Međunarodni dan demokratije: Šta tu uopšte slaviti?

Međunarodni dan demokratije u Srbiji dočekujemo sumorno, gotovo pesimistično, složili su se učesnici konferencije “Podrivanje demokratije: procesi i institucije u Srbiji 2010-2020”, koju je danas organizovala organizacija CRTA.

“Nemamo razlog da danas slavimo demokratiju, jer nam se čini da od demokratije imamo samo formalne obrise zbog kojih ne možemo da kažemo da je Srbija danas demokratsko društvo”, poručila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, što je ujedno i zaključak istraživanja „Podrivanje demokratije“, koju je sprovela ova organizacija.

Sa ovim je saglasan i Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka i urednik publikacije, koji je rekao da Srbija danas ne ispunjava minimum uslova da bi bila proglašena demokratskim društvom.

“Imamo izbore, imamo pluralizam, imamo medijsku sferu koja je u nekoj meri pluralistična, ali u suštini, u poslednjih nekoliko godina, taj disbalans moći koji postoji na partijskoj sceni pre svega, preslikava se i na sve druge sfere i zato Srbiju danas ne možemo označiti terminom demokratsko društvo“.

Izgubljeni su mehanizmi političke odgovornosti, kako kaže Spasojević, a ljudi koji vode ovo društvo nisu odgovorni ni građanima, ni svojim biračima, a ni članovima svoje stranke.

Pročitajte više na linku.

Fotografija: CRTA

Autorka: Miljana Miletić

Tviter za Istinomer: Važno je da se zna ko kontroliše i pritiska medije

Nakon što je prošle godine izbrisao više od 8.500 botovskih naloga koji su promovisali Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, Tviter im je zadao novu glavobolju, označivši desetak medija kao medije koje kontroliše Vlada Srbije. Na optužbe srpske vlasti da je reč o cenzuri, iz ove kompanije za Istinomer odgovaraju da je važno da korisnici Tvitera znaju kada vlada finansijski i uređivački kontroliše medije, te objašnjavaju čime se rukovode prilikom akve distinkcije.

Pročitajte više na linku.

Fotografija: Twitter/PrintScreen

Autorka: Mihaela Šljukić Bandović

Ko još misli na dostojanstvo žrtava?

solidarnost

Zašto podatak da ste žrtva seksualnog nasilja nije posebno osetljiv podatak? Koja je šansa za oporavak i resocijalizaciju žrtava imajući u vidu da informacije iz institucija cure; mediji ih detaljno prenose, ponekad i izmisle? Ima li smisla da govorimo o edukaciji novinara i javnosti kada od državnog vrha dobijamo dnevne doze horor scena i kršenje svih mogućih kodeksa?

O ovoj temi više pročitajte ovde.

Fotografija: Canva
Autorka: Nikolija Čodanović
 

Ko sve sme da nas legitimiše?

Ako uđe kontrola u gradski autobus kojim se vozite a niste platili kartu, sme li kontrolor da vas legitimiše i traži vam ličnu kartu? Odgovor je – ne. A njihovo obezbeđenje? Da vas legitimišu mogu samo policija ili komunalna milicija. I to samo u određenim slučajevima koji su zakonski regulisani. Međutim, šta kada se zakon “široko” tumači? Opasno je i rizično, objašnjavaju naši sagovornici, prepustiti privatnom obezbeđenju da “samo slobodno procenjuje ko, kad i kako ‘ugrožava’ kontrolora”.

Više o ovoj temi pročitajte ovde. 

Autorka: Miljana Miletić

Fotografija: Pixabay

Julski protesti: Sećanje na “uzdržano” batinanje ne zastareva

Prebijanje onesvešćenih ljudi na ulici, a potom zavera ćutanja i institucije koje ignorišu obične građane, delotvoran je način da se jaz između između njih proširi do besmisla. Žrtve čekaju epilog i godinu dana od pendrečenja i šutiranja demonstranata, a njihov zaključak je da sistemu – ne veruju. To, kako kažu, ne znači da će odustati od zahteva za odgovorima – ko ih je uhapsio i tukao i šta sprečava MUP i tužilaštvo da te policajce identifikuju i sankcionišu.
 
O ovoj temi više pročitajte ovde. 
 
Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Autorka: Milijana Rogač

Đurić: Očigledan je manjak empatije u našem društvu

Koliko u Srbiji vrede životi dece čija smo mršava tela, uvaljana u prljavštinu državne ustanove koja o njima treba da brine, gledali na fotografijama poslednjih dana? Da li su jeftiniji od tenkova, od kojih nema ništa lepše za videti, da parafraziram predsednika? U jednom od njih se tokom vojne vežbe ugušio vodnik Dejan Stanković.

Više o ovoj temi pročitajte ovde. 

Fotografija: Privatna arhiva

Autorka: Danica Vučenić

Gligorijević: Ženama je došlo preko glave

Da li su svedočenja žrtava seksualnog zlostavljanja u Petnici, opisi patnji i trauma koje su preživele devojčice, sada odrasle žene, samo još jedan incident koji će javnost da prati par dana, a onda će se vratiti svom „životu pod tepihom” ili je, kao što je to navela profesorka Biljana Srbljanović, na delu pobuna žena? Šta god da je, ova je godina svakako i godina hrabrih žena.

Tekst u celosti možete pročitati ovde.

Autorka: Danica Vučenić

Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović

Dečji i rani brakovi – rodno zasnovano nasilje, a ne romska tradicija

Možda se ovog trenutka neka devojčica udaje protiv svoje volje. Neka devojčica se porađa, prekida školovanje i ostaje nekvalifikovana za bilo koji posao. Dok problem ignorišemo, siromaštvo jede nove potencijale i gura ih u perpetuum mobile zvani žena, majka, domaćica. Zbog čega ćutimo na dečje i rane brakove? Zašto ih gledamo kao tradiciju Roma, a ne kršenje dečjih prava i rodno zasnovano nasilje? Kako im se može stati na put?

O ovoj temi možete više da pročitate ovde.

Autorka: Miljana Miletić

Fotografija: UNICEF Srbija/2020/Pančić

Kako Srbija da postane zelena ako je zavisna od uglja?

Pitanje energetske tranzicije i zelenog odgovora Srbije više ne može da čeka. Tako je bar rekla Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, na nedavnom Kopaonik biznis forumu. To znači da bi moralo početi raspetljavanje klupka u čijem središtu je činjenica da 70 odsto srpske proizvodnje električne energije dolazi iz crnog izvora, tj. uglja, a oko nje su, između ostalog, i izgradnja Kolubare B i Kostolca B3, pa najave obustave gradnje termoelektrana, štrajkovi rudara i prekorne poruke iz EPS-a. Duga je istorija ministarkinih eko obećanja, a da li aktuelne okolnosti obećavaju?

Pročitajte više na linku.

Autorka: Nikolija Čodanović

Fotografija: Fonet