radio - Platforma Promeni

Radio Plac iz Subotice počeo sa radom, autorska muzika primarni deo programske šeme

Radio Plac zamišljen je kao glasilo Centra za savremenu kulturu i umetnost u Subotici i po formi je community radio, odnosno radio zajednice. Počeo je sa radom februara ove godine, a za sada emituju jednu ili dve emisije dnevno, uz jednu reprizu tokom sedmice, dok ostatak programa čini muzički sadržaj. Na radiju Plac možete isključivo slušati autorsku muziku sa svih strana sveta koja nije pod ugovorima sa izdavačkim kućama i autori je samostalno dele i šire slušaocima.

Ideja onlajn radija nastala je tokom istraživanja avangardnih umetničkih pokreta s početka 20. veka i opšteg raskida sa dominantnom tradicijom koja je dovela do masovnog stradanja u Prvom svetskom ratu, kaže urednik “Radio Plac” Petar Mitrić.

“Avangardni umetnici su prigrlili fenomen radija kao novotariju velikog potencijala, koja bi mogla biti sredstvo za emitovanje i razmenu ideja među ljudima sa kraja na kraj sveta. Njihova ideja radija je aktivno uključivala slušaoce u stvaranje programa. Istovremeno su izražavali bojazan da bi ovako potentan izum mogao biti i sredstvo manipulacije ukoliko se emituje iz jednog centra moći, čemu svedočimo od uspona fašizma do danas”, kaže Mitrić.

Shvatanje radija kao sredstva za razmenu ideja od početka je bila vodilja njihovog malog poduhvata i ono što ih je najviše zanimalo je eksperimentisanje sa radiofonskim izrazom i istraživanje mogućnosti radija kao medija umetnosti. Okosnicu radija Plac je u početku činio mali krug prijatelja koji su savetima i idejama pomogli tehničko i uredničko postavljanje zamišljenog koncepta.

Ideja se brzo širila i sastavili su malu redakciju koju čine: muzički urednik Predrag Vitner, autori emisija Gordana Vukov Ciganjik, dr Ivana Primorac, Glorija Lindeman, Armand Mesaroš, Boris Čegar, saradnici sa nekadašnjeg Radija Net1zen Darko Kovačević i Robert Gombaš, te gotovo svi članovi Centra za savremenu kulturu i umetnost iz Subotice.

“Nedavno smo, zajedno sa Aleksandrom Gubašem, autorom podkasta Van Centra, pokrenuli online radionicu za kreiranje radijskog sadržaja, gde se prijavilo desetak ljudi iz različitih delova Srbije i sad nastavljamo saradnju i stvaramo nove sadržaje koji će uskoro biti u programu. Sličnu radionicu smo organizovali i na mađarskom jeziku i trenutno radimo na stvaranju mađarske redakcije. Urednik programa na mađarskom je Csongor Szasz, filmski i televizijski reditelj”, dodaje on.

Prve radijske ideje su iznedrile nekoliko emisija koje sada čine okosnicu programa.

“Ontologija radija je posvećena promišljanju radija kao fenomena i mogućnosti šta bi on mogao biti. Nulti sektor predstavlja razgovore sa ljudima čiji životi i zanimacije prolaze ispod radara medijskog prostora. Među njima su zaljubljenici u ribolov ili ptice pevačice, strip crtači i ilustratori anderground miljea, radio amateri. Bosonoga deca je emisija koju kreiraju Gordana Vukov Ciganjik, dr Ivana Primorac i Glorija Lindeman i posvećena je savremenim pedagoškim metodama i svetskim modelima vaspitanja dece”, ističe on.

Predrag Vitner je autor emisije ‘Sa magnetofonskih traka’ u kojoj predstavlja stare, izgubljene i zaboravljene zvučne zapise iz privatnih arhiva zabeleženih na ovom formatu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Emisija “U gostima” predstavlja razgovore sa umetnicima i ljudima otvorenog duha sa kojima sarađuje Centar za savremenu umetnost.

“Upravo smo završili serijal posvećen Društvenom centru Rojc iz Pule i sada razgovaramo sa umetnicima okupljenim oko Zavoda Sploh iz Ljubljane. U saradnji sa Aleksandrom Gubašem iz Beograda emitujemo ‘Van centra’ podkast o ljudima koji ne sede skrštenih ruku i koji je posvećen samostalnim inicijativama građana širom Srbije sa ciljem poboljšanja kvaliteta života u svojim sredinama. U saradnji sa TV KRPELJ iz Vršca smo emitovali razgovor sa Nandorom Ljubanovićem-Kiklopom o počecima fanzinske i andergraund scene u SFRJ s kraja 70-tih”, dodaje on.

Svaka od emisija se nakon emitovanja može čuti na njihovoj mixcloud stranici i na sajtu Centra.

Razvojem interneta razvijao se i free culture pokret, društvena zajednica koja propagira slobodnu distribuciju autorskih umetničkih dela putem modela Creative Commons licenciranja.

“Na taj način je njihovo autorstvo zaštićeno pod određenim pravilima i ne dopušta se korišćenje u komercijalne svrhe. Postoje ljudi koji se muzikom bave amaterski i ne žele da učestvuju u biznis modelima savremenog izdavaštva, niti da budu vezani za izdavačke kuće i na kraju krajeva žele sami da budu vlasnici svog dela. Iz te nepregledne baze naš muzički urednik Predrag Vitner pronalazi i izdvaja zaista izvrsne komade”, kaže on.

Poseban deo programa čine setovi posvećeni lokalnoj, subotičkoj sceni u periodu od kraja sedamdesetih do danas, gde postoje vrhunski bendovi i autori koji su retko dolazili do šire publike.

“Takođe, imamo emisiju posvećenu improvizovanoj muzici Subotice, gde urednik Armand Mesaroš predstavlja zvučne zapise zajedničkog sviranja različitih muzičara iz našeg grada snimljenih u poslednjih petnaestak, dvadeset godina. U narednom periodu planiramo da pokrenemo sličnu emisiju koja bi uključivala nezavisne autore iz celog regiona i prostora nekadašnje Jugoslavije, jer se i sam supkulturni fenomen s kraja sedamdesetih kod nas razvijao uporedo na tom prostoru i po senzibilitetu je sličan”, završava Mitrić.

Važno je napomenuti da Radio Plac nema informativni karakter u klasičnom smislu reči i njegovi saradnici se ne bave novinarstvom.

“Tema je život ljudskog bića u savremenom okruženju, njihove ideje i pogledi na stvarnost i život uopšte. Kao deo Centra za savremenu kulturu i umetnost posebno smo usmereni ka istraživanju savremenih tendencija na polju umetnosti. Kao radiofonsko glasilo, koje počiva na čulu sluha, Radio Plac otvara prostore imaginacije i ima za cilj da inspiriše i povezuje ljude sličnih senzibiliteta. Na kraju krajeva, javni medijski prostor odavno počiva na trouglu seksa, nasilja i profita i tim putem stvaramo iskrivljenu sliku o čoveku i svetu koji nas okružuje. U tom vrtlogu smo često ubeđeni da mrzimo jedni druge, a zapravo se i ne poznajemo. Uzori nam postaju utvare iz medijskog prostora, dok nam stvarni svet iščezava iz zagrljaja”, kaže Mitrić.

Za sada su stvorili bazu na sajtu Centra za savremenu kulturu i umetnost iz Subotice, a ukoliko je neko zainteresovan da na svoj sajt ubaci i plejer za njihov radio kažu da bi bili zahvalni.

Fast radio – od radio-stanice do čitave zajednice

„Fast radio za mene je jedan veliki deo života“, kaže Dejan Šobot, odnosno DJ Loptica, koji je na ovom radiju bio od 1994. do 2010. godine, odnosno do njegovog zatvaranja. Na početku je to za njega bilo samo radno mesto, a kasnije i mesto na kom je mogao da uči ono što nije znao, da upoznaje muziku sa kojom nije bio u dodiru.

„Original fast sa kosim džepovima“ ponovo može da se čuje preko interneta, ali spominjanje Fast radija kod većine Nišlija i dalje izaziva sećanje na jednu od najslušanijih stanica u Nišu, bez koje je dan bio gotovo nezamisliv. Sećanja su ipak najsnažnija kod onih koji su bili „nevidiljivi ljudi iz kutije“, i koji su muzikom ispunjavali svakodnevicu svojih sugrađana.

„Fast radio može da se podeli na nekoliko faza. Prva je sam početak radija, kod Jasmine u kući, posle toga se sišlo u Tančin stan, pa u zajedničke prostorije iste zgrade, sve do ’99. godine, nakon čega odlazimo u kino-salu bioskopa ’Čegar’. Ta poslednja faza je faza nestajanja radija, prvo iz etra, pa sa interneta“, seća se Šobot i dodaje da je najveća ironija to što je radio u tom trenutku dobio frekvenciju, koju je morao da proda, jer u tom trenutku vlasnici radija nisu mogli da je plate.

I Dragan Aranđelović Ara, poznavalac muzike i vlasnik bivše prodavnice „Hepi haus“, gde su Nišlije godinama nabavljale najzanimljivija muzička izdanja, smatra da Fast radio nije imao nameru da samo muzikom privlači ljude, jer se nikada nisu opredelili za jedan muzički žanr. Na radiju su, kako kaže, mogle da se čuju različite vrste muzike – od klasičnog roka, do psihodelije, preko nekih mekših tonova, kao što je pop-rok, ali i šlageri, jer je i za to bilo publike.

„Publiku su privlačili i govornim emisijama, kao i džinglovima koji su postali legendarni u ovom gradu, preko reklama koje je Tanča (Nenad Tančić – jedan od pokretača nekadašnjeg, ali i novog Fast radija) pravio sa neverovatnim entuzijazmom i potrebom da nešto novo dobaci do slušalaca. Ali muzikom svakako jeste privlačio ljude u neku zajednicu, koja je u to vreme obožavala ovaj radio“.

Na nekadašnjem Fastu moglo je mnogo da se uči o muzici, ali i o radu na radiju, seća se Šobot.

„Nismo mi imali neku vrhunsku tehniku, ali nas je nedostatak tehničkih mogućnosti terao da budemo bolji. Svi smo na radio došli sa nekim muzičkim znanjem, čak se Tanča šalio sa nama: ’Kaži mi tri pesme od Stonsa, četiri od Kleptona’, ili nešto slično. Reklame su se emitovale sa kasete, preko deka, niko ti nije objašnjavao, sami smo sve učili. Kada su se stvari malo uozbiljile, makar kod mene, onda sam ja stavio mikrofon ispred sebe, jer sam želeo da radio izgleda tako, makar kada ja radim na njemu“.

Muzika se nekada slušala „drugačijim ušima“

Način na koji danas dolazimo do muzike menja i način na koji je slušamo, smatra Dragan Aranđelović Ara. Devedesetih godina nije bilo lako doći do raznovrsne muzike. Kompakt diskovi su tek počeli da se pojavljuju, a kasete, vinili nisu bili lako dostupni zbog loše materijalne situacije. Kako ni na televiziji nije bilo mnogo muzike, jedino je radio tada mogao da ponudi nešto slušaocima i da oni budu srećni što su čuli svoju omiljenu kompoziciju, ali i nešto novo.

„Na samom početku, dok Fast radio zvanično nije krenuo, Tanči sam dao disk sa muzikom iz filma ’Poslednje Hristovo iskušenje’ Pitera Gebrijela. To je bila vanvremenska muzika i to se 15 dana non-stop vrtelo kao probni signal radija. Možete li da zamislite kad neko dođe u tri ujutru iz grada i počne da vrti radio-stanice i naiđe na ovu muziku, a ne zna ni šta je, ni odakle dolazi – to je bilo fantastično“, seća se Aranđelović i dodaje da danas, osim zagrizenih diskofila, retko ko odsluša ceo album ili pesmu do kraja, nego ide do refrena, prelazi na sledeću i tako dalje.

„Lepo je da se Fast radio opet čuje, jer ima sentimentalnu vrednost za Nišlije, pa makar i uži krug ljudi ponovo može da sluša stariju muziku, džinglove i reklame“, zaključuje Aranđelović.

DJ Loptica Dragan Aranđelović Ara fast radio Hepi haus radio Šobot

Ponovo radi Fast radio

Niški Fast radio ponovo se čuje, samo što je sada, pošto je na internetu, dostupan i slušaocima iz drugih krajeva. Čuveni džinglovi, koje je auditorijum obožavao i uz koje se smejao, opet se emituju, u nešto drugačijoj formi i pod izmenjenim imenom „Original Fast sa kosim džepovima“.

„Pre 20-30 godina bile su popularne farmerke Levis original sa kosim džepovima. Apropo toga, kao štos smo uzeli Fast, a moglo je da bude bilo šta drugo, ali pošto se oslanjamo na stare džinglove sa Fasta, tako se i zove“, priča Nenad Tančić, pokretač novog Fast radija.

On kaže da se na novom Fast radiju pušta dosta bajate muzike, odnosno muzike iz nekih prošlih vremena, pošto je to njemu blisko.

„Ima i nečeg novog, a to su niški autori. Pesma Mitra, uličnog svirača, prvi put je puštena na ovom radiju. Eto, to je razlog njegovog postojanja. Želim da pustim niške autore, koje nijedna radio-stanica neće pustiti. Jeste da nema veliku slušanost, ali muzičarima će to značiti“.

Prvobitni Fast počeo je da radi juna ’93. godine, u vreme kada je otvoreno mnogo radio-stanica u Nišu.

„Bila je to nekakva moda, nešto kao pokret. U tom mnoštvu stanica mi smo se izdvojili kao poseban radio zato što smo radili nešto drugačije od drugih. Fast je bio bogat duhom, bio je pre svega gradski radio. Obraćali smo se gradskoj ekipi ljudi, koja je mogla da razume to što radimo, a obraćali smo se prvenstveno muzikom, ali i džinglovima. Govorili smo tako, a ne rečima. On je imao neku svoju autentičnost, bio je dobro prihvaćen i dosta slušan, što je svakako prijalo“, seća se Tančić.

Fast je postojao desetak godina, a on ga je napustio krajem devedesetih.

„Tada su radio-stanice već počele da se gase, internet je počeo da preuzima interesovanje slušalaca. U vreme kada smo počinjali, interneta nije bilo, i tako smo i opstajali. Fast nije bio klasičan radio, koji je imao voditelje. Nekada se pojavljivao glas uživo, ali vrlo retko. Imali smo emisiju bez tačno određenog termina, zvala se ’Ja sam taj i taj, to je moj izbor’. Taj neko birao je muziku i pričao zašto bira baš to. Kroz tu emisiju prošlo je dosta različitih ljudi, počev od Ciganke što čisti po kućama, koja je više od sat vremena pričala o omiljenoj muzici. Odmah sledeće nedelje gost je bio Zoran Đinđić. Nedeljom smo puštali domaću muziku“.

Slušaocima su dosta poručivali kroz reklame i džinglove, po čemu je radio bio prepoznatljiv, jer, kaže, muziku svako može da vrti.

„Neko vreme razmišljao sam o novoj radio-stanici, pošto sam već u nekim godinama, a uspeo sam da spasim jedan broj tih džinglova i reklama sa početka. Mnogo toga je izgubljeno, nažalost, jer se nije čuvalo. Ima i dosta toga što se radilo svih ovih godina, jer sam ja proizvođač reklama još od ’80-ih godina i imam veliku produkciju iza sebe“.

Pokrenuti internet radio, kaže Tančić, nije ništa teško, potrebno je manje od sat vremena. On je to učinio uz pomoć prijatelja. Voleo bi da se ovim radiom bavi neko vreme, pa da kasnije to prepusti mlađim ljudima, zaključuje Nenad Tančić.

fast radio niš radio ž