aktivizam - Platforma Promeni

“Youth Fight Club”: mladi kroz dijalog do boljeg položaja građanskih prava u Zaječaru

Doprinos pokretanju dijaloga između ljudi sa oprečnim mišljenjima, cilj je udruženja građana “Nosioci vremena” (Inspiring Change), koje je pokrenulo ideju “Youth Fight Club” kako se ne bi dešavalo da se ljudi izoluju u svoje ”eho-sobe”, jer, kako kažu, nemaju prilike da čuju svoje neistomišljenike.

Oni žele da iskoriste potencijal društvenih mreža kao novog građanskog prostora za pokretanje dijaloga među mladim sugrađanima na temu položaja mladih u Zaječaru, kaže jedna od članica udruženja Nina Petrov.

“Sve projektne aktivnosti sprovode se onlajn, kroz digitalnu kampanju, čime se ispituje nova agora koja se nalazi na društvenim mrežama. Inspiring Change osnovan je 2018. godine i primarno se bavi edukacijom i pružanjem podrške mladima u domenu kreativnog i društvenog preduzetništva, kao i cirkularne ekonomije i održivih biznisa”, dodaje Petrov.

S obzirom na to da trenutna situacija sa pandemijom ne dozvoljava okupljanja većeg broja građana za potrebe debate ili tribine, rešili su da testiraju kako bi ovaj dijalog mogao da se ostvari putem društvenih mreža Fejsbuk i Instagram.

“Projekat Youth Fight Club sprovodi se na društvenim mrežama u krugu Zaječara, a trenutno je završeno ’Šta ti misliš ovih dana?’ – istraživanje mišljenja mladih Zaječaraca na temu kvaliteta života u gradu i njihove aktivne participacije u procesima donošenja odluka. U toku je procena odgovora i kasnije planiramo rad na istraživanju”, kaže ona.

Po završetku ispitivanja, putem društvenih mreža biće podeljena statistika rezultata ankete, kao i najupečatljiviji komentari sugrađana koji govore o problemima nezaposlenosti, zagađenja, i slično.

“Podelićemo informacije o svim mogućim načinima učešća građana i pokušati da inspirišemo mlade da u još većoj meri uzmu ulogu u unapređenju društva i životne sredine na lokalu. Građani će biti pozvani da iznose svoje predloge, komentare, bojazni, i da o njima diskutuju sa svojim sugrađanima. Predviđeno je i intervjuisanje petoro mladih aktivista iz Zaječara koji će podeliti svoje priče o ranim počecima i aktivističkim postignućima, te dodatno podstaći mlade da pođu njihovim stopama”, rekla je Petrov.

Rezultate čitavog projekta (analiza istraživanja putem onlajn upitnika i reakcije građana na društvenim mrežama) prezentovaće kroz jedan konstruktivni skup predloga kako bi gradska vlast mogla da izađe u susret mladima u Zaječaru i na koji način bi mogla da se pobrine da mladi imaju veći pristup informacijama, a naročito kako bi mogli da budu motivisani da se uključe u predlaganje, planiranje, i druge aktivnosti zarad donošenja za njih važnih odluka.

Iako je udruženje građana Nosioci Promena (Inspiring Change) sa sedištem u Beogradu, njegovi mladi članovi su i stanovnici grada Zaječara, inspirisani da podstiču svoju okolinu da iskoristi svoja građanska prava.

“Pozdrav iz kraja”: za bolje kulturne i umetničke sadržaje van glavnog grada

Kako bi mladi što bolje upoznali svoju lokalnu zajednicu i njeno kulturno nasleđe, ali i prepoznali značaj uključivanja u lokalne tokove, promene i razvoj, inicijativa “Pozdrav iz kraja” iz Satibare želi da mlade pokrene preko društvenih mreža, i time doprinese izmeštanju kulturnih i umetničkih sadržaja iz glavnog grada, a sve kroz umetnost i različite radionice.

Prema rečima jedne od članice inicijative Marije Rodić, rad sa mladima usmeren je na njihovo bavljenje artikulisanjem svojih potreba i preispitivanjem ili formiranjem stavova, kroz poređenje društvenih mreža i nematerijalnog kulturnog nasleđa.

“U ovom procesu koristimo praktični i visokoparticipativni radioničarski metod, istraživanje i primenu digitalnog jezika i komunikacije (koji su mladima bliski, s jedne strane, a s druge strane brže od tradicionalnih medija prenose poruke i skreću pažnju na važne teme). Lokalni resurs na koji smo usmereni ovde u Dolovu, jeste nematerijalno kulturno nasleđe – društveni život sela i tradicionalni oblici komunikacije (načini razvoja seoskih predigitalnih ‘socijalnih mreža’). Drugi cilj koji je nama veoma važan jeste i ‘izlazak’ Satibare iz Beograda, ali ne samo kroz jednokratne aktivnosti, već kroz decentralizaciju naših članova”, dodaje Rodićeva.

Od 2017. godine u okviru inicijative okupljaju se mladi iz različitih socijalnih grupa u Beogradu i pruža im se šansa da kroz umetnost izražavaju svoje ideje, potrebe, telente ili kritike društvenih pojava.

Članovi i pokretači inicijative su članovi Satibare (udruženja građana iz Beograda, koje se bavi filmskom produkcijom, edukacijom i zagovaranjem umetničkih sloboda).

“Inicijativi su se do sada pridružili različiti lokalni akteri na polju kulture i novih medija, iz Dolova i Pančeva. tako da smo sada jedna šarena ekipa koju čine filmski umetnici, vizuelni umetnik, menadžerka u kulturi, novinarka, jutjuberka, lokalni čuvar sećanja na dolovačko nasleđe, kao i naš lokalni domaćin”, ističe Rodićeva.

Do sada su uradili jedno pilot izdanje „Pozdrava iz kraja” koje je organizovano tokom leta 2020. u beogradskom naselju Mirijevo. Tada su, kako kaže, održali preko 30 radionica (filma, vajanja i grafičkog i veb dizajna).

“Tu smo se malo mrdnuli iz centra grada ka periferiji, a sada krećemo još malo dalje (45 km). Konkretno pod sloganom ‘Pozdrav iz kraja’ planiramo da realizujemo umetničke procese u još nekoliko gradova u Srbiji tokom ove godine. Za sada smo u fazi razvijanja saradnje sa nama srodnim organizacijama iz Vranja, Bujanovca, kao i Novog Kneževca i Kruševca. Nije logistički lako sprovoditi ovakve programe, mnogo je lakše kad ste u svom gradu, ali zato procesi i traju duže, kako bi učesnici radionica i novi članovi inicijative mogli stečeno znanje da primenjuju i nakon formalnog završetka projekta”, kaže Rodićeva.

Radionice videa, filma i digitalnih medija održaće se tokom vikenda 27. i 28. marta u Domu kulture „25. maj“ u Dolovu. Raspisan je konkurs za prijave namenjen tinejdžerima.

“Drugog dana radionica će se održati i filmsko veče, u okviru kog će se prezentovati rezultati našeg druženja tokom ova dva dana, najaviti predstojeće aktivnosti (za april), kao i prikazati različiti fimovi mladih učesnika u nekim od naših dosadašnjih programa. Od aprila do avgusta planiramo da održimo još 10-ak radionica koje će biti posvećene videu i filmu, kao i nematerijalnom kulturnom nasleđu Dolova. Za jul se planira snimanje kratkog filma, a za avgust lokalna manifesticija ‘Pozdrav iz kraja!’ koja bi zaokružila ceo ovaj proces”, rekla je Rodićeva.

Sve aktivnosti su besplatne, što je inače, princip koji važi za sve Satibarine manifestacije i programe.

aktivizam Decentralizacija mladi Pozdrav iz kraja Satibara TMUS

Inicijativa “Otvorena vrata Pirot” za pomoć najugroženijima u ovom kraju

Udruženje žena “Lav” u poslednje četiri godine, uz podršku brojnih donatora, samostalno ili u partnerstvu, realizuje brojne projekte koji se bave položajem socijalno ugroženih lica na području Pirotskog okruga. Inicijativa “Otvorena vrata” koju je pokrenulo ovo udruženje postoji skoro pet godina i želja im je da najugroženiji najpre postanu vidljivi za zajednicu, a da se potom javnim zagovaranjem izbore da dobiju mesto koje zaslužuju u strateškim dokumentima.

Istraživanja koja su sproveli pokazala su im da lica, koja sistem socijalne zaštite prepoznaje i koja imaju kakvu takvu podršku države, žive u veoma teškom položaju, ali da ima i mnogo onih koji su “nevidljivi” za društvo i koji zbog komplikovane administrativne procedure ili nedorečenih zakona nisu u mogućnosti da ostvare osnovna ljudska prava, kaže jedna od članica inicijative Snežana Manić.

“Ciljevi inicijative su da agresivnom medijskom kampanjom kao i u direktnim kontaktima sa Piroćancima ali i šire, stanovnicima Pirotskog okruga podignemo svest o postojanju velikog broja lica u stanju socijalne potrebe među kojima ima mnogo onih koji žive ispod svake granice siromaštva”, dodaje Manićeva.

U prva dva meseca formirali su mrežu podrške koju čini desetak uglednih Piroćanaca, koji će, kako navodi Manićeva, svojim imenom i delom pomoći u promociji projekta i ostvarenju zacrtanih ciljeva.

“Iznajmili smo prostor koji je otvoren za sve, kako ljude koji su u stanju socijalne potrebe tako i za one koji imaju želju i volju da se priključe ovoj inicijativi. Završeno je idejno rešenje za flajer i promo material, očekujemo odobrenje i ovih dana sve ide u štampu. Ako sve bude išlo po planu za nekih desetak dana bismo mogle da krenemo sa uličnim akcijama. Imale smo preliminarne sastanke sa predstavnicima relevantnih institucija i lokalne samouprave, medija i drugih NVO, i načelno smo dogovorili zajednički doprinos u realizaciji inicijative. Predstoje nam gostovanja u medijima, snimanje reportaža koje će biti emitovane na regionalnoj TV Pirot i javna tribina”, ističe Manićeva.

Udruženje žena “Lav” otvorilo je širom vrata za sva pitanja, predloge i sugestije, kako od strane socijalno ugroženih gradjana tako i od ostatka populacije.

“Brojni projekti koje smo realizovali u poslednjih pet godina doprineli su da nas lokalna samouprava prepozna kao partnere, odnosno članove radne grupe za unapređenje društvenih delatnosti. Očekujemo da će rezultati ove saradnje doprineti unapređenju procesa donošenja odluka i razvoja javnih politika u gradu Pirotu”, ističe.

Pored osam stalnih i aktivnih članica Udruženja žena “Lav” i desetak volonterki, članovi inicijative su i potpisnici mreže podrške, predstavnici institucija socijalne zaštite, Udruženja mentalno nedovoljno razvijenih lica, novinari, kao i svi Piroćanci koje će javnom kampanjom animirati da se svi priključezajedničkoj borbi za bolji položaj ranjivih kategorija stanovništva.

“Ova inicijativa značajna je pre svega za najsiromašniji deo populacije jer ćemo javnom kampanjom učiniti da budu vidljiviji u društvu i doprineti da ostvare neka svoja prava. Za protekla dva meseca, koliko traje projekat, već smo mapirali neke osnovne probleme sa kojima se suočavaju marginalizovane grupe, a za koje u postojećim strateškim dokumentima grada do sada nije postojalo rešenje. Budući da su članice udruženja do sada uspešno realizovale brojne akcije u gradu i da smo stekle kredibilitet, grad nas je prepoznao kao partnere u borbi za unapređenje društvenih delatnosti”, kaže Manićeva.

U toku je izrada Nacrta strategije socijalnog razvoja grada Pirota, koju je inicijativa inicirala javnim zagovaranjem kroz projekat “Zajedno do cilja”, tako da će aktivnim učešćem u radnoj grupi i konstruktivnim predlozima doprineti da se sve marginalizovane grupe obuhvate ovim dokumentom.

aktivizam inicijativa Otvorena vrata Pirot Pirot pomoć ugroženo stanovništvo

Samo vlast odlučuje šta javnost ima pravo da zna?

Ministri se menjaju, ali odnos vlasti prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ostaje isti. Pre tri godine Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predlagalo je problematične odredbe koje bi, da su usvojene, unazadile zakon, dok sada o izmenama zakona javnost ne zna ama baš ništa. Šta o tome kaže civilno društvo, a šta aktuelni poverenik i njegov prethodnik?

Više o ovoj temi pročitajte ovde.

Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović

Autorka: Mihaela Šljukić Bandović

aktivizam Istinomer

Prvo OJT u Beogradu o julskim protestima: Ispitujemo svedoke; utvrđuju se identiteti policajaca

Istinomer je nedavno objavio da su počela saslušanja oštećenih u slučajevima nasilja tokom julskih protesta u Beogradu, a iz Prvog osnovnog tužilaštva smo potom dobili i precizniji odgovor – koliko prijava je podneto protiv građana, koliko protiv pripadnika MUP-a i šta se dešava s tim postupcima sada.

Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović

Autorka teksta: Milijana Rogač

aktivizam Istinomer OJT protesti TMUS

Reka Pek u Kučevu „premazana” svim bojama

Iako se društvenim mrežama šire objave u kojima se tvrdi da su stanovnici opštine Kučevo ostali žedni zbog zagađenja reke Pek, nadležne službe tvrde da je voda za piće ispravna, a i sagovornici Istinomera iz tog grada u istočnoj Srbiji kažu da piju vodu sa česme. Ipak, dovoljan je jedan pogled na Pek da se zaključi kako ima mesta zabrinutosti za zdravlje – i reke i ljudi.

Više informacija o ovoj temi možete pronaći ovde.

Fotografija: eKucevo.rs

Autorka teksta: Nikolija Čodanović

aktivizam Istinomer Kučevo Pek TMUS tvoje mesto u srbiji

Radio Plac iz Subotice počeo sa radom, autorska muzika primarni deo programske šeme

Radio Plac zamišljen je kao glasilo Centra za savremenu kulturu i umetnost u Subotici i po formi je community radio, odnosno radio zajednice. Počeo je sa radom februara ove godine, a za sada emituju jednu ili dve emisije dnevno, uz jednu reprizu tokom sedmice, dok ostatak programa čini muzički sadržaj. Na radiju Plac možete isključivo slušati autorsku muziku sa svih strana sveta koja nije pod ugovorima sa izdavačkim kućama i autori je samostalno dele i šire slušaocima.

Ideja onlajn radija nastala je tokom istraživanja avangardnih umetničkih pokreta s početka 20. veka i opšteg raskida sa dominantnom tradicijom koja je dovela do masovnog stradanja u Prvom svetskom ratu, kaže urednik “Radio Plac” Petar Mitrić.

“Avangardni umetnici su prigrlili fenomen radija kao novotariju velikog potencijala, koja bi mogla biti sredstvo za emitovanje i razmenu ideja među ljudima sa kraja na kraj sveta. Njihova ideja radija je aktivno uključivala slušaoce u stvaranje programa. Istovremeno su izražavali bojazan da bi ovako potentan izum mogao biti i sredstvo manipulacije ukoliko se emituje iz jednog centra moći, čemu svedočimo od uspona fašizma do danas”, kaže Mitrić.

Shvatanje radija kao sredstva za razmenu ideja od početka je bila vodilja njihovog malog poduhvata i ono što ih je najviše zanimalo je eksperimentisanje sa radiofonskim izrazom i istraživanje mogućnosti radija kao medija umetnosti. Okosnicu radija Plac je u početku činio mali krug prijatelja koji su savetima i idejama pomogli tehničko i uredničko postavljanje zamišljenog koncepta.

Ideja se brzo širila i sastavili su malu redakciju koju čine: muzički urednik Predrag Vitner, autori emisija Gordana Vukov Ciganjik, dr Ivana Primorac, Glorija Lindeman, Armand Mesaroš, Boris Čegar, saradnici sa nekadašnjeg Radija Net1zen Darko Kovačević i Robert Gombaš, te gotovo svi članovi Centra za savremenu kulturu i umetnost iz Subotice.

“Nedavno smo, zajedno sa Aleksandrom Gubašem, autorom podkasta Van Centra, pokrenuli online radionicu za kreiranje radijskog sadržaja, gde se prijavilo desetak ljudi iz različitih delova Srbije i sad nastavljamo saradnju i stvaramo nove sadržaje koji će uskoro biti u programu. Sličnu radionicu smo organizovali i na mađarskom jeziku i trenutno radimo na stvaranju mađarske redakcije. Urednik programa na mađarskom je Csongor Szasz, filmski i televizijski reditelj”, dodaje on.

Prve radijske ideje su iznedrile nekoliko emisija koje sada čine okosnicu programa.

“Ontologija radija je posvećena promišljanju radija kao fenomena i mogućnosti šta bi on mogao biti. Nulti sektor predstavlja razgovore sa ljudima čiji životi i zanimacije prolaze ispod radara medijskog prostora. Među njima su zaljubljenici u ribolov ili ptice pevačice, strip crtači i ilustratori anderground miljea, radio amateri. Bosonoga deca je emisija koju kreiraju Gordana Vukov Ciganjik, dr Ivana Primorac i Glorija Lindeman i posvećena je savremenim pedagoškim metodama i svetskim modelima vaspitanja dece”, ističe on.

Predrag Vitner je autor emisije ‘Sa magnetofonskih traka’ u kojoj predstavlja stare, izgubljene i zaboravljene zvučne zapise iz privatnih arhiva zabeleženih na ovom formatu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Emisija “U gostima” predstavlja razgovore sa umetnicima i ljudima otvorenog duha sa kojima sarađuje Centar za savremenu umetnost.

“Upravo smo završili serijal posvećen Društvenom centru Rojc iz Pule i sada razgovaramo sa umetnicima okupljenim oko Zavoda Sploh iz Ljubljane. U saradnji sa Aleksandrom Gubašem iz Beograda emitujemo ‘Van centra’ podkast o ljudima koji ne sede skrštenih ruku i koji je posvećen samostalnim inicijativama građana širom Srbije sa ciljem poboljšanja kvaliteta života u svojim sredinama. U saradnji sa TV KRPELJ iz Vršca smo emitovali razgovor sa Nandorom Ljubanovićem-Kiklopom o počecima fanzinske i andergraund scene u SFRJ s kraja 70-tih”, dodaje on.

Svaka od emisija se nakon emitovanja može čuti na njihovoj mixcloud stranici i na sajtu Centra.

Razvojem interneta razvijao se i free culture pokret, društvena zajednica koja propagira slobodnu distribuciju autorskih umetničkih dela putem modela Creative Commons licenciranja.

“Na taj način je njihovo autorstvo zaštićeno pod određenim pravilima i ne dopušta se korišćenje u komercijalne svrhe. Postoje ljudi koji se muzikom bave amaterski i ne žele da učestvuju u biznis modelima savremenog izdavaštva, niti da budu vezani za izdavačke kuće i na kraju krajeva žele sami da budu vlasnici svog dela. Iz te nepregledne baze naš muzički urednik Predrag Vitner pronalazi i izdvaja zaista izvrsne komade”, kaže on.

Poseban deo programa čine setovi posvećeni lokalnoj, subotičkoj sceni u periodu od kraja sedamdesetih do danas, gde postoje vrhunski bendovi i autori koji su retko dolazili do šire publike.

“Takođe, imamo emisiju posvećenu improvizovanoj muzici Subotice, gde urednik Armand Mesaroš predstavlja zvučne zapise zajedničkog sviranja različitih muzičara iz našeg grada snimljenih u poslednjih petnaestak, dvadeset godina. U narednom periodu planiramo da pokrenemo sličnu emisiju koja bi uključivala nezavisne autore iz celog regiona i prostora nekadašnje Jugoslavije, jer se i sam supkulturni fenomen s kraja sedamdesetih kod nas razvijao uporedo na tom prostoru i po senzibilitetu je sličan”, završava Mitrić.

Važno je napomenuti da Radio Plac nema informativni karakter u klasičnom smislu reči i njegovi saradnici se ne bave novinarstvom.

“Tema je život ljudskog bića u savremenom okruženju, njihove ideje i pogledi na stvarnost i život uopšte. Kao deo Centra za savremenu kulturu i umetnost posebno smo usmereni ka istraživanju savremenih tendencija na polju umetnosti. Kao radiofonsko glasilo, koje počiva na čulu sluha, Radio Plac otvara prostore imaginacije i ima za cilj da inspiriše i povezuje ljude sličnih senzibiliteta. Na kraju krajeva, javni medijski prostor odavno počiva na trouglu seksa, nasilja i profita i tim putem stvaramo iskrivljenu sliku o čoveku i svetu koji nas okružuje. U tom vrtlogu smo često ubeđeni da mrzimo jedni druge, a zapravo se i ne poznajemo. Uzori nam postaju utvare iz medijskog prostora, dok nam stvarni svet iščezava iz zagrljaja”, kaže Mitrić.

Za sada su stvorili bazu na sajtu Centra za savremenu kulturu i umetnost iz Subotice, a ukoliko je neko zainteresovan da na svoj sajt ubaci i plejer za njihov radio kažu da bi bili zahvalni.

aktivizam Centar za savremenu kulturu i umetnost emisije radio Radio Plac

Šabac: Do savremene nastave van učionice

Roditelji, učenici i nastavnici iz osnovne škole “Stojan Novaković” iz Šapca, koji već osam godina organizuju sadnju drveća u okviru dečije nedelje za sve učenike prvih razreda, došli na ideju da naprave ambijentalnu učionicu. Učionica je namenjena učenicima istoimene škole, ali i ostalim školama sa područja grada Šapca.

Kako kaže nastavnica Milica Simić sadnja se dešava u okviru dečije nedelje, a učesatvovaće učenici prvog razreda.

“Svako odeljenje bi zasadilo jedno drvo kao simbol svoje generacije. Svoju ideju smo izneli rukovodstvu škole i ostalim učiteljima – 13 učitelja mlađih razreda. Njima se dopala ideja, mišljenja su da je ambijentalna učionica savremeni način sticanja znanja, te su podržali ideju. U kontaktu sa roditeljima predstavnicima u Savetu roditelja dobili smo saglasnost i pomoć oko dogovora sa ostalim roditeljima. Oni su ih kontaktirali i još 20 roditelja nam se pridružilo. Oni su mišljenja da bi ambijentalna učionica doprinela većoj motivaciji učenika za nastavni proces”, dodaje Simićeva.

Ova neformalna grupa sada ima 35 članova. Cilj grupe je unapređivanje kvaliteta nastave, inoviranje nastavnog procesa, gde se kao bitan zahtev ističe „učenje za život“ i pripremanje učenika za razne društvene i životne uloge, te je povezanost nastavnih sadržaja sa neposrednim životnim kontekstom neophodna.

“Učenici bi negovali i održavali biljke i iskustveno razvijali svest o značaju očuvanja životne sredine. Dugoročno, cilj je postavka ekološke učionice gde bi se realizovale radionice o značaju očuvanja životne sredine i omogućile posete učenicima svih škola i ostalim zainteresovanim osobama radi upoznavanja retkih biljaka koje će biti zasađene u botaničkoj bašti”, dodaje ona.

U planu je 13 radionica u 13 odeljenja mlađih razreda – u svakom odeljenju po jedna radionica, tako da će biti obuhvaćeno ukupno 300 učenika.

“Tema radionica je razvijanje svesti o značaju zaštite životne sredine i izrade predmeta od recikliranih materijala. Učenici će shvatiti da predmete koji su nepotrebni ne treba bacati, već se mogu upotrebiti za izradu drugog predmeta koji može biti veoma koristan”, kaže Simićeva.

U planu je sadnja japanske trešnje, japanskog javora, banane, ginka, platana, sibirskog limuna, hibiscusa, magnolije, albicije, katalpa, judinog drveta, pančićeve omorike i crvenog javora, ali i određeni broj manjih biljaka poput nane, žalfije, lavande, visibabe, zumbula, narcisa i krokusa.

Kako navodi Simićeva, u školskom dvorištu postoji površina oko 40 ari koja se ne koristi i na toj površini će se formirati ambijentalna učionica.

“Baštu bi oformili sa retkim biljkama, koje učenici mogu da vide uglavnom na slikama. Takođe bi zasadili lekovite biljke, vesnike proleća uz koje bi učenici pratili životni ciklus biljaka, od nicanja do sazrevanja. Učenici bi u okviru nastave prirode i društva i biologije brinuli o biljkama u bašti, i na taj način razvijali odgovoran odnos prema prirodi. Učenici bi sadili biljke, zalivali, pratili rast i razvoj, posmatrali delove biljaka kako se razvijaju, sakupljali plodove”, ističe.

U okviru nastave u učionici učenici nemaju priliku da pojmove koje izučavaju praktično isprate, odnosno posmatraju.

“Metoda očiglednosti, posmatranja i istraživanja predstavlja učenje koje je najtrajnije. Ove metode su veoma važne jer bi kod učenika stvarale trajnija znanja, zatim razvijale motivaciju za učenje. Učenici bi praktično stvarali zbirku živih biljaka umesto herbarijuma. Ambijentalna učionica bi popunjavala nedostatke nastave u učionici”, dodaje ona.

Pored članova neformalne grupe, akciju je podržala Gradska uprava – Odeljenje za zaštitu životne sredine i Mašinokop Doo Šabac – preduzeće koje pomože u pripremi zemljišta.

Ova učionica predstavlja savremeni oblik nastave van učionice. Nastava van zidova učionice, utiče na kvalitetnije usvajanje znanja i celovit razvoj učenika, razvijanje pozitivnog odnosa prema prirodi, lokalnoj zajednici, drugim ljudima i samima sebi.

“Ambijentalna nastava takođe utiče na razvijanje veštine rada u timu, interakciju, kreativnost, grupno donošenje odluka, zajedničko planiranje, toleranciju i smanjenje negativnog ponašanja kod učenika. Ova inicijativa je usmerena na sve učenike škole ‘Stojan Novaković’ (1100 učenika) i učenike ostalih škola sa područja grada Šapca. Kada u arboretumu bude dovoljno biljaka, planiramo da deca iz drugih škola dođu organizovano i da im se održe časovi u prirodi, odnosno radionice gde bi sa nastavnicima mogli da diskutuju o biljnim vrstama sa svih kontinenata i praktično pokažu svoje znanje, dok bi za vreme odmora uživali u prirodnom ambijentu koji su sami, svojim radom stvorili”, ističe Simićeva.

U toku ove nedelje nastavnici sa saradnicima kopaju rupe za sadnice koje će donirati Evropski centar za ekologiju.

aktivizam Letnja učionica Šabac Milica Simić Šabac škola učionica

Dedina garaža na novoj adresi sa starom kreativnošću dece i roditelja

Početkom februara održan je drugi deo radionice za decu i roditelje pod sloganom “Deca i odrasli izazovu dorasli” na kojoj su deca i roditelji zajednički izrađvali igračke koje će biti date na poklon dečijem odeljenju fizikalne terapije u Nišu. Ove igračke, specijalne izrade, namenjene su vežbanju ili uspostavljanju motorike ruku. U pitanju je Montesori tabla, lavirint i vatrogasni kamion sa prikolicom, a sve to se radilo u novim prostorijama Dedine garaže.

Stvaralačka radionica Dedina garaža od 2015. godine realizuje vaspitno-obrazovni rad sa decom i roditeljima. Zalaže se za stvaralački razvoj ličnosti, za unapređenje dečijih kreativnih i motoričkih sposobnosti, za podsticanje zajedništva i uzajamnosti roditelja i dece, kaže Nina Spasić iz ovog udruženja.

“Rad Dedine garaže odvija se kroz Garažaonice – specijalno osmišljene radionice, na kojima se učenje odvija kroz stvaralački proces. Garažaonice su okupljanja, na kojima deca stiču veštine uz pomoć odraslih, grade odnos prema radu, uče kako da budu preduzimljivi, istrajni, uporni i samostalni”, ističe ona.

Rezultat svake Garažaonice je ručno napravljena igračka od prirodnog materijala, koja ostaje detetu kao suvenir sopstvenog truda i zalaganja.

“U proteklom periodu realizovano je preko 200 različitih radionica, stvaralačkih izleta, planinarenja, istraživanja prirode, zajedničkih predstava za decu i odrasle, manifestacija, festivala, i drugih aktivnosti”, dodaje Spasićeva.

Novi, adaptirani prostor Dedine garaže, u ulici Kovanlučka 50, otvara mogućnost češćeg i intenzivnijeg okupljanja porodica i dece, u podsticajnom ambijentu, u kome mogu ostvariti svoju kreativnost.

“U autentičnoj radionici, moći ćemo da realizujemo raznovrsniji program koji će deci i roditeljima pružati priliku da provedu zajedničko kvalitetno vreme i oslobode svoje stvaralačke potencijale. Do sada smo svoj rad organizovali, gostujući u igraonicama, vrtićima i na otvorenim gradskim lokacijama”, rekla je Spasićeva.

Pandemija im je uskratila mogućnost organizovanja radionica sa decom i roditeljima, pa su se, kako kažu, našli pred izazovom, kako na daljinu podsticati dečiji duh i kreativnost.

“Za vreme vanrednog stanja i izolacije, osmislili smo koncept (e)misije ‘Slovarica-stvaralica’ i pozivali decu i porodice da nam šalju svoje male kućne ‘stvarancije’ na određeno slovo. Svake nedelje bismo postavili određene aktivnosti na dato slovo, a zatim su nam majstorčići iz svojih domova slali ono što su oni kod svoje kuće mogli da osmisle i naprave na to slovo. Na taj način smo pravili video kolaže, koji su nas beskrajno radovali i jačali duh do ponovnih susreta”, dodaje ona.

U narednom periodu očekuje ih relizacija kabarea za decu i roditelje, muzičko scenski performans “Šuma za nas”, koji je planiran za mesec maj, kao i garažaonice vikendom u Dedinoj garaži na novoj adresi.

aktivizam deca Dedina garaža igračke radovi

Novi Beograd: Zelenom oazom protiv betona

Kako bi uredili svoj kraj, grupa stanara sa Novog Beograda pokrenula je inicijativu “Zelena Oaza”. Krenuli su sa akcijom, kupili i postavili zemlju, a početkom marta ih očekuje sadnja žive ograde, ukoliko vreme to dozvoli. Veliki problem predstavljao je, kako kažu, “more betona” koje su imali oko svojih zgrada, te su na inicijativu došli veoma lako, u kojoj učestvuju tri generacije stanara.

Kako kaže jedna od članica Milojka Maksić-Kozomara pokušavali su i ranije, ali je jedini način bio da se stavi velika količina zemlje preko koje će izdržati biljke u životu.

“Kao što ste videli na slici, to je beživotna površina upravo zbog peska, ovo je Novi Beograd, nema zemlje… Mi smo skupili novac, oko 400 evra, i kupili i platili pravljenje ivičnjaka koji su izdigli površinu da bi mogli da nanesemo zemlju preko, i tek tad da nam se izdrži trava i živa ograda”, kaže Maksić-Kozomara.

Dok su to radili pridružili su im se i stanari okolnih zgrada jer, kako kažu, ljude vezuju isti ciljevi.

“Ali, neverovatno, pridružili su se i momci zdrave pameti, neki od njih su prvi put uzeli lopatu u ruke, i to je fenomenalno bilo kad smo postavljali te ivičnjake, i to nas je povezalo i pokazalo kako omladina pati i želi da bude angažovana, i da svima nedostaje mesto za druženje”, dodaje ona.

Žene traže da im emancipacija padne s neba, ali se u stvari ne trude da zaista preduzmu nešto i prve svojim delovanjem istupe radom i znanjem, dodaje ona, jer ljudi tek tako prepoznaju nečije sposobnosti.

Nove akcije uređenja ove složne komšije sprovešće početkom marta.

aktivizam inicijativa Zelena oaza