Oni su Ponosni, Odgovorni, Neskriveni, Samostalni. PONS fondacija uspela je da okupi osobe sa invaliditetom u Nišu, poveže ih i aktivira jer vlast jače čuje glas zajednice nego glas pojedinca. O iskustvima PONS-a u borbi za veće učešće osoba sa invaliditetom (OSI) u donošenju odluka za platformU PROMENI govori Vladimir Đorđević.
– Zbog čega je aktivizam važan?
Nepostojanje osoba sa invaliditetom u javnoj sferi Srbije, guranje pod tepih problema koje OSI imaju u svakodnevnom životu, nesenzibilisanost vlasti na svim nivoima za osnovne potrebe i osnovna prava OSI, ne ostavljaju mogućnost za bilo šta drugo osim za aktivizam i borbu. Srbija kao društvo neće doći do onog nivoa razvoja u kome će osobe sa invaliditetom imati ravnopravne i jednake šanse kao drugi građani bez angažovanja i društvenog aktivizma upravo osoba sa invaliditetom koje će tu jednakost neprestano zahtevati.
– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?
Činjenica da su organizacije i pojedinci u Nišu nedovoljno povezani i da se retko ostvari konsenzus oko osnovnih problema koje treba rešavati i njihove prioritizacije. Ovim angažmanom smo uspeli da okupimo, saslušamo, donesemo zaključke i preporuke i pokrenemo jedan proces koji, iako neizvesnog kraja, ipak ima rezultate upravo u tom povezivanju i zajedničkom radu.
– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Društvo nejednakih i neravnopravnih poput našeg, često pokušava da prikaže sebe u demokratskom odelu. To lažno predstavljanje se svodi na propagandu koja zloupotrebljava osobe sa invaliditetom i pojedina udruženja koja okupljaju OSI. Sve ovo obesmišljava iskren i odgovoran posao na društvenom angažmanu i čoveka tera da razmisli i preispita sopstvene motive i postignuća.
– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Naši rezultati zavise od spremnosti lokalne vlasti da pogleda, sagleda i razume naše preporuke i da nastavi proces za koji smo im dali inicijalne impute. Od nedemokratske vlasti teško je očekivati bilo kakvu kooperativnost za nastavak procesa.
– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Samo okupljanje organizacija i pojedinaca i uključivanje zajednice OSI najznačajniji je i najvredniji naš rezultat.
– Po(r)uka budućim aktivistima…
Vrednosti u koje verujemo i za koje se borimo važnije su i trajnije od svake prepreke na koju ćemo naići.
Pogledajte u nastavku kratki video o ovom udruženju.
Kako bi obezbedili uslove za veće učešće osoba sa invaliditetom u procesu donošenja odluka, PONS fondacija organizovala je tribine i predala preporuke Gradu.
Kako kaže Vladimir Đorđević, jedan od pokretača inicijative “Sigurni u saobraćaju”, njihove aktivnosti usmerene su na osnaživanje osoba sa invaliditetom da aktivno učestvuju u zajednici.
“Kako bismo dobili ona rešenja koja zaista dolaze odozdo na gore, smatramo da je neophodno da uključimo što veći krug ljudi direktno zainteresovanih za ovu temu. Tako smo ovde kao svoj cilj postavili uključivanje bitnih stejkholdera, pojedinaca – ne samo predstavnika organizacija koja predstavljaju osobe sa invaliditetom, nego i pojedinaca koji su osobe sa invaliditetom i koji žele da se aktiviraju, koji žele da naprave taj veoma važan iskorak u društvenom angažmanu, i taj naš prvi cilj je ostvaren, mi smo organizovali tribine na kojima su učešće uzeli ljudi koji ranije nisu često ili nisu uopšte istupali u javnost boreći se za ona pitanja koja ih se tiču”, navodi Vladimir Đorđević.
Jaz koji postoji između predstavnika organizacija i onih koji donose odluke, moguće je premostiti samo uključivanjem predstavnika i članova udruženja koji imaju ličnu motivaciju i sklonosti ka društvenom delovanju usmerenom ka osobama sa invaliditetom.
“Ono što je takođe veoma važan cilj to je da njihov angažman bude prepoznat, i bude deo šireg dijaloga koji se odvija sa donosiocima odluka. Dakle, da se taj njihov proces angažovanja ne istroši unutar same grupe, već da on zaista bude društveno prepoznat”, kaže Đorđević.
Pitanje sigurnosti u saobraćaju je ključno za normalan život i funkcionisanje osoba sa invaliditetom u Nišu.
“Definisali smo određeni set pitanja koja su došla iz same zajednice, koja su pripadnici zajednice smatrali veoma važnim za njihovu bezbednost. Organizovali smo tribine. Budući da su uslovi zbog kovida bili takvi, tribine su organizovane u onlajn okruženju putem Zoom aplikacije, i na tim tribinama se vrlo otvoreno diskutovalo o problemima koje osobe sa invaliditetom imaju u saobraćaju”, kaže on.
Tema tribina bili su i problemi vozača osoba sa invaliditetom, korisnika taksi prevoza, problemi koji postoje u javnom gradskom gradskom saobraćaju, slobodno kretanje trotoarima i korišćenje ivičnjaka, taktilne staze i zvučni semafori, kao i prevoz korisnika dijalize.
“Okupili smo ljude koji su direktno pogođeni nedostacima u ovim temama, oni su mapirali sve probleme sa kojima se suočavaju,i nakon toga su ušli u proces razgovora, u koji smo uključili, takođe, i donosioce odluka”.
Kako bi se povezali i sa drugim članovima zajednice oni su u proces uključili i udruženje Porodična filharmonija, koja se takođe bavi problemima osoba sa invaliditetom.
“Napravili smo savezništvo želeći da pokažemo da su mnoge teme, koje su važne za jednu kategoriju,jednako važne i za sve ostale kategorije ili za neke druge kategorije. Konkretno problem trotoara, problem ivičnjaka, problem prevoza u javnom gradskom saobraćaju je jednako izazovan i za osobe sa invaliditetom i za roditelje koji prevoze svoju decu kolicima”.
Upravo zbog toga su, kako kaže Đorđević, očekivali veću podršku donosioca odluka.
“Međutim to naše očekivanje da ćemo da dobijemo bolji fidbek od strane gradskih vlasti nije u potpunosti ostvareno. Mi imamo svakako vrlo snažnu i dobru podršku, i dobar dijalog smo uspostavili sa Upravom za saobraćaj Skupštine grada, kao i sa Parking servisom, ali je podrška nekih drugih službi koju smo potražili izostala. Nadamo se da će kroz dalji proces, kada dođe na red da se preporuke koje smo definisali i predali Gradskom veću, realizuju, da ćemo u tom delu da budemo uključeni kao partneri koji će moći da dalje zagovoraju i utiču na promene koje smo predložili”.
Preporuke koje su predali Gradskom veću sadrže kratkoročna i dugoročna rešenja za poboljšanje sigurnosti u saobraćaju osoba sa invaliditetom.
“Neka od njih su zaista jednostavna, recimo dešavalo se ranije da smo zbog nezadovoljstva stanara Sinđelićevog traga, na kome se sada nalazimo, uklonjene zvučne signalizacije sa semafora, jer je ona navodno stanarima okolnih zgrada pravila preveliku smetnju. Svakako postoji razumevanje da je tako nešto zaista moguće ali mislimo da rešenje koje ide ka tome da se zbog nečijeg komfora ukloni ozvučenje sa semafora, koje je nekoj drugoj kategoriji stanovništva presudno za bezbedan prelazak ulice, neprihvatljivo. ”.Uzimajući u obzir da stanarima okolnih zgrada zaista mogu da smetaju zvučni semafori, ali smatrajući da je bezbednost slepih i slabovidih ljudi primarni cilj, dali smo prodlog da se vrate zvučni semafori, ali sa prijatnijim zvucima”.
PONS fondacija je za podršku u realizaciji ove inicijative konkurisala preko platforme promeni.rs
“U našem društvu demokratija još ne funkcioniše na način na koji mi to želimo i na koji bi demokratija trebalo da fukcioniše, a to je da zapravo najšire kategorije stanovništva budu direktno uključene u donošenje odluka kroz svoje inicijative, kroz zadovoljavanje oni potreba koje se tiču te zajednice. I upravo tu je Fondacija Jelena Šantić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i njihovi partneri kroz ovaj program omogućila svima nama koji želimo da participiramo da to i ostvarimo. Ta podrška je utoliko važnija ako znamo da bez nje osnovne elemente našeg angažovanja i angažovanja osoba sa invaliditetom ne bismo mogli da izvedemo. Ta podrška nije samo materijalna, ta podrška takođe je i u pogledu edukacije i medijske promocije onoga što mi radimo”.
U želji da premoste jaz koji postoji između tradicionalnog shvatanja demokratije i shvatanja demokratije u kom se svi uključuju,i u kom svi imamo jednaka prava i mogućnosti, PONS nastavalja svoje aktivnosti koje možete pratiti na njihovom zvaničnom sajtu.
Biciklistički doručak koji organizuje Novosadska biciklistička inicijativa, već tradicionalno okuplja vozače na dva točka kako bi podelili iskustva i probleme sa kojima se sreću u svakodnevnom saobraćaju. Upravo je takav jedan doručak održan juče na novosadskim ulicama, kako bi biciklisti dobili osveženje i informator sa brojevima najbitnijih službi za bezbednost biciklista u saobraćaju.
“Informator sadrži brojeve Saobraćajne policije, Komunalne inspekcije – za koju smo videli da je potrebna kada treba zvati zelenog pauka za parkiranje na zelenoj površini, zatim kontakt same pauk službe, koja interveniše kada se parkira na biciklističkoj stazi. Tu su brojevi Gradske uprave za saobraćaj i puteve, Lokalnog saveta za bezbednost u saobraćaju, odnosno svih bitnih institucija kojima biciklisti mogu da se obrate u situacijama kao što su nedozvoljeno parkiranje, nedostatak parking mesta, odnosno držača za bicikl, oštećenja na biciklističkim stazama, saobraćajne nezgode i slično”, objašnjava Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative.
Povećanje bezbednosti biciklista je nešto na čemu ovo udruženje konstantno radi, i upravo sa tim ciljem nedavno je organizovala podelu svetala za vozače na dva točka, kako bi broj nezgoda u kojima učestvuju biciklisti bio sveden na minimum.
Biciklisti su ravnopravni učesnici u saobraćaju sa motornim vozilima i treba ih tako i posmatrati i brinuti o njihovoj bezbednosti. Ovo udruženje već godinama brine o tome da Novi Sad, koji svake godine ima sve veći broj vozača bicikala, bude što bezbedniji za učesnike u saobraćaju na dva točka. Prema rečima Marka Trifkovića iz Novosadske biciklističke inicijative, prošla godina je bila nepovoljna za bicikliste, jer je bilo više stradanja nego obično, a pored toga se broj biciklista u gradu konstantno povećava.
“Biciklisti u Novom Sadu generalno jesu bezbedni, ali mi želimo da još više poboljšamo bezbednost tako što ćemo raditi na onome što smatramo da je najvažnije. A najvažnija je tehnička ispravnost bicikla, osvetljenost, odnosno da imaju dioptere ili reflektujuće površine. Bitno je još i da pokazujemo rukom kada skrećemo levo ili desno, odnosno da kada imamo neku aktivnost, obavestimo druge učesnike u saobraćaju. Naravno, treba paziti šta se oko nas dešava, kako bismo svi bili bezbedni”, poručuje Trifković.
Ovo udruženje je aktivno već desetak godina, a podela svetala za bicikle, što je postala njihova praksa, već je dala rezultate, s obzirom na to da je osvetljenost biciklista u Novom Sadu porasla u poslednje vreme.
“To je u našem domenu, jer mi ne možemo da kažnjavamo, mi prosto delimo svetla biciklistima i pričamo sa njima kako da vode računa o bezbednosti, ali i da podstiču druge da vode računa. U krajnjem slučaju, ono što je najbitnije, treba da stvaramo pozitivne navike, jer smatram da je većina problema u saobraćaju stvar loše navike”, ističe Trifković.
Iako se u početku mislilo da je najbitnije da biciklisti nose kacige, iz udruženja su u međuvremenu shvatili da je neosvetljenost biciklista mnogo veći problem za njihovu bezbednosti.
“Shvatili smo da je u nekim mestima i do 90 posto bicikala nepravilno osvetljeno, a da preko 50 posto biciklista nema nikakva svetla i počeli smo da radimo na onome što je glavna stvar, a to je da osvetlimo bicikliste. Rezultat toga je da je, u odnosu na neka naša početna brojanja, kada je u Novom Sadu bilo 25 posto pravilno osvetljenih, posmatranje od pre dve godine pokazuje da ih sada imamo 43 posto. Usvojene su dobre prakse, svetla sada deli više organizacija i grupa, obeležavaju se različiti događaji baš na taj način, a najbitnije je to što postoji prećutna koordinacija između svih koji rade na tim temama – policije koja kontroliše, organizacija koje motivišu i podstiču, i na kraju medija i svih ostalih članova društva. Takvim pristupom popravljamo situaciju i to planiramo da radimo i dalje”, kaže ovaj biciklista iz Novog Sada.
Ulična podela svetala, osim što ima za cilj da osvetli bicikle, treba i da skrene pažnju vozačima na dva točka da su sami u velikoj meri odgovorni za svoju bezbednost u saobraćaju.
“Novosađani su dosta obavešteni o tome da su svetla zakonski obavezna, ali se uglavnom žale kako su im ukradena. Naši sugrađani se uglavnom brinu za bezbednost, mada se kacige u najvećem broju slučajeva ne nose. Osim toga, mahom imaju sve ostalo što je poterebno, kao što su zvonca, osvetljenje, kako dodatno, tako i ono koje već imaju na sovjim biciklima, a redovno rade i servise. Treba imati i mačije oči, jer nas one štite kada se vidimo iz neke druge perspektive, kako nas slučajno neko ne bi udario”, priča volonterka Novosadske biciklističke inicijative Nina Raletić.
Kako kaže, u Novom Sadu je porast biciklista evidentan, što se uvek može primetiti na semaforima, jer u svakom trenutku pored pešaka, na zeleno svetlo čeka i nekoliko biciklista.
Novosadska biciklistička inicijativa zvanično postoji od 2011. godine. Nastala je nakon jednog protesta 2010. godine kada je policija kažnjavala bicikliste zbog kretanja kroz pešačku zonu i nekoliko ljudi se okupilo da pokuša nešto da promeni, uspeli smo u tome i to nas je ohrabrilo da napravimo udruženje.
