deca - Platforma Promeni

Filmom o ljubavi Romkinje i Srbina u Prokuplju završene radionice koje umetnošću ruše predrasude

Kako bi rešili pitanje predrasuda između romske i srpske populacije, udruženje “Film klub Prokuplje” odlučilo je da pokrene inicijativu “Prikaži svoje – upoznaj tuđe”. Reč je o filmskim radionicama koje okupljaju mlade koji kroz edukaciju o filmu, glumi i likovnoj umetnosti razbijaju predrasude prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Na kraju je nastao i kraći film čija je tema bila život u romskoj i srpskoj zajednici gde je prikazana ljubavna priča o Romkinji i Srbinu.

Tokom leta je u Prokuplju 60 polaznika romske i srpske nacionalnosti pohađalo likovne, filmske i glumačke radionice. Rad je, kaže jedan od pokretača inicijative Žikica Jovanović, bio je zasnovan na tome da su deca zajedno učila, družila se i stvarala, tako da je bilo primetno smanjenje stereotipa i razbijanje predrasuda među učesnicima radionica.

Kako kaže, pokazalo se da su deca i mladi dobar primer i ostalima, da je potrebno bolje upoznati jedni druge i uz pomoć kulture i filma prevazići prepreke i zajedno živeti jedni sa drugima.

“Zainteresovanost je bila odlična, jer je retkost u ovom delu Srbije, da deca imaju mogućnost da učestvuju na ovakvim skupovima, a pored toga film i gluma im nisu dostupni u školi, jer nisu predviđeni školskim obrazovanjem, tako da im je veoma izazovno da imaju mogućnost da sami stvaraju svoj prvi film”, kaže Jovanović.

Pored predavača, radionicama su prisustvovali i mladi volonteri koji su pomagali organizatorima. U toku realizacije projekta imali su i 10. Prokupački filmski festival ProFiFest, po kome je ovo udruženje prepoznatiljivo u svom gradu, pa su i mnogi polaznici radionica učestvovali i mimo projekta i prisustvovali projekcijama, ali i u organizaciji samog događaja.

“Radionice su bile interaktivne, tako da su deca i mladi zajedno sa predavačima razgovarali, družili se i učili. To je takođe novina i nešto veoma interesantno za ove mlade ljude, tako da su se radovali i jedva čekali naredne radionice. Imali smo odlično saradnju sa mentorkom sa kojom smo zajedno smišljali igrice koje su takođe privlačile odličnu pažnju ovih mladih ljudi i opuštali ih da se više druže i sarađuju”, kaže on.

Nakon svih radionica snimljen je film čija je projekcija ove jeseni izazvala pažnju javnosti, kaže Jovanović. Velika je bilai radost i zadovoljstvo kod dece koja su snimila svoje prvo ostvarenje.

“Oni su preponosni što su na kraju projekta svojim prijateljima, roditeljima i ostalom stanovništvu pokazali produkt ovih radionica. Završna manifestacija je privukla lepu pažnju, jer su deca pre samog događaja lepila plakate i delila flajere. Putem društvenih mreža su pozivala na događaj, a pre same projekcije u centru grada išla je muzika i deca su šetala i pozivala ljude na projekciju filma”, kaže Jovanović.

Sem predavača, mladih i volontera, uključili su se i građani. Oni su bili uključeni najviše na završnim manifestacijama.

“Tu su posmatrali film, postavljali pitanja, a što je najznačajnije, videli mlade Rome i Srbe kako se druže i zajedno raduju onome što su stvorili na kraju radionica”, ističe Jovanović.

Podsetimo, „Film klub Prokuplje“ je zvanično osnovan 2015. godine, iako je aktivan kao neformalna grupa od 2010. godine. Misija je edukacija dece i mladih o širenju građanske kulutre, očuvanju životne sredine, poštovanju različitosti i očuvanju ljudskih i manjinskih prava snimanjem i emitovanjem filmova, organizovanjem tribina i radionica pretežno na teritoriji grada Prokuplja, ali i širom Srbije i inostranstva.

Šabac: Školarci napravili botaničku baštu

Tokom protekle školske godine u Šapcu je 13 odeljenja mlađih razreda osnovne škole „Stojan Novaković“ i izdvojeno odeljenje Letnjikovac svoju nastavu iz biologije i drugih predmeta slušalo u učionici na otvorenom. Sem nastave, preko 300 učenika je zajedno sa profesorima postavilo izložbu radova u okviru škole, gde je formirana botanička bašta.

Jedna od inicijatorki “Letnje učionice na otvorenom” Milica Simić kaže da su deca rado učestvovala u radionicama, postavljanju izložbe, sadnji biljaka, ali i formiranju botaničke bašte.

“Na prvo mesto stavljamo zadovoljstvo učenika i njihovu radost jer su učestvovali u sadnji biljaka, u formiranju botaničke bašte koja će trajno ostati u njihovom sećanju. Nastavni proces je unapređen najviše u okviru predmeta svet oko nas, priroda i društvo, projektna nastava, ali i ostali nastavni predmeti sadrže segmente kvalitetnije nastave. Učenici su sejali lekovite i ukrasne biljke, pratili njihov životni ciklus (od semena do nove biljke), razvijanje delova biljaka (koren, stablo, list, cvet i plod), poreklo biljaka – iz koje zemlje su potekle”, kaže Simićeva.

Ona dodaje da su, na ovaj način, deca saznala značaj nežive prirode za razvoj živih bića, potrebne uslove za rast i razvoj biljaka. Inovativni pristup nastavnom procesu se ogleda u tome što je, kako kaže Simićeva, proces usvajanja znanja iz učionice prešao u prirodno okruženje koje je prijatnije, zdravije i pruža mogućnost iskustvenog, eksperimentalnog i istraživačkog učenja.

Formiranje botaničke bašte je otvorilo nove ideje i nove želje za kvalitetnijim obrazovanjem.

“Elixir fondacija je donirala letnjikovac koji je u završnoj fazi izgradnje. Auto kuća Tojota je donirala japanske biljke, te je oformljen manji japanski vrt. U okviru projekta Zeleni inkubator Mladi Istraživači Srbije su nam odobrili sredstva za nadogradnju bašte, te sada imamo preko 70 retkih biljaka. U Centru za promociju nauke smo konkurisali za postavljanje meteorološke stanice, koja bi se bavila uticajem klimatskih promena na živa bića”, ističe Simićeva.

Ona ističe da su učenici sadeći i negujući biljke na ovaj način razvili odgovoran odnos prema prirodi, očuvanju i zaštiti prirode, što i jeste bio cilj projekta,

“Već smo istakli da botanička bašta doprinosi kvalitetnijoj nastavi ne samo biologije, već i drugih nastavnih predmeta. Učenici posmatrajući biljke u bašti kvalitetnije opisuju prirodu, bolje crtaju”, ističe.

Na radionicama o podizanju ekološke svesti deca su pravila upotrebne predmete od otpadnog materijala: plastičnih flaša, kartona od toalet papira, limenki…

“Pandemija nas nije omela u radu, već je doprinela da umesto 13 planiranih sadnica zasadimo 26, jer su nam odeljenja podeljena u dve grupe, pa je svaka grupa zasadila po jednu sadnicu”, dodaje Simićeva.

Kako bi u svemu uspeli, oni su putem interneta saznali za sajt promeni.rs i konkurisali za neophodna sredstva koja su im bila potrebna za pokretanje botaničke bašte.

“Već duže je postojala ideja kod nekoliko nastavnika za formiranjem botaničke bašte u dvorištu škole na površini od 40 ari, koja je bila neiskorišćena. Na žalost, nismo imali sredstva. U toku realizacije smo imali podršku, ne samo finansijsku, već i logističku, a takođe i savetodavnu. Međutim, želimo da istaknemo da nas je ova inicijativa podstakla, dala nam elan da pokrenemo i druge strukture, i nastavimo nadogradnju botaničke bašte. Zahvaljujući inicijativi, dobili smo letnjikovac, dobili sredstva za fontanu, česmu, klupe, još 26 sadnica biljaka. Ostvarenje jednog cilja nam proširuje vidike I otvara nove mogućnosti”, rekla je SImićeva.

U narednom periodu nadaju se izgradnji česme i staze kroz baštu, fontane sa jezerom, kako bi upotpunili izgled botaničke bašte.

botanička bašta deca Letnja učionica Šabac TMUS učenici učionica

Otvoreno igralište za mališane u Majdanpeku

Mališani u Majdanpeku dobili su novo igralište. Inicijativom komšija i stambene zajednice uređen je prostor koji će moći da koriste deca od 3 do 10 godina starosti u ovom kraju. Igralište je otvoreno uz veliki broj roditelja i dece, uz dečiju muziku i klovna koji je zabavljao mališane tokom celog dana.

Jedan od pokretača inicijative i nastavnik fizičkog vaspitanja Radomir Trajković kaže da je ovo značajno za decu, jer će bolje iskoristiti slobodno vreme tokom letnjeg raspusta. On kaže da veliki problem predstavlja loše stanje okolnih igrališta u Majdanpeku.

“Postoji još igrališta, ali je njihovo stanja veoma loše, slabo se održavaju, pa smo došli na ideju da napravimo nešto za decu, da bude i kreativno i korisno. Sa tačke gledišta profesora fizičkog, trambolina nam je veoma korisna za njihovo motoričko razvijanje, razvoj snage i koordinacije. Naravno, ove igrice koje smo napravili na platformi i podu igrališta su da bi se stekla dobra koordinacija i preciznost kod dece”, kaže Trajković.

U akciji se, sem Fondacije Jelene Šantić, uključila i stambena zajednica Karađorđeva 50 i 52 i drugi donatori poput Zi Đina, Srbijašuma i drugih. Dobili su info table, golove, lopte i druge potrebne igračke za mališane u Majdanpeku.

U planu je i da se uredi gumena podloga za decu zbog Zakona o bezbednosti igrališta.

Za potrebe koje su imali konkursali su preko platforme promeni.rs i dobili značajnu materijalnu, savetodavnu i logističku pomoć od Fondacije “Jelena Šantić”.

“Bio je to široki dijapazon pomoći koju smo dobili, od treninga, smernica i svega ostalog, kako bi ostavili prava da dobijemo dozvolu za uređenje igrališta”, dodaje Trajković.

Jedan od stanovnika Majdanpeka, ali i istoimene stamebene zajednice Predrag Trailović kaže da do sada nisu imali ovakvu inicijativu u kraju i da je ovo značajno za veliki broj dece u ovom kraju.

“Trudićemo se da postane tradicionalna i da se simbolično organizuje manifestacija na dan otvaranja. Pomogli su mnogi ljudi u vidu donacija, sokića za mališane, klupa i svega. Mnogo lepa stvar za ovaj gradić, jer smo pomislili da ćemo se u jednom momentu ugasiti. A sada pogledajte ovu decu, ovaj grad”, ističe Trailović.

Tijana Nedeljković, takođe meštanka ovog kraja, kaže da u gradu nemaju mnogo događaja poput ovog, a pogotovo što je inicijativa pokrenuta od strane komšija.

“Ovo je delo timskog rada i značajno za našu decu, ali istovremeno i za grad”, kaže Nedeljkovićeva.

Sagovornici dodaju da je ova inicijativa plod ujedinjenja stambene zajednice, ali i potreba koju su osećali, jer su deo gde je sada napravljeno igralište, uređivali sami od malena.

deca igralište Majdanpek Pokrenimo se za dečije igralište TMUS

Građani Sremske Mitrovice bore se za dodatni prostor za igru za svoju decu u selu Laćarak

Kako bi obezbedili dodatni prostor za igru, udruženje “Dečiji svet” iz Sremske Mitrovice pokrenulo je inicijativu “Igrom pobedimo razlike”. Cilj je da se građani, mesna zajednica i lokalne firme udruže i naprave igralište u selu Laćarak kraj ove opštine, jer, kako kažu, ovaj problem pogađa oko 5000 građana. Najteža situacija je u okolini Fruškogorske ulice, gde oko 150 dece nema adekvatan prostor za aktivnosti na otvorenom.

Kako kaže jedna od članica inicijative Mirjana Krsmanović Mirnić, nedostatak prostora na otvorenom za igru je glavni problem u ovoj zajednici.

“Deca nemaju bezbedno mesto za provođenje vremena i previše vremena provode u kući i dvorištu, uz telefone i računare, a što utiče na smanjenje socijalizacije. Trenutni prostor je u okolini prometnih saobraćajnica, a infrastruktura ne garantuje bezbedan prostor za dečiju igru i rekreaciju starijih”, dodaje Krsmanović Mirnić.

Namera udruženja je da kroz koordinaciju svih zainteresovanih strana i motivaciju onih koji to nisu, kreira igralište vodeći se principima učešća i odgovornosti svih članova društva. Ideja je da se napravi teren za košarku, postavi jedan koš, uredi fudbalski teren i ogradi celo igralište radi bezbednosti dece. Za najmlađe će biti napravljena drvena kućica sa toboganom, ljuljaškama, klackalicama i ograđenim prostorom za pesak.

Projektom “Igrom pobedimo razlike”, napravio bi se prostor za igru na otvorenom “od građana za građane”, tj. za sve one koji žele tu da provede vreme, a uz podršku mesne zajednice, javnih preduzeća i biznis sektora.

“Građani će biti uključeni u sve pripremne radnje, od izbora naziva igrališta do izbora svih rekvizita, kao i u svim segmentima izgradnje igrališta i celokupnog uređenja igrališta koristeći znanja i veštine članova zajednice (farbanje, postavka i slično)”, dodaje ona.

Uloga Mesne zajednice će biti da na osnovu predloga građana obezbedi neophodne dozvole, kao i da angažuje javne službe da se prema propisima i bezbedno postave svi rekviziti i ograde, dok će biznis sektor biti pozvan da finansijski doprinese u izradi terena.

Tokom učešća na projektu Ministarstva omladine i sporta, koordinatori projekata su im dali preporuku za dalji rad organizacije kroz platformu promeni.rs.

“Dobili smo punu podršku od CRTE, Jelene i Igora, koji su nam pomogli da oblikujemo našu ideju u projekat. Zajedničkim radom kroz konsultacije i podršku naša ideja će se realizovati u stvarnosti i dobićemo ‘Mesto u Srbiji’ namenjeno za dečju igru”, dodaje ona.

Krsmanovićeva ističe da je ova inicijativa ujedno i pozitivan primer drugima da se uključe u ovu i slične akcije, jer tako može da se utiče i na donosioce odluka da povećaju ulaganja u izgradnju sportske, dečije i druge infrastrukture, a na osnovu potreba građana.

“Projektom ‘Igrom pobedimo razlike’ stvaramo mesto u Srbiji koje će doprineti ostvarivanju javnog interesa kroz veću brigu o deci, ali i stvaranju više mesta za igru i bezbednost i jednakost za svu decu da se nesmetano igraju. Građani treba da se uključe i da više brinu o svojoj zajednici. Zajedničkim radom i udruživanjem lakše se donose odluke na lokalu i postiže se uspeh”, kaže Krsmanović Mirnić.

U narednom periodu planiraju da organizuju sastanke sa građanima, pošalju dopise lokalnim firmama za donaciju i uključivanje svih društveno-odgovornih kompanija, oforme komisiju za donošenje odluka građana u Mesnoj zajednici o nazivu igrališta, ali i da raspišu likovni konkurs “Moje igralište iz mašte”.

Sem udruženja “Dečji svet”, u ovoj inicijativi uključena je i Mesna zajednica Laćarak, organizacija “CRTA”, OŠ “Triva Vitasović” Lebarnik i lokalne firme.

aktivizam deca igralište Laćarak Sremska Mitrovica

Dedina garaža na novoj adresi sa starom kreativnošću dece i roditelja

Početkom februara održan je drugi deo radionice za decu i roditelje pod sloganom “Deca i odrasli izazovu dorasli” na kojoj su deca i roditelji zajednički izrađvali igračke koje će biti date na poklon dečijem odeljenju fizikalne terapije u Nišu. Ove igračke, specijalne izrade, namenjene su vežbanju ili uspostavljanju motorike ruku. U pitanju je Montesori tabla, lavirint i vatrogasni kamion sa prikolicom, a sve to se radilo u novim prostorijama Dedine garaže.

Stvaralačka radionica Dedina garaža od 2015. godine realizuje vaspitno-obrazovni rad sa decom i roditeljima. Zalaže se za stvaralački razvoj ličnosti, za unapređenje dečijih kreativnih i motoričkih sposobnosti, za podsticanje zajedništva i uzajamnosti roditelja i dece, kaže Nina Spasić iz ovog udruženja.

“Rad Dedine garaže odvija se kroz Garažaonice – specijalno osmišljene radionice, na kojima se učenje odvija kroz stvaralački proces. Garažaonice su okupljanja, na kojima deca stiču veštine uz pomoć odraslih, grade odnos prema radu, uče kako da budu preduzimljivi, istrajni, uporni i samostalni”, ističe ona.

Rezultat svake Garažaonice je ručno napravljena igračka od prirodnog materijala, koja ostaje detetu kao suvenir sopstvenog truda i zalaganja.

“U proteklom periodu realizovano je preko 200 različitih radionica, stvaralačkih izleta, planinarenja, istraživanja prirode, zajedničkih predstava za decu i odrasle, manifestacija, festivala, i drugih aktivnosti”, dodaje Spasićeva.

Novi, adaptirani prostor Dedine garaže, u ulici Kovanlučka 50, otvara mogućnost češćeg i intenzivnijeg okupljanja porodica i dece, u podsticajnom ambijentu, u kome mogu ostvariti svoju kreativnost.

“U autentičnoj radionici, moći ćemo da realizujemo raznovrsniji program koji će deci i roditeljima pružati priliku da provedu zajedničko kvalitetno vreme i oslobode svoje stvaralačke potencijale. Do sada smo svoj rad organizovali, gostujući u igraonicama, vrtićima i na otvorenim gradskim lokacijama”, rekla je Spasićeva.

Pandemija im je uskratila mogućnost organizovanja radionica sa decom i roditeljima, pa su se, kako kažu, našli pred izazovom, kako na daljinu podsticati dečiji duh i kreativnost.

“Za vreme vanrednog stanja i izolacije, osmislili smo koncept (e)misije ‘Slovarica-stvaralica’ i pozivali decu i porodice da nam šalju svoje male kućne ‘stvarancije’ na određeno slovo. Svake nedelje bismo postavili određene aktivnosti na dato slovo, a zatim su nam majstorčići iz svojih domova slali ono što su oni kod svoje kuće mogli da osmisle i naprave na to slovo. Na taj način smo pravili video kolaže, koji su nas beskrajno radovali i jačali duh do ponovnih susreta”, dodaje ona.

U narednom periodu očekuje ih relizacija kabarea za decu i roditelje, muzičko scenski performans “Šuma za nas”, koji je planiran za mesec maj, kao i garažaonice vikendom u Dedinoj garaži na novoj adresi.

aktivizam deca Dedina garaža igračke radovi

U selu Varvarin kod Kruševca napravljen novi prostor za meštane i decu

Članovi inicijative “Zajedno za dečiji osmeh” udruženja Sejači sreće iz Varvarina uredili su prošle nedelje prostor za decu, mlade i meštane. Prostor je, kako kažu, bio poprilično zapušten. Građanima su delili liflete kako bi ih okupili i time uključili u uređivanje prostora.

Danas je posebna atmosfera u Varvarinu, i jedna od najlepših aktivnosti koju smo imali do sada, započinje priču Vesna Marković iz ovog udruženja.

“Priključili su se svi građani i meštani, priključio nam se fudbalski klub sela Varvarin, KUD Jovan Kursula… Danas su tu naši volonteri, svi su oni meštani sela Varvarina, i svi su oni tu da uredimo ovaj prostor za decu, ali i za njih”, kaže Markovićeva.

U okviru ovog prostora posađene su sadnice, a pre toga, uklonili su betonsku ogradu koja je bila ruinirana. Umesto nje, na tom mestu posadiće živu ogradu.

“Hoćemo da napravimo park, da nam sve to bude zeleno, jer je i zdravo. Sadimo drveće, sadimo ostale biljke i stabla. Vodili samo računa da to budu medonosne biljke, da bi privukle divlji svet. Za ubuduće imamo u planu da sredimo jedan deo prostora i od njega napravimo dečije igralište, sa mobilijarom, klackalice, ljuljaške i neke drvene kućice. Međutim, za to nam treba malo i donacija. Imamo već neke meštane koji su se javili i koji su raspoloženi da doniraju sredstva, pa se nadamo da će i dalje meštani da se uključuju da možemo deci da napravimo to igralište”, ističe Markovićeva.

Ovaj prostor su dugo koristili mladi i deca, a kako navodi Markovićeva, sve generacije u Varvarinu ovde su odrasle, i svi oni imaju posebne anegdote i lepe uspomene sa ovog prostora.

“Nažalost, pre neku godinu je, valjda u skladu sa vremenom, napredovala tehnologija, pa deca više provode vremena pored računara, laptopova, pored pametnih telefona i ovo dvorište je mnogo dugo bilo prazno. Evo, ja mislim da skoro nije bilo ovoliko ljudi na ovom prostoru, to je nama i bio cilj da deci uredimo prostor koji će da ih vrati na igralište, da imaju razlog da se okupljaju i da ih privuče da se vrate tu”, kaže Markovićeva.

Jedan od meštana je ponudio donaciju za ovo igralište, a u reč je o podlozi, koja će omogućiti da teren bude bezbedan.

“On nam je rekao da je tu igrao fudbal od malih nogu, pa eto, hoće da pomogne. Opština nam je pomogla u tom smislu da nam je poslala mašine i javno komunalno preduzeće Varvarin za ravnanje terena. Posejali smo jedan duh zajedništva, i svi zajedno pokazali smo kako se ustvari rešavaju problemi u jednoj lokalnoj zajednici”, kaže Markovićeva.

Jedna od učesnica u ovoj inicijativi je Kararina Mihajlović, koja pomaže udruženju stručnim savetima, kao sanitarno-ekološki inženjer.

“Svaka od ovih biljaka ima neku svoju zanimljivost, koja je i deci prilikom sadnje bila interesantna. Tako da smatram da sve što se radi treba širiti što više među mladima, da bi svi ostali ovde i zadržali se”, ističe Mihajlovićeva i dodaje:

“Nama je važno da su se uključili i meštani i deca, i mladi i stari, i mislim da ćemo vratiti bar malo mlade ovde, ali trebalo je baš dosta ulaganja. Tu dok su moji roditelji odrastali svi su nekako bili na okupu. Vremenom to se sve zapustilo i onda su se svi razbežali u druge krajeve”.

U narednim danima će se krenuti sa izgradnjom fontane, u istom prostoru gde su biljke. Pored toga, ideja im je bila da to bude kupalište za ptice, što isto tako privlači životinje.

aktivizam deca meštani mladi Sejači sreće Varvarin

Zoo kutak: Besplatno druženje sa životinjama za nezbrinutu i decu sa zdravstvenim problemima

Kako bi pomogli deci bez roditeljskog staranja, kao i mališanima sa zdravstvenim problemima, udruženje Zoo planet u svom Zoo kutku u selu Kamenica kod Niša radi na rekonstrukciji prostora za hipo i pet terapiju. Terapija se zasniva na druženju sa životinjama poput patuljastih zečeva, patuljastih koza i pasa, dok se kod poremećaja u ponašanju koriste konji i terapijsko jahanje. Sve aktivnosti biće potpuno besplatne, navode iz udruženja.

Akcija za rekonstrukciju ovog prostora počela je pre dve nedelje na Svetski dan zaštite životinja, kada je prikupljen deo sredstava kojim će se rekonstruisati prostor, kaže Dušan Stojanović, osnivač Zoo planeta, i dodaje da se radi na uspostavljanju kontakta dece i korisnika Doma za nezbrinutu decu “Duško Radović”.

„S obzirom da je situacija sa virusom korona poremetila i realizaciju naših aktivnosti trenutno se očekuje odobrenje od strane Ministarstva kako bi mogli da nastavimo sve što smo započeli. Nakon toga ćemo odlučiti da li će korisnici iz doma Duško Radović doći u Zoo kutak i da li ćemo ovde da sprovedemo te aktivnosti ili ćemo naći drugi model i rešenje”, kaže Stojanović.

Plan je da se kasnije uključe i druge institucije i organizacije koje se bave osobama sa invaliditetom, kao što je Centar za dnevni boravak, dece, omladine i odraslih lica mentalno ometenih u razvoju „Mara“.

„To će biti pilot projekat gde ćemo moći da uključimo i individualno stanovništvo kako bi mogli da dovode svoje decu i kako bi se družili sa životinjama, gde ćemo obezbediti besplatno terapijsko druženje i hipo terapiju, koje su nam glavni cilj”, ističe Stojanović.

Sve aktivnosti sa decom radiće volonteri Zoo kutka, uz podršku vaspitača i osoblja doma Duško Radović.

„Uključeni su i operativni treneri konjičkog sporta, kao i volonteri medicine i psihologije, koji će uz konsultaciju i saradnju sa stručnim licima, raditi na tome. Sama pet terapija ili terapijsko druženje je ništa drugo sem običnog druženja sa životinjama. Prisustvo životinje, pogotovo konja pored čoveka, ima pozitivan efekat na organizam. Konj ima sedam puta jaču pozitivnu energiju koja utiče na regeneraciju ćelije i tkiva, utiče na smirenje, smanjenje stresa, i takođe utiče na određene bolesti i, naravno, olakšava samoj osobi da prebrodi taj problem koji ima. Sam boravak zdrave osobe minimum pola sata u Zoo kutku ima neko lekovito dejstvo”, dodaje Stojanović.

Podršku za inicijativu dobili su u okviru projekta Tvoje mesto u Srbiji, što udruženju, kako kaže Stojanović, mnogo znači, jer kroz realizaciju aktivnosti stiču nova znanja i iskustva, i uviđaju kako bi trebalo da prošire te kapacitete, i uvedu nove metode koje će biti značajne za dalje aktivnosti.

„Zookutak je jedino ovakvo mesto na jugu Srbije gde ljudi mogu da dođu i da upoznaju određene vrste životinja, da nauče nešto više o njima, s obzirom da nam se sela gase i da deca nemaju prilku da vide neke od domaćih životinja”, priča Stojanović.

Cilj je da najmlađi sugrađani, pa čak i ljudi iz drugih gradova koji posete Niš, dođu da se upoznaju sa domaćim životinjama i čuju njihovu priču – kako su dospele u Zoo kutak.

„Životinje ne dolaze zarad ljudi, došle su jer su imale neki svoj problem. One se ovde osećaju slobodno, neke od njih koje se mogu vratiti u prirodno staništvo, vraćaju se nakon oporavka, ali gledamo da na prvom mestu obezbedimo prave i adekvatne uslove za njihov život, a nakon toga da ih spojimo sa posetiocima koji dolaze vikendom da ih obiđu”, ističe Stojanović.

Pet terapija i terapijsko jahanje radi se u Zoo kutku poslednje dve godine, a dalje aktivnosti zavise od odluke Ministarstva koja se čeka, ali i od epidemiološke sutuacije. Zoo kutak je trenutno zatvoren za posetioce do 23. oktobra zbog rekonstrukcije prostora za potrebe organizovanja navedenih terapija.

deca životinje Zoo kutak Zoo planet

Džedaji pomažu deci bez roditelja

Džedajski pokret iz Niša svoju posvećenost filantropiji pokazuje i u radu sa decom bez roditelja. Oni će krajem jula na Vlasini organizovati kamp za mlade od 15 do 20 godina.

„Tamo će deca kroz vežbe, muziku, radionice o preduzetništvu i ekologiji, meditaciju i jogu razvijati samopouzdanje i sve džedajske veštine. Želimo da ih podstaknemo da osmisle način na koji bi mogli sami da zarađuju. Pored toga što želimo da im pomognemo da pronađu posao, ukazaćemo im na značaj očuvanja harmonije sa prirodom“, kaže Miloš Antić, osnivač Džedajskog pokreta u Nišu.

Članovi pokreta za mesec i po dana treba da sakupe 4000 evra za ovaj kamp, pa će u narednom periodu imati različite akcije za prikupljanje tog novca.

„Smatramo da ono što radimo, odnosno filantropija i umetnost davanja, oblikuje sredinu u kojoj živimo. Deca u sebi imaju želju da okruženje učine boljim, treba da rade na sebi i shvate da odgovornost počinje od same individue i da ono što rade, utiče na ceo svet“.

Svi koji žele da im pomognu u ovoj nameri mogu da ih kontaktiraju preko Fejsbuka ili na neki drugi način i dobiju informacije o dinarskom i deviznom računu za uplatu.

„Život nije bio previše naklonjen deci bez roditelja, ali mi kroz džedajsku percepciju smatramo da baš takva deca u sebi nose snagu koju drugi nemaju i, ako je pravilno kanališu, mogu da promene svet nabolje i da postanu članovi džedajskog projekta ili drugog udruženja koje brine o svojoj zajednici“.

U toku su i pripreme za ovogodišnji Džedajkon, konferenciju posvećenu fanovima naučne fantastike koja će se održati krajem godine. Do tada ovaj pokret nastavlja da promoviše kulturu mira, unapređenja ljudskih odnosa i ostalih džedajskih veština.

deca džedaji niš