TikTok – ima li mesta za politiku i aktivizam?

Ako se bumeri osećaju staro u odnosu na nas milenijalce, šta mi da kažemo? Za generaciju Zed smo pomalo smešni, za nadolazeće Alfe – dinosaurusi. Jaz generacija očigledan je društvenim mrežama, a jedna to posebno produbljuje. Tik Tok. Ono što je Fejsbuk za teoretičare zavere, Instagram za blogerke, to je Tik Tok za sve one koji imaju nešto da izvedu, odigraju, odglume. Da li ta mreža, pak, može biti i više od zabave? U SAD-u je već postala platforma za politički aktivizam. Može li se tako nešto izroditi i na domaćoj sceni? Ima li društvene angažovanosti makar u naznakama?
 
Ceo tekst možete pronaći ovde. 
 
Autorka: Miljana Miletić
Fotografija: Canva

Koliko brinemo o privatnosti i zašto tako malo?

Država ne samo da ne radi dovoljno na tome da građani postanu svesni koliko je važna zaštita privatnosti, nego je i sama na razne načine ugrožava. Kada bismo pokušali da zamislimo kome su sve dostupni podaci o našem kretanju, zdravlju, potrošnji itd. i kakve sve mogućnosti zloupotrebe to otvara, možda bi nas oblio hladan znoj. I ako “nemamo šta da krijemo”, ne treba da nam bude svejedno ko nas i zašto sve nadzire.
 
Više o ovoj temi možete saznati ovde. 
 
Autorka: Mihaela Šljukić Bandović
Fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović

 

 

Zašto smo hiljadama lažnih vesti daleko od Finske?

Po nivou medijske pismenosti Srbija se nalazi pri dnu liste evropskih zemalja. Taj podatak posebno je neprijatan ako se zna da medijska pismenost ne podrazumeva (samo) sposobnost korišćenja digitalnih uređaja za komunikaciju nego, pre svega, kritički odnos prema sadržajima koje nam mediji plasiraju. Drugim rečima, jako smo podložni uticaju dezinformacija, lažnih vesti i svim drugim vidovima manipulacije. 
 
O ovoj temi možete više da pročitate ovde. 
 
Fotografija: Canva
 
Autorka: Miljana Miletić
 
 
 

Eksploatacija nema alternativu?

Šta će građani Srbije slaviti – Uskrs ili Praznik rada sada kada se praznici preklapaju, reći će izveštaji sa izletišta – ako zbog posta izostane roštiljski dim, nije se desio ni Prvi maj. A razloga za nezadovoljstvo, revolt i izlazak na ulice ima mnogo. Naročito sada, kada je na hronične probleme, pandemija dodala nove – od toga da su prodavačice, poštari, vozači, dostavljači, jednom reči radnici, podneli najveći teret krize, do toga da je korona donela i “pandemiju” otkaza.
 
Više informacija o ovoj temi možete pronaći ovde. 
 
Fotografija: FoNet/Zoran Mrđa
Autorka: Mihaela Šljukić Bandović
 
 
 

Palma na televiziji, žrtve na brisanom prostoru

Od sistema ne čujemo obećanje da će zaštititi žrtve. Zaglušuje nas, međutim, kakofonija komentara, strančarenje, tabloidno mešetarenje; svi smo “sve znali još od … (prim.aut. godinu upisati po nahođenju)”. O tome zašto bi trebalo da se uključi tužilaštvo za organizovani kriminal u slučaju “Jagodina”, kako bi trebalo da se ponašaju mediji, a kako političari, razgovarali smo sa Marijom Anđelković iz organizacije Astra i Jasminom Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije.
 
Opširnije o ovome možete pročitati ovde. 
 
Fotografija: Canva
Autorke: Milijana Rogač i Nikolija Čodanović
 

Savamala, državni projekat rušenja pravne države

“Koja god vlast, pre ili kasnije, krene da vraća Srbiju na put vladavine prava, moraće da počne od početka” – od Savamale, jer kao što je to bio “početak sunovrata vladavine prava, to bi bio početak povratka na put vladavine prava”, kaže bivši zaštitnik građana povodom pete godišnjice rušenja u Hercegovačkoj.
 
Više o ovoj temi možete pročitati ovde. 
 
Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Autorke: Mihaela Šljukić Bandović i Nikolija Čodanović
 

Bog na nebu, Sinan na zemlji, studenti među generalizacijama

Kako je nekoliko primera da studenti krše epidemiološke mere, pritom još pokazujući “loš muzički ukus”, podiglo talas moralne panike i zgražavanja nad današnjim akademcima? Šta zaista kao društvo znamo o generaciji koja sada stiče visoko obrazovanje i na čemu zasnivamo stavove da su “u moje vreme” studenti bili nešto drugo? Da li stariji imaju problem s razumevanjem mladih ili savremenog sveta, odnosno globalnog i lokalnog društvenog poretka?
 
Više o ovome pročitajte ovde. 
 
Autorka: Mihaela Šljukić Bandović
 
Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
 

Uzbunjivači u Srbiji – sami protiv svih?

„Onaj ko kalkuliše, on sigurno neće dunuti u pištaljku.” Tako dr Borko Josifovski odgovora na pitanje Istinomera da li bi, i posle svega što ga je snašlo, ponovo bio spreman da bude uzbunjivač. Nije, međutim, lako osuditi ni većinu koja, očigledno, kalkuliše, odnosno ćuti, praveći se da ne vidi drastične primere korupcije u svom okruženju, budući da, uprkos postojanju Zakona o zaštiti uzbunjivača, sistem ne štiti hrabre pojedince koji slede svoj moralni kompas i brinu o interesu društva.
 
O ovoj temi više možete pročitati ovde. 
 
Autorka teksta: Nikolija Čodanović
 
Fotografija: Printscreen Youtube
 

Sagradi, familijo

Otkud ideja za “Park Guelj u Beogradu”? Prepisivačka politika urbanog razvoja toliko se razvila da se više ni ne izjavljuje da će nešto u našoj prestonici biti urađeno prema inspiraciji iz drugih gradova, već se sasvim otvoreno simboli drugih gradova prepisuju u javne prostore Beograda, van smisla i konteksta.
 
Pročitajte više o ovome ovde. 
 
Fotografija: Ilustracija Milja Mladenović
Autor: Milja Mladenović

Međunarodni dan provere činjenica: Pouzdane informacije nikada nisu bile važnije

Danas se obeleževa Međunarodni dan provere činjenica pod sloganom “Fekt-čeking spašava živote” kako bi se ukazalo na značaj istinitih i proverenih informacija u moru lažnih vesti i dezinformacija. Inicijativu za obeležavanje ovog dana pokrenula je pre pet godina Međunarodna mreža fektčekera (International Fact-Checking Network – IFCN), čiji je portal Istinomer član.
 
Autor: Tim Istinomera

Više o ovome možete pročitati ovde.