škola - Platforma Promeni

Skupština Srbije kao škola pred raspust

Poslanici Skupštine Srbije prošle nedelje ponašali su se kao maturanti u maju. Šta si uradio uradio si. Još se javi po neki odeljenski šaljivdžija da proba da popravi dvojku, da skupi neki poen kod razrednog, ali slabo to ide, traljavo. Odlikaši već znaju da su nabolji i da nastavljaju dalje, pa žive na staru slavu. Ovi što se nisu iskazali, neka idu neka traže sebi posao.

Fotografija: Istinomer
Autorka: Mirjana Nikolić
Pročitajte više na:
https://www.istinomer.rs/analize/skupstina-srbije-kao-skola-pred-raspust/

Dodatna nastava za đake škole “Laza Kostić” na onlajn platformi koju su osmislili roditelji i nastavnici

Učenici OŠ “Laza Kostić” iz Beograda, koji žele da propušteno gradivo nadoknade ili da bolje utvrde naučeno, moći će to da urade na internet platformi koju su zajedno osmislili njihovi roditelji i nastavnici. Sa njima, pored njihovih nastavnika, rade i studenti, kojima je ovo odlična prilika da primene znanje koje stiču na fakultetu.

Đački život se, zbog pandemije virusa korona, sa prekidima skoro dve godine odvija onlajn. Kako bi pomogli đacima, da savladaju gradivo, ali i nastavnom osoblju i roditeljima, nastala je inicijativa “Pokreni znanje – pomozi mi da naučim” – onlajn hab za podršku učenicima.

Za Filipa Bobisića, učenika odeljenja 8/1, ova inicijativa značila je mnogo, jer mu je pomogla da dobije bolje ocene na kraju polugodišta.

“Dosta mi je pomogla i za neka znanja koja inače ne bih stekao, jer nisu po planu i nastavnici su dosta na dobar način uspeli da nam sve to predstave. Nije postojao nikakav strah da dobijemo lošu ocenu. Imali smo slobodu da pitamo najbizarnija pitanja i oni bi nam sve to objasnili”, kaže Bobisić.

Sa đacima su, osim njihovih nastavnika, radili i studenti. Apsolventkinji Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandri Stojanović ovaj praktičan rad, kaže, znači mnogo, jer zbog pandemije koronavirusa nisu mogli da imaju praksu na fakultetu.

“Ja sam držala časove osnovcima, petacima najtačnije i shvatila sam zapravo kroz rad sa njima da li bih ja volela u budućnosti da se bavim ovim pozivom ili ne. Takođe, po prvi put sam ono što sam naučila na fakultetu uspela da prenesem deci”, kaže Stojanovićeva.

Inicijativa, koju su pokrenuli nastavnici škole i udruženja roditelja i nastavnika “Partnerski za obrazovanje Beograd”, nastala je kako bi učenicima olakšala školske dane u pandemijskim uslovima, kaže pokretačica inicijative Ana Ivanović. Cilj je bio da deca savladaju gradivo i iz školske godine izađu puni znanja.

“Mi smo pokrili nekoliko predmeta. Aktivnosti koje su se dešavale u okviru tih predmeta su aktivnosti koje su bile u dogovoru sa nastavnicima-mentorima i studentima-volonterima koji su program realizovali. Oni su se sastajali u programima koji su obuhvatali i srpski jezik, matematiku, fiziku, nemački jezik, hemiju, engleski jezik, pa su radionice u okviru tih predmeta prosto bile planirane u odnosu na ono kako su se to dogovorili nastavnici-mentori i volonteri u sklopu onoga što je bilo najbitnije iz tog programa izvući”, kaže Ivanovićeva.

Podrška učenicima važna je tokom pandemije

Živa reč i socijalizacija je ono što je učenicima najviše nedostajalo tokom onlajn nastave. Iako je nastava na internet platformama otvorila i brojne nove mogućnosti, nastavnici ove škole su primetili da je potrebno nadoknaditi deo gradiva.

“Budući da smo primetile da je potrebno nadoknaditi možda deo gradiva, ova inicijativa je bila sjajna. Oni su nama zaista učili uslugu i pomogli da deca savladaju bolje gradivo pri zaključivanju ocena, da se osećaju slobodnije jer ih oni ne ocenjuju”, kaže nastavnica srpskog jezika osnovne škole “Laza Kostić” Danijela Milovanović.

Epidemiološka situacija je uslovila i izmene u gradivu, kao i brzina kojom se prolazilo kroz lekcije, što je na ovaj način nadoknađeno, objašnjava ona. Ovakvim načinom rada zadovoljni su i roditelji.

“Pošto sam ja i član kluba roditelja i nastavnika, mislili smo da možda to neće imati odziva, da to možda roditeljima i deci neće biti zanimljivo, međutim, sve je to negde naša očekivanja prevazišlo. I deca, i roditelji i nastavnici mislim da su imali velike koristi od svega ovoga”, kaže ona.

Veće angažovanje učenika ali i nastavnika kroz ovaj program u dnevnike je donelo i bolje ocene.

“Nastavnici su rekli da neku decu nisu mogli da prepoznaju što je sjajno, studentima je to dosta značilo zato što su imali priliku da steknu iskustvo rada u školi”, ističe ona.

Da bi Udruženje roditelja i nastavnika “Partnerski za obrazovanje” pokrenulo inicijativu, konkurisali su na promeni.rs i dobili, kako kažu, ne samo finansijsku podršku, već i izuzetno dobru logističku podršku organizacije ORCA.

“Oni su nam zaista pomogli ne samo da realizujemo kompletan program, već su nam savetodavno pomogli oko konkursa na koji smo bili pozvali odnosno na kom smo učestvoval”, dodaje ona.

Podsetimo, ovo udruženje kroz klubove roditelja i nastavnika predstavljaju grupe koje čine roditelji i nastavnici zainteresovani da se aktivnije uključe u kreiranje i realizaciju programa koji pružaju podršku za sve učesnike aktivne u obrazovnom procesu – učenike, roditelje i nastavnike.

aktivizam beograd dodatna nastava OŠ Laza Kostić škola

Završen priručnik za nastavnike “Pohod na mjesec” po pripovetki Branka Ćopića

Kako bi deca kroz igru i radionice razvijala svoje kompetencije, članovi udruženja “Obrazovanje i kultura” osmislili i uradili priručnik za nastavnike “Pohod na mjesec”. Inspirisan pripovetkom Branka Ćopića, ovaj priručnik kroz rad na književnom tekstu povezuje znanja iz različitih školskih predmeta, pa je tako namenjen nastavnicima srpskog jezika, ali i nastavnicima geografije, istorije, likovnog i tehničkog obrazovanja.

Kako navodi jedna od članica inicijative “Pohod na mjesec” Ana Pejović priprema priručnika bila je izazovna i kreativna, a ceo tim se upustio u novu oblast promišljanja šta je književno delo, čemu služi, i šta se desi kad ono, kako kaže, umesto da bude cilj, postane sredstvo u razvoju kritičkog razmišljanja i poimanja kod školske dece.

“U izradi priručnika učestvovali su pre svega nastavnici srpskog jezika i književnosti Marija Dimitrijević i Željko Tešić, koji su postavili osnove metodološkog rada i ispisali ceo priručnik, kao i ilustratorka i dizajnerka Ana Petrović, koja ga je grafički uobličila i dala smernice kako se on može kreativno koristiti, uz minimalne uslove – papire, olovke i otvoreni prostor. Tu su takođe bile i urednice Jasminka Petrović, naša poznata spisateljica za decu, kao i Ana Pejović, menadžerka u kulturi i prevoditeljka”, navodi Pejovićeva.

Priručnik je zamišljen kao poziv na istraživanje i kreativnost. On daje smernice i ideje, ali ostavlja i nastavnicima mogućnost da sami dograde ili promene sadržaj.

“On za polazište ima pripovetku Pohod na Mjesec pisca Branka Ćopića, koja se obrađuje u petom razredu osnovne škole. Cilj mu je da se poveže sadržaj iz više nastavnih predmeta kroz rad na književnom tekstu, zarad razvijanja međupredmetnih kompetencija. Drugim rečima, on pokazuje kako se jedno književno delo može obraditi iz različitih uglova i predmeta, koji mogu povesti čitaoce u različitim smerovima, u skladu sa njihovim interesovanjima i sposobnostima. Primera radi, ova pripovetka bavi se i Mesecom i drugim planetama, ali i pitanjima porodice i međuljudskih odnosa, koji spadaju u nastavu građanskog vaspitanja i tako dalje”, ističe Pejovićeva.

Na priručniku su radili nekoliko meseci. Pre nego što su autori počeli samo pisanje teksta, radili su istraživanje vezano za prisutnost i načine obrade dela Branka Ćopića u školama u Srbiji, kao i kvalitet tog rada.

“Sam tekst obuhvata tri celine, pripremnu fazu, interaktivnu igru i Brankov kutak, i on postepeno vodi nastavnike kroz segmente rada, kao i daje ideje i smernice za realizaciju dela koji smo nazvali interaktivna igra. Osim nastavnika, on može poslužiti i bibliotekarima, kao i drugim ljudima uključenim u rad s decom, dramskim pedagozima, urednicima itd. Priručnik je u online formatu, ali ga je lako i jednostavno i odštampati, pa se može koristiti na oba načina. Priručnik možete naći na sajtu ovde”, dodaje ona.

Da realizuju svoju ideju i priručnik učine dostupnim svima uspeli prijavom na sajt promeni.rs, za koji su saznali putem društvenih mreža. Smatrali su da njihova inicijativa odgovara uslovima konkursa i odlučili su da se prijave.

“Dobili smo i materijalnu i savetodavnu pomoć, kroz mentorski rad koji nam je dosta koristio kako u samom promišljanju ovog projekta, tako i u smernicama za dalji rad”, kaže Pejovićeva.

Inače, priručnik “Pohod na mjesec” rađen je u onlajn formatu i svi koji žele da ga pročitaju mogu ga pronaći na sajtu obrazovanjeikultura.rs. Radionice iz priručnika namenjene su deci od 10 do 12 godina, a predlog je da se organizuju na otvorenom ili u sali za fizičko.

aktivizam nastava nastavnici Pohod na Mjesec priručnik škola TMUS

Šabac: Do savremene nastave van učionice

Roditelji, učenici i nastavnici iz osnovne škole “Stojan Novaković” iz Šapca, koji već osam godina organizuju sadnju drveća u okviru dečije nedelje za sve učenike prvih razreda, došli na ideju da naprave ambijentalnu učionicu. Učionica je namenjena učenicima istoimene škole, ali i ostalim školama sa područja grada Šapca.

Kako kaže nastavnica Milica Simić sadnja se dešava u okviru dečije nedelje, a učesatvovaće učenici prvog razreda.

“Svako odeljenje bi zasadilo jedno drvo kao simbol svoje generacije. Svoju ideju smo izneli rukovodstvu škole i ostalim učiteljima – 13 učitelja mlađih razreda. Njima se dopala ideja, mišljenja su da je ambijentalna učionica savremeni način sticanja znanja, te su podržali ideju. U kontaktu sa roditeljima predstavnicima u Savetu roditelja dobili smo saglasnost i pomoć oko dogovora sa ostalim roditeljima. Oni su ih kontaktirali i još 20 roditelja nam se pridružilo. Oni su mišljenja da bi ambijentalna učionica doprinela većoj motivaciji učenika za nastavni proces”, dodaje Simićeva.

Ova neformalna grupa sada ima 35 članova. Cilj grupe je unapređivanje kvaliteta nastave, inoviranje nastavnog procesa, gde se kao bitan zahtev ističe „učenje za život“ i pripremanje učenika za razne društvene i životne uloge, te je povezanost nastavnih sadržaja sa neposrednim životnim kontekstom neophodna.

“Učenici bi negovali i održavali biljke i iskustveno razvijali svest o značaju očuvanja životne sredine. Dugoročno, cilj je postavka ekološke učionice gde bi se realizovale radionice o značaju očuvanja životne sredine i omogućile posete učenicima svih škola i ostalim zainteresovanim osobama radi upoznavanja retkih biljaka koje će biti zasađene u botaničkoj bašti”, dodaje ona.

U planu je 13 radionica u 13 odeljenja mlađih razreda – u svakom odeljenju po jedna radionica, tako da će biti obuhvaćeno ukupno 300 učenika.

“Tema radionica je razvijanje svesti o značaju zaštite životne sredine i izrade predmeta od recikliranih materijala. Učenici će shvatiti da predmete koji su nepotrebni ne treba bacati, već se mogu upotrebiti za izradu drugog predmeta koji može biti veoma koristan”, kaže Simićeva.

U planu je sadnja japanske trešnje, japanskog javora, banane, ginka, platana, sibirskog limuna, hibiscusa, magnolije, albicije, katalpa, judinog drveta, pančićeve omorike i crvenog javora, ali i određeni broj manjih biljaka poput nane, žalfije, lavande, visibabe, zumbula, narcisa i krokusa.

Kako navodi Simićeva, u školskom dvorištu postoji površina oko 40 ari koja se ne koristi i na toj površini će se formirati ambijentalna učionica.

“Baštu bi oformili sa retkim biljkama, koje učenici mogu da vide uglavnom na slikama. Takođe bi zasadili lekovite biljke, vesnike proleća uz koje bi učenici pratili životni ciklus biljaka, od nicanja do sazrevanja. Učenici bi u okviru nastave prirode i društva i biologije brinuli o biljkama u bašti, i na taj način razvijali odgovoran odnos prema prirodi. Učenici bi sadili biljke, zalivali, pratili rast i razvoj, posmatrali delove biljaka kako se razvijaju, sakupljali plodove”, ističe.

U okviru nastave u učionici učenici nemaju priliku da pojmove koje izučavaju praktično isprate, odnosno posmatraju.

“Metoda očiglednosti, posmatranja i istraživanja predstavlja učenje koje je najtrajnije. Ove metode su veoma važne jer bi kod učenika stvarale trajnija znanja, zatim razvijale motivaciju za učenje. Učenici bi praktično stvarali zbirku živih biljaka umesto herbarijuma. Ambijentalna učionica bi popunjavala nedostatke nastave u učionici”, dodaje ona.

Pored članova neformalne grupe, akciju je podržala Gradska uprava – Odeljenje za zaštitu životne sredine i Mašinokop Doo Šabac – preduzeće koje pomože u pripremi zemljišta.

Ova učionica predstavlja savremeni oblik nastave van učionice. Nastava van zidova učionice, utiče na kvalitetnije usvajanje znanja i celovit razvoj učenika, razvijanje pozitivnog odnosa prema prirodi, lokalnoj zajednici, drugim ljudima i samima sebi.

“Ambijentalna nastava takođe utiče na razvijanje veštine rada u timu, interakciju, kreativnost, grupno donošenje odluka, zajedničko planiranje, toleranciju i smanjenje negativnog ponašanja kod učenika. Ova inicijativa je usmerena na sve učenike škole ‘Stojan Novaković’ (1100 učenika) i učenike ostalih škola sa područja grada Šapca. Kada u arboretumu bude dovoljno biljaka, planiramo da deca iz drugih škola dođu organizovano i da im se održe časovi u prirodi, odnosno radionice gde bi sa nastavnicima mogli da diskutuju o biljnim vrstama sa svih kontinenata i praktično pokažu svoje znanje, dok bi za vreme odmora uživali u prirodnom ambijentu koji su sami, svojim radom stvorili”, ističe Simićeva.

U toku ove nedelje nastavnici sa saradnicima kopaju rupe za sadnice koje će donirati Evropski centar za ekologiju.

aktivizam Letnja učionica Šabac Milica Simić Šabac škola učionica