Skip to content

Dejan Grujić, Stambena zajednica Davorina Jenka 3a, Mirijevo: Sve je moguće samo ako postoji grupa ljudi sa istim interesovanjima i istim željama

Primer timskog rada, sloge i aktivizma mogli bismo da prepišemo od stanara iz ulice Davorina Jenka 3a iz Mirijeva. Reč je o 20 porodica koje nisu imale mesto za boravak sa decom i druženje. Nakon što im je investitor ustupio na korišćenje deo parcele namenjen za park, stanari su zasukli rukave i zahvaljujući svojoj inicijativi „Parkić za decu“, uredili prostor. Udruženim snagama postavili su klupice, izravnali površinu tada budućeg parka, postavili kante za smeće, a na tome se, kažu, neće zadržati. O svemu ovome za PROMENI govori jedan od inicijatora, Dejan Grujić.

-Zbog čega je aktivizam važan?

Današnje vreme je pokazalo da se neke stvari ne mogu samostalno izvršiti. Aktivizam je važan iz više razloga: potreba za aktiviranjem veće grupe ljudi, promocija određenih ideja, rad na samo promociji kao i promena svesti kod građana da neke stvari zavise i od nas samih, a ne samo od sistema.

-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

Kao što sam u više navrata rekao ideja naše organizacione jedinice, odnosno stambene zajednice je bila ta što pored velikog broja male dece hteli smo da napravimo nešto što bi moglo da koristi svima nama kao mesto za slobodne aktivnosti i opuštanje. U više navrata smo se obraćali državnim institucijama od sekretarijata za sport i omladinu, zelenila beograd, beokom centra, koji su nam odgovorili da oni nisu nadležni za privatne svoji i da mogu da izađu u susret samo ako je određena parcela u državnom vlasništvu. Zadnja opcija nam je bila platforma promeni.rs, koja je zainteresovala naša priča i koji su nam se obratili u roku od dva dana.

                                     Foto Dejan Grujić

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

PROČITAJ I  Urbanističko planiranje po principu „švedskog stola“

Mogu iskreno da kažem da sam u početku razmišljao o tome da odustanemo od ideje, ali naravno inat je bio jači od svega i želeo sam da ovaj projekat isteram do kraja po svaku cenu i da dokažem sebi da je ovako nešto moguće u Srbiji. Potrebno je samo strpljenje i upornost.

-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

Najveći izazovi su nam bili ti što projekat nismo mogli da započnemo na vreme zbog vanredne situacije sa COVID 19 pa smo morali da se ubrzamo nakon ukidanja mera. Možda pod izazove mogu da navedem i to što smo svi radili nakon dolaska sa posla i što je određen broj ljudi koristio svoje godišnje odmore tokom leta pa smo morali malo da usporimo sa radovima. Drgih značajnijih izazova nije bilo.

-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Najznačajniji trenutak je taj kada smo proslavili prvi dečiji rođendan i kada smo shvatili da smo konačno uspeli da napravimo pravo mesto za takve aktivnosti. Danas je to tradicija i više od polovine članova danas ovde proslavlja rođendane za mališane. Mi konačno ne moramo više da brinemo da li nam se deca igraju u prašini ili na betonu.

-Po(r)uka budućim aktivistima…

Moja poruka budućim aktivistima je ta da uz malo truda i strpljenja moguće je uraditi ovako nešto u Srbiji. Potrebno je samo imati viziju i stremiti ka njoj. Naravno ovo sve je moguće samo ako postoji grupa ljudi sa istim interesovanjima i istim željama. Verujem da u Srbiji postoje još ovakvih ljudi kao što smo mi neka im ovo bude smernica za budući aktivizam. 

PROČITAJ I  “Youth Fight Club”: mladi kroz dijalog do boljeg položaja građanskih prava u Zaječaru

-Podrška kroz promeni.rs nam je značila zbog…

Obzirom da smo mi kao jedna nova celina tek stasala za ovakve projekte, sama podrška promeni.rs nam je značila kroz njihovo mentorstvo i verom da mi možemo da istrajemo u ostvarivanju cilja. Naravno uvek ljubazni i na raspolaganju ovi većinom mladi ljudi su na nas ostavili ogroman utisak da i mi sami probamo da poradimo na sebi i pokušamo zajednički da se ujedinimo u što većem broju kako bi svoje buduće projekte mogli da ostvarimo i na lokalu.