aktivizam - Platforma Promeni

Književnost za osnovce veoma bitna, u toku je izrada priručnika za decu

Kako bi unapredile rad sa decom u sfero kulturnog obrazovanja, udruženje “Obrazovanje i kultura” je kroz inicijativu Pohod na Mjesec krenulo sa radom na programima iz oblasti kniževnosti za decu i omladinu u saradnji sa školama, bibliotekama i pozorištima širom Srbije. Ciljna grupa su đaci viših razreda osnovne škole, ali i nastavnici, bibliotekari i drugi pedagozi koji rade sa decom. Priručnik na kome trenutno rade je u fazi dizajna i preloma, što je kako kažu, veliki izazov, jer izlaze iz sfere reči, i ulaze u sferu primenjenog dizajna i uputstva za upotrebu, koje bi trebalo da bude gotovo za nedelju dana.

Teme kojima su se do sada bavile su Duško Radović i njegovo stvaralaštvo, zatim putovanje u književnosti, horor priče, tolerancija, kažu urednica i prevoditeljka Ana Pejković i književnica za decu Jasminka Petrović. Sem njih dve, u inicijativu je uključena i dizajnerka i ilustratorka Ana Petrović.

“Cilj inicijative Pohod na Mjesec, koju realizujemo uz pomoć Fondacije Jelena Šantić, jeste rad u školi – obrada ove priče, koja se inače radi u petom razredu osnovne škole, kroz više različitih predmeta i iz nekoliko drugačijih vizura, da bi se đacima predočilo bogatstvo same priče, ali i sve mogućnosti i staze koje vode iz jednog književnog dela”, kažu Pejkovićeva i Petrovićeva.

Ciljna grupa su đaci viših razreda osnovne škole, ali i nastavnici, bibliotekari i drugi pedagozi koji rade s decom, a sama ideja im je da im ponude inspiraciju i metod koji bi mogli da razvijaju i u drugim oblastima i sa drugim fokusom.

Kada je reč o obrazovanju za vreme pandemije, sagovornice ističu da je ona otvorila mnoge izazove za školstvo – pre svega je izazvala ogromnu frustraciju kod svih učesnika – dece, nastavnika i roditelja.

“Oduzela je deci jednu od fundamentalnih odlika obrazovanja – a to je socijalizacija. Mi bismo rekli da su nastavnici i drugo osoblje pokazali pre svega koliko su žilavi i spremni na prilagođavanje i promene, da su deca pokazala iznenađujuće strpljenje i disciplinu, a da je Ministarstvo prosvete moglo da bolje reaguje i iskoristi vreme letnjeg raspusta da jasnije i bolje isplanira prvo polugodište u uslovima onlajn nastave”, ističu sagovornice.

Zbog pandemije se planovi ove inicijative odvijaju znatno sporije nego što su očekivale.

“Već duže vreme nastava se održava u prilično otežanim uslovima – skraćeni časovi, online nastava, sve veći broj zaraženih, kako među zaposlenima u školi, tako i u porodicama učenika. Uobičajena rutina u školskom životu gotovo i da ne postoji. Pored svih redovnih obaveza, dodatne aktivnosti je teško sprovoditi. Nastavnici su preopterećeni, a učenici prezasićeni”, dodaju sagovornice.

Ovaj projekat rade uz stručnu pomoć nastavnika srpskog jezika – Marije Dimitrijević i Željka Tešića.

“U želji da učenicima dočaramo raskoš Ćopićeve pripovetke „Pohod na Mjesec“ namera nam je da je povežemo sa više nastavnih predmeta. Kao polaznu osnovu uzimamo književni tekst, a zatim pronalazimo različite pravce za razmišljanje i stvaranje (fizika i astronomija, etnologija, drama, vizuelna umetnost i sl.). Za razumevanje pripovetke koristimo posebno osmišljenu igru za ovu priliku. Uz mnogo pokreta, individualnog i timskog angažovanja, želja nam je da učenici iskustveno dožive atmosferu iz Ćopićevog dela”, dodaju one.

Njihova ideja je bila da se projekat realizuje uživo, ali ukoliko se pandemija ne stiša u dogledno vreme, moraće da koriguju način realizacije daljih aktivnosti.

Novi Sad: Protestni hor protiv nasilja nad ženama

Kako bi skrenule pažnju na problem nasilja nad ženama, decom, ali i nasilja uopšte, grupa žena okupljena oko inicijative “Ministarstvo nenasilja” osnovala je protestni hor, kroz koji govorom, umesto pesmom, prenose lična iskustva žrtava nasilja. Inicijativa je započeta ove godine uz podršku Fondacije Jelene Šantić, a čine je uglavnom novinarke, psihološkinje, radnice, profesorke… Iz udruženja ističu da femicid treba sprečiti pre nego što žena strada. Problem nasilja nad ženama se, ocenjuju, promenio u smislu da se o tome više govori u medijima, ali je izveštavanje često i dalje senzacionalističko.

Plan je da protestni hor nastupa najmanje jednom mesečno, kaže jedna od članica ove grupe Jelena Anđelovska, sa kojom smo razgovarali na probi pred nastup koji ih očekuje uskoro u Novom Sadu.

“Protestni hor zamišljen je kao dramski hor, on nije pevački, on nije profesionalni, iako među nama ima i školovanih i muzičarki i umetnica, i svaka od nas doprinosi tu na svoj način. Plan je da mi napravimo takozvani pop-up, da se pojavljujemo u gradu, na javnim mestima, na ulici. Pratimo, naravno, slučajeve nasilja, i neke od žena koje su deo hora rade takođe u institucijama, u sudu, u školi, univerzitetu, tako da svojim snagama doprinosimo borbi, makar to bila ulična borba”, ističe Anđelovska.

Grupa je su učestvovala i naAutonomnom festivalu žena (AFŽ), u Novom Sadu.

“Festival je okupio sve žene koje se bave aktivizmom i nasiljem nad ženama i decom, ali i ostale pojedinke koje ova tema zanima, i koje su prosto želele da doprinesu kroz svoj angažman”, ističe Anđelovska.

Mnogo uličnih akcija koje su iza njih omogućile su susret aktivistkinja i teoretičarki, što je, kako naša sagovonica navodi, veoma redak slučaj.

“Mi znamo da se puno radi u teoriji, kao što se radi puno u aktivizmu odnosno socijalnom radu na ovim temama, ali taj susret nam je neophodan, i ta razmena iskustava, šta jedne od drugih možemo da naučimo, nije česta. Tribine su bile javne, još je bilo lepo vreme u septembru i početkom oktobra, pa su se sve dešavale zapravo na ulici, u centru grada. Teme su bile pozicije Romkinja, pozicije lezbejki, biseksualnih žena, transeksualnih i transrodnih osoba, onda pozicija žena sa invaliditetom, i njihov angažman u umetnosti”, kaže Anđelovska.

Na tribinama je bilo reči i o medijskom izveštavanju o nasilju a govorile su inovinarke RTV-a Tamara Srijemac i Milica Kravić, koje vode emisiju “Žene u kutiji”. Kako navodi sagovornica, na tribinama su učestvovale i studentkinje i studenti novinarstva Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Sem toga, održano je i veliko poetsko veče sa preko 10 pesnikinja iz razlilčitih gradova Srbije.

O problemu nasilja nad ženama u poslednje vreme se više govori u medijima, ocenjuje naša sagovornica.

“S druge strane izveštavanje medija je i dalje senzacionalističko i okrivljuje ženu. Kako ga možemo zaustaviti ja to, naravno, ne znam, ali ono što znam je da je stvarno odgovornost svih nas da reagujemo. Ne može svako na ulicu, ne može svako da radi protesni hor, nemaju ljudi ni vremena, moraju da rade nešto drugo, da zarađuju za hleb, ko može – može, to ne može svako da radi socijalni rad i ne može svako da radi u medijima, ali svako nešto može, i ono što možemo je da reagujemo kad vidimo nasilje, da ga prijavimo”, ističe Anđelovska.

Jedna od ideja jeste da između ostalog, pozovu ljude da se obaveste o svojim pravima, o mogućnostima za prijavljivanje nasilja i o obavezi da ga prijave.

“Ako prijavljujete policiji ne morate se predstaviti imenom i prezimenom. Ljudi to ne znaju, jer policija kada zovete i prijavljujete pita kako se zovete, ljudi ne žele da kažu, boje se, i to je razumljivo. Dakle, ne morate to da kažete, ali možete pozvati, možete prijaviti ne da možete, nego ja milsim da mi to moramo da radimo”, dodaje sagovornica.

Pravo na abortus, žene mogu izgubiti, što se videlo nedavno na primeru Poljske, posebno zbog pritisaka crkve, i ideje da žena nema pravo da odlučuje o sopstvenom životu i telu, kaže Anđelovska.

“Da li može da se desi u Srbiji? Ja mislim da se to sve dešava već, i da to sve već tinja svuda, kao što je tinjalo u Poljskoj. Ono što ja mogu da kažem je da smo budne, da smo prisutne, da ne damo, da nećemo dozvoliti tako nešto. Naša borba se odvija svakodnevno, to je sve jedna ista borba, to jeste jedna ista borba protiv nasilja nad ženama, i dalje uskraćivanje abortusa je deo te priče i deo napada na žensko postojanje, tako da, tu smo, radimo i ovo sve je deo tog otpora”, kaže Anđelovska.

Femicid je društveno pitanje koje počinje uvredama, tabloidnim naslovima, dnevnom diskriminacijom i dnevnim ponižavanjem. Kako ističe, to je poslednja tačka gde žene više nema, i mi tu ne možemo više ništa, ali pre toga možemo mnogo toga.

aktivizam feminizam mediji nasilje nad ženama protest protestni hor žene

Objavljena prva epizoda Future Generations podcast-a

Kako rešiti problem nedostatka prirode i viška betona u gradskim sredinama? Ovo pitanje bilo je tema prve epizode Future Generations Podcast-a, čiji autori istražuju da li je moguće uživati u vibracijama grada i čarima urbanog života, istovremeno negujući svoj mir i održavajući vezu sa prirodom.

Kako kaže jedna od članica udruženja ovog podkasta, Milena Banić, putem ove platforme će predstavljati načine na koje možemo živeti ekološki, uz ubrzani gradski puls.

“U prvoj epizodi pričamo kako da nadomestimo nedostatak prirode i višak betona u gradskim sredinama kroz eco street art. Pričamo o muralima crtanim pametnim bojama koje prečišćavaju vazduh i koje mogu da učine da bolje dišemo u gradu. Predstavljamo prvi mural sa pametnim bojama koji postoji u Beogradu. U epizodi učestvuju Srđan Tunić, istoričar umetnosti, kustos i menadžet u kulturi, Dejan Ivanović Wuper, street art umetnik i Marko Žulum slikar i muralista”, kaže Banićeva koja je autorka i producentkinja podkasta.

U narednim epizodama razgovaraće o urbanom biodiverzitetu, upravljanju otpadom i drugim važnim temama za održivi život u gradu.

Podkast je dostupan na sajtu podcast.rs. kao i na drugim podkast platformama, Google podcast, Apple podcast, Spotify, Stitcher.

Za sada je planirano da se epizode objavljuju jednom mesečno, kaže Banićeva.

Redovno će obaveštavati slušaoce i pratioce o novim epizodama na njihovim društvenim mrežama, Fejsbuku i Instagramu, ali takođe pozivaju slušaoce i pratioce da im, kada poslušaju prvu epizodu, pošalju svoje utiske, kao i teme o kojima bi voleli da slušaju u narednim epizodama.

Autorka podkasta planira da dodatno radi na njegovoj održivosti i promociji, proširi tim i postigne da epizode izlaze svake druge nedelje.

Podrška Future Generations podkastu je moguća putem Patreona na ovom linku.

aktivizam Future Generations podcast podkast

U selu Varvarin kod Kruševca napravljen novi prostor za meštane i decu

Članovi inicijative “Zajedno za dečiji osmeh” udruženja Sejači sreće iz Varvarina uredili su prošle nedelje prostor za decu, mlade i meštane. Prostor je, kako kažu, bio poprilično zapušten. Građanima su delili liflete kako bi ih okupili i time uključili u uređivanje prostora.

Danas je posebna atmosfera u Varvarinu, i jedna od najlepših aktivnosti koju smo imali do sada, započinje priču Vesna Marković iz ovog udruženja.

“Priključili su se svi građani i meštani, priključio nam se fudbalski klub sela Varvarin, KUD Jovan Kursula… Danas su tu naši volonteri, svi su oni meštani sela Varvarina, i svi su oni tu da uredimo ovaj prostor za decu, ali i za njih”, kaže Markovićeva.

U okviru ovog prostora posađene su sadnice, a pre toga, uklonili su betonsku ogradu koja je bila ruinirana. Umesto nje, na tom mestu posadiće živu ogradu.

“Hoćemo da napravimo park, da nam sve to bude zeleno, jer je i zdravo. Sadimo drveće, sadimo ostale biljke i stabla. Vodili samo računa da to budu medonosne biljke, da bi privukle divlji svet. Za ubuduće imamo u planu da sredimo jedan deo prostora i od njega napravimo dečije igralište, sa mobilijarom, klackalice, ljuljaške i neke drvene kućice. Međutim, za to nam treba malo i donacija. Imamo već neke meštane koji su se javili i koji su raspoloženi da doniraju sredstva, pa se nadamo da će i dalje meštani da se uključuju da možemo deci da napravimo to igralište”, ističe Markovićeva.

Ovaj prostor su dugo koristili mladi i deca, a kako navodi Markovićeva, sve generacije u Varvarinu ovde su odrasle, i svi oni imaju posebne anegdote i lepe uspomene sa ovog prostora.

“Nažalost, pre neku godinu je, valjda u skladu sa vremenom, napredovala tehnologija, pa deca više provode vremena pored računara, laptopova, pored pametnih telefona i ovo dvorište je mnogo dugo bilo prazno. Evo, ja mislim da skoro nije bilo ovoliko ljudi na ovom prostoru, to je nama i bio cilj da deci uredimo prostor koji će da ih vrati na igralište, da imaju razlog da se okupljaju i da ih privuče da se vrate tu”, kaže Markovićeva.

Jedan od meštana je ponudio donaciju za ovo igralište, a u reč je o podlozi, koja će omogućiti da teren bude bezbedan.

“On nam je rekao da je tu igrao fudbal od malih nogu, pa eto, hoće da pomogne. Opština nam je pomogla u tom smislu da nam je poslala mašine i javno komunalno preduzeće Varvarin za ravnanje terena. Posejali smo jedan duh zajedništva, i svi zajedno pokazali smo kako se ustvari rešavaju problemi u jednoj lokalnoj zajednici”, kaže Markovićeva.

Jedna od učesnica u ovoj inicijativi je Kararina Mihajlović, koja pomaže udruženju stručnim savetima, kao sanitarno-ekološki inženjer.

“Svaka od ovih biljaka ima neku svoju zanimljivost, koja je i deci prilikom sadnje bila interesantna. Tako da smatram da sve što se radi treba širiti što više među mladima, da bi svi ostali ovde i zadržali se”, ističe Mihajlovićeva i dodaje:

“Nama je važno da su se uključili i meštani i deca, i mladi i stari, i mislim da ćemo vratiti bar malo mlade ovde, ali trebalo je baš dosta ulaganja. Tu dok su moji roditelji odrastali svi su nekako bili na okupu. Vremenom to se sve zapustilo i onda su se svi razbežali u druge krajeve”.

U narednim danima će se krenuti sa izgradnjom fontane, u istom prostoru gde su biljke. Pored toga, ideja im je bila da to bude kupalište za ptice, što isto tako privlači životinje.

aktivizam deca meštani mladi Sejači sreće Varvarin

Javna rasprava o budžetu neophodna kako bi građani znali kako se troši njihov novac

Udruženje “I ja se pitam” iz Leskovca smatra da je javnost često uskraćena za informacije o preraspodeli budžetskih sredstava. Zbog velikog i opravdanog rizika od političko/partijske zloupotrebe budžeta od strane donosioca odluka, smatraju da je vrlo važno da se ovi procesi obavljaju transparentno i kroz učešće građana, kako bi se potrebe i problemi brže rešavali, i na taj način ubrzao razvoj i kreirao povoljniji ambijent u zajednicama. Zbog toga su osnovali svoje udruženje, kako bi na adekvatan način prikazali građanima kako se troši njihov novac od poreza.

Udruženje je osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti razvoja građanskog društva, demokratije, kulture življenja i vladavine prava i zalaže se pre svega za uspostavljanje principa odgovornosti u društveno političkom životu, podsticanje i promociju transparentnosti organa vlasti i političkih aktera, jačanje građanskog aktivizma, promociju vrednosti demokratskog društva i ljudskih prava.

Oni deluju lokalno, ali su im ciljevi globalni – uspostavljanje pravednijeg sistema i društvenih okolnosti, kaže Bratislav Stamenković, član ovog udruženja.

“U tom smislu se uspostavlja komunikacija sa drugim sličnim udruženjima i grupama, a delovanje na lokalu pretpostavlja kontakt i sa građanima i u ruralnim i u urbanim sredinama, kako bi se kroz saradnju jasno definisali pravci zastupanja potreba i rešavanja problema. Jedna od ključnih pretpostavki koju zastupamo je ‘Dobro informisani građani u procesu donošenja odluka od značaja za zajednicu’ i jedna od najvažnijih tema je planiranje razvoja i usvajanje planova (mikro i makro) i budžeta na participativnom principu”, kaže Stamenković.

Po njihovim analizama, jedan zaposleni građanin sa prosečnom neto platom godišnje kroz razne poreze i doprinose, uplati u budžet, republički, i budžet lokalne samouprave, između 3000 i 4000 evra. Zato smatraju da građani moraju da budu deo procesa odlučivanja o tome kako se troše resursi.

“Jedan od najvećih rizika i problema je nespremnost stranaka na vlasti da pristupe ovakvom sistemu participacije, jer se to direktno kosi sa njihovim političko/partijskim i ličnim interesima, ali gledano dugoročno, uspostavljanje sistema gde građanin može direktno da utiče na odluke je od krucijalnog značaja za brži i kvalitetniji razvoj, i razvoj u skladu sa stvarnim potrebama i problemima građana. Istovremeno je to i politički interes svakoga ko je na vlasti – da uspostavi sistem koji služi građanima i na taj način gradi svoj autoritet kod istih”, ističe Stamenković.

Rešenje je, kako kaže, u osnaživanju i edukaciji građana o njihovim pravima i mogućnostima, ali istovremeno i kampanja da nosioci vlasti treba da uspostavljaju sistem servisiranja, a ne vladavine.

“Možda je najveća prepreka što u izbornom sistemu ne postoji institucija opoziva, te stoga kroz proporcionalni sistem građani i ne znaju ko njihovu zajednicu zastupa, pa je teško i potrebe i probleme kanalisati ka političkim organima (donosiocima odluka) koji treba da ih rešavaju. Sistem opoziva i glas za osobu, a ne za listu je rešenje koje mora da se usvoji na institucionalnom/državnom nivou, zakonski i podzakonski”, dodaje Stamenković.

Rasprava o budžetu je uglavnom samo formalno javna. Organizovanje jedne rasprave nekoliko dana pre usvajanja u skupštini ne daje mogućnost bilo kakvog uticaja na isti, jer je prethodno konstantno izostajao konsultativni proces sa građanima, organizacijama, udruženjima, privrednicima, i sve se svodi na uglavnom prepisivanje stavki od prethodnih godina sa izmenama od 3-5% povećanja ili smanjenja izuzev kapitalnih investicija koje se uključuju u lokalne budžete, u koje pogotovu građani nemaju uvid.

“Takođe je važno da bude javna, jer često se provlače odluke, koje direktno štetno utiču na život građana i njihovo okruženje. Jedno od važnijih pitanja je i način dodeljivanja poslova, kao i nemogućnost da se dobiju informacije po kojim ponudama i cenama se neki radovi ili nabavke izvode, što stavlja pod sumnju ceo proces funkcionisanja vlasti kako na lokalnom, tako i na državnom nivou”, kaže Stamenković

Na sajtu Grada ne mogu se pronaći podaci o trošenju novca za 2020. godinu, dostupni su jedino podaci za prethodnu.

Ono što je po njihovim saznanjima ključno je, da su kapitalne investicije koje i nisu u skladu sa potrebama građana, veliki potrošači budžetskih sredstava, pa je tako centralni gradski trg, koji narušava parkovski ambijent, obuhvaćen sa 240 miliona dinara, dok se pored njega planira i izgradnja gradskog stadiona čije se finansiranje usvaja po hitnom postupku pored postojećeg stadiona, dok stvarni problemi građana čekaju izbornu godinu, navodi Stamenković.

Udruženje je novoformirano, i za sada ima značajnu podršku i odjek među građanima.

“Jedan broj aktivista koji su bili aktivni kroz neformalne grupe tipa ‘Dubočica u Srcu’, koja se borila za očuvanje životne okoline u naselju u kojem žive, su aktivni u udruženju i imali su podršku skoro dve hiljade žitelja naselja, bez obzira na političku orijentaciju građana. Stoji veliki izazov ispred nas da se izgradi integritet i autoritet kod građana u smislu zastupanja građanskih prava i sloboda, ali imajući u vidu period postojanja grupe, kao i medijsku prisutnost, mislimo da su građani u priličnoj meri upućeni u naše ciljeve”, ističe Stamenković.

Pandemija koronavirusa je značajno uticala na rad udruženja, ali, kako on ističe, i svih društveno/političkih aktera koji nisu deo strukture vlasti.

“Pre svega otežana je direktna komunikacija sa građanima. Vodimo računa o tome da smanjimo rizik za svakog saradnika, kao i za ljude sa kojima sarađujemo. Ograničenje broja ljudi na jednom mestu svakako utiče na naš rad, jer često imamo problem da veći broj ljudi hoće da bude aktivno uključeno u sastanke, dogovore i planove, pa smo stoga morali da se preorijentišemo na online komunikaciju”, ističe.

Aktivnosti koje planiraju će biti sistemske prirode, i tiču se pre svega promene sistema odlučivanja, i uključivanja većeg broja građana u taj sistem.

“Drugi deo, zbog prevelike razuđenosti koju grad pokriva (144 naseljena mesta), se odnosi na sistem formalne i neformalne decentralizacije, koja treba da omogući ubrzanje procesa planiranja na mikro planu i zagovaranje rešavanja određenih i gorućih problema od uticaja na ambijent u zajednicama kako društveni tako i ekonomski, ali i uspostavljanje principa određivanja prioriteta za građane, od građana. Treći deo je nastavak rada na participativnom budžetiranju”, kaže Stamenković.

Preduslov za njih kao udruženje je, kažu, obezbeđivanje adekvatnog prostora i infrastrukture za rad sa građanima.

aktivizam budžet I ja se pitam Leskovac novac TMUS udruženje "I ja se pitam"

Rekonstrukcija biblioteke i ozelenjavanje prostora za učenike u Dračiću kraj Valjeva

Neformalna grupa “Ideja distrikt” rekonstruisaće biblioteku i ozeleniti prostor oko osnovne škole “Dragoljub Ilić” u selu Dračić kraj Valjeva, kako bi na taj način doprineli zajednici i ulepšali ovaj prostor za decu i meštane. Kako kažu, nadaju se i da će otvoriti prostor za kulturna dešavanja i napraviti amfiteatar ispred biblioteke.

U planu je bila i dečija manifestacija koja je trebalo da se održi na jesen, ali je zbog epidemiološke situacije sa koronavirusom odložena za proleće, kaže Igor Zendilovski ispred ove grupe.

“U planu je ozelenjavanje ovog prostora, i kreiranje jednog amfiteatra koji bi trebalo da bude ovde gde bi se sva kulturna dešavanja događala, tako bi ovaj prostor činio jednu celinu zajedno sa školom, koja se nalazi preko puta. Korist će najviše imati deca, i to je nama u fokusu, ali u suštini i meštani u kraju će imati korist, jer će dobiti još jedan objekat za neka dešavanja u daljem periodu”, kaže Zendilovski.

Pored ovog projekta rade još jedan, koji je podržan od strane Evropske Unije – „EU za tebe“, Mladih istraživača Srbije, Beogradske otvorene škole i Inžinjera zaštite životne sredine.

“Radimo na ozelenjavanju jezera i želeo bih ovom prilikom da se zahvalim i njima na izvanrednoj saradnji. Želeo bih da se zahvalim gospodinu Zoranu Novakoviću, direktoru osnovne škole ‘Dragoljub Ilić’, predsedniku mesne zajednice koji nam je i lično pomogao, ali i da izrazim zahvalnost na donaciji sadnica rasadniku Mihalek, i na divnoj saradnji sa njima”, dodaje Zendilovski.

U akciju pomaganja uključio se i direktor osnovne škole “Dragoljub Ilić” Zoran Novaković, koji u ovoj školi radi već 37 godina, a 20 godina je njen direktor.

“Škola ima dugu tradiciju, početak rada ove škole se vezuje za 1903. godinu, a rad škole je obnovljen 1953. godine, što znači u stvari da jedan dug vremenski period škola postoji. Imamo dosta aktivnosti, ali ono što je važno jeste ekologija u zadnjih nekoliko godina koja je u samom centru pažnje. Koleginica, koja je i učiteljica u školi, Lucija Tasić, napravila je dobru saradnju sa eko školama. Na taj način deca iz naše škole jednostavno imaju dosta akcija koje su vezane za očuvanje prirode, i pored očuvanja prirode, i aktivnosti koje su vezane za ovu temu”, kaže Novaković.

On ističe da je veoma važno da se ovakve stvari predlažu, jer je ovakva vrsta ekološke inicijative bitna za celu Srbiju.

“Koleginica Nataša koja je iz ovog kraja poreklom, je došla na ideju da bi mogli da oplemenimo ovaj prostor oko škole, a i prostor oko jezera koje se nalazi ovde u selu. Rado sam prihvatio, a u sve ovo je uključena i koleginica Lucija, koja je već razgovarala sa učenicima, koji su takođe rado pristali da pomognu”, ističe Novaković.

Drvo koje neko posadi ostaje za svagda, kaže Novaković.

“Bićemo možda upamćeni svi u stvari po tome da smo nešto uradili za prirodu, a s druge strane isto zna se da je izvor stvaranja kiseonika drvo, i na neki način ga treba negovati, saditi i održavati. Mislim da to treba svako da radi, ne samo mi”, zaključuje Novaković.

Ova škola poseduje i školski voćnjak koji uređuju učenici zajedno sa nastavnicima škole. Inicijativa je započeta pre nekoliko godina, kada su zasadili 150 sadnica koje ustvari predstavljaju broj đaka u ovoj školi.

aktivizam biblioteka Dračić Ideja distrikt prostor rekonstrukcija

Sove u Sremskoj Mitrovici bezbedne, postavljene nalepnice zbog refleksije svetlosti okolnih zgrada

Sove u Sremskoj Mitrovici su stalni stanovnici ovog grada. Nastanjene su u samom centru, između nekoliko zgrada. Ali kako se u tom prostoru, osim drveća, nalazi i nekoliko zgrada sa brojnim staklenim prozorima, poput zgrade Srem gasa, sove se često povređuju, a neretko i stradaju. Naime, refleksija svetlosti na prozorima zbunjuje ptice koje naleću na staklo. Kako bi rešili ovaj problem, udruženje Ruralni centar sova postavilo je 32 nalepnice, i na taj način pokušavaju da spreče dalje povređivanje sova.

Kako kaže Marko Cvijanović iz ovog udruženja, cilj inicijative bio je da ljudima i samoupravi skrenu pažnju na zaštitu sova, poput male ušare u Sremskoj Mirovici.

“Sve ovo smo pokrenuli sa dva cilja. Prvi je bio da sprečimo sudaranje odnosno direktno stavljanje sova u vreme zimovanja kad su kod nas u području, zbog refleksije stakla koje se stvara ovde usled staklenih površina. Drugi deo aktivnosti bio je da zagovaramo sa lokalnom samoupravom orezivanje drveća u vreme prolećnih radova kako bi uredili njihovo stanište u samom centru. Ostvarili smo oba cilja konačno, posle dugo vremena, u skladu sa svim kovid merama zbog kojih smo morali da odlažemo realizaciju aktivnosti”, kaže Cvijanović.

On dodaje da su uspeli da skrenu pažnju lokalnoj samoupravi na to da je, gde god su rađene aktivnosti uređivanja drveća, došlo do pomeranja jata i gnezdenja.

“Objasnili smo im bitnost same vrste. Gradska uprava za poljoprivredu i životnu sredinu je veoma dobro razumela naš problem i skrenuće pažnju dalje komunalnim upravama, odnosno ispekcijama grada koje rade na ovom problemu. Kao što vidite, danas komunalno preduzeće nama čini uslugu. Postavljamo 32 nalepnice danas da bismo smanjili staklenu površinu koja se reflektuje sovama i zbog koje one ne vide jasno svoj odraz”, ističe on.

Na nalepnicama se ne nalaze samo sove, nego i sitne ptice pevačice kojih ovde u parku ima poprilično danas, kako vrabaca, tako i senica, crvendaća, žutarica i drugih.

“Mi smo vrlo aktivni u zaštiti životne sredine grada Sremska Mitrovica. Realizujemo projekat ‘Pet nije smeće’ gde u narednom periodu delimo 80 ručnih presa za pet ambalažu, da bi smanjili gabaritnost pet ambalažnog otpada čime se smanjuje ambalaža na jednu petinu. 80 posto zapremine se smanjuje tom aktivnošću, i samim tim se smanjuje karbonski otisak jednog vozila, umesto pet vozila da rasporede taj otpad, što nije mala stvar”, dodaje Cvijanović.

Osim ovoga, u poslednje vreme sade i drveće, pa ih očekuje i sadnja 42 sadnice u sedam škola Mačvanske Mitrovice.

“Radimo takođe ‘Posadi svoj hlad’ odnosno sadimo sadnice jasenova, i tu smo regionalni partner u celom programu. Naglasio bih da smo ove godine bili aktivni u zaštiti ptica u ovom području, jer smo imali jedan veliki program sa gradom Sremska Mitrovica oko upravljanja ambalažnog pesticidnog otpada. Tada smo snimili i film o pravilnom ispiraju pesticidnog ambalažnog otpada, koji, za razliku od plastičnog otpada od pet ambalaže, uopšte nije naivan i bezazlen i ne može se ponovo upotrebljavati”, kaže Cvijanović.

Kako bi pomogli sovama, iz Srem gasa su kontaktirali udruženje Ruralni centar sova, jer, kako kaže izvršni direktor Dragan Budošan, nisu dovoljno stručni da odrede koja je pomoć potrebna ovim pticama.

“S obzirom da ovaj prostor oko upravnog objekta preduzeća ‘Srem gas’, ustvari predstavlja zimsko stanište sova, često se dešavalo da zbog reflektujućih stakala da se sove zalete i udare u ta stakla. Smatrali smo da to na neki način treba da rešimo i prvo smo pokušali sami, međutim, onda smo shvatili da nam za to treba stručna pomoć i angažovali smo udruženje koje se time bavi i zajedno sa njima danas smo rešili taj problem po njihovim preporukama kako to treba da izgleda”, kaže Budošan.

Broj sova u ovom kraju je promenljiv, što zavisi od toga da li je zima jača ili blaža. Iz udruženja dodaju da im se broj smanjuje i zbog seče stabala, odnosno uništavanja krošnji na okolnom drveću gde borave.

aktivizam Ruralni centar sova Sove Sremska Mitrovica

Škola pletenja za tinejdžere i osobe sa smetnjama u razvoju u Pirotu

Udruženje “Kraljičin vez” iz Pirota četiri godine organizuje školu pletenja, čime pokušavaju da sačuvaju tradiciju svog kraja. U rad su uključeni tinejdžeri, ali i udruženje osoba sa smetnjama u razvoju. Kako kaže Milica Bačević iz ovog udruženja, pletenje ima dokazano blagotvorno terapeutsko dejstvo na njih.

Ove godine se škola organizovala u drugačijem formatu zbog pandemije koronavirusa.

“Škola pletenja se zove Tinejdžeri na sedenću, ali nisu tinejdžeri jedini učesnici na ovim radionicama. Inače, naziv je spajanje modernog i tradicionalnog što u stvari jeste cilj projekta. Kako bi smo sačuvali stari zanat, mi smo na moderan način pozvali učesnike da dođu. Odredili smo da to budu tinejdžeri iz razloga što je to najteža grupa za pokretanje i odvajanje od nekog modernijeg života, od telefona, kompjutera, društvenih mreža, ali svakako imali smo i mlađe i starije polaznike. Bili su tu i oni koji su prvi put se susreli sa iglama i koncima a bili su i oni koji su već nešto znali pa su te svoje veštine samo nadogradili i naučili neke nove”, kaže Bačevićeva.

Škola je održana početkom septembra.

“Tri dana se plelo, četvrti dan je bila izložba gde su učesnici izložili svoje radove. Bilo je negde oko 50-ak polaznika na radionicama. Mi smo učesnicima podelili konce i igle, obezbedili smo im sav materijal. Kasnije smo im dali taj materijal da ponesu kući da vežbaju, pošto neki nisu mogli da završe svoje radove za tako kratko vreme”, ističe ona.

Kako bi radovi bili vidljivi, otvorili su Fejsbuk stranicu koja se zove Proizvodi sa sedenće.

“Tu izlažemo naše prozvode odnosno proizvode naših učesnika, gde svi ljudi mogu da kupe, da vide i da kupa te proizvode po simboličnima cenam.. Na taj način pokušavamo da pokažemo ljudima koliko je bitan ručni rad, i dajemo im mogućnost da sami određuju cene, da vide koliko se njihova mašta, njihov trud isplate, pa kasnije cene ono što je ručno izrađeno”, kaže Bačevićeva.

Udruženje Kraljičin vez postoji kao neformalna grupa već četiri godine. Čini je grupa turizmologa koja se trudi da sačuva prirodne i društvene resurse važne za razvoj turizma ovog kraja.

“Zvanično smo se registrovali prošle godine, ali to ne znači da nismo do sada radili na razvoju turizma, odnosno na pomaganju činiocima da razviju turizam u našem gradu. Naše udruženje, posle samo godinu dana, ne broji samo turizmologe, mi postajemo mešovita grupa, što je i neophodno za razvoj turizma, ali svakako trudimo se da sagledamo i neke druge aspekte, kao na primer sada ove poteškoće oko kovida”, dodaje ona.

Godinama unazad dobro saradjuju sa udruženjem osoba sa smetnjama u razvoju u Pirotu.

“Oni dovode svoje korisnike na naše radionice, koje su za ova lica vid terapije. Oni imaju i socijalnu sigurnost jer se osećaju prihvaćenim od društva. Već dve godine su tu sa nama i nama to predstavlja veliku čast da možemo da radimo i sa njima”, ističe Bačevićeva.

Škola pletenja se završila, ali ovo udruženje sarađuje i sa drugim organizacijama, sa kojima planiraju da prirede nove izložbe.

“Ali naravno u skladu sa tim koliko nam ova situacija dozvoli, jer sve manje manifestacija se organizuje. Nemamo mogućnosti da promovišemo ono što radimo na takav način, ali, eto koristimo internet. Mi smo realizovali još jednu ideju, reč je o Pirotskoj pijaci, to je prva pijaca takvog tipa u Srbiji. Napravljena je 23. marta, ima negde oko 18 hiljada pratilaca što je za naš grad veliki uspeh, i negde oko 200 objava. Nju smo otvorili u periodu kada je počela pandemija, mi smo zatvaranjem granica izgubili kupce, pošto smo najbliži granici sa Bugarskom, nama su Bugari bili redovni gosti i redovni kupci domačih proizvoda”, kaže ona.

Škola pletenja će se organizovati i dogodine, a sve u skladu sa trenutnom situacijom zbog pandemije koronavirusa.

aktivizam Kraljičin vez mladi Pirot Tinejdžeri na sedenjću

Mladi u Brusu nezadovoljni svojim položajem, traže bolje mesto za život

Kako bi se čuo glas mladih, Omladinski centar Brus pokrenuo je audio emisije posvećene njima u sklopu inicijative “uNAPREDimo zajedno”. Mladi su kroz nekoliko emisija skrenuli pažnju da su nezadovoljni nezaposlenošću u svojoj opštini, kao i nemogućnošću da pokrenu sopstveni biznis. Završnom akcijom u parku podsetili su građane na to, a lokalnoj samoupravi predstavili probleme, u nadi da će zajedno raditi na njima ubuduće.

Kako kaže koordinatorka za medije i komunikacije ovog centra, Jasna Rakićević, nije ih omela pandemija, već su pronašli najbolji način kako da dopru do mladih.

“Usled situacije izazvane pandemijom koronavirusa prilagodili smo se digitalnoj formi, tako da smo imali Fejsbuk uključenja sa predstavnicima Kancelarije za mlade, predstavnicima nove generacije mladih preduzetnika i predstavnicima srednjih škola koji imaju nameru da upišu fakultet, kako bi nam rekli svoje razloge za odlazak”, dodaje Rakićevićeva.

Snimili su i pet audio emisija sa različitim sagovornicima iz opštine Brus koji su, svako na svoj način, objasnili problem odlaska mladih iz Brusa i problem njihovog zapošljavanja.

“Sagovornik u prvoj emisiji bio je mladi poljoprivrednik, momak sa sela nadomak Kopaonika koji nam je objasnio zašto je ostao da živi u Brusu, pokazao način svog života i poslao poruku da mladi mogu da se bave i poljoprivredom u opštini Brus, ako su dovoljno uporni, ako žele da ulažu u sebe, u svoje zemljištve i svoju poljoprivrednu proizvodnju”, ističe ona.

U drugoj emisiji svoj glas dale su mlade nezaposlene majke Brusa koje su iz svoje perspektive govorile kako izgleda biti roditelj u maloj sredini i ukazale dalokalna samouprava treba da obrati veću pažnju na njih.

Jednu od emisija posvetili su i očivanju tradicije i razvoju turizma u svom kraju.

“Većina građana smatra to nedovoljno iskorišćenim resursom u opštini. Sagovornici su nam bili turistički poslanici i vlasnici restorana nadomak Brusa. Govorili su nam o izazovima o kojima se suočavaju, pogotovo sada u ovom trenutku kada je turizam na nekom svojevrsnom izmaku, ali su opet dali nadu da i time ljudi mogu da se bave”, kaže Rakićevićeva.

Mišljenje predstavnika lokalne samouprave je važno kada je u pitanju odlazak mladih iz Brusa, kaže Rakičevićeva. “Pričali smo o mogućnostima za otvaranje novih radnih mesta i njihovo zapošljavanje, šta bi moglo da se promeni, na koji način, institucionalno i pravno, tako da su oni na ovaj način približili delatnost mladima iz Brusa”, kaže Rakićevićeva.

Mladi su izneli probleme, ali i rešenja kako bi se unapredila opština Brus, i time sprečio njihov odlazak. “Oni su ponudili rešenja za kulturna dešavanja u gradu, kao i kako ih unaprediti. Pričali smo i o inteviziranju sportskih sadržaja, ali i po pitanju turizma, jer mnogi srednjoškolci sada završavaju srednju školu, i žele time da se bave”, ističe Rakićevićeva.

Jedna od članica Omladinskog centra Brus je Danica Obradović koja kaže da je njena uloga u centru da poboljša aktivizam mladih u ovoj opštini.

“Mi mladi, pre svega, želimo da dajemo ideje, doprinose, mišljenja i sugestije, i da ih kasnije realizujemo kroz neki projekat, kako bi građanima predotočili svoje probleme”, kaže Obradovićeva i dodaje da je položaj mladih u Brusu negativan, jer dosta mladih odlazi, jer kako kaže, tamo negde je bolje.

Ona dodaje da je u aktivnostima završne akcije učestovala od samog početka. “Imali smo akciju u parku grada gde smo građanima delili zastavice i objasnili ljudima čime se bavimo i za šta se zalažemo, ali i tom prilikom prestavili građanima čime nisu zadovoljni mladi u Brusu”, kaže Obradovićeva.

U akciji je učestvovao i gimnazijalac Aleksa Pavličević, koji je, kako kaže, ušao sa ciljem da stekne iskustvo kako bi uspeo da nešto uradi za svoju lokalnu zajednicu. “Kao volonter sam razgovarao sa svojim vršnjacima gde sam prikupljao informacije koje bi mi oni rekli i to iznosio u Omladinskom centru. Kod njih je izraženo nezadovoljstvo, uglavom nedostatkom radnih mesta nakon završetka srednje škole i fakulteta, da Brus kao mesto nije adekvatno za pokretanje sopstvenih biznisa”, kaže Pavličević.

Omladinski centar Brus postoji već sedam godina i pre svega je udruženje koje se bavi razvojem drušvene svesti i kreativnim unapređivanjem mladih ljudi. U Brusu, to je svejevrsno stecište mladih ljudi koji žele da na ovaj način prenesu svoje ideje, daju predloge za razvoj lokalne zajednice i uključe se u savremene tokove i kreiraju lokalne akcije, edukuju svoje vršnjake.

Za sedam godina sproveli su nekoliko projekata vezanih za drušveni aktivizam, za rodnu ravnopravnost, vršnjačku edukaciju, projekte u oblasti pisanja projekata, kako bi kasnije konkurisali na nekim nacionalnim ili stranim fondovima.

“Udruženje sarađuje i sa Etno grupom Brus, pevačkim ansablom, koji se trudi da u svakom trenutku izađe u susret samom udruženju na taj način što će volonteri iz Etno grupe Brus doprineti tome da svi zajedno gradimo priču u Brusu koji ima zadatak i za očuvanje lokalne zajednice i zasnivanje nekih novih oblika izraza i stvaralaštva”, kaže Rakićevićeva.

Završna akcija održana je u gradskom parku gde su građane upoznali sa problemima sa kojima se suočavaju mladi u ovoj opštini. Iz udruženja kažu da će raditi dodatno na platformi Omladinskog centra kako bi njihov sajt postao glavno sredstvo informisanja mladih u Brusu.

aktivizam mladi Omladinski centar Omladinski centar Brus

U selu Plažane kraj Despotovca mladi napravili teretanu na otvorenom

Nadomak fudbalskog terena FK “Rudar” u selu Plažane kraj Despotovca, grupa mladih napravila je teretanu na otvorenom. Ideju da urede prostor za rekreaciju dece i mladih iz ovog sela uspešno su realizovali uprkos pandemiji koronavirusa.

Kako kaže jedan od inicijatora ideje i član neformalne grupe “FK Rudar” Plažane Marko Miljković, na ideju da naprave teretanu došli su sasvim spontano dok su gledali prilog na televiziji.

“Videli smo prilog na televiziji da postoji sajt promeni.rs, preko koga smo i aplicirali za sve ovo. Imali smo u planu rekostrukciju prostora i nešto slično tome, ali u razgovoru sa NKD-om iz Niša, ali i razgovoru između nas, došli smo na ideju da bi bilo lepo napraviti nešto za rekreaciju za decu i za nas isto, i cela ta ideja pretvorena je u teretanu na otvorenom”, ističe Miljković

Akcija je krenula prošle zime, kaže Miljković, ali je stagnirala zbog situacije sa koronavirusom.

“Zbog pandemije smo tek krajem prošle nedelje uspeli sve da privedemo kraju. Provodimo dosta vremena u ovom prostoru, prvenstveno nas tu spaja fudbalski klub, a i sem toga, družimo se međusobno. Imamo stalne akcije, druženja, igramo stoni tenis, a ovo je ustvari mesto našeg okupljanja”, kaže Miljković.

Iz ove grupe kažu da su do sada sredili fudbalski teren, ogradu oko njega, ali i sam kompleks pored terena gde provode slobodno vreme.

Osim za mlade, koji će najviše koristiti teretanu na otvorenom, Miljković kaže da je prostor za rekreaciju važan za sve meštane ovog sela, ali i okoline. “Trenutno smo u fazi razmatranja daljih aktivnosti, želimo da unapredimo sve što smo započeli kako bi mladima bilo bolje”, kaže Miljković.

Koliko znači ovaj poduhvat mlade grupe objašnjava i predsednik FK “Rudar” iz Plažana Branko Nikodijević koji kaže da im teretana mnogo pomaže u organizaciji pre i posle treninga.

“Od značaja nam je i za pripremu utakmica, ali i za sve mlade našeg mesta. Dostupna je svima i mogu bez pitanja da je koriste”, kaže Nikodijević.

Novčanu pomoć, kao i donaciju opreme grupa mladih dobila je i od meštana ovog sela koji žive u inostranstvu.

aktivizam FK "Rudar" Plažane mladi Plažane