskratio da osete moć svojih ruku, jer rad rukama uspostavlja veoma važne neuronske veze u mozgu deteta. Tako ono razvija svoje potencijale.

“Ono što dete mora da oseti jeste koliko je moćno, da nije jedan konzument i potrošač, već da je kreator i stvaralac, da je korisnik isto koliko i stvoritelj. To je nešto što se danas potiskuje i deca ulaze u neku fazu mirnog, gde nemaju aktivnost i gde su previše pasivna”, objašnjava.

Inače “Dedina garaža” već šest godina kroz majstorije, igru i stvaralaštvo kod najmlađih budi prirodnu radoznalost. To su sve stvari koje njima, kako kažu, pomažu da život doživljavaju celovitije i da budu srećniji.

aktivizam Dedina garaža niš radionice za decu TMUS

Udruženje PraviLaw iz Niša pomaže građanima da dobiju informacije od javnog značaja

Udruženje PraviLaw iz Niša osmislilo je mehanizam podrške građanima koji je usmeren na poboljšanje transparentnosti rada i poslovanja organa javne vlasti u Srbiji. Kako kažu, mehanizam podrške je zapravo servis koji predstavlja jedinstvenu priliku da se građani juga Srbije obrate organima javne vlasti i dođu do informacija od javnog značaja koje se tiču njihovih lokalnih zajednica. Umesto građana, ovo udruženje u svoje ime besplatno izrađuje zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i šalje organima javne vlasti kojima građani žele da se obrate.

Kako kaže osnivač udruženja Tadija Mitić za slučaj da organi javne vlasti ne pruže odgovor na zahtev građana, oni su tu da se obrate dalje nadležnim institucijama poput Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kako bi obezbedili da građani dođu do svog odgovora.

“Mi umesto njih, spremni smo da idemo do Ustavnog suda, pa čak i do Evropskog suda za ljudska prava – popularnog Strazbura. Pored svega toga, ukoliko građani žele da ostanu potpuno anonimni ispred organa javne vlasti, tako da se njihovo ime nigde ne pominje – anonimnost im je zagarantovana. Mi pitamo umesto njih, dok njima samo dostavljamo dobijeni odgovor od organa javne vlasti. Ideja je da se pokaže da je moguće doći do informacija od javnog značaja ako se koriste sva pravna sredstva koja nam sistem nudi. Mi smo riznica znanja koja umesto građana, na najadekvatniji način, koristi sva pravna sredstva koja su neophodna da se dođe do odgovora”, ističe Mitić.

On dodaje da će informisanje građana o njihovim pravima, ali i uslugama koje su u ponudi ovog udruženja, biti podeljeno u nekoliko različitih nivoa.

“Onlajn kampanja mobilizacije zajednice vršiće se u periodu januar – maj 2021. godine. U ovom segmentu predviđena je marketinška kampanja na društvenoj mreži Facebook. Najviše će se promovisati edukativni tekstovi BLOG sekcije sajta gde će građani biti u mogućnosti da nauče kako sami da napišu zahtev sa pitanjem koji će poslati organu javne vlasti. U okviru kampanje planirana je i promocija na lokalnim i regionalnim medijima”, kaže on.

Oflajn kampanja podrazumevaće podelu flajera i lepljenje plakata u gradovima na jugu Srbije – Niš, Vranje, Pirot, Leskovac i Prokuplje.

Tadić kaže da je važno naglasiti kriterijume koji se uzimaju kao merodavni za odlučivanje da li će slati neki zahtev umesto građana ili ne.

“Osnovni kriterijum da jeste da se, prvenstveno, radi o informaciji ili informacijama od javnog značaja. Važno je da pitanje u zahtevu obuhvata problem od šireg društvenog značaja za lokalnu zajednicu. Bitno je da potencijalni odgovor na postavljeno pitanje bude od značaja za veći broj ljudi u lokalnoj zajednici”, kaže.

Kako bi pojasnio mehanizaciju podrške “Informacija na dlanu”, Tadić navodi primer iz Niša.

“Trenutno je u Nišu ponovo aktuelno pitanje (ne)bezbednosti saobraćaja. Na ovaj problem od šireg društvenog značaja ukazano je kroz mirne proteste građana na dnevnom, ali i nedeljnom nivou. Mehanizmom podrške ‘Informacija na dlanu’ građani bi na raspolaganju imali servis putem koga bi mogli da upute pitanje organu javne vlast (npr. ‘postoji li plan za suzbijanje agresivne vožnje u gradu i stvaranje bezbednijih niških ulica?’, ‘šta je predviđeno tim planom’ i slično), kao i mogućnost da kroz ovakav sistem dođu do tražene informacije u zakonom predviđenom roku, a samim tim izvrše pritisak da se dođe do rešenja problema”.

On kaže da će iz tih razloga prvenstveno raditi na onlajn edukaciji putem tekstova kako bi se građani opredelili i edukovali kako da samostalno pošalju Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organima javne vlasti.

“Kao jedna od glavnih aktivnosti kojom se bavimo i kojom ćemo se baviti jeste izrada i slanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtevi će biti artikulisani kako za same građane, tako i za udruženja. Kako bismo pokrili što više tema bavićemo se i prikupljanjem informacija iz zvaničnih ili nezvaničnih kanala medija, tako da dođemo do što više ključnih pitanja koji se tiču većeg broja građana juga Srbije. Naravno, još jedan od glavnih elemenata i aktivnosti kojima se bavimo biće obraćanje nadležnim institucijama ukoliko dođe do neadekvatnog postupanja od strane organa javne vlasti”, rekao je Tadić.

Nakon prikupljenih svih informacija na osnovu zahteva koje šalju, biće izrađen Bilten mehanizma podrške “Informacija na dlanu” koji će biti usmeren na informisanje javnosti o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima u oblasti zaštite vladavine prava. Bilten će biti dostupan kako u papirnom obliku, tako i na vebsajtu PraviLaw.rs.

“U biltenu će se objaviti postignuti rezultati, kao i inicijative građana koje su bile predmet zahteva u okviru mehanizma podrške ‘Informacija na dlanu’. Bilten će biti permanentno dostupan u online verziji na sajtu udruženja PraviLaw, u okviru odeljka posvećenog projektu ‘Informacija na dlanu’ ”, kaže Tadić.

Planirano je da prezentacija rezultata bude realizovana u realnom svetu, uz prisustvo zainteresovanih pojedinaca, ali će konačna odluka o tome biti doneta u zavisnosti od trenutne epidemiološke situacije, uz mogućnost da prezentacija bude realizovana putem onlajn platforme.

Još jedna zanimljivost koja će biti u ponudi građanima jeste Almanah propisa iz oblasti zaštite prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

“Almanah će sadržati relevantne domaće i međunarodne propise iz oblasti zaštite prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koji će pretežno biti distribuiran u online obliku, uz izradu ograničenog broja štampanih izdanja Almanaha, koji će po okončanju projekta biti dodeljeni najznačajnijim inicijativama i učesnicima prezentacije rezultata projekta”, kaže on.

Završna aktivnost biće dodela nagrade “PraviLaw povelja Dimitrije Davidović” za podsticaj vladavine prava koja će biti dodeljena inicijativi koja je najviše doprinela javnom interesu tokom korišćenja mehanizma podrške “Informacija na dlanu”.

Moto ove inicijative i poruka građanima je: da potraže i dođu do relevantnih informacija od javnog značaja i tako ostvare uvid u rad i postupanje nosioca javne vlasti kojima su građani Srbije na slobodnim demokratskim izborima poklonili svoje poverenje da u njihovo ime i za njihov račun vrše funkciju vlasti – “Pitajte one, kojima dajete platu, kako uređuju vašu lokalnu zajednicu”.

PraviLaw je aktivno i na društvenim mrežama Facebook, Instagram i LinkedIN. Inicijativa je namenjena svim građanima juga Srbije, ali je, mogu upotrebiti i građani koji žive u ostatku Republike Srbije.

aktivizam informacije niš Poverenik PraviLaw udruženje PraviLaw

Niški šaht iz kog vreba “smrt”

Propali šaht u centru Niša mesecima je opasnost za prolaznike na Margeru. U tom delu grada nekoliko otvora je u vrlo lošem stanju, a jedan je na frekventnom potezu i za pešake i za automobile koji se tu parkiraju. Koliko opasan odvaljeni poklopac može biti, pokazala je Niška urbana gerila i rešila da u rizične šahtove useli „smrt“!

„Ovako mali problem može da bude veliki, jer neko zaista može da upadne u šaht i povredi se. To se jednoj ženi desilo pre neki dan u susednoj ulici. Bojim se da ovaj grad čeka da se nešto desi, pa da tek onda reaguje. Nikako da se opamete, da budu proaktivni, preventivni i da reše dok ne bude kasno. Ili će neko da nastrada, ili će grad da plaća ogromne penale. Verovatno se sada bave nekim važnijim stvarima, možda su izbori bitniji od ljudskog života“, priča Gerilac 1 i dodaje da je šaht u ovakvom stanju još od pre Nove godine i da su oni u nekoliko navrata obeležavali rupu raznim priručnim sredstvima, ali da to nije dalo rezultate i da niko iz nadležnih institucija još nije preduzeo ništa.

Interesantno je i to što ni sami građani ne reaguju na probleme koje uoče ispred svojih kuća, primećuju gerilci.

„Ja se građanima divim iz dva razloga – pasivni su i ovo ih nikako ne dotiče, iako i sami mogu da ukažu na ovaj problem, ali i zbog sposobnosti da se naviknu na njih. Oni jednostavno zaobilaze tu šahtu, preskaču preko nje, sve će da urade da ne bi upali. Bojim se da će ovde nastradati neko ko nije iz ovog kraja, ali to možda bude i neki turista koji poseti naš grad“, zaključuje Gerilac 1 i dodaje da je u državi koja dobro funkcioniše lako rešiti ne samo banalne nego i one veće probleme.

„Da je ovo normalan grad i normalna zemlja, postojala bi jasna procedura i institucije – prijavite problem, dođe nadležna služba i reši ga. Kada to ne postoji, a naši građani ostaju pasivni, onda gerilci dođu, zasuču rukave i rešavaju. Ključna je stvar za građane da shvate da niko neće doći i rešiti im probleme, nekada moraju sami. Evo, ovde ima mnogo zgrada, komšije mogu da se sakupe i ovo reše za čas“, objašnjava Gerilac 1 i ističući da takvo rešenje nikako ne bi trebalo da se podrazumeva, ali da je i to bolje od zanemarivanja.

Gerilci kažu da ih neko vreme nije bilo, ali da ih stanje u gradu prosto tera da budu na ulici. Tako su nedavno baš na Margeru farbali betonske kugle.

„Naš grad ne mora da bude siv, uneli smo malo boje, šarenila, i pokazali da samo malo aktivnosti može potpuno da promeni sliku grada, ili barem dela grada. Pored toga, u prethodnom periodu ukazali smo na to da je Niš jedan od najvećih gradova u Srbiji, a bio je najjadnije okićen za novogodišnje i božićne praznike. Mi smo odlučili da ga ukrasimo, i jednu jelku u centru okitili smo đubretom koje su naši sugrađani složno bacali po ulicama. Mi smo to sve sakupili, stavili na jelku i pokazali da građani na taj način doprinose da grad postane okićeniji. Nedavno smo sušili meso na našem ’super zdravom i dobrom vazduhu’, gde smo ukazali na aero-zagađenje, jer je Niš jedan od najzagađenijih gradova na svetu, posebno zimi. Na taj način smo želeli da podignemo svest o posledicama koje takav vazduh može da izazove“, rekao nam je Gerilac 2.

Građani moraju da budu aktivniji, poručuje on, da uvide svoju moć i da shvate da, ukoliko oni ne ukažu na to što im smeta, drugi im neće rešavati probleme.

„U stvari, verovatno sada hoće, jer je predizborna kampanja, i baš to treba da iskoriste i ukažu na sve što im smeta. Svako može da bude gerilac, potrebno je samo malo kreativnosti, želje za aktivizmom i dobra organizacija“, zaključuje Gerilac 2.

niš Niška urbana gerila tvoje mesto u srbiji

Snima se novi spot Zu-Zu-Zujalica

Jorkširsko prase, koje je išlo na odmor u svoju domovinu, vraća se u Srbiju sa novim manirima, karakterističnim za sve Britance, i naravno, sada voli da nosi šešir i pije čaj. Ovo je deo scenarija priče koja uvodi u pesmu „Prase“, za koju Zu–Zu-Zujalice trenutno snimaju spot. Ovaj, kao i sve spotove koje su do sada uradili, snimaju u improvizovanom studiju u selu Hum, odnosno u napuštenoj kafani, koju im sa zadovoljstvom ustupa teta Marina.

„Pored nje, imamo i baka Radu, koja nam stalno donosi hranu. Celo selo nam pomaže. Sam proces snimanja teče po unapred određenom scenariju, posle materijal ide meni, na Zu–zu kompjuter. Ja montiram video, snimamo glasove, postavimo pesmicu i to je to“, sa osmehom priča Milica Lazarević – zujalica Mic, i dodaje da su zbog onoga što rade veoma srećni, bez obzira što to čine „štapom i kanapom“.

„Najveći problem nam je što radimo s improvizovanom opremom. Reflektori su nam led svetla sa auto-pijace. Snimamo se telefonom, jer nemamo profesionalnu kameru, koristimo platno zakačeno ekserima na garnišni. Sve ovo snimanje čini mnogo zanimljivim, jer je sve što imamo samo ljubav prema onome što radimo, ali polako dolaze i novi elementi“, priča Mic.

Zujalica Gaga – Dragana Jocić Lazarević kaže da pesme za decu stvaraju zato što neizmerno vole i muziku i rad sa decom. Od njih zauzvrat dobijaju energiju u trenucima kada im entuzijazam padne.

„Na primer, imamo veliku obožavateljku Milu iz Zaječara, koju smo stekli nakon festivala ’Art zona za sve’ u tom gradu. Njena mama nam se stalno javlja, šalje nam klipove, jer Mila zna sve pesme napamet i sve koreografije. Takođe, imamo primere da deca počinju da jedu vitamine zbog nas, jer im majke kažu da su Zujalice rekle da treba da se jede, pa oni onda uzmu sve što im se ponudi“, priča zujalica Gaga i dodaje da su im veoma značajni i komentari i snimci roditelja gluve dece, koja ponavljaju koreografije: „I gluvi roditelji su nam zahvalni i stalno lajkuju i dele naše objave na društvenim mrežama. Drugačije im je, jer i sami mogu da razumeju o čemu se radi i prate šta puštaju svojoj deci“.

Uzimajući u obzir uslove u kojima rade, i da stvaranje pesama za decu nikom od njih nije primarni posao, već hobi, verovatno bi do sada više puta odustajali da nemaju podršku okoline i roditelja, bilo da ih poznaju ili ne, iskrena je Gaga.

Prevođenje svega što rade na znakovni jezik izdvaja ih od ostalih stvaralaca za decu.

„Gluvoj deci je bitno to što mi radimo jer osim ovoga, gotovo da nema sadržaja koji bi bio prilagođen njima, pružio im podršku, i pokazao da to što su gluvi nije neki nedostatak, već nešto sa čime se može vrlo lako živeti. I čujuća deca vole da komuniciraju sa gluvom, ona vrlo lepo reaguju na znakovni jezik, koriste znak i trude se da pričaju sa decom koja ne čuju, i to je super, jer se druže i dele odličnu energiju“, kaže Filip Lazarević, odnosno zujalica Bole.

Prvi spot snimili su za jedan i po dan konstantnog rada, seća se zujalica Mica, ali su im u međuvremenu apetiti porasli, pa im sada treba dve do tri nedelje da urade njihov deo posla i još toliko za ilustracije koje im crta Aleksandra Đorđević.

Posle spota za pesmu „Prase“ planiraju da urade još jedan za pesmu o buđenju, jutarnjem razgibavanju i načinu na koji se kreće u novi dan. Na proleće ih očekuju i izvođenja predstave „Čuvari prirode“.

gluvi i nagluvi inicijative niš tvoje mesto u srbiji znakovni jezik zujalice

Ponovo radi Fast radio

Niški Fast radio ponovo se čuje, samo što je sada, pošto je na internetu, dostupan i slušaocima iz drugih krajeva. Čuveni džinglovi, koje je auditorijum obožavao i uz koje se smejao, opet se emituju, u nešto drugačijoj formi i pod izmenjenim imenom „Original Fast sa kosim džepovima“.

„Pre 20-30 godina bile su popularne farmerke Levis original sa kosim džepovima. Apropo toga, kao štos smo uzeli Fast, a moglo je da bude bilo šta drugo, ali pošto se oslanjamo na stare džinglove sa Fasta, tako se i zove“, priča Nenad Tančić, pokretač novog Fast radija.

On kaže da se na novom Fast radiju pušta dosta bajate muzike, odnosno muzike iz nekih prošlih vremena, pošto je to njemu blisko.

„Ima i nečeg novog, a to su niški autori. Pesma Mitra, uličnog svirača, prvi put je puštena na ovom radiju. Eto, to je razlog njegovog postojanja. Želim da pustim niške autore, koje nijedna radio-stanica neće pustiti. Jeste da nema veliku slušanost, ali muzičarima će to značiti“.

Prvobitni Fast počeo je da radi juna ’93. godine, u vreme kada je otvoreno mnogo radio-stanica u Nišu.

„Bila je to nekakva moda, nešto kao pokret. U tom mnoštvu stanica mi smo se izdvojili kao poseban radio zato što smo radili nešto drugačije od drugih. Fast je bio bogat duhom, bio je pre svega gradski radio. Obraćali smo se gradskoj ekipi ljudi, koja je mogla da razume to što radimo, a obraćali smo se prvenstveno muzikom, ali i džinglovima. Govorili smo tako, a ne rečima. On je imao neku svoju autentičnost, bio je dobro prihvaćen i dosta slušan, što je svakako prijalo“, seća se Tančić.

Fast je postojao desetak godina, a on ga je napustio krajem devedesetih.

„Tada su radio-stanice već počele da se gase, internet je počeo da preuzima interesovanje slušalaca. U vreme kada smo počinjali, interneta nije bilo, i tako smo i opstajali. Fast nije bio klasičan radio, koji je imao voditelje. Nekada se pojavljivao glas uživo, ali vrlo retko. Imali smo emisiju bez tačno određenog termina, zvala se ’Ja sam taj i taj, to je moj izbor’. Taj neko birao je muziku i pričao zašto bira baš to. Kroz tu emisiju prošlo je dosta različitih ljudi, počev od Ciganke što čisti po kućama, koja je više od sat vremena pričala o omiljenoj muzici. Odmah sledeće nedelje gost je bio Zoran Đinđić. Nedeljom smo puštali domaću muziku“.

Slušaocima su dosta poručivali kroz reklame i džinglove, po čemu je radio bio prepoznatljiv, jer, kaže, muziku svako može da vrti.

„Neko vreme razmišljao sam o novoj radio-stanici, pošto sam već u nekim godinama, a uspeo sam da spasim jedan broj tih džinglova i reklama sa početka. Mnogo toga je izgubljeno, nažalost, jer se nije čuvalo. Ima i dosta toga što se radilo svih ovih godina, jer sam ja proizvođač reklama još od ’80-ih godina i imam veliku produkciju iza sebe“.

Pokrenuti internet radio, kaže Tančić, nije ništa teško, potrebno je manje od sat vremena. On je to učinio uz pomoć prijatelja. Voleo bi da se ovim radiom bavi neko vreme, pa da kasnije to prepusti mlađim ljudima, zaključuje Nenad Tančić.

fast radio niš radio ž

Džedaji u Nišu spojili kreativnost i humanost

Ljubitelji stripova, filmova, serija, video igara i VR tehnologije mogli su da isprate bogat i raznovrstan sadržaj tokom dva dana „Džedajkon“ konvencije, održane 29. i 30. decembra u Oficirskom domu u Nišu. Posebna pažnja bila je usmerena ka kreativnom radu i razvoju najmlađih generacija. Namera je da se pozitivnim primerima ukaže na to da ljudi mogu svojim angažovanjem, trudom i energijom učiniti nešto dobro i značajno za sebe i druge oko sebe.

Višežanrovska manifestacija koju organizuje Džedajski pokret iz Niša ima kulturni, ali i humanitarni karakter. Ideja ovakvog događaja popularne kulture je da se ljudi kroz svet mašte, kreativnosti izraze i ostvare svoje ideje. Veliki broj organizovanih edukacija u okviru konvencije pružio je priliku učesnicima svih generacija da nauče više iz oblasti koje ih interesuju.

Drugi po redu „Džedajkon“ nastavlja se u duhu kreativnosti i primenljivih ideja, entuzijazma i humanosti.

„Svako biće u našem pokretu je inspirisano da sebe da nečemu višem. Želimo da spojimo ljude koji su spremni da odvoje svoje vreme, resurse, kako bi zajednicu podigli na jedan viši nivo tolerancije i shvatanja i da mir i sreća, ono što srce vidi čini čoveka“ kaže osnivač Džedajskog pokreta Miloš Antić.

Predavači iz zemlje i okruženja podelili su svoja iskustva i ideje sa učesnicima, u nameri da ih podstaknu da svojim radom i zalaganjem doprinesu društvu u kom žive i budu deo važnih promena.

U završnom delu konvencije dodeljena su i priznanja pojedincima koji su svojim trudom pomogli da zajednica bude bolje mesto za život. Uz istaknute pojedince, priznanje “Džedajski vitez” je dobila i jedna incijativa, ekipa „Odbranimo reke Stare planine“

Džedajski pokret osnovan je početkom novembra 2013. godine sa ciljem da mir i prosperitet zajednice učini održivim i podigne aktivizam na viši nivo. Udruženi su sa idejom da inspirišu pre svega mlade ljude da se uključe u upravljanje i donošenje odluka na teritoriji svoje lokalne zajednice u oblasti kulture, sporta, ekologije, edukacije mladih i preduzetništva.

džedaji niš

Džedaji pomažu deci bez roditelja

Džedajski pokret iz Niša svoju posvećenost filantropiji pokazuje i u radu sa decom bez roditelja. Oni će krajem jula na Vlasini organizovati kamp za mlade od 15 do 20 godina.

„Tamo će deca kroz vežbe, muziku, radionice o preduzetništvu i ekologiji, meditaciju i jogu razvijati samopouzdanje i sve džedajske veštine. Želimo da ih podstaknemo da osmisle način na koji bi mogli sami da zarađuju. Pored toga što želimo da im pomognemo da pronađu posao, ukazaćemo im na značaj očuvanja harmonije sa prirodom“, kaže Miloš Antić, osnivač Džedajskog pokreta u Nišu.

Članovi pokreta za mesec i po dana treba da sakupe 4000 evra za ovaj kamp, pa će u narednom periodu imati različite akcije za prikupljanje tog novca.

„Smatramo da ono što radimo, odnosno filantropija i umetnost davanja, oblikuje sredinu u kojoj živimo. Deca u sebi imaju želju da okruženje učine boljim, treba da rade na sebi i shvate da odgovornost počinje od same individue i da ono što rade, utiče na ceo svet“.

Svi koji žele da im pomognu u ovoj nameri mogu da ih kontaktiraju preko Fejsbuka ili na neki drugi način i dobiju informacije o dinarskom i deviznom računu za uplatu.

„Život nije bio previše naklonjen deci bez roditelja, ali mi kroz džedajsku percepciju smatramo da baš takva deca u sebi nose snagu koju drugi nemaju i, ako je pravilno kanališu, mogu da promene svet nabolje i da postanu članovi džedajskog projekta ili drugog udruženja koje brine o svojoj zajednici“.

U toku su i pripreme za ovogodišnji Džedajkon, konferenciju posvećenu fanovima naučne fantastike koja će se održati krajem godine. Do tada ovaj pokret nastavlja da promoviše kulturu mira, unapređenja ljudskih odnosa i ostalih džedajskih veština.

deca džedaji niš